Dusica Karic clanak

246

Socioeconomica The Scientific Journal for Theory and Practice of Socioeconomic Development Vol. 1, N 2, pp. 246 254. December, 2012 | Prof.dr Duica Kari / Prof.dr Radoje Zeevi / dr Dragomir Kari Ekonomske

integracije posledica procesa globalizacije i ekonomskog razvoja

Pregledni lanak

UDK : 339.923 :330.34

JEL : F62, P48

EKONOMSKE INTEGRACIJE POSLEDICA

PROCESA GLOBALIZACIJE I

EKONOMSKOG RAZVOJA

ECONOMIC INTEGRATIONS RESULT OF THE

PROCESS OF GLOBALIZATION AND ECONOMIC

DEVELOPMENT1

Prof.dr Duica Kari

Alfa Univerzitet Beograd,

Fakultet za trgovinu i bankarstvo

Prof.dr Radoje Zeevi


dr Dragomir Kari


Apstrakt

Globalizacija predstavlja svesno usmeren i organizovan proces kojim se nacionalne ekonomije povezuju pomou

meunarodnih i institucionalnih posrednika. To je proces deteritorizacije i interakcije meunarodnog trgovanja,

globalne informatike i komunikacione umreenosti trinih uesnika i ekspanzije uticaja multinacionalnih kompanija.

Regionalne integracije u svetu predstavljaju stub funkcionisanja savremenih meunarodnih ekonomskih odnosa. One su

osnova sprovoenja procesa globalizacije glavni su nosioci svih promena koje taj proces donosi zemljama unutar

integracije kao i onima van njih. Regionalne integracije, osnivaju se iz razliitih interesa: ekonomskih vojnih i

1 Rad primljen 12.10.2012. godine. Odobren za objavljivanje 17.12.2012. godine. Kontakt autora:

[email protected]. Rad primljen tokom 3. Meunarodne naune konferencije Savremena znanja i novi izvori energije u funkciji drutveno ekonomskog razvoja, Novi Pazar.

247



politikih. Regionalne ekonomske integracije su najei oblik udruivanja zemalja jer je veliki broj pozitivnih efekata

koji takva udruivanja doprinose ukupnom privrednom prosperitetu zemalja u integraciji.

Kljune rei: Globalizacija, ekonomske integracije, svetsko trite, multinacionalne kompanije, ekonomski razvoj

1. Uvod

Globalizacija je pojam koji koristimo da bismo opisali promene u drutvima, kulturi i svetskoj ekonomiji koje dovode do dramatinog porasta meunarodne razmene (u trgovini, kulturi, ljudima, idejama i sl.). Globalizacija se esto posmatra iskljuivo sa gledita ekonomije i tada se u prvi plan stavlja njen uinak na liberalizaciju trgovine odnosno razvoj slobodne trgovine. Uprkos tome, globalizacija obuhvata mnogo ire aspekte drutva. Izmeu 1910. i 1950. godine, serija politikih i ekonomskih lomova dramatino je umanjila znaaj meunarodnih trgovinskih tokova. Tanije, poetkom prvog svetskog i sve do kraja drugog svetskog rata, kada su osnovane meunarodne ekonomske institucije, poput Meunarodnog monetarnog fonda (MMF), globalizacijski trendovi bili su obrnuti. U posleratnom periodu, uz podrku meunarodnih institucija, trgovina se opet drastino razvila. Tokom sedamdesetih godina XX veka, poeli su da se oseaju kako pozitivni tako i upozoravajui efekti globalizacije. Termin globalizacija je prvi put upotrebio profesor T. Levit sa Harvardske kole za biznis 1983. godine, kako bi opisao finansijsko trite. Nakon toga je termin bio proiren na delovanje multinacionalnih kompanija. MMF definie globalizaciju kao rastuu meusobnu ekonomsku zavisnost svih svetskih zemalja, koju je stvorilo poveanje i raznovrsnost broja meunarodnih multiakcija robe i usluga, kao i razmena kapitala, te ubrzana i generalizovana tehnoloka razmena. Ekonomske integracije su proces udruivanja nacionalnih privreda radi ostvarivanja odreenih ciljeva, a pre svega, uklanjanje carinskih i necarinskih barijera i drugih ograniavajuih propisa u meusobnoj trgovini. Obezbeuje se slobodno kretanje ljudi, (radne snage) kapitala i ostalih faktora proizvodnje kao i odnos integrisanih nacionalnih privreda prema ostalim zemljama sveta. Oblik ekonomskog povezivanja sprovodi se na razliitim osnovama, najee zasnovanim na komplementarnim interesima. Vidljivi su upeatljivi tragovi nastojanja da se ovi procesi reguliu i podvedu pod ustaljeni pravni reim. Nadzor nad sprovoenjem procesa integracije i upravljanje integracionom grupacijom se regulie sporazumom o stvaranju ekonomske integracije.

