Dobra kontrolna laboratorijska praksa

1

Katedra za analitiku lekovaKatedra za analitiku lekovaKatedra za analitiku lekovaKatedra za analitiku lekova

Dobra kontrolna laboratorijska praksa

DKLP


WHO Expert Committee on Specifications for Pharmaceutical

Preparations (Geneva, Switzerland)

World Health Organization 2002

Predavanje je zasnovano na:

GOOD PRACTICES FOR NATIONAL PHARMACEUTICAL CONTROL

LABORATORIES (GPCL)

Aneks 3

2


Svetska zdravstvena organizacija pripremila je dokument na osnovu:

-smernica Internacionalne organizacije za standardizaciju

-smernica zemalja OECD-a (eng. Organisation for EconomicCooperation and Development ) i

-smernica švajcarske acocijacije za standardizaciju


U našoj zemlji rad kontrolnih laboratorija regulisan je:

Pravilnikom o uslovima za proizvodnju lekova

koji je objavljen u “Službenom glasniku RS” broj 27/2008. od 17. 3. 2008.

3


Uopšteno o DKLP

Važniji pojmovi

Prvi deoPrvi deo: Rukovođenje i infrastruktura

Drugi deoDrugi deo: Materijali i podešavanje opreme, instrumenata i drugih uređaja

TreTrećći deoi deo: Radne procedure

ČČetvrti deoetvrti deo: Bezbednost u laboratorijama za kontrolu lekova


Uopšteno o DKPL

� Farmaceutske kontrolne laboratorije osnivaju se sa ciljem da sprovode odgovarajuće testove i određivanja kojima se potvrđuje da ispitivane farmaceutski aktivne supstance, farmaceutski ekscipijensi i farmaceutski proizvodi odgovaraju specifikacijama.

� U većini zemalja, laboratorije su odgovorne samo za ispitivanja ne zainspekciju farmaceutskih proizvoda.

� Uloga kontrolne laboratorije mora biti definisana zakonom.

� Nacionalne kontrolne laboratorije sarađuju sa odgovarajućim inspekcijama.

4


� Procena kvaliteta leka zavisi od:

1. načina na koji je uzorak podnet laboratoriji

2. načina na koji je isplanirana i urađena analiza i

3. načina na koji su procenjeni rezultati

� Neophodna je kompletna i nedvosmisleno napisana dokumentacija.

� Posebnu pažnju treba obratiti na uslove koje je potrebno obezbediti da bi laboratorija korektno i efikasno funkcionisala što uključuje pravovremeno planiranje budžeta, održavanje laboratorije, kao i obezbeđivanje odgovarajuće infrastrukture.


Važniji pojmoviVažniji pojmovi

� Aktivna farmaceutska supstanca (eng. Active Pharmaceutical ingredient – API) – supstanca koja ima farmakološko dejstvo i koristi za proizvodnju farmacetskog proizvoda.

� Serija – određena količina početnog materijala, pakovnog materijala ili farmaceutskog proizvoda koji potiču iz istog procesa i očekivano je da budu homogeni.

� Serijski broj – karakteristična kombinacija slova i/ili brojeva kojom se identifikuje određena serija.

� Kalibracija – niz operacija pod određenim eksperimentalnim uslovima kojom se potvrđuje linearnost između odgovora instrumenta i ogovarajućih poznatih vrednosti referentnog standarda.

5


� Farmaceutska podloga – supstanca koja ne pokazuje farmakološko dejstvo, kojoj je na odgovarajući način procenjena bezbednost.

� Farmaceutski proizvod – Svaki preparat namenjen za određenu primenu u humanoj i veterinarskoj medicini.

� Kontrola kvaliteta – podrazumeva sve postupke uključujući i definisanje specifikacije, uzorkovanje, testiranje itd. koji se sprvode na farmaceutskoj supstanci, pakovnom materijalu, ekscipijensu ili farmaceutskom proizvodu a u cilju provere da li odgovaraju specifikaciji.

�Specifikacija – dokument u kome se daju zahtevi koje treba da ispuni farmaceutski proizvod ili farmaceutski materijal korišćen za proizvodnju ili dobijen tokom nekog proizvodnog procesa.

