D O B R O T O X U B X E Ì 1 DOBROTOXUBXE Ì tom · 10 H I L A N D A R S K I P R E V O D I Rey...

D O B R O T O X U B X E Ì 1

DOBROTOXUBXEÌ tom

2 H I L A N D A R S K I P R E V O D I

»HILANDARSKI PREVODI«Br. 49

Prevod sa ruskog:

Dobrotolüb¡etomß pätÙÖ

RusskiÖ Panteleimonovæ monastÙrß na AÕon™MOSKVA 1890.

[sa dopunama iz Grykog dobrotoxubxa]

Prevod:Hilandarski monasi

Slika na koricama:Pustiqska Kelija svetog Jovana Krstitexa

na padinama Skita svete AneFotografija: Zoran Purger

Wtampano po blagoslovu igumanaManastira Hilandara

Pomeni Gospode sluwkiqu svoju JelenuUpokoj Gospode slugu svoga Sretena

MANASTIR HILANDAR, Sveta Gora Atonska 2007.


HILANDARSKI PREVODI

DOBROTOXUBXEÌ tom

M A N A S T I R H I L A N D A R

2007.


JEDNA REY O BIBLIOTECI»HILANDARSKI PREVODI«

Kao mesto u kome se blagosixa i slavi Gospod i koje je i samo blagosloveno iproslavxeno Qime, Hilandar je vekovima, od svoga postanka do danawqih vremena,bio svetilnik svome narodu i to ne samo ùivotom svojih monaha, nego i pisanom iprevo$enom reyju jevan$elske blagovesti i poruke, ohrabrujuçe i podstiyuçe lekti-re, kadre da udahne preobraùavajuçi i preporodni duh pokajaqa. Da je prevodilaykadelatnost bila od posebnog znayaja u manastiru Hilandaru, uverava nas i sam svetiSava sopstvenim radom na prevo$equ vizantijskih kanona, na yemu je kasnije ute-mexena i nawa Crkva i nawa sredqevekovna Drùava. Tom utemexivaykom poyetkusledili su zatim mnogi hilandarski prevodioci svetootayke kqiùevnosti, znani ibezimeni, od kojih je najpoznatiji starac Isaija sa svojim prevodom inaye veomatewko prevodivog svetog Dionisija Areopagita.

Buduçi pustiqski univerzitet koji je ra$ao plodove svetitexstva a ne pred-stavnike yovekougodniyke mudrosti, Hilandar nastavxa svoju vekovnu tradiciju uvremenu bremenitom udaxenowçu od Boga, ali i zrelom za povratak na bistre izvorejedinoosmiwxavajuçeg ùivota po Bogu, zasnovanog na veri u vaskrslog i yovekoxubi-vom lepotom predivnog Hrista Bogoyoveka. Namera, dakle, ove nawe edicije je (kaoi kod nawih prethodnika i bogoxubivih otaca) da, pruùajuçi yitaocu reyi veynogùivota iz usta svetitexa i ugodnika Boùijih, te bogoslova i drugih poslenika du-hovne qive, omoguçimo da se plodovi duhovne zrelosti i vrlinoxubxa i danasdonose, da se izgra$uje istinski i bogoliki yovek, onakav kakvim ga Bog ùeli i kak-vome se xudi raduju. Takvi xudi su za yoveyanstvo nasuwna potreba buduçi da su sozemxi i qima se ona opire truleùnosti i pogubnosti bogozaborava i utonulosti uzemaxskost ovoga sveta.

Premda svesni svoje nemoçi i oskudnosti u umeçu i spremi, no u isto vremei svoje obaveze i pozvanosti, mi kreçemo sa objavxivaqem novih hilandarskihprevoda u nadi na Boùiju pomoç i zastupniwtvo Presvete Bogorodice, Svetogorskei Hilandarske Igumanije, oyekujuçi ujedno da çe nam se i drugi poslenici slovapridruùiti u nawem naporu.

Svetozarni put liyne svetosti prepodobnog Simeona starca (koji je u dubokojstarosti bio dovoxno mlad da u sebi porodi ùexu za jevan$elskim savrwenstvom) irodoxubiva usmerenost svetitexa Save (koji je u plamenu bogoyeùqe i omixenupustiqu bio spreman da ùrtvuje da bi u rodu svome porodio hristoxubivost) i namasu, dakle, bili pouka, nadahnuçe i potpora. Qihove molitve neka i nas ukrepe naovom »delu xubavi«, a yitaocu neka daju radost duhovnog preporoda i snaùni oseçajiskonske sveùine sveoùivxavajuçeg Duha Boùijeg, kojim su oni tako bogato bili na-dahnuti.

Iguman manastira Hilandaraarhimandrit Mojsije


NEKOLIKO REYI O —DOBROTOXUBXU”—Jevan$exe Boùije je poslanstvo Boùije xudima kroz Sina

ovaploçenog, koji onima koji mu veruju daruje nagradu - veyno oboùe-qe”. Ovim reyima Sveti Maksim Ispovednik i Sveti GrigorijePalama izraùavaju sadrùaj Jevan$exa Hristovog: veyno dobro,blage i radosne vesti za svakog od nas xudi i za yitav rod yove-yanski. To i takvo Jevan$exe doùiveli su i u sebi ostvariliSveti Oci Pravoslavne Crkve Hristove, od Svetih Apostola doSvetog Antonija i Maksima, do Svetoga Save i Grigorija Pala-me, i do nawih dana ga ùive i ostvaruju svi istinski pravoslav-ni Hriwçani, svaki po meri vere” svoje, po —meri dara Hristo-va”.

Kao wto su Dela apostolska nastavak Jevan$exa Hristovog,tako su i dela Svetih Otaca nastavak Jevan$exa i Dela i Po-slanica Apostolskih. A sve wto su Sveti Oci napisali, najpresu sami ispunili i ispuqavajuçi onda druge nauyili, kako kaùeSveti Simeon Novi Bogoslov, potvr$ujuçi jevan$elsku rey Spa-sitexevu (Mt.5,19). Jer, Sveti Antonije Veliki je rekao: —Nemaveçeg bezobrazluka i drskosti nego traùiti od drugih ono wtosam nisi ispunio”. Stoga su Sveti Oci pisali samo ono wto susami u liynom i sabornom iskustvu doùiveli i praktiyno nadelu ispunili. Otuda su oni, uz Svete Apostole i Proroke, na-wi stalni uyitexi i duhovni oci u Hristu Bogu i Spasu sviju.

Kqiga koja je pred nama, a zove se Dobrotoxubxe (gryki:Filokalïa), jeste produùetak i ostvareqe Svetog Jevan$exaHrista Yovekoxupca, jedinog Spasitexa roda xudskog i veynogOboùitexa yoveka. Wta sadrùi Dobrotoxubxe? Evo odgovorajednoga od prevodilaca Dobrotoxubxa na ruski jezik, SvetitexaTeofana Zatvornika: —Dobrotoxubxe sadrùi u sebi izjawqeqe(Õizlagaqe i tumayeqe) skrivenoga u Gospodu Isusu ùivota (Kol.3,3).Skriveni u Gospodu nawem Isusu Hristu istinski hriwçanskiùivot zayiqe se, raskriva se, i do savrwenstva dohodi, u svojojza svakoga meri, po blagovoxequ Boga Oca, dejstvom prisutne uHriwçanima (u Crkvi) blagodati Presvetoga Duha, pod vo$stvomsamoga Hrista Gospoda, koji je obeçao da çe biti sa nama u svedane neodstupno (Mt.28,20). U Dobrotoxubxu je izneto i izraùenosve wto se zbiva u duhovnom ùivotu Hriwçanina: $avolski na-padi i iskuweqa, borbe i odolevaqa (Õpobede), padovi i ustaja-qa, zayiqaqa i utvr$ivaqa razliyitih projava duhovnog ùivo-ta, stupqevi opwteg napredovaqa i svojstveno svakom stupqustaqe uma i srca, uzajamno u svemu dejstvovaqe slobode xudske i


blagodati Boùije, oseçaqe blizine i udaxenosti Boùije, oseça-qe promisaonog svedrùitexstva Boùijeg i svoga predavaqa -konayno i nepovratno - u desnicu Gospodqu, sa odlagaqem svihsvojih nayina dejstvovaqa, a pri stalnom, usixenom dejstvovaqu(Õpodvizavaqu)”.