2. Internacionalizacija svetke privrede i ekonomije Kraj XX veka karakterie niz globalnih promena u strukturi, karakteristikama i tipovima proizvoda i usluga koje nude provajderi finansijskih proizvoda i usluga u razvijenim trinim privredama (SAD i zemlje EU). To se naroito ispoljilo u tri podruja: konsolidaciji, ujedinjavanju i konkurenciji. Istovremeno, finansijske institucije su se suoile sa brojnim novim izazovima prouzrokovanim rapidnim promenama koje su se desile u informacionoj tehnologiji, deregulaciji, geografskoj i produkcionoj ekspanziji, globalizaciji poslovanja, zakonima, raunovodstvenim standardima, tritu i trendovima u pravcu mnogobrojnih poslovnih kombinacija.2 Globalizacija ima mnogo slinosti sa internacionalizacijom i ovi pojmovi se esto smenjuju, iako mnogi vie vole da koriste globalizaciju kada ele da istaknu uruavanje nacionalnih drava ili nacionalnih granica. Striktno ekonomski

2 Hadi, M. i sar., Poslovno bankarstvo, Singidunum - FFMO, Beograd, 2005., str,. 248

248



gledano, globalizacija je u kontrastu sa ekonomskim nacionalizmom i protekcionizmom, dok je u skladu sa laissez-faire kapitalizmom i neoliberalizmom. U procesu internacionalizacije svetske privrede izdvajaju se tri faze. U prvoj fazi, od drugog svetskog rata do kraja ezdesetih godina, glavnu ulogu je odigrala svetska trgovina, a stepen internacionalizacije se merio udelom u svetskom izvozu. U drugoj fazi internacionalizacije, tokom sedamdesetih godina, dominantna je uloga stranih investicija. Najdinaminija je konkurencija izmeu multinacionalnih korporacija, a mera internacionalizacije neke privrede ili kompanije odreena je ueem njenih proizvodnih kapaciteta u inosMultitvu u ostvarenoj prodaji na svetskom tritu. Globalizacijom se naziva trea faza procesa internacionalizacije u svetskoj privredi (OECD 1992). Tokom osamdesetih godina, trea faza internacionalizacije ili proces globalizacije, odvija se uglavnom pod uticajem tehnologije. Sposobnost da se inoviraju, adaptiraju i primene raspoloive tehnologije postaje kljuni element industrijske konkurentnosti, uz pratee nove oblike investiranja i modele industrijske organizacije. Da bi neka kompanija mogla da uestvuje u meunarodnoj utakmici, ona se mora oslanjati na sve sloenije tehnologije, maksimalnu fleksibilnost, proizvode prilagoene konkretnom tritu i iroku mreu snabdevaa. Stvaraju se novi obrasci industrijskog poslovanja, kao to su: zajednika ulaganja, podugovaranje, licence, sporazumi izmeu firmi, i uspostavljaju se meunarodne mree u domenu istraivanja, proizvodnje i informacija. Trea faza internacionalizacije obuhvata trgovinu, investicije i uspostavljanje globalnih industrijskih mrea. To ukazuje da vie nije re samo o meuzavisnosti, ve o preplitanju i proimanju nacionalnih ekonomija, uglavnom preko aktivnosti multinacionalnih preduzea. Ranije su neke mere ekonomske ili sektorskih politika delovale u najveoj meri u nacionalnim okvirima, dok danas njihovo delovanje ima viestruki znaaj za razvoj drugih zemalja i uticaj na svetski trgovinski sistem. Sve to ukazuje da se stvara takav globalni ekonomski sistem iji su glavni akteri multinacionalne korporacije povezane preko mrea razliitih aktivnosti preduzea. Usled toga se mnoge industrijske i trgovinske politike sueljavaju s globalnim aktivnostima kompanija koje trae konkurentske prednosti u drugim zemljama. Vlade zemalja OECD -a nastoje da privuku panju multinacionalnih aktera, ali istovremeno rade na tome da kod kue zadre aktivnosti s najveom dodatom vrednou. Nacionalne drave i multinacionalne korporacije imaju manjim delom podudarne, a veim delom protivrene interese. Kljuni interes multinacionalnih korporacija jeste da svoju konkurentnost ne crpe iskljuivo iz resursa matine ili bilo koje pojedinane nacionalne ekonomije, nego da imaju na raspolaganju globalne resurse.