Specifikacije predstavljaju osnovu za procenu kvaliteta.


1 Organizacija i rukovođenje

2 Sistem kvaliteta

3 Kontrola dokumentacije

4 Zapisi

5 Oprema za obradu podataka

6 Osoblje

7 Prostorije

8 Oprema, instrumenti i ostali uređaji

Prvi deo: rukovođenje i infrastruktura

6


1111 Organizacija i rukovođenje

Laboratorija mora imati:

a) rukovodstvo i tehničko osoblje

b) mehanizme kojima potvrđuje odsustvo sukoba interesa

c) definisano mesto u matičnim organizacijama kao što je Agencija za lekove i medicinska sredstva

d) definisane odgovornosti i međusobnu povezanost svih zaposlenih

e) odgovarajuće nadgledanje osoblja

f) tehničku podršku

g) bezbedonosne procedure

h) centralni registar


2222 Sistem kvaliteta

� Uprava laboratorije uspostavlja, ugrađuje i održava sistem kvaliteta neophodan za sve aktivnosti koje se odigravaju u laboratoriji.

� Svaki postupak mora biti dokumentovan a dokumentacija dostupna, razumljiva i redovno ažurirana.

� Sistem kvaliteta mora se sistematično i periodično proveravati(interne i eksterne provere) od strane uprave da bi se obezbedila konstantna efektivnost i eventualno sprovele potrebne korektivne mere.

7


3333 Kontrola dokumentacije

Dokumentacija je veoma značajan deo sistema kvaliteta.

Dokumentacija mora biti pripremana i proveravana prema unapred utvrđenim procedurama.

Katedra za analitiku lekovaKatedra za analitiku lekovaKatedra za analitiku lekovaKatedra za analitiku lekova4444 Zapisi

Laboratorija mora da uspostavi i održava procedure za identifikaciju, prikupljanje, obeležavanje, pristup, skladištenje, održavanje i uklanjanje kvalitetne dokumentacije i tehničkih zapisa.

8


5555 Oprema za obradu podataka

� verifikovana

� validirana

� redovno održavana

� da postoje procedure za zaštitu podataka

� da postoje procedure za izmenu podataka

� da postoje procedure za zaštitu i back-up podataka


6666 Osoblje

a) upravnik laboratorije

b) upravnik centralnog registra

c) tehničko osoblje

d) čuvar skladišta

e) menadžer kvaliteta

9


7777 Prostorije

-odgovarajući dizajn

-dovoljan broj prostorija

-odgovarajuća oprema za testiranje

-odgovarajuća bezbedonosna oprema

-odvojeno skladištenje uzoraka, zadržanih uzoraka i reagenasa, laboratorijskog materijala i referentnih materijala

-pristup mora biti dozvoljen samo pojedinim članovima osoblja

-voditi registar svih supstanci

-arhiv za bezbedno čuvanje svih dokumenata, test supstanci i uzoraka

-moraju biti adekvatno zaštićene od ekstremnih uslova, kao što su toplota, hladnoća, prašina, vlaga, vodena para, buka, vibracija i elektromagnetno zračenje


8 Oprema, instrumenti i ostali uređaji

Oprema, instrumenti i ostali uređaji moraju biti dizajnirani, konstruisani,

prilagođeni, smešteni, kalibrisani, kvalifikovani, verifikovani i održavani u

cilju adekvatnog obavljanja predviđenih operacija u datom okruženju.

10


Drugi deoDrugi deo: Materijali i podešavanje opreme, instrumenata i drugih uređaja

1 Arhiva specifikacija

2 Reagensi

3 Referentni materijal

4 Kalibracija, validacija i verifikacija opreme, instrumenata i ostalih uređaja

5 Sledljivost


1111 Arhiva specifikacija

A. Prema preporukama, svaka farmaceutska kontrolna

laboratorija treba da ima arhivu specifikacija.

Važeće specifikacije treba da budu usklađene sa

farmakopejom ili dokumentacijom proizvođača.