Kako to biva, tj. kako se hriwçanski istinski ùivi ipodvizava, i kako taj ùivot napreduje i usavrwava se do mererasta i visine Hristove shodno Dobrotoxubxu? - Pre svega: ve-rom i molitvom, podvigom i dugotrpxeqem, smelom nadom ismernom xubavxu, umrtvxeqem u sebi i svlayeqem sa sebe staro-ga paloadamovskog yoveka i oùivxavaqem u sebi bogolika i ob-layeqem u novog yoveka koji se obnavxa po liku Hristovom (Kol.3,5; 9,10), blagodaçu Duha Svetoga Utewitexa, koji se u nama moliuzdasima neiskazanim (Rim.8,26). —Niwta silnije od vere, niwtaravno molitvi”, veli Sveti Jovan Zlatousti. —Vera je, veli istiSvetitex, poyetak i temex naweg novog biça i ipostasi u Hris-tu, buduçi da smo qome postali u Hristu i sjedinili se sa Qi-me”, a to sjediqavaqe i jeste istinski hriwçanski ùivot - ùi-vot sa Hristom i u Hristu. Hristos je Nayalnik (ÕZayetnik) i Sa-vrwitex vere nawe (Jev.12,2-3), a vera se, po Dobrotoxubxu , ispo-xava kao ùivot i ùivxeqe, kao delo i delaqe po Hristu i uHristu, buduçi da je bez podviùniykog ùivxeqa i delaqa veramrtva (Jak.2,17-20).

Vera, pak, po Dobrotoxubxu , ispoxava se prvenstveno krozmolitvu, kao ùivot u molitvi i molitvom. —Moliti se Bogu tre-ba veçma negoli disati”, veli Sveti Grigorije Bogoslov. A qe-gov kasniji imeqak, poznati uyitex i duhovni vo$ pravoslavnihisihasta^ na Balkanu u 14. veku (kada je i nastao zbornik sveto-otaykih tekstova koji danas zovemo FilokalijaÕ Dobrotoxubxe),Sveti Grigorije Sinait, ovako opisuje wta je molitva Isusova,poznata u Dobrotoxubxu kao umnosrdayna molitva: —Molitva jekod poyetnika^: kao ogaq radosti koji izbija iz srca, a kodsavrwenih: kao miomirisna delotvorna svetlost. I opet: molit-va je propoved Apostola^, energija (Õdelovaqe) vere, ili boxereçisama neposredna vera, osnova i stvarnost onoga u wta se nadamo(Jev.11,1), dejstvujuça xubav, pokret an$elski, snaga BestelesnihSila, qihova delatnost i radost, Jevan$exe Boùije, uvereqe iispuqenost srca, nada spaseqa, znameqe osveçeqa, obeleùjesvetosti, poznaqe Boga, projava svetog Krwteqa, baqa oyiw-çeqa, zalog Duha Svetoga, radost Isusova, vesexe duwe, milostBoùija, znak pomireqa (s Bogom i xudima), peyat Hristov, zrakduhovnog Sunca, zvezda Zorqaya u srcu, potvrda Hriwçanstva,znameqe izmireqa sa Bogom, blagodat Boùija, premudrost Bo-ùija, ili boxereçi poyetak samomudrosti, Boùije javxaqe, de-


latnost i zanimaqe istinskog Hriwçanina, a osobito monaha^,nayin ùivxeqa tihovatexa^ (Õusamxenika, isihasta ), povod molit-venog samovaqa i tihovaqa, dokaz an$elskog ùivota na zemxi. Iwta jow treba mnogo govoriti? Molitva je sam Bog, koji yini sveu svemu (1.Kor.12,6), i koji sve deluje u Hristu Isusu, buduçi da jejedna energija i dejstvo Oca i Sina i Svetoga Duha” (Dobrotoxub-xe, Glave o molitvi, 113).

Sastavxay i izdavay gryke Filokalije , Sveti NikodimSvetogorac, naziva Dobrotoxubxe —riznicom duhovnog bdeqa itrezvxeqa, yuvarem yistote uma, mistiykom wkolom umne mo-litve, kqigom obrazaca prakse i podviga, neobmanxivim vo$omduhovnog sagledavaqa, rajem Svetih Otaca, zlatnom pletenicomsvetih vrlina^, kqigom prepunom Isusovog radovaqa i uùivaqa,trubom koja nam ponovo doziva blagodat; i zbirno reyeno: samimorganom oboùeqa” - blagodaçu Duha Svetog (Predgovor Filokaliji).

Sveti pisci Dobrotoxubxa naglawavaju svuda u svojimspisima, sabranim u ovom yudesnom Saborniku-Zborniku rajskihcvetova i plodova: da je vera i molitva, prava (Õpravoslavna) verai iskrena umnosrdayna molitva istovremeno delatnost reyju imiwxu, srcem i umom, duwom i telom, voxom i snagom, —teori-jom” (Õduhovnim sagledavaqem i prozreqem) i praksom, tj. samoùrtve-nim ùivxeqem i podvizavaqem, liynom askezom i delatnom xu-bavxu, onom koja se ispoxava kao hristoxubxe i bogoxubxe ionom koja se projavxuje kao delatno bratoxubxe i yovekoxubxe.Jer, samo ùivot i delo, u sveùivotnom i sveliynom sabornom je-dinstvu , yine punotu pravoslavnog duhovnog Predaqa, zabeleùe-nog i zasvedoyenog u Dobrotoxubxu . I jow newto: Dobrotoxubxeje nastalo u monawkim sredinama, ali nije ni iz daleka name-qeno samo monasima, nego svima Hriwçanima, pa ma gde oni bi-li i ma kojim se poslom bavili. Jer, po Svetom Pismu , svima namje jedan posao i jedno delo i jedna sluùba: ùiveti, raditi i slu-ùiti Bogu na slavu i sebi i xudima na spaseqe. Stoga je u Pra-voslavnoj Crkvi na Istoku, od od Jerusalima do Mesopotamije,od Sirije i Male Azije do Balkana i do pravoslavnog Zapada, odEgipta do Moravske i Zavoloùja, Dobrotoxubxe bilo tako sabor-no, svepravoslavno prihvaçeno i yitano i praktikovano, kaoprimxeno Jevan$exe, kao nauka i praksa Pravoslavxa, kao Orto-doksija i Ortopraksija.


***Rey filokalïa (Õdobrotoxubxe) u hriwçanskoj literaturi sre-

tamo najpre kod Klimenta Aleksandrijskog (2-3 vek) u qegovomPedagogu, koji u stvari oznayava Hrista: —Yovek je po prirodi uz-viweno i delatno ùivo biçe koje ùexno traùi dobro, jer je stvo-reqe Dobroga (Boga), i zato je istinskom dobrotoxubxu (tÎÒ‡lhqoºÒ filokalïaÒ) i prelepim zadovoxstvima tu$ onaj neslavniùivot u uùivaqima koji mnogi xude provode” (Pedagog, 3,7). Xu-bav, dakle, prema istinski lepom i dobrom jeste dobroto-xubxe,jer u grykom i slovenskom jeziku lepo i dobro (tŒ kãlloÒ i tŒ kalŒn)skoro su sinonimi. Istinska lepota uvek je i dobrota, i pravodob ro uvek je i lepo. Najveça Lepota i najveçe Dobro i jesteXubxeni Sin Boùiji i Sin Yoveyiji, Bogoyovek Isus Hristos.Stoga je On krajqa meta svakog dobrotoxubxa .

Me$utim, izraz Dobrotoxubxe (filokalïa) u znayequ zbirkelepih i dobrih tekstova upotrebxen je prvi put od Svetih Kapa-dokijaca, Vasilija i Grigorija, kada su, polovinom 4. veka, pod-vizavauçi se kraj reke Irisa u Pontu, pravili kqiùevno-bogo-slovski izbor iz dela mudrog i uyenog Origena poletno se uyeçina dobrotoxubivim delima mladog Aleksandrijca, no vewto iz-begavajuçi potmule jelinske zamke u filosofiji i zablude u ne-delatnoj i nespasonosnoj praksi.