3. Ekonomske integracije kao posledica globalizacije

Proces globalizacije uveo je svet u ogromne strukturne promene. Ekonomska integracija je u osnovi integracija trita. Slobodno kretanje dobara i usluga je temeljno naelo ekonomske integracije. Kako je dobro poznato iz klasine teorije meunarodne trgovine, slobodna razmena dobara obeava pozitivni uinak na prosperitet svih na koje se ona odnosi. Ona doputa potroaima da izaberu dobra najnie cene, i ire mogunosti izbora. Oiti porast drutvenog bogatstva koji proizlazi iz liberalizacije trita proizvodima je dobar ekonomski razlog da se s tim ciljem zapone integracija.

Danas postoje razliite vrste saradnji izmeu suverenih drava. Uzrok svake saradnje je globalizacija , koja podstie meunarodne odnose i doprinosi njihovoj raznovrsnosti. Da bi smo o saradnji izmeu drava govorili na globalnom nivou, moramo prvo poeti od jedne

249



zemlje i njenog regiona. Od toga kako i kakve, kvalitativne i kvantitativne, odnose uspostavlja sa zemljama u svom regionu, zavisie i njen nastup na globalnoj sceni. Osim bilateralne i multilateralne saradnje, uviamo da su sve tenjiji i institucionalizovani oblici ekonomske, finansijske, tehnoloke, bezbedonosne i druge saradnje izmeu regiona pojedinih drava (pokrajina, republika), drava u okviru formiranih regionalnih ekonomskih integracija (grupacija), i samih regionalnih integracija. Najistaknutiji meu svim vidovima regionalnih odnosa i saradnji su svakako ekonomski odnosi. Nastajanje brojnih regionalnih integracija postao je globalni megatrend. Kao ekonomisti svi smo svesni veliine i moi trita, visine protoka kapitala, zatim usluga, radne snage i drugog meu zemljama u savremenom svetu. Slobodno kretanje faktora proizvodnje moe se shvatiti kao drugi temelj ekonomske integracije. Jedan argument za to je da on doputa optimalnu alokaciju rada i kapitala. Neki faktori proizvodnje ponekad nedostaju na mestima gde bi inae proizvodnja bila najekonominija. Kako bi se reio taj problem poduzetnici su spremni premestiti svoj kapital s mesta na kojima mogu ostvariti nisku dobit na mesta koja obeavaju vie. Isto vredi za radnu snagu: zaposleni e migrirati u regije gdje je njihov rad potrebniji i stoga bolje nagraen. Drugi argument je da proireno trite faktora proizvodnje prua nove mogunosti proizvodnje to, zauzvrat, doputa modernije i efikasnije korienje faktora proizvodnje (nove kreditne linije, nova zanimanja..). Izbor faktora proizvodnje za cilj druge faze procesa integracije delimino se temelji na ekonomskim prednostima koje proizlaze iz takve integracije. Ali i ovde moramo razmotriti i politiku logiku. Integracija trita rada izgleda kao oiti izbor u razdobljima opteg manjka radne snage . Skup nacionalnih propisa o nadnicama, socijalnoj sigurnosti, itd, ini se da je ostavio dovojno mogunosti za praktinu intervenciju na nacionalnoj osnovi, kako bi pristali prihvatiti opta naela na