B. Arhiva mora sadržati:

- spisak svih farmakopeja koje se nalaze u

laboratoriji

- odgovarajuću dokumentaciju za neoficinalne

supstance koja uključuje specifikacije koje je definisala

laboratorija ili proizvođač a koje su odobrene od

odgovarajućih institucija.

11


C. Iz arhive se prosleđuju specifikacije. Kopije ASDMF (Active

Substance Drug Master File) ne smeju se iznositi iz arhive, kopije

moraju biti zavedene i arhiva mora voditi o njima evidenciju.


2222 Reagensi

A. Svi reagensi, hemikalije, uključujući rastvarače i

druge materijale koji se koriste u testovima i za

određivanje moraju biti odgovarajućeg kvaliteta.

B. Reagensi se moraju kupovati samo od proverenih proizvođača i

distributera koji daju prateće sertifikate.

12


C. Priprema reagenasa u laboratoriji:

Osoba koja vrši pripremu reagenasa mora jasno razumeti svoje

odgovornosti i potpisivati pripremljene reagense.

Za pripremu rastvora moraju se koristiti farmakopejski postupci

ili postupci definisani odgovarajućim standardima. Zapis o pripremi

mora uvek postojati.


D. Oznake. Oznake moraju tačno naznačavati:

-za volumetrijske rastvore koji se pripremaju

razblaživanjem mora postojati naziv proizvođača,

datum pripreme, datum standardizacije i faktor za

preračun, kao i potpis odgovornog laboranta.

-sadržaj, proizvođača, datum kada je primljen,

koncentraciju, faktor za standardizaciju, rok

upotrebe i način čuvanja. Za reagense

pripremljene u laboratoriji mora postojati datum

pripreme kao i inicijali laboranta.

13


E. Transport i podela

-reagensi se bez potrebe ne smeju prenositi iz jedne

laboratoriju u drugu

- kada je to moguće transport reagenasa se vrši u

originalnim kontejnerima

- kada se vrši podela u više manjih kontejnera svi moraju

biti čisti i jasno označeni


F. Inspekcija

-svi kontejneri moraju biti provereni da li su dobro zatvoreni

-mora se proveriti rok upotrebe reagenasa

- provera mora biti ispraćena odgovarajućim zapisom koji

uključuje datum i ime osobe koja je vršila proveru

- reagensi dobijeni mešanjem se odbaciju izuzev u slučaju

kada se odgovarajućim testiranjem može potvrditi njihov sastav i

stepen čistoće

- voda se posmatra kao reagens

14


- reagensi se čuvaju u odgovarajućem skladištu vodeći računa o uslovima čuvanja

- osoba odgovorna za reagense mora voditi evidenciju o roku

upotrebe i poznavati pravila za bezbedno rukovanje hemikalijama

- laboratorija mora imati zaseban prostor za čuvanje zapaljivih

hemikalija, koncentrovanih kiselina i baza, kao i samozapaljivih supstanci.

G. Čuvanje


3333 Referentni materijal

A. Referentni materijali su neophodni za testiranje i /ili kalibraciju, validaciju ili verifikaciju uzorka, opreme, instrumenata i drugih uređaja.

B. Registracija i označavanje

Svaki referentni materijal mora imati svoju oznaku.

Za svaku novu seriju daje se novi identifikacioni broj.

Broj mora biti naznačen na svakoj bočici.

Identifikacioni brojevi moraju biti upisani u odgovarajuću radnu svesku.

C. Centralni registar

Sve informacije o referentnom materijalu moraju se nalaziti u centralnom registru.

15

Katedra za analitiku lekovaKatedra za analitiku lekovaKatedra za analitiku lekovaKatedra za analitiku lekovaD. Informacioni dokument

E. Inspekcija

Formira se kao dodatak centralnom registru i mora sadržati sve informacije vezane za referentni materijal.

Za radne standarde dobijene u laboratoriji dokument mora sadržati i rezultate svih urađenih testova kojim se potvrđuje da se može koristiti kao standard uključujući i potpis odgovornog analitičara.