Filokalija je, dakle, xubav prema lepom i dobrom . No zaSvete Oce Kapadokijce, a onda i za sve kasnije istinske hriw-çanske mislioce i podviùnike, kao uostalom i za Jevan$exeHrista Bogoyoveka i Qegovih Apostola i Proroka, uvek su ne-razdvojno spojeni i sjediqeni lŒgoÒ êmpraktoÒ i prÅxiÒ êllogoÒ), tojest: slovesnost delatna i delo slovesno , pri yemu je prÅxiÒ qewrïaÒápïvasiÒ (dhàn`e� vo� vidhni&a� vosxody Õdelatnost uzvodi u slovesno sagledavaqe isaznaqe), a ne obratno. Stoga su za vo$e i uyitexe hriwçanskogùivota uzimani, yitani, prepisivani i u zbornike sabirani,samo umno-srdayni, sagledatexno-praktiyni podviùnici mislii delatnosti jevan$elske i pravoslavne, kakvi su bili velikiOci hriwçanskog Istoka, kako oni uyeni bogoslovi u svetu, naj-yewçe na episkopskim sluùbama u narodu Boùijem po gradovi-ma, tako i oni —gra$ani pustiqe”, koji su svojim bogougodnimùivotom i podvizima pustiqu —an$elima u telu” nastanili i—zemxu onebesili”, kao wto su bili Sveti Antonije i Makarijei plejade egipatskih, palestinskih, sirijskih, maloazijskih, ca-rigradskih i juùnoitalijanskih podviùnika, sve do svewtenihisihasta Svete Gore i Balkana u 14. veku.

Zbornici sliyni nama danas poznatom Dobrotoxubxu nas-tajali su veç u 4. i 5. veku, kao wto je Otaynik (GerontikŒn Õ Staray-


nik), pa sve do 11. veka, kao wto je tada nastali Evergetinos , sa-stavxen od monaha Pavla, osnivaya manastira Bogorodice Ever-getide u Carigradu, onog manastira u kome çe kasnije boravitiSveti Sava Hilandarac, filokalijski molyalnik koji çe posta-ti Arhiepiskop svih Srpskih i Primorskih zemaxa i u sebispojiti pustiqu i grad, molitvu i praksu, lepo i dobro , umno de-laqe i delatno sagledavaqe.

Danawqa, pak, FilokalijaÕDobrotoxubxe, kao bogatazbirka tekstova —svewtenih trezveqaka” (t‹n îer‹n nhptik‹n), sa-stavxena je najveçim delom u vreme procvata pravoslavnog isi-hastiykog pokreta u Svetoj Gori i Balkanu, naroyito posle tri-jumfa isihazma, i kao pravoslavnog bogoslovxa i kao pravilnepodviùniyke prakse, na velikom saboru u Carigradu 1351. g. Otome svedoye brojni svetogorski i drugi gryki i slovenski ruko-pisi iz 14. i 15. veka (napr. u Hilandaru i drugde po Svetoj Gorii po bibliotekama Balkana, Rusije i Zapadne Evrope). Ovu zbir-ku je iz rukopisa prebrao, sabrao i prowirio Episkop Korin-tski Makarije Notaras (1731-1805), pa ju je godine 1777., kada jeposetio Svetu Goru, predao tada jow mladom no uyenom i iskus-nom podviùniku Nikodimu Svetogorcu (1749-1809) da je on sre-di, dopuni i prepisane tekstove uporedi sa svetogorskim ruko-pisima, te tako pripremi za wtampu, wto je Sveti Nikodim iuyinio u toku svega dve godine. Potom je tako sre$eni ZbornikSveti Nikodim vratio Svetom Makariju Korintskom, a ovaj je,sretnuvwi u Smirni blagoyastivog kneza Moldovlahije JoanisaMavrokordata, uspeo da od qega dobije saglasnost i novac, tegryka Filokalija prvi put bude wtampana u Veneciji 1782. g. Saovog grykog izdaqa preveo je na slovenski jezik (verovatno ko-risteçi i veç postojeçe slovenske prevode mnogih svetootaykihtekstova koji su uwli u gryku Filokaliju) ceo zbornik Dobroto-xubxa (bez naroyitih izmena) Sveti Pajsije Veliykovski (1722-1794) i wtampao ga u Petrogradu 1793. g.

Nepun vek kasnije, 1876. g. veliki ruski bogoslov i profe-sor teologije, episkop i isihasta, Sveti Teofan Zatvornik (Go-vorov), preveo je na ruski i izdao È tom Dobrotoxubxa , i daxe do1890. svake godine izdavao po jednu kqigu ovog petotomnog pro-wirenog (skraçeqima, izostavxaqima i dodavaqima izmeqe-nog) kapitalnog dela. (Ukratko: u ruskom su Dobrotoxubxu , zarazliku od grykog i slovenskog, skraçena Poglavxa Maksima Is-povednika; izostavxeni: Petar Damaskin, Silogistiyka poglav-xa Kalista Katafigiota, Praktiyna i teolowka poglavxa Gri-gorija Palame, itd; ali je stoga dodat velik broj dela JefremaSirina, Varsanufija i Jovana, Lestviynika, Ave Doroteja, Teo-dora Studita i dr).


Nawi vredni monasi Hilandarci, krenuli su u prevod saruskog i izdavaqe na srpskom jeziku ovog Teofanovog Dobroto-xubxa, niwta maqe znayajnog i yak obimnijeg od grykog i slo-venskog. Time oci Hilandarci nastavxaju svewteno ùivo pre-daqe svetih Hilandaraca: Svetog Save, Domentijana, StarcaIsaije, i drugih Bogu poznatih svetih isihasta i dobrotoxubacaroda naweg krstonosnog i hristoyeùqivog. Neka ovo wtampanoobjavxivaqe srpskog Dobrotoxubxa nawih srpskih Svetogoraca,kao ono Svetog Makarija i Nikodima Svetogorca, bude —eîÒ koin¯nt‹n o‚rqodŒxwn ›féleian” (Õna opwtu polzu pravoslavnih Hriwçana).

Sveti Ilarion Veliki Ep. ZHP Atanasije3. 11. 1996. Manastir Tvrdow


PREDGOVOR

Evo petog i posledqeg [u ruskom i grykom izdaqu] toma Dobro-toxubxa, koji sadrùi sva poglavxa Grykog dobrotoxubxa izuzev1) —Dve kqige” Petra Damaskina, koje postoje u prevodu [na ruski]Optine pustiqe , 2) —Poglavxa Simeona Metafrasta”, izvuyenaiz beseda svetog Makarija Egipatskog, koja su wtampana [na rus-kom] zajedno sa besedama samog oca, 3) —Fiziykih, bogoslovskih inaravstvenih poglavxa” svetog Grigorija Palame, u kojima imamnogo tewkog za poimaqe i izraùavaqe i 4) —Poglavxa” Kalis-ta Katafigiota, koja su suviwe tanana i prvenstveno umozri-texna, silogistiyka (kako qihovu karakteristiynu crtu oznayu-je samo zaglavxe).

Naw zbornik od tog izostavxaqa, me$utim, neçe pretrpe-ti nikakvu wtetu s obzirom da u vidu ima gotovo iskxuyivo de-latni, a ne umozritexni ùivot. Iz zaglavxa odexaka svako, pak,moùe da vidi koliko [gra$e] pruùa za pomenuti ùivot. Veç samakqiga Kalista i Igqatija predstavxa zaokruùeno [sistematsko]izlagaqe yitavog hoda duhovnog ùivota sa uobiyajenim qegovimdelatnostima. Ni pre, ni posle qih niko newto sliyno nijepreduzeo.

Sveti Teofan Zatvornik


SVETI SIMEON NOVI BOGOSLOV

Kratko svedoyanstvo o qemuSveti Simeon je bio rodom iz Paflagonije. Vaspitavao se u Cari-

gradu kod svog dede, koji je pripadao dvorjanima. Po zavrwetku uyeqa krat-ko je bio pri dvoru, ali je uskoro sve ostavio i stupio u Studitsku obitex,gde se nalazio qegov starac Simeon Poboùni, koji je qime rukovodio jowod vremena qegovog wkolovaqa. Qegov prestrogi ùivot je me$u bratijomizazvao nezadovoxstvo, te je po savetu starca prewao u Obitex svetog Maman-ta, gde je po smrti starewine izabran za igumana i gde ga je patrijarh Ni-kolaj Hrisoverg rukopoloùio u jeromonaha. Sredivwi svoju obitex, svetiSimeon se predao tihovaqu, ostavivwi iza sebe dostojnog naslednika, is-kusnog Arsenija. Ipak, on nije mogao do kraja da se nasla$uje spokojstvomtihovaqa. Protiv qega se podigla bura zbog qegovog powtovaqa upokojenogstarca Simeona Poboùnog, koja ga je izbacila iz Carigrada. Nedaleko odCarigrada on je zavoleo mesto na kome se nalazila stara Crkva svete Mari-ne. Posednik pomenutog mesta, velmoùa Hristofor Fagura bewe qegov pow-tovalac. On mu ga je ustupio i na qemu ustrojio obitex. Powto je sve sre-dio u obitexi, on se opet povukao u tihovaqe. Nakon tridesetogodiwqegspokojstva u tihovaqu on se, poyetkom HÈ veka upokojio. Qegove svete mow-ti su otkrivene 1050. godine. Qegov spomen se slavi 13. marta, na dan qego-ve konyine. Nikodim Svetogorac ga je na pomenuti datum uneo u svoj Si-naksar, premda u belewci ispod teksta stoji da mu je spomen premewten na12. oktobar. On mu je i sluùbu napisao.