evropskoj sceni. to se tie integracije trita kapitala, pitanje direktnog investiranja postaje jasno; mnoge drave mogu se nadati da e na taj nain privui nove strane investicije. Za druge vrste kretanja kapitala elja za integracijom je manje oita, stoga to integracija implicira odricanje od kontrole putem osjetljivih makroekonomskih instrumentata. U privredama koje proizvodnju i distribuciju u potpunosti preputa tritu, ukidanje prepreka slobodi kretanja dobara i faktora proizvodnje izmeu drava bilo bi dovoljno da se postigne puna ekonomska integracija. To nije tako u modernim privredama koja su, gotovo bez greske, meovitoga tipa, gdje vlada esto intervenie u privredu. U privredama meovitog tipa integraciju se ne moe ostvariti bez harmonizacija politika koje vode vlade pojedinih drava. Stvaranje integrisane politike je u celini tee od integracije trita dobrima, uslugama i faktorima proizvodnje. to je vie takvih integracijskih elemenata ukljueno u politiku zapoljavanja ili proraunsku politiku (koja se odnosi na finansiranje kola, dravne subvencije, porezne prihode), politiari e biti manje spremni odrei se svoje moi intervencije. Ciljevi integracija su: unapreivanje mira, vrednosti i blagostanja ljudi; odrivi razvoj zasnovan na uravnoteenom ekonomskom razvoju; visoka drutvena konkurencija trine ekonomije; visok stepen zatite i unapreivanja kvaliteta ivotne sredine, podsticanje naunog i tehnikog progresa; spreavanje iskljuivosti i diskriminacije, kao i unapreivanje pravde i socijalne zatite, jednakosti polova, meugeneracijske solidarnosti i zatita prava dece. Iz sledee tabele moe se videti projekcija budeta (odnosno cilj plasiranja budeta) do 2013. godine u EU kao jednoj od najprogresivnijih i najuspenijih integracija.

250



Tabela br.1 Budet EU (projekcija ciljeva) za period 2007-2013

Obaveza izdvajanja

mil. eur-a 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 UKUPNO

Odrivi rast 51. 267 52.415 53.617 54.294 55.368 56.876 58.303 382.139

1a konkurentnost za rast i

zapoljavanje

8.404 9.097 9.754 10.434 11.295 12.153 12.961 74.098

1a kohezija za rast i

zapoljavanje

42.863 43.318 43.862 43.860 44.073 44.723 45.342 308.041

2. zatita i upravljanje

prirodnim resursima

54.985 54.322 53.666 53.035 52.400 51.775 51.161 371.344

Od kojih za trokove

trita i direktna plaanja

43.120 42.697 42.279 41.864 41.453 41.047 40.645 293.105

3. stanovnitvo, mir,

bezbednost, pravda

1.199 1.258 1.380 1.503 1.645 1.797 1.988 10.770

3a mir, bezbednost i

pravda

600 690 790 910 1.050 1.200 1.390 6.630

3b stanovnitvo 599 568 590 593 595 597 598 4.140

4. EU kao globalni igra 6.199 6.469 6.739 7.009 7.339 7.679 8.029 49.463

5. administracija 6.633 6.818 6.973 7.111 7.255 7.400 7.610 49.800

6. konpenzacije 419 191 190 - - - - 800

UKUPNO: 120.702 121.473 122.564 122.952 124.007 125.527 127.091 864.316

Izvor: Bodo, B., Ceylan, O., Cseko, A. (2007)