-kompletan referenti materijal mora biti periodično proveravan u cilju provere da nije došlo do oštećenja i da se čuva pod odgovarajućim uslovima-rezultati provera se moraju čuvati u centralnom registru i/ili u

informacionom dokumentu potpisanom od strane odgovornog analitičara


4444 Kalibracija, validacija i verifikacija opreme, instrumenata i ostalih uređaja

A. Mora se sprovoditi redovna kalibracija, validacija i verifikacija celokupne opreme i instrumenata koji se koriste u analizama.

B. Imajući u vidu specifičnu primenu, odgovarajuće procedure se moraju definisati za svaki uređaj. Na primer:

-rad pH –metra se mora proveravati najmanje jedanput dnevno sa odgovarajućim sertifikovanim rastvorima

- infracrveni spektrometar zahteva verifikaciju najmanje jedanput dnevno kao i kalibraciju u odgređenim intervalima

16


C. Samo osoblje koje je prošlo odgovarajuću obuku može raditi na opremi.

D. Svi zapisi dobijeni nakon nekog eksperimenta moraju imati:

- naziv opreme, instrumenta ili drugog uređaja

- naziv proizvođača, serijski broj ili drugu karakteristiku opreme

- specifikaciju da je oprema verifikovana/kalibrisana

- datum, rezultate i kopije izveštaja, verifikacije i sertifikata svih kalibracija, podešavanja, kriterijume za prihvatanje, itd.

- podatke o svim servisima, modifikacijama i popravkama.


5555 Sledljivost

Osobina rezultata merenja ili vrednosti etalona pomoću koje može da se

dovede u vezu sa naznačenim referencama, obično nacionalnim ili

međunarodnim etalonima, posredstvom neprekidnog lanca poređenja koja

imaju naznačene nesigurnosti.

Osobina rezultata merenja ili vrednostietalona

17


Osnovni elementi sledljivosti:

� neprekidan lanac poređenja – koji vodi do prihvaćene reference, obično do nacionalnog ili međunarodnog standarda;

� merna nesigurnost – koja mora biti izračunata ili procenjena za svaki korak u lancu sledljivosti, u skladu sa odobrenim metodama. Merna nesigurnost se mora navesti, kako bi bilo moguće izračunati ili proceniti ukupnu mernu nesigurnost za ceo lanac;

� dokumentovanost – svaki korak mora biti obavljen u skladu sa dokumentovanim i opšte prihvaćenim procedurama, a rezultati moraju biti zapisani;

� kompetentnost – laboratorije ili druge organizacije koje vrše jedan ili više koraka u lancu sledljivosti moraju pružiti dokaz o svojoj tehničkoj kompenentnosti , najčešće pružanjem dokaza o ostvarenoj akreditaciji;

� veza sa SI jedinicama – lanac poređenja se završava primarnim etalonom ili fizičkom konstantom, čime se ostvaruje veza sa SI sistemom;

� intervali etaloniranja – etaloniranje se mora ponavljati u određenim intervalima i oni zavise od učestalosti upotrebe, stabilnosti opreme itd a obavlja se pre nego što se pojavi potencijalna promena u tačnosti opreme.


Šta je etaloniranje?

“Skup postupaka kojima se, u određenim uslovima, uspostavlja odnos između vrednosti veličine koju pokazuje merilo ili merni sistem, ili vrednost koju predstavlja materijalizovana mera ili referentni materijal, i odgovarajuće vrednosti ostvarene etalonom”

Zašto se vrši etaloniranje?

1. da se uspostavi i dokaže sledljivost,

2. da se obezbedi konzistentnost vrednosti očitanih merilom sa drugim merenjima,

3. da se odredi tačnost vrednosti očitanih merilom,

4. da se uspostavi pouzdanost merila, tj. da se u merilo može imati poverenje.

18


Kvantitativni postupci se izražavaju kroz brojčane rezultate

koji se menjaju u zavisnost preciznosti, tačnosti i osetljivosti same

metode.

Semi-kvantitativni postupci daju

rezultate koji su manje tačni i precizni od

kvantitativnih. U farmakopeji su označeni

kao Limit testovi u kojima se poredi

odgovor ispitivane supstance sa

odgovorom referentne supstance. Obično

nemaju zadovoljen uslov linearnosti.