Sveti Simeon je ostavio mnogo spisa. Dok je rukovodio manastiromobiyno je govorio pouke u crkvi, a za vreme tihovaqa je pisao opwtehriw-çanske i podviùniyke poslanice i savete. [Monasima se] uglavnom obraçaokratkim odlomcima ili poglavxima.

Qegov uyenik Nikita Stitat je sastavio qegovo ùitije, sabrao qe-gove spise i prepisivao ih jow za qegovog ùivota.

Na novogrykom postoji kqiga sa qegovih 92 slova, qegovih i starye-vih podviùniykih poglavxa, a na starogrykom su 55 molitava u stihu. Slo-va i poglavxa su prevedeni na ruski i nalaze se kod atonskih staraca.

Gryko Dobrotoxubxe je iz spisa svetog Simeona uzelo qegova pod-viùniyka poglavxa, ukxuyivwi i poglavxa qegovog starca. Neka qegova po-glavxa su propuwtena, ali su dodata dva qegova slova iz opwteg sabornika.

I mi çemo uzeti podviùniyka poglavxa svetog Simeona i qegovogstarca. Uzeçemo i dva slova, ali çemo ih smestiti na kraju celog zbornika,kao wto je sluyaj u grykom Dobrotoxubxu.


PREPODOBNI SIMEON NOVI BOGOSLOV

DELATNA I BOGOSLOVSKA POGLAVXA1. Vera predstavxa (spremnost) da se umre za Hrista radi

Qegovih zapovesti (u ube$equ da sliyna smrt donosi ùivot), dase siromawtvo smatra bogatstvom, nemawtina i ubogost - istin-skom slavom i znamenitowçu, a okolnost da se nema niwta - dase sve poseduje. Ona naroyito znayi sticaqe neispitxivog bo-gatstva poznaqa Hrista i gledaqe na vidxivo kao na prah idim.

2. Vera u Hrista ne znayi samo prenebregavati prijatnos-ti ùivota, nego i trpexivo i blagoduwno podnositi svako dola-zeçe iskuweqe, tuge, skorbi i neprijatne sluyajeve sve dok Bogne blagovoli da pogleda na nas, yime se oponawa David, koji jegovorio: Trpeçi potrpeh Gospoda, i obrati na me paùqu (Ps.39,2,tj. trpeçi skorbi, ja sam se nadao da çe mi Gospod pomoçi; i Gos-pod je, videçi da nepokolebivo oyekujem da mi pomogne, pogledaona mene i ukazao mi svoju milost).

3. Oni koji u bilo yemu pretpostvaxaju svoje roditexe za-povesti Boùijoj u stvari nemaju veru u Hrista. Naravno, i vlas-tita savest ih izobliyava u neverju, ukoliko je u qima uopwteùiva. Jer, najverniji priznak istinski verujuçih jeste da ni uyemu nikada ne prestupaju zapovesti Velikog Boga i Spasitexanaweg Isusa Hrista.

4. Vera u Hrista, istinitog Boga ra$a ùexu za veynimdobrima i strah od muka. %exa za dobrima i strah od muka pri-vode strogom ispuqavaqu zapovesti, a strogo ispuqavaqe zapo-vesti uyi xude dubokom saznaqu vlastitih nemoçi. Saznaqe na-we istinske nemoçi ra$a seçaqe na smrt. Onaj ko uspe da seça-qe na smrt bude qegova saputnica svakako çe uporno traùiti dasazna kako çe mu biti po ishodu i udaxavaqu iz ovog ùivota. Kose, pak, prixeùno stara da sazna buduçe, najpre treba da se liwisvega sadawqeg (tj. dobara i stvari ovoga sveta). Naime, onaj ko-ga je nadvladalo pristrawçe prema bilo yemu od drugoga, yak inajniwtavnijem, ne moùe da stekne savrweno poznaqe prvoga.Wtaviwe, kad bi, po promislu Boùijem, unekoliko i opitovaosliyno poznaqe, od qega bi (ukoliko odmah ne ostavi ono za wtaje privezan pristrawçem i ukoliko se svecelo ne preda sticaqujedino pomenutog poznaqa, ne dozvoxavajuçi sebi yak ni da mis-


li na newto drugo) bilo oduzeto i poznaqe koje smatra da pose-duje.

5. Odricaqe od sveta sa ùarom revnosti i savrweno uda-xavaqe od qega za kratko vreme çe nam doneti veliku koristukoliko se istovremeno potpuno udaximo od svih ùivotnihstvari, naravi, pogleda i lica, uz odbacivaqe tela i vlastitevoxe.

6. Ukoliko imaw nameru da se udaxiw od sveta, pazi da upoyetku, jow dok ùiviw u qemu, svojoj duwi ne pruùaw telesnazadovoxstva, pa makar te svi srodnici i prijatexi i prinu$ava-li na qih. Qih u stvari demoni podstiyu kako bi pogasili top-linu tvog srca. Jer, yak i da ne ometu ispuqeqe tvoje namere,ona çe je svakako ohladiti i oslabiti.

7. Ukoliko budew hrabro odbijao sva ùivotna zadovoxstvai udaxavao se od svake utehe, demoni çe kod tvojih srodnika iza-zvati saùaxeqe, pobu$ujuçi ih da playu i ridaju zbog tebe predtvojim licem. Da je reyeno istinito poznaçew po okolnosti daçe se tvoji srodnici, ukoliko ostanew nepokolebiv i u reyenomiskuwequ, odmah protiv tebe razgoreti jarowçu i mrùqom, od-vraçajuçi se od tebe kao od neprijatexa i ne ùeleçi da te vide.

8. Videçi da roditexi, braça i drugovi tuguju zbog tebe,podsmevaj se demonu koji se navedenim raznovrsno naoruùaoprotiv tebe. Ipak, poùuri da se udaxiw sa strahom, prixeùno—dosa$ujuçi” Bogu molitvom da te udostoji da wto pre stignew upristaniwte dobrog oca, u kome bi uspokojio tvoju namuyenu iobremeqenu duwu. Jer, ùivotno more nudi mnogo yega yemernogi krajqe pogubnog.

9. Onaj ko iz dubine duwe ùeli da zamrzi svet treba da za-voli Boga i da stekne neprestano seçaqe na Qega, wto ponajvi-we pobu$uje na radosno napuwtaqe svega kao smeça.

10. U svetu nemoj ostajati dugo ni zbog opravdanih, ni zbogbesmislenih razloga. Naprotiv, yim budew pozvan, poùuri daposluwaw. Jer, Bog se najviwe raduje nawoj brzini (u ispuqava-qu Qegove voxe). Naime, boxa je brza posluwnost sa siromaw-tvom, negoli sporost sa mnowtvom imaqa.

11. Svet i sve wto je u qemu prolazi. Bog je, pak, veyan ibesmrtan. Stoga svi koji su radi Qega ostavili truleùnost tre-ba da se raduju. Truleùno je ne samo bogatstvo i novac, nego isvako zadovoxstvo i grehovna naslada. Samo zapovesti Boùije suùivot, kao wto ih svi i nazivaju.

12. Ukoliko si, brate, obuzet plamenom revnowçu za spase-qe tryeçi dowao u opwteùiçe, ili kod duhovnog oca, nemoj sesaglawavati kada ti (bilo on, bilo bratija sapodviùnici) budupredlagali kupaqe, jela ili neke druge utehe radi pokoja tela.Naprotiv, uvek budi spreman na post, na zlopaçeqe (dobrovoxno


liwavaqe), na krajqe uzdrùaqe. Ukoliko ti tvoj otac po Bogunaredi izvesnu utehu za telo, posluwaj ga, odsecajuçi svoju voxu.A ukoliko ti ne naredi, sa radowçu i trpxeqem ispuqavaj onowto si ushteo (tj. na svaki nayin se uzdrùavaj od svega). Ispuqa-vajuçi reyeno, ispawçe da uvek postiw i uzdrùavaw se u svemu,odrekavwi se svoje voxe. Wtaviwe, i plamen koji postoji u tvomsrcu i koji te podstiye da sve [zemaxsko] prezirew, ti çew sayu-vati neugasivim.