4. Efekti i uspenost ekonomskih integracija

U uslovima sve izraenije globalizacije, regionalna i subregionalna saradnja, zasnovana na zajednikim interesima i potrebama regionalnih partnera, dobija sve vie na znaaju. U osnovi ona odraava potrebu da zemlje, sa slinim ili ak istim uslovima razvoja ili problemima u stvarivanju svojih reformskih ciljeva, udrue snage i sredstva u odgovoru na globlne izazove. Ipak, to nije dovoljno za uspenu saradnju ukoliko ne postoji politika volja da se sarauje. U tom kontekstu regionalne ekonomske integracije predstavljaju se, bez obzira na neke njihove nesporne autonomne odrednice, kao sastavni deo procesa globalizacije svetske privrede. Danas je regionalna integracija proces koji obuhvata, ne samo formiranje bezbednosnih saveza i trgovinskih sporazuma, ve utie i na brojne druge oblasti ekonomskog i drutvenog ivota, politike strukture, unutranju bezbednost, zatitu ivotne sredine, kulturu i drugih. To je sloen i viedimenzionalni proces povezivanja koji podrazumeva uspostavljanje veza izmeu drava i nacionalnih administracija, ali i izmeu brojnih drugih drutvenih aktera, kao to su predstavnici poslovnog sveta, politike, civilnog drutva, lokalnih zajednica itd. Regionalizacija i globalizacija predstavljaju se kao komplementarni a ne kao divergentni procesi:3

Prvo, svaka od postojeih regionalnih ekonomskih integracija u svetu je otvoreni a ne hermetizovani organizam, rivalski ali i partnerski orjentisana, sa tenjom da bude to vea, da to vie proiri i pomeri svoje granice, da bude, u krajnjoj liniji, to vie globalizovana. Tako, na

3 Dai, D., Kari, D., Meunarodna ekonomija sa osnovama diplomatije, Delta press, Beograd, 2009.

251



primer, Evropska unija pomera svoje granice prema zemljama Istone i Jugoistone Evrope, MERKOSUL nastoji da k sebi privue zemlje na zapadu i severozapadu June Amerike, NAFTA se pragmatino okree prema itavoj amerikoj hemisferi, ASEAN prema Istonoj i Centralnoj Aziji, itd.

Drugo, nijedna od postojeih regionalnih ekonomskih integracija, ma koliko bila velika nije sama sebi dovoljna, nego zavisna od ostatka sveta. Zato su izmeu postojeih regionalnih ekonomskih integracija ve uspostavljeni ili su u fazi uspostavljanja specijalni odnosi ekonomske i druge saradnje, kao, na primer, izmeu MERKOSUL - Evropske Unije ili NAFTA - MERKOSUL i dr.

Tree, u toku je i proces meusobnog povezivanja postojeih regionalnih integracija, to jest stvaranja novih mega ekonomskih integracija koje bi se protezale na ire geoekonomske i interregionalne prostore, kao to su, na primer, FTAA, AFTA i dr.

etvrto, regionalne ekonomske integracije: (1) podstiu bri protok dobara i usluga, (2) eliminiu granine probleme; (3) obezbeuju slobodnu trgovinu na prostoru ogranienom datom integracijom; (4) ostvaruju ekonomske prednosti veeg trita (konkurencija, ekonomija obima i pokretljivost faktora proizvodnje); i (5) vre pozitivne direktne i indirektne uticaje i na mnoge druge sfere drutvenog ivota, kao to su kultura, umetnost, obrazovanje i dr.

lanice grupacije EFTA spadaju u red drava sa najviim ivotnim standardom u svetu.