Kakvi sve mogu biti postupci kojima pratimo sledljivost?


Kvalitativni postupci su opisnog karaktera. Mogu da razlikuju da

li je neka supstanca prisutna ili ne. Razlika, da li je supstanca prisutna u

uzorku ili ne, zavisi od sposobnosti metode da detektuje minimalnu

koncentraciju.

19


Referentni materijal koji se koristi za kalibraciju mora imati tačno

određen sadržaj. Kada god je to moguće, sadržaj se određuje najosetljivijim

metodama. Sadržaj može biti određen i sa više metoda ali se dobijene

vrednosti moraju međusobno slagati. Razlikuje se više vrsta referentnog

materijala:

1 Primarna hemijska supstanca – imaju tačno definisan sadržaj za čiju

potvrdu nije potrebno poređenje sa drugom hemijskom supstancom.

2 Sekundarna hemijska referentna supstanca – je supstanca čije su

karakteristike određene u odnosu na primarnu hemijsku supstancu. Često se

označava i kao radni standard.

Sa kakvim materijalima se radi da bi se pratila sledljivost?


3 Internacionalni biološki standardi – kategorija biološkog referentnog materijala čiji status definiše Svetska zdravstvena organizacija i čija se aktivnost izražava u internacionalnim jedinicama (International Units – IU).

4 Radni standard – sadržaj je određen jednim ili više postupaka i nekada se označavaju kao “kalibratori proizvođača” ili “in housekalibratori”. Koriste se da pokažu kompatibilnost između merenja koje predlaže proizvođač i procedure koja se kaibriše.

5 Kalibratori – dostavlja proizvođač aparata a koriste se za redovnu kalibraciju aparata.

6 Kontrolni materijal – koristi se za testiranje preciznosti i tačnosti rezultata. Kontrolni materijal treba da bude u sličnoj podlozi kao uzorak koji se ispituje.

20


TreTrećći deoi deo: Radne procedureA. Primljeni uzorci

B. Radni list

C. Testiranje

D. Procena rezultata

E. Čuvanje uzoraka

Katedra za analitiku lekovaKatedra za analitiku lekovaKatedra za analitiku lekovaKatedra za analitiku lekovaA. Primljeni uzorci

UzorkovanjeZahtevi za

testiranje

Registracija i označavanje

Centralni

registar

Provera uzoraka

Čuvanje

uzoraka

Dalje prosleđivanje Zapisi

1.2. 3.

4. 5. 6.

7.8.

21


1 Uzorkovanje

a) uzorci koji se dostavljaju u laboratoriju mogu biti uzorci za rutinsku kontrolu, sumnjivi uzorci i uzorci koji se procenjuju za postupak registracije.

b) odvajaju se tri grupe uzoraka – za kontrolu (vrši se kontrola u laboratoriji u skladu sa specifikacijom), za super-analizu (u slučaju spora) i za proizvođača (u slučaju neslaganja rezultata između laboratorije i proizvođača kada se u laboratoriju u prisustvu specijaliste proizvođača izvode testovi).

c) laboratorija mora imati plan

uzorkovanja sa kojim moraju

biti upoznati svi analitičari.


2 Zahtevi za testiranje

Zahtev za ispitivanjima mora biti definisan prilikom uzorkovanja i

mora pratiti sve uzorke koji dolaze u laboratoriju.

Zahtev mora sadržati sledeće podatke: naziv institucije ili

inspekcije koja dostavlja uzorak, poreklo uzorka, kompletan opis leka

(sastav, INN naziv, zaštićeni naziv, farmaceutski oblik, dozu, proizvođača

i serijski broj), veličinu uzorka, razlog analize, datum uzorkovanja,

veličinu serije, rok upotrebe, specifikaciju farmakopeje po kojoj se radi

analiza ili specifikaciju proizvođača i zahtevane uslove čuvanja.

22


3 Registracija i označavanje

Dostavljeni uzorci sa pratećim dokumentima moraju imati svoj registarski broj.

Registarski broj mora biti naznačen na svakom dostavljenom uzorku.