13. Uyinivwi sve sa svoje strane i ne uspevwi da uzdrmajunameru po Bogu, ili da ometu qeno ispuqeqe, demoni prilaze(bratiji) koji su samo po izgledu poboùni i putem qih pokuwa-vaju da ometaju one koji su veç zapoyeli da se podvizavaju dobrimpodvigom. Oni im najpre, navodno pobu$ivani xubavxu i saose-çaqem, savetuju da se ne udaxuju od telesnih uteha kako im telone bi iznemoglo i kako ne bi upali u mrzovoxu. Zatim, pozivaju-çi ih na nekorisne razgovore, oni ih navode da yitave dane pro-vode uzaludno. Najzad, ukoliko neko od revnosnih posluwa qihovsavet i postane im sliyan, oni poyiqu da se smeju, gotovo se ra-dujuçi qegovoj pogibli. Ukoliko, pak, ne posluwa qihove reyi,veç ostane po strani od svega, pazeçi na sebe i buduçi daleko odsmelosti (tj. buduçi skroman i pokoran svima), oni se pokreçuna zavist i naoruùavaju protiv qega, upotrebxavajuçi sve nayi-ne da ga yak isteraju i iz manastira. Jer, za neyasnu sujetu posta-je nesnosno da vidi kako im pred oyima hvale istinsko smireqe.

14. Sujetni sa bolom pati gledajuçi kako smireni, proli-vajuçi suze, i Boga umilostivxuje i xude podstiye na nenamernepohvale.

15. Ceo se predavwi svom duhovnom ocu, znaj da je za tebesve wto si doneo izvan postalo tu$e - i stvari i novac. Sa qimanemoj niwta yiniti bez qegove voxe i od reyenoga nemoj niwtatraùiti od qega, ni malo, ni veliko. [Newto moùew uzeti] jedinoukoliko ti on, po vlastitom proizvoxequ, naredi da uzmew, iliti svojeruyno preda.

16. Bez voxe tvoga oca po Bogu nemoj ni pomiwxati da da-jew milostiqu od novca koji si doneo sa sobom. Nemoj yak nipreko posrednika da pokuwavaw da od qega dobijew newto odnovca. Jer, boxe je biti i nazivati se siromah, negoli rasturatii davati siromawnima novac kada si veç poyetnik. Delo savr-wene vere je da se sve, kao u ruku Boùiju, preda na voxu duhovnogoca.

17. Nemoj traùiti ni gutxaj vode da popijew, yak i da sedesi da goriw od ùe$i, sve dok ti tvoj duhovni otac, sam od sebepokrenut, ne kaùe da uyiniw reyeno. Pritewqavaj se i prinu-$avaj u svemu, nagovarajuçi se reyima: —Ukoliko hoçe i ukolikosam dostojan, Bog çe svakako mom starcu dati da kaùe: »Napij


se«”. I ti çew se veç napiti sa yistom savewçu, yak i ako nijevreme za piçe.

18. Onaj ko je opitom poznao duhovnu korist i ko je stekaoistinsku veru, imajuçi Boga za svedoka istine, kaùe: —Ja sam usebi prihvatio pomisao da nikada od svog oca ne traùim ni dajedem, ni da pijem, niti da uopwte bilo wta uzimam sve dok gaBog ne nadahne da mi newto sliyno naredi. I postupajuçi kaowto rekoh, moja nada nikada nije bila izneverena”.

19. Onaj ko je istinski stekao veru u svog oca po Bogu, gle-dajuçi ga, misli da vidi samog Hrista, i buduçi sa qim i slede-çi ga - nesumqivo veruje da je sa Hristom i da ide za Qim. Onnikada neçe poùeleti da porazgovara sa bilo kim, niti çe seça-qu na Qega i xubavi prema Qemu pretpostaviti bilo wta odzemaxskih stvari. Jer, wta bi bilo boxe ili korisnije u sadaw-qem i u buduçem ùivotu od prebivaqa sa Hristom? Wta je kras-nije ili sla$e od umozreqa Qega? Ukoliko se neko udostoji i be-sede sa Qim, svakako çe [iz reyene okolnosti] pocrpsti ùivot vey-ni.

20. Onaj ko blagonaklono voli one koji ga vre$aju, grde ipriyiqavaju mu wtetu, te se moli za qih, svakako çe za kratkovreme postiçi veliki napredak. Imajuçi sliyno dobro raspolo-ùeqe u oseçaqu srca, on dospeva do bezdana smireqa iz koga na-staju izvori suza, u koje se pogruùava yitava trodelnost duwe(tj. slovesna, sryana i ùelatexna qena sila), te se um uzvodi nanebo bestrawça i yini umozritexnim. Okuwaqem tamowqihdobara [yovek] se podstiye da sva dobra sadawqeg ùivota smatrasmeçem, te da i samu hranu i piçe na prima sa sladowçu i uyes-talowçu.

21. Podviùnik ne treba da se udaxava [samo] od zlih dela,nego da se stara da bude slobodan yak i od misli i pomisli kojesu protivne (zapovestima i voxi Boùijoj). On u sebi treba da jesvagda zauzet duwespasonosnim i duhovnim seçaqima, prebiva-juçi bezbriùan za ùivotne stvari.

22. Onaj ko obnaùi celo svoje telo, ali na svojim oyimaostavi neko pokrivalo, izbegavajuçi da ga uzme i odbaci, neçemoçi, i pored sve ostale obnaùenosti, da vidi svetlost. Ni onajko je ostavio sve svoje stvari, i novac, izbavivwi se i od samihstrasti, neçe moçi da vidi umnu svetlost - Gospoda naweg IsusaHrista i Boga, ukoliko i oko svoje duwe ne oslobodi od seçaqana ùivotne [stvari] i r$avih pomisli.

23. Svetske misli i priseçaqa su za um i oko duwe istowto i pokrivalo koje se stavxa na [telesne] oyi. Sve dok im do-puwtamo da postoje, mi neçemo niwta videti. A ukoliko ihodagnamo seçaqem na smrt, mi çemo ugledati istinsku svetlost,koja prosveçuje svakog yoveka koji dolazi na svet.


24. Onaj ko je slep od ro$eqa ne moùe da zna snagu pisane[reyi], niti da joj veruje. Me$utim, ukoliko se ikada udostoji daprogleda, poyeçe da svedoyi da je ono wto je napisano i wto seyita - istinito.

25. Onaj ko vidi yulnim oyima zna kad je dan i kad je noç,dok slepi ne zna ni jedno, ni drugo. I onaj ko je duhovno progle-dao i koji vidi duhovnim oyima, tj. ko je ugledao istinsku i ne-zalaznu svetlost, [moùe] zbog nemara i nepaùqe da se opet vratina pre$awqu oslepxenost i da se liwi svetlosti. Nalazeçi se udobrom staqu yula, on dobro oseça liwenost svetlosti, premdane zna zbog yega se reyeno desilo. Onaj, pak, ko je od ro$eqa (du-hovno) slep, niwta sliyno ne zna ni po opitu, ni po dejstvu. Onsamo iz sluwaqa moùe newto saznati o onome wto nikada nijevideo. On çe drugima priyati o reyenome, premda ni on ni onikoji ga sluwaju niwta pouzdano ne zna o stvarima o kojima razgo-varaju.

26. Nije moguçe u isto vreme i telo puniti do sitosti je-lima, i duhovno se nasla$ivati umnim i boùanstvenim dobrima.Jer, yovek se liwava kuwaqa duhovnih dobara u meri u kojoj slu-ùi stomaku. Naprotiv, yovek çe se nasititi hranom i utehom du-hovnom u meri u kojoj staquje svoje telo.

27. Ostavimo sve zemaxsko, tj. iz duwa nawih izagnajmo nesamo bogatstvo i zlato, i druge ùivotne stvari, veç i samu po-hlepu prema qima. Omrzimo ne samo zadovoxstva tela, nego iqegove beslovesne pokrete, postaravwi se da ga umrtvimo napo-rima i podvizima. Jer, preko qega se bude pohote i sprovode udelo. I sve dok je ono ùivo, nawa duwa po neophodnosti bivamrtva, tj. tewko pokretna ili sasvim nepokretna za svaku zapo-vest Boùiju.

28. Plamen ogqa se uvek podiùe naviwe, naroyito ukoli-ko se razgrçe vewtastvo u kome se zametnuo i rasplamsao. Sliy-no se ni srce sujetnog ne moùe smiriti. Jer, rekavwi mu newtowto mu je na korist, on se jow viwe uzvisuje. A ukoliko ga izob-liyiw i urazumiw, on snaùno protivreyi. Ukoliko ga, najzad,pohvaliw i pozdraviw, on se zlo nadima.