Tabela 2. EFTA

(GDP u milijardama US$; stanovnitvo u milionima; povrina u hiljadama Km2)

Drava GDP

Stanovnitvo

GDP

per kapita Povrina

1.vajcarska 255,5 7,6 46.300 41,3

2. Norveka 213,6 4,6 34.000 323,8

3. Island 11,4 301.931* 38.000 103.0

4. Lihtentajn 1,8 34.247* 25.000 160,0**

Ukupno 482,3 12,8 375,6

* U hiljadama ** Km2 Izvor: The World Factbook, www.cia. gov

Zbirni GDP grupacije EFTA, sa tritem od 12,8 miliona stanovnika i povrinom od oko 376 hiljada Km2, iznosio je 482,3 US$, meren paritetom kupovne moi.

252



Tabela 3. CEFTA

(GDP u milijardama US$; stanovnitvo u milionima; povrina u hiljadama Km2)

Drava GDP

Stanovnitvo

GDP

per kapita Povrina

1. Srbija 44,8 10,2 4.400 88,4

2. Hrvatska 60,3 4,5 13.400 56,5

3. BiH 25,3 4,6 5.600 51,1

4. Albanija 20,5 3,6 5.700 28,7

5. Makedonija 16,9 2,1 8.300 25,3

6. Moldavija 9,1 4,3 2.000 33,8

7. Crna Gora 3,4 684,7* 3.800 14,0

Ukupno 180,3 29,9 297,8

*Hiljada Izvor: Isto.

Zbirni GDP drava lanica CEFTA iznosio je 180,3 milijardi US$, meren paritetom kupovne moi, sa tritem od oko 30 miliona stanovnika i povrinom blizu 300 hiljada Km 2.

Tabela 4. NAFTA

(GDP u milijardama US$; stanovnitvo u milionima; povrina u milionima Km2)

Drave GDP Stanovnitvo

GDP per kapita Povrina

1. SAD 13.130,0 301,1 44.000 9,8

2. Kanada 1.178,0 33,4 35.600 10,0

3. Meksiko 1.149,0 108,7 10.700 2,0

Ukupno 15.457,0 443,2 90.300 21,6

Izvor: Isto. Tabela 5. MERCOSUL (GDP u milijardama US$; stanovnitvo u milionima; povrina u milionima Km2)

Drava GDP

Stanovnitvo

GDP per kapita Povrina

1. Brazil 1.655,0 190,0 8.800 8,5

2. Argentina 608,8 40,3 15.200 2,8

3. Paragvaj 31,3 6,7 4.800 407,0*

4. Urugvaj 37,5 3,5 10.900 176,0*

Ukupno 2.332,6 240,5 39.700 11.9

Izvor: Isto.

253



5. Zakljuak Savremeni meunarodni ekonomski procesi predstavljaju deo dugorone svetske tranzicije od industrijskog prema postindustrijskom drutvu i od internacionalizacije privrednog ivota prema globalizaciji. Mnogi ekonomski, tehnoloki, institucionalni, politiki, kulturni i drugi parametri pokazuju protivurene tendencije: globalizacija s jedne strane ujedinjuje svet, a s druge ga deli na postindustrijsku civilizaciju i razne varijante doindistrijske i industrijske civilizacije. Tekoe objanjavanja i razumijevanja sloenih i protivurenih procesa globalizacije, a posebno njenih brojnih posledica i propratnih pojava nije mogue jednoznano objasniti, osim moda postojanjem veoma izraene dinaminosti razvoja ljudskog drutva uopte, kao i velikim obimom promena. U ekonomiji, integracija oznaava nove vidove povezivanja u privredi, u nacionalnim, regionalnim i meunarodnim razmerama. Ona oznaava razne procese internacionalizacije proizvodnih procesa i privrednih delatnosti uopte. Pored ekonomskih integracija, u savremenom svetu procesi integracija ostvaruju se i u politikoj i vojnoodbrambenoj sferi. U tom kontekstu regionalne ekonomske integracije predstavljaju se, bez obzira na neke njihove nesporne autonomne odrednice, kao sastavni deo procesa globalizacije svetske privrede. Regionalizacija i globalizacija predstavljaju se kao komplementarni a ne kao divergentni procesi. Najprogresivniji primer kreiranja uspene regionalne ekonomske integracije je Evropska unija (EU), stvorena pre vie od pedeset godina i potom neprestano razvijana i proirivana. Ona je bila svojevrstan uzor za mnoge ekonomske regionalne integracije koje su kasnije stvarane u drugim regionima sveta (NAFTA, MERCOSUL, ASEAN, i dr.). Regionalne ekonomske integracije su, u stvari, karika u lancu sve vee meuzavisnosti drava i aktera svetske trine scene, jedan od bitnih mehanizama kroz koji se ostvaruje sve intenzivnije globalizovanje svetske privrede. Regionalne ekonomske integracije predstavljaju ekonomske temelje globalne trgovinske liberalizacije, koja podstie univerzalnu ekonomsku konkurentnost od koje korist imaju potroai u itavom svetu. Za Srbiju, razvoj regionalne saradnje u jugoistonoj Evropi i posebno na zapadnom Balkanu, predstavlja moan instrument za ubrzavanje evropske integracije. Kako bi se ovaj proces uinio delotvornijim, bilo je potrebno ostvariti blisku kordinaciju i saradnju sa drugim zemljama regiona u sprovoenju reformi i zajednikih projekata vezanih za evropsku integraciju. Literatura