4 Centralni registar

U centralnom registru se moraju čuvati zapisi o serijskom broju, datumu prijema, kao i podaci o prosleđivanju uzorka za posebna ispitivanja.


5 Provera dostavljenih uzoraka

Odmah se mora proveriti da li dostavljeni uzorci imaju sve potrebne oznake, kao i da li imaju neka oštećenja i slično. Nepravilnosti moraju biti zapisane a po potrebi uzorci vraćeni dostavljaču.

6 Čuvanje

Svi dostavljeni uzorci (uključujući i uzorke za ponovljenu analizu) moraju biti jasno označeni i čuvani pod navedenim uslovima čuvanja.

23


7 Prosleđivanje na druga testiranja

Ako se uzorak prosleđuje u neku drugi jedinicu na testiranje taj

podatak mora biti zabeležen u centralnom registru. Testiranje uzorka ne

treba da započinje pre nego što stignu rezultati ispitivanja. U

međuvremenu uzorak mora biti čuvan na odgovarajući način. Rezultat

ispitivanja može biti prihvaćen u usmenoj formi samo u slučaju hitnih

ispitivanja. U svakom drugom slučaju mora biti dostavljen zvaničan

izveštaj.

8 Sva ispitivanja moraju biti zapisana u odgovarajućim radnim

listovima.


B. Radni list

Mogu biti dopunjene sa neobrađenim materijalom dobijenim tokom same analize.

Služe kao potvrda da je analiza urađena u skladu sa zahtevima.

Za svaku uzorak mora imati svoj zaseban radni list.

Radni listovi predstavljaju interne dokumente u štampanoj formi u kojima su zabeležene sve informacije o uzorku, test

procedurama i dobijenim rezultatima testiranja.

24


-registarski broj uzorka, redni broj strana i naznaku ukupnog broja strana, zahteve testiranja, datum analize, ime i potpis analitičara, opis primljenog uzorka, referencu po kojoj je uzorak testiran, dobijene rezultate, interpretaciju rezultata i konačne zaključke potpisane od strane analitičara i odgovornog specijaliste, vrstu opreme na kojoj je rađena analiza, kao i razne interne komentare.

Svaki radni list mora sadržati:


Odgovorni analitičar mora potpisati kompletan radni list a finalni

izveštaj potpisuje i odgovorni supervizor.

Mora sadržati specifikaciju po kojoj je urađena analiza.

Radni list mora biti čuvan u odgovarajućim registratorima a

odgovarajuća kopija u centralnom registru.

Služi za pripremu konačnog izveštaja.

25


C. Testiranje

Testiranje se sprovodi prema radnom planu nakon kompletiranja preliminarnih postupaka.

Za izvođenje specifičnih testova koji zahtevaju rad druge jedinice ili laboratorije (npr. MS analiza, difrakcija x-zraka, itd) potrebno je obezbediti dovoljan broj jasno označenih uzoraka.

Za izvođenje testova koji su oficinalni, farmakopeja daje jasne smernice za njihovo izvođenje.

Ako je u metodi zahtevana provera podobnosti sistemaneophodno je ispuniti ovaj kriterijum.

Svi rezultati dobijeni u svakom testu moraju biti odmah zabeleženi u radne listove.


D. Procena rezultata

Rezultati analize moraju biti pregledani po potrebi statistički procenjeni u cilju provere da li odgovaraju specifikaciji. Moraju se razmatrati svi urađeni testovi.

Kada postoji sumnja u rezultate sve analize moraju biti ispitane a sve procedure proverene u skladu sa internim sistemom kvaliteta.

Sumnjivi rezultati se odbacuju samo u slučaju da je greška u potpunosti identifikovana.

Svi zaključci se moraju naći potpisani u radnom listu.

Izveštaj ispitivanja mora biti zbir rezultata i odgovarajućih zaključaka.