29. Yovek koji je nauyio da protivreyi sam sebi jeste dvo-sekli may. On ubija svoju duwu i bez svog znaqa, yineçi je tu$omza veyni ùivot.

30. Onaj ko protivreyi sliyan je onome ko se proizvoxnopredaje protivnicima svoga cara, tj. neprijatexima. Protivre-yeqe je udica kojoj kao mamac sluùi opravdavaqe (tj. navodnazawtita pravde, samoopravdavaqe i samozawtita). Qime preva-reni, mi gutamo udicu (tj. kukicu udice) greha. Obiyno na opisa-ni nayin kukavnu duwu duhovi zlobe love za jezik i grlo. I ona


se yas podiùe na gore, yas pogruùava u haotiyni bezdan greha,buduçi osu$ena zajedno sa onima koji su otpali sa neba.

31. Neka je na znaqe da onaj koga srce silno boli, kada gabewyaste ili vre$aju, u stvari pokazuje da u svojim nedrima nosidrevnu zmiju. Ukoliko, pak, poyne sa çutaqem da podnosi onowto mu nanose ili da protivreyi sa velikim smireqem, on çezmiju uyiniti nemoçnom i raslabxenom (i sasvim je ubiti). Uko-liko, naprotiv, poyne da protivreyi sa goryinom i da govori sadrskowçu, on çe zmiji dodati silu, izlivajuçi otrov u svoje srcei nemilosrdno izjedajuçi svoju unutrawqost. Stoga çe zmija nakraju, svakodnevno buduçi osnaùivana, progutati samu namerukukavne duwe da se ispravi i da bude ispravna u dobrom poretkuùivota, oduzevwi joj svu snagu. I sliyni çe veç poyeti da ùiviza greh, buduçi sasvim mrtav za pravdu.

32. Ukoliko hoçew da se odreknew od sveta i da se nauyiwjevan$elskom ùivotu, predaj se iskusnom i bestrasnom uyitexu,kako se ne bi nauyio $avolskom ùivotu. Jer, kod dobrih uyitexasu i pouke dobre, a kod lowih - lowe. Od r$avog semena i rasti-qe je r$avo.

33. Molitvama i suzama umoli Boga da ti da bestrasnog isvetog uyitexa. I sam ispituj Boùanstvena Pisma i naroyito de-latne spise svetih otaca kako bi, poredeçi sa qima ono wto teuyi uyitex i starewina, kao u ogledalu video koliko su saglasnime$u sobom. Potom ono wto je saglasno sa spisima usvoj i zadr-ùavaj u misli, a ono wto nije, dobro rasudivwi, odloùi, kako sene bi prevario. Naime, znaj da se u nawe dane pojavilo mnogo va-ralica i laùnih uyitexa.

34. Svako ko ne vidi (tj. ko je slep duwom), a preuzima darukovodi druge, jeste prevarant, te one koji idu za qim baca u ja-mu pogibli, po reyi Gospodqoj: A slepi slepoga ako vodi, oba çe ujamu pasti (Mt.15,14).

35. Onaj ko je slep u odnosu prema Jednome (Bogu), slep je iu odnosu prema svemu, a onaj ko vidi u Jedinom (Bogu), vidi u sve-mu. Me$utim, on je i udaxen od vi$eqa svega i nalazi se u vi$e-qu svega, i jeste izvan svega vidxivoga. Buduçi u Jedinome, onvidi sve i, buduçi u svemu, ne vidi niwta od svega. Gledajuçi uJedinom, on kroz Qega vidi i sebe, i sve [stvari] i sve [xude]. I bu-duçi sakriven u Qemu, on niwta od svega ne vidi.

36. Onaj ko se u svom unutrawqem slovesnom i mislenomyoveku nije obukao u obraz Gospoda naweg Isusa Hrista, nebeskogYoveka i Boga, zapravo jeste samo krv i plot, te ne moùe samopomoçu reyi da stekne oseçaj duhovne slave, kao wto ni slepi odro$eqa ne moùe da pozna wta je svetlost sunca jedino na osnovureyi.


37. Onaj, pak, ko vidi i oseça na reyeni nayin, u stvaripoznaje znayeqe onoga o yemu se govori, s obzirom da se veç obu-kao u obraz nebeskog i da je veç dospeo u meru yoveka savrwena, umeru rasta punote Hristove (Ef.4,13). Potom on veç moùe dobrorukovoditi i stado Hristovo na putu zapovesti Boùijih. Onaj,me$utim, ko reyeno ne zna i ko nije sliyan, zapravo nema prosve-çena i zdrava yula duwe. Za qega je mnogo boxe da bude rukovo-$en, negoli da rukovodi uz opasnost za sebe i za druge.

38. Onaj ko gleda svog uyitexa i rukovoditexa kao u Boga,ne moùe da protivreyi. Onaj ko misli i govori da ima i jedno idrugo (tj. da gleda u svog oca kao u Boga i da protivreyi) treba dazna da je u zabludi, buduçi da ne zna kakvo raspoloùeqe premaBogu imaju xudi Boùiji.

39. Onaj ko veruje da se u ruci qegovog pastira nalazi qe-gov ùivot i smrt, nikada neçe usprotivreyiti. Neznaqe reyeno-ga ra$a prepiraqe, koje izaziva duhovnu i veynu smrt.

40. Sve dok se ne donese presuda, onome kome se sudi se dajerey samopravdaqa, tj. da na sudu govori o onome wto je uyinio.Po razmatraqu qegovog sluyaja i posle donoweqa presude sudi-je, on viwe ni malo, ni mnogo ne protivreyi onima koji ga kaù-qavaju (radi izvrweqa presude).

41. Pre nego wto stupi na sud (pokajaqa, tj. manastir) iotkrije ono wto mu leùi na srcu, monah moùe ponewto da govo-ri protiveçi se, bilo iz neznaqa, bilo iz pomisli da sakrijeneka svoja dela. Me$utim, po otkrivaqu i iskrenoj ispovestivlastitih pomisli, on viwe nikada do smrti ne treba da pro-tivreyi svom sudiji i vladici po Bogu. Jer, stupivwi na pome-nuto sudiwte i u poyetku obnaùivwi skrivenost svoga srca, mo-nah od samog poyetka ùivota u [manastiru] nosi, ukoliko je prizdravoj pameti i ukoliko zna silu tajinstva, ube$eqe da je dosto-jan bezbrojnih smrti, premda i veruje da çe se preko posluwnos-ti i smireqa izbaviti od svake muke i kazne.

42. Onaj ko reyeno neizgladivo yuva u svom umu, nikada se,dok ga uye, urazumxuju i izobliyavaju, neçe srcem pokrenuti nanewto nepriliyno. Jer, onaj ko pri reyenome pada u pogubnigreh protivreyeqa i neverja svom duhovnom ocu i uyitexu, jowse u ovom kukavnom ùivotu survava u dubinu ada, postajuçi sta-niwte satane i sve qegove neyastive vojske, kao nepokorni sinpogibli.

43. Molim te da, powto si veç uzeo breme posluwnosti,reyeno yesto imaw u svojim mislima, sa svakim staraqem se pod-vizavajuçi da ne upadnew, kao wto je reyeno, u ad na veyne muke.Naprotiv, svakog dana se toplo moli Bogu, govoreçi: —Boùe iGospode svega, koji imaw vlast nad svakim disaqem i svakom du-wom, koji jedini moùew da me izleyiw, usliwi moje moxeqe te


zmiju, koja se gnezdi u meni kukavnom, nailaskom Duha Svesveto-ga tvog umrtvi i istrebi. Nauyi me i nastroj da, premda siromahi liwen svake vrline, ipak pripadam stopama oca moga, teqegovu svetu duwu oraspoloùi na saoseçaqe i milostivost pre-ma meni. Daruj mi, Gospode, smireqe u srcu mome i pomisli kojepriliye grewniku, koji je rewio da se kaje pred tobom. Nemoj dokraja ostaviti duwu koja se jednom sjedinila sa tobom, koja tebeispoveda, koja je tebe umesto celoga sveta izabrala i svemu pret-postavila. Ti znaw, Gospode, da ja ùelim da se spasem, premdami moja lowa navika smeta. Me$utim, tebi je, Vladiko, moguçe iono wto xudima nije moguçe”.