1. Batt, J., IBSEU, [2007]. Evropska spoljna i bezbednosna politika, Forum kola Evropskih integracija, Beograd.

2. Besla, M., Petkovi, T., [2008]. Meunarodna ekonomija i finansije, VPSS, aak. 3. Dai, D., Kari, D., [2009]. Meunarodna ekonomija sa osnovama diplomatije, Delta press, Beograd. 4. Drakovi , V., Jovovi, R., [2009].Globalizacija u ekonomskom kontekstu, Beograd,. 5. Hadi, M. i sar., [2005]. Poslovno bankarstvo, Singidunum - FFMO, Beograd. 6. Ili-Gasmi, G., [2008]. Pravo i institucije Evropske Unije, Univerzitet Singidunum, Beograd. 7. Krugman, P., Obstfeld, M., [2009]. Meunarodna ekonomija teorija i politika, Data Status, Beograd 8. Peujli, M., [2000]. Globalizacija - dva lika sveta, Savremena administracija, Beograd. 9. Petkovi, T., [2009]. Globalna ekonomija i poslovna politika, VP, aak.

254



10. Salvatore, D, [2009]. Meunarodna ekonomija, CID Ekonomskog Fakulteta u Beogradu (deveto izdanje). 11. Sutu, ., [2001].Neizvestan savez - istorija Evropske zajednice, Clio, Beograd.

Web sajtovi:

1. www.market-srbija.com, lanice CEFTA, Preuzeto 10.06.2011. 2. www.rts.rs, Suficit sa zemljama CEFTA sporazuma, Preuzeto 11.06.2011. 3. www.siepa.sr.com, Meunarodno poslovanje, Preuzeto 04.07.2011. 4. www.ekonomist.co.rs, Globalizacija, Preuzeto 05.07.2011. 5. www.wto.com, WTO, Preuzeto 05.07.2011.

* * * * *

Abstract

Globalization is consciously directed and organized process by which the national economies are linked by international and institutional intermediaries. This is the process of deterritorisation and interaction of international trading, global IT and communicational networking of market participants and the expansion of impact of the multinational companies. Regional integrations in the world are the pillar of the functioning of modern international economic relations. They are the basis of implementation of the globalization process and are the main carriers of all changes made to the process of integration within the countries and those outside them. Regional integrations are established for various interests: economic, military and political. Regional economic integrations are the most common form of association of countries, because of great number of positive effects that such associations contribute to the overall economic prosperity of countries in the integration.

Keywords: Globalization, economic integration, global market, multinational companies, economic development

Dusica Karic clanak

Documents

Transcript of Dusica Karic clanak