26


E. Čuvanje uzoraka

Ispitivani uzorci se moraju čuvati najmanje 6 meseci po isteku

roka upotrebe ako je analiza bila u skladu sa specifikacijom ili najmanje

12 meseci po isteku roka upotrebe ako rezultat analize nije bio u skladu

sa specifikacijom.

sve podatke o analizi: registarski broj, podatke o

laboratoriji, podatke o naručiocu posla, opis uzorka,

referencu specifikacije, rezultate testova, zaključak da li

uzorak odgovara specifikaciji ili ne, datum izvođenja

testova, potpis ovlašćene osobe laboratorije, kao i druge

značajne podatke.

Izveštaj

mora

sadržati


ČČetvrti deoetvrti deo: Bezbednost u laboratorijama

za kontrolu lekovaA. Instrukcije o bezbednosti u laboratoriji moraju biti dostupne svim

zaposlenima.

B. Opšta pravila za bezbedan rad u laboratoriji uključuju:

-informisanost zaposlenih o bezbednosti pre početka rada

-zabranu pušenja, hrane i pića

-poznavanje rukovanja sa protivpožarnom opremom

-nošenje mantila, zaštitnih naočara i rukavica

27


-posebnu pažnju kada se rukuje sa reaktivnim, infektivnim ili

isparljivim supstancama

-kompletno označavanje svih kontejnera sa hemikalijama

-poznavanje bezbednog odlaganja neželjenih korozivnih i opasnih

proizvoda neutralizacijom ili deaktivacijom

-odgovarajuću instalaciju za opremu koja radi na struju

-izbegavati rad u laboratoriji kada nema drugih zaposlenih

-postojanje materijala za prvu pomoć


Potrebna oprema za laboratorijuOpšta laboratorijska oprema

Analitička vaga na 5 decimala

Analitička vaga na 4 decimale

Mikroskop

Oprema potrebna za izvođenje tankoslojne hromatografije

Titrimetar za potenciometrijsku titraciju

Oprema za izvođenje Mikro-Kjeldal-a

Centrifuga

Mešalica

Vodeno kupatilo

Vakuum pumpa

Sušnica

Zamrzivač

Aparat za destilovanu vodu

28


Veći instrumenti

Aparat za merenje temperature topljenja

pH-metar

HPLC sistem sa UV/VIS detektorom

UV/VIS spektrofotometar

IR spektrofotometar

Gasni hromatograf

Refraktometar

Titrator za Karl-Fišer-ovu titraciju

Oprema za ispitivanje raspadljivosti

Oprema za ispitivanje brzine oslobađanja aktivne supstance


Druga oprema

Atomski apsorpcioni spektrofotometar

Spektrofluorimetar

HPLC sistem sa fluorescentnim detektorom

HPLC sistem sa diode-arreay detektorom

HPLC sistem sa detektorom za indeks refrakcije

HPLC sistem sa elektrohemijskim detektorom

Viskozimetar

29


Oprema za mikrobiološku jedinicu

pH-metar

UV/VIS spektrofotometar

Mikroskopi

Membranski filteri za test sterilnosti

Laminarna komora

Sterilizator

Centrifuga

Vodeno kupatilo

Frižider

Autoklav

Zamrzivač


30


SOP za laboratorijski rad može se definisati kao:

"Dokument koji opisuje operacije koje se redovno ponavljaju i

koje bitno mogu uticati na kvalitet ispitivanja. Svrha SOP−a je

da se obezbedi ispravno izvođenje određenih operacija i uvek

na isti način. Iz tog razloga SOP mora biti dostupan na mestima

gde se obavlja određena operacija."


Najznačajniji tipovi SOP−ova su:

� Osnovni SOP koji daje uputstva kako treba pripremiti SOP−ove koji pripadaju drugim kategorijama, kako treba voditi beleške i pripremati protokole i izveštaje.

� Metodološki SOP koji opisuje ceo sistem kontrole i testiranja.

� SOP za sprovođenje mera predostrožnosti.

� SOP koji se odnosi na rad osoblja i podrazumeva obuku za rad, manipulisanje opasnim materijalom, laboratorijsku bezbednost, itd.

� SOP za kalibraciju i održavanje aparata, raznih instrumenata iostale opreme, dok se za sve ostalo koriste uputstva za rad aparata a ne SOP.