44. Oni koji su na popriwtu blagoyawça sa strahom i tre-petom poloùili dobar temex vere i nade, te svoje noge nepoko-lebivo utvrdili na kamenu posluwnosti duhovnim ocima, slu-wajuçi ono wto zapovedaju kao da izlazi iz usta Boùijih, u stva-ri brzo napreduju, na osnovu posluwaqa bez kolebaqa sa smire-qem duwe se brinuçi o ispuqequ reyenog. I na qima se ostva-ruje veliko i prvo delo koje se sastoji u odricaqu od sebe samih.Jer, ispuqavaqe tu$e umesto svoje voxe ne samo da ukorequje du-wevno samoodricaqe, nego proizvodi i umiraqe za ceo svet.

45. Onaj ko protivreyi svome ocu raduje demone. A onomeko se do smrti smirava pred qim dive se an$eli. Jer, on vrwi de-lo Boùije, upodobxujuçi se Sinu Boùijem, koji je pokazao po-sluwnost Ocu svome yak do krsne smrti.

46. Bezmerno i nepravovremeno skruwavaqe srca zbog ne-yega yulnog pomrayuje i smuçuje um, wto iz duwe izgoni yistumolitvu i umileqe, usa$ujuçi u qu bolno muyeqe srca. Otuda ja-rost i beskrajna bezoseçajnost, yime demoni obiyno navode ioyajaqe na one koji su se latili duhovnog ùivota.

47. Ukoliko se sa tobom, monawe, desi da (iako u svojoj du-wi nalaziw revnost i veliku ùexu za savrwenstvom, usled yegasilno stremiw da ispuqavaw svaku zapovest Boùiju, da ne gre-wiw yak ni praznom reyju, te da niukoliko ne zaostajew za drev-nim svetitexima, ni u delu, ni u znaqu, ni u umozrequ) vidiwda te ometa neprijatex, sejuçi kukox maloduwnosti i ne dopuw-tajuçi ti da se popnew na visinu svetosti, veç navodeçi raslab-xenost putem podsticaqa na strawxive pomisli da se ne mo-ùew spasti usred sveta i da ne moùew bez omawki ispuniti svezapovesti Boùije, ti sedi u ugao, usamxen, te saberi i usredsre-di svoje pomisli, dajuçi dobar savet svojoj duwi i govoreçi:—Zawto si ùalosna, duwo moja, i zawto se smuçujew? Uzdaj se u Bo-ga, jer çu se ispovedati Qemu. On je spaseqe lica moga, a ne delamoja. On je Bog moj (Ps.41,6). Ko çe se opravdati delima zakona? Icar prorok govori: Jer, neçe se opravdati pred tobom niko ùiv(Ps.142,2). Naprotiv, verom koju imam u Boga mog ja se nadam da do-


bijem spaseqe kao dar po neizrecivoj wtedrosti Qegovoj. Idiod mojih oyiju, satano. Ja se poklaqam Gospodu Bogu mome i odmladosti mu sluùim, buduçi da moùe da me spase jedino po mi-losti svojoj. Odstupi od mene. Neka te satre Bog, koji me je stvo-rio po obrazu i podobiju svome”.

48. Bog od nas xudi ne traùi niwta osim da ne grewimo.I ne radi se o ispuqavaqu zakona, nego o nenaruwivom yuvaquobraza i gorqeg dostojanstva. Stojeçi u qemu po prirodi i nose-çi svetlozarnu odeçu Duha, mi prebivamo u Bogu i On u nama,postajemo bogovi po blagodati i sinovi Boùiji, znamenujuçi sesvetlowçu poznaqa Boga (po reyi: Znamenova se na nama svetlostlica tvoga, Gospode - Ps.4,7).

49. Mrzovoxa i oteùalost tela, koji u duwu dolaze od le-qosti i nemara, odvode od obiynog pravila i proizvode pomra-yeqe uma i maloduwnost. Otuda u srcu yesto poyiqu da se pojav-xuju pomisli straha i hule. Onaj koga iskuwava demon mrzovoxeyesto od tromosti ne moùe da na$e obiyno mesto molitve, preda-juçi se leqosti i yesto ispitujuçi napade neumesnih pomisli oTvorcu svega. Stoga, znajuçi uzrok od koga ti reyeno dolazi, po-ùuri da u$ew u uobiyajeno mesto molitve tvoje. Pavwi pred yo-vekoxubivim Bogom, moli se sa srdaynim steqaqem, sa patqom isuzama, iwtuçi izbavxeqe od tereta mrzovoxe i zlih pomisli.I uskoro çe ti biti data sloboda od qih, ukoliko budew napornou uporno kucao (na dveri milosr$a Boùijeg).

50. Onaj ko je stekao yisto srce svakako je pobedio straho-vaqe. A onaj ko ga jow yisti, ponekad ga savla$uje, a ponekad bi-va savladan qime. Onaj, pak, ko se uopwte ne podvizava (za yis-totu) ili je potpuno upao u staqe neosetxivosti (postavwi pri-jatex strasti i demona, uz sujetu bolujuçi jow i od samouverenos-ti i misleçi da je newto, iako nije niwta - Gal.6,3), ili je rob ko-ji je predan u ruke strahovaqa, te kao detiqast umom, drhti itrepti od straha [na mestu] gde nema straha ni bojaùxivosti zaone koji se boje Boga.

51. Onaj ko se boji Boga ne boji se podizaqa demona na qe-ga, niti qihovih nemoçnih napada, kao ni pretqi zlih xudi.Buduçi kao neki plamen i ogaq koji prùi, on odvraça u bekstvodemone yak i kad hodi po skrivenim i tamnim mestima. Jer, onibeùe od qega (viwe negoli on od qih) kako ne bi bili opaxeniluyama boùanstvenog ogqa, koje izlaze iz qega.

52. Onaj ko je proniknut strahom Boùijim ne boji se da senalazi me$u zlim xudima. Imajuçi u sebi strah Boùiji i noseçinepobedivo oruùje vere, on je sposoban za sve i moùe yiniti yaki ono wto mnogima izgleda tewko i nemoguçe. On izme$u qihhodi kao div me$u majmunima, ili kao lav koji riye me$u kerovi-ma i lisicama, uzdajuçi se u Gospoda. Yvrstinom svog razmiwxa-


qa on ih izbezumxuje i uùasava, poraùavajuçi ih slovom mud-rosti kao gvozdenim ùezlom.

53. Bezbriùan, tj. slobodan od peyalne briùxivosti zaùivotne potrebe ne treba da bude samo tihovatex ili posluw-nik, veç i iguman, tj. starewina nad mnogima, koji sve ustrojava.Jer, ukoliko se brinemo, mi pokazujemo da smo prestupnici zapo-vesti Boùije, koja kaùe: Ne brinite se duwom svojom, wta çetejesti, ili wta çete piti; ni telom svojim u wta çete se odenu-ti… Jer, sve ovo neznabowci iwtu (Mt.6,25; 32), i jow: Ali pazitena sebe da srca vawa ne oteùaju prejedaqem i pijanstvom i briga-ma ovoga ùivota (Lk.21,34).

54. Onaj yije su pomisli zauzete brigama o ùivotnim stva-rima nije slobodan. Jer, staraqe o qima ga drùi u svojim rukamai yini svojim robom, bez obzira da li se brine za sebe ili za dru-ge. Onaj ko je slobodan od reyenoga ni zbog sebe, ni zbog drugih nebrine o ùivotnim [stvarima], bilo da je episkop, ili $akon, iliiguman. Ipak, on nije nikada besposlen, ne pokazujuçi ni najma-qu ravnoduwnost ni prema beznayajnim ili niwtavnim [stvari-ma]. Bogougodno sve yineçi i ure$ujuçi, on ostaje potpuno bez-briùan yitavog svog ùivota.

55. Pazi da ne razoriw svoj dom, hoteçi da izgradiw dombliùqega. [Izgraditi dom bliùqega] jeste naporno i tewko izvod-xivo delo. Stoga budi oprezan da se ne bi desilo da, zauzevwi seoko reyenoga, i svoj dom razoriw i qegov ne izgradiw.

56. Ukoliko nisi stekao savrwenu bespristrasnost premaùivotnim stvarima i novcu, nemoj poùeleti da ti bude uruyenodomostrojitexstvo (nadleùnost nad stvarima i raspolagaqe qi-ma) kako ne bi bio porobxen qima i kako umesto nagrade za slu-ùeqe obitexi ne bi potpao pod osudu za utaivaqe i kra$u sve-tiqe. Ukoliko te, pak, nastojatex prinudi na reyeno delo, obav-xaj ga kao da rukujew sa goruçim ogqem. Razbijaj veç prvi prilogpomisli (o prisvajaqu tu$eg) ispovewçu i pokajaqem, te çewmolitvom starewine ostati nepovre$en.