31


� SOP za laboratorijski rad koji obuhvata prijem, identifikaciju, obeležavanje, zavođenje i čuvanje uzoraka; pranje, sterilizaciju i čuvanje materijala; kao i pripremu, obeležavanje i čuvanje reagenasa i rastvora.

� SOP za farmaceutske metode.

SOP za obezbeđivanje kvaliteta.

SOP za vođenje arhive i odnos prema eventualnim podnetim žalbama.


�sažet

�napisan postupno i to u aktivu i sadašnjem vremenu

�poželjno je koristiti dijagrame

�pišu ga osobe koje učestvuju u procesu za koji se priprema SOP

�odobrava ga osoba odgovorna za praćenje kvaliteta

�svaka strana SOP-a mora biti adekvatno obeležena:

Naslov/IB #Rev. broj #

Datum:Strana 1 od

32



Podela farmaceutskih metoda:

standardne metode

oficinalne metode

metode iz literature

interne

metode

-metode koje se intenzivno koriste u laboratoriji

-testirane i validirane

-propisuju ih farmakopeje

-validirane

-opisane u naučnim časopisima

-moraju se testirati i validirati!

-in house metode

-moraju se validirati

33

Katedra za analitiku lekovaKatedra za analitiku lekovaKatedra za analitiku lekovaKatedra za analitiku lekovaDelovi SOP-a

Naslovna strana

Sadržaj

Procedura

Obezbeđenje i kontrola kvaliteta

Reference


Naslovna strana sadrži:

� naslovnu stranu koja jasno definiše aktivnost ili opisanu proceduru

� identifikacioni broj SOP-a

� datum puštanja u upotrebu ili datum kada je izvršena revizija

� ime organizacije/laboratorije/odseka koji će koristiti SOP

� potpise odgovornih osoba

Sadržaj:

-obezbeđuje lakši pregled SOP-a

34


Procedura može da obuhvata sledeće:

a. Cilj metode i primena. Opisuje se svrha procesa ili procedure i obavezno navode oficinalni ili in house zahtevi, kao i ograničenja za primenu opisane metode.

b. Rezime daje kratak pregled postupka.

c. Definicije skraćenica, akronima ili specijalnih termina.

d. Upozorenja vezana za opasnosti po zdravlje i bezbednost navode operacije koje mogu da dovedu do samopovređivanja ili čak smrti; data su objašnjenja šta može da se dogodi ukoliko se ne poštuje procedura ili se sprovodi na pogrešan način.


e. Upozorenja koja se odnose na postupke koji mogu dovesti do oštećenje opreme, razgradnje uzorka, itd; mogu se navesti i kritični koraci u proceduri, odnosno oni koji mogu uticati na konačne rezultate.

f. Interferencije opisuju onaj deo postupka koji može da utiče na pouzdanost analize (ili je to već navedeno u nekom drugom odeljku).

g. Kvalifikacije osoblja/Odgovornosti navodi koje je minimalno iskustvo koje korisnik mora da ima kako bi na odgovarajući način izvršio analizu; poželjno je da se navede način potvrđivanja tražene kvalifikacije i iskustva (diploma, sertifikat i sl).

h. Oprema i potrošni materijal daje spisak potrebne opreme, potrošnog materijala, reagenasa, standardnih supstanci itd.

35


i. Postupak navodi, po redu, sve korake koji se moraju sprovesti u okviru metode:

Kalibracija i standardizacija instrumenta i metodePrikupljanje uzorakaManipulisanje uzorcima i čuvanje Priprema uzoraka i analiza Rešavanje mogućih problemaSakupljanje podataka i izračunavanje

j. Postupanje sa rezultatima i prikupljenim podacima opisuje način izračunavanja, formulare koje treba popunjavati, kakve izveštaje treba napisati i kako čuvati prikupljene rezultate i podatke.


Reference

Na kraju se obavezno daje spisak relevantne literature, a u nekim slučajevima kao referenca navode se drugi SOP−ovi. Tada se u prilogu daje citirani SOP ili se upućuje gde se on može naći.

Dobra kontrolna laboratorijska praksa

Health & Medicine

Transcript of Dobra kontrolna laboratorijska praksa