57. Onaj ko nije postao bestrasan yak i ne zna wta je be-strawçe, uopwte ne verujuçi da je bestrasnih bilo na zemxi.Onaj ko se najpre nije sam sebe odrekao i svoju krv usrdno prolioradi blaùenog ùivota tewko da çe pomisliti da je neko drugireyeno uyinio da bi stekao bestrawçe. Sliyno i onaj ko mislida poseduje Duha Svetoga (iako ga zapravo nema), ne veruje kadayuje da su dejstva Duha Svetog prepoznatxiva na onima koji gaposeduju. On podjednako ne veruje da je bilo ko u nawem rodu ra-van apostolima Hristovim i svim svetima od veka, te da je po-kretan dejstvom Boùanstvenog Duha, da je pod Qegovim nadzoromili da ga oseça. Jer, svako po svom sopstvenom staqu sudi i oonome wto se govori o bliùqima, tj. po vrlini ili gresima.


58. Jedno je bestrawçe duwe, a drugo - bestrawçe tela. Be-strawçe duwe i telo osveçuje sopstvenim sijaqem i izlivaqemsvetlosti Duha. Drugo, pak, samo po sebi uopwte nije korisnoonome ko ga je stekao.

59. Siromah iz krajqe bede koga je car obogatio, uzveo uvisok yin, obukao u svetlo odelo i odredio da stoji pred qegovimlicem, samog cara gleda sa yeùqom i bezmerno voli kao dobroyi-nitexa, veselo gledajuçi na odelo u koje je obuyen, buduçi sves-tan svoga yina i spoznajuçi svoje bogatstvo. Sliyno i monah kojije iskreno ostavio svet i sve svetsko, koji je pristupio Hristu i,vuyen dobrim oseçaqima, uziwao na visinu duhovnog umozreqaputem ispuqavaqa zapovesti - i samog Boga nevarno vidi, kaowto jasno vidi i promenu koja se u qemu dewava. On uvek vidiblagodat Svetog Duha koja ga obasjava, koja se imenuje i odeçom icarskim plawtem. Reyeno je za verne upravo i sam Hristos Gos-pod, u koga se oni oblaye.

60. Mnogi xudi sami yitaju Boùanstvena Pisma . Drugisluwaju one koji ih yitaju. Pa ipak, malobrojni uspevaju pravil-no da razumeju znayeqe i smisao yitanoga. Jedni smatraju da jeono wto se yita u Boùanstvenim Pismima nemoguçe. Drugi iz-ravni smisao napisanog smatraju tewko prihvatxivim, te se la-çaju da ga tumaye po svome, r$avo ga tumayeçi. O onome wto je re-yeno u sadawqem vremenu, oni rasu$uju da çe se dogoditi u bu-duçnosti, a ono wto je kazano za buduçnost oni odnose na prow-lost ili na svakodnevno dewavaqe. Stoga kod qih nema pravil-noga rasu$ivaqa i istinskog raspoznavaqa osobina Boùanskihi xudskih stvari.

61. Na sve verne mi treba da gledamo kao na jednoga, misle-çi da u svakome prebiva Hristos. Za svakoga treba da imamo xu-bazno raspoloùeqe, kojim smo gotovi yak i duwu svoju za qegapoloùiti. Stoga ne treba da govorimo ili mislimo da je bilo kozao, veç sve treba da vidimo kao dobre, kao wto je reyeno. Ukoli-ko vidiw da se neko bori sa strastima, nemoj omrzeti brata, negostrasti koje ga napadaju. Ukoliko, pak, da vidiw nekoga muyi po-hota i lowe navike, imaj prema qemu jow veçe sastradavaqe, ka-ko inaye i sam ne bi bio iskuwan na sliyan nayin, s obzirom dasi i sam sklon promenama i da stojiw pod uticajem promeqivogvewtastva.

62. Onaj ko je unekoliko iskvaren zbog licemerja, ili krivza [neka] dela, ko je raqen nekom strawçu ili unekoliko neispra-van zbog nemara, neçe biti primxen u broj ispravnih u svemu,veç çe biti odbayen kao nepotreban i neiskusan kako ne bi iza-zvao rascep u savezu koji treba da ostane neraskidiv i kako nebi doveo do razdexeqa me$u onima koji treba da ostanu nerazde-xivi. On bi i kod jednih i kod drugih izazvao tugu, s obzirom da


bi oni koji su ispred (u vrlini) bili tuùni zbog onih koji suiza, a oni koji su iza - zbog razdvajaqa sa onima koji su ispred.

63. Onaj ko na plamen raspaxene peçi baca zemxu zapravogasi ogaq. Sliyno i ùivotne brige i svaki vid pristrawça pre-ma neyemu, yak i posledqem i najbeznayajnijem, u stvari istreb-xuju toplinu srca koja se razgorela u poyetku.

64. Onaj ko se sa radowçu i savrwenim oseçaqem odrekaood svega spoxawqeg, tj. od stvari i xudi, i sve zaboravio, pre-skayuçi kao stenu svako pristrawçe prema qima (i ostavxajuçiih iza sebe), biçe tu$ za svet i sve wto je u svetu. Drùeçi svojum u sabranosti, on se uvek pouyava u seçaqu i miwxequ nasmrt. Stoga se on svagda i stara o onome wto se tiye suda i na-grada, buduçi qime zapleqen i kao okovan uzama. Udubxivaqemu reyene pomisli on u svoje srce unedruje neizrecivi strah.

65. Onaj ko u dubinu srca svoga useli strah od suda, na po-zornici sveta izgleda kao neki osu$enik, okovan u uze. On pre-biva u strahu kao onaj koga nemilostivi ëelat vuye na mesto kaz-ne, misleçi samo na stradaqa i muke koje çe trpeti u veynom og-qu. Oseçaqe muka u qegovom srcu ostaje neizgladivo zbog strahakoji ga je porodio, ne dajuçi mu da se brine ni o yemu xudskom.Jer, on kao da se uvek nalazi na krstu. On kao da u svoj sili i bo-lu oseça stradaqa krsne smrti, wto mu ne dozvoxava da pazi nabilo koga, ili da misli na xudsku yast ili bewyawçe. Iz sve du-we se smatrajuçi dostojnim svakog prezira i bewyawça, on neobraça paùqu na uvrede i poniùeqa koja mu yine.

66. Onaj ko je ispuqen strahom od smrti gnuwa se svakog je-la, piça i ukrawavaqa. On hleb ne jede i vodu ne pije radi zado-voxstva, veç radi pruùaqa telu onog wto mu je neophodno zaodrùavaqe ùivota. On odbacuje svaku svojevoxnost i biva bla-gorazumni sluga, ispuqavajuçi sve wto mu se naredi.

67. Onaj ko se kao sluga predao svojim ocima po Bogu izstraha od muka neçe poyeti da pravi izbor iz onoga wto mu nare-$uju, wto bi olakwalo bol qegovog srca i razrewilo uze straha,kao wto neçe posluwati ni one koji bi ga prijatexski, ili var-xivo, ili naredbeno podsticali na reyeno. On çe pretpostavi-ti ono wto poveçava qegov bol, poùelevwi ono wto jaye steùepomenute uze i zavolevwi ono wto ëelata yini surovijim. Usliynim raspoloùeqima on çe uvek prebivati, ne hraneçi naduda çe se bilo kada osloboditi od zasluùenih krajnosti. Jer, nadana izbavxeqe olakwava bol srca, wto za pokajnika nije korisno.

68. Za sve koji su poyeli da ùive po Bogu koristan je strahod muka i bol srca, koji on pora$a. Onaj ko bez pomenutog bola iuza straha zamiwxa da postavi poyetak (dobrom ùivotu) ne samoda na pesku polaùe temex svojih dela, veç wtaviwe mawta da uvazduhu izgradi dom bez temexa. Naravno, reyeno je nemoguçe.


Naprotiv, pomenuti bol ubrzo ra$a svaku radost, dok uze raski-daju svaku svezu greha i strasti, a ëelat postaje vinovnik veynogùivota, a ne smrti.

69. Onaj ko ne poyne da se udaxava od bola srca, koji se ra-$a iz straha od veynog muyeqa, veç ga sledi sa proizvoxeqem sr-ca, po meri uspeha sve viwe se steùuçi qegovim uzama, u stvariçe sve brùe hoditi napred. On çe ga dovesti i pred lice Caranad carevima. Dowavwi do reyenoga, yim bude, makar i nejasno,pogledao na Qegovu slavu, odmah çe se raskinuti uze qegove,strah-ëelat çe daleko pobeçi od qega, a srdayan bol çe se pre-tvoriti u radost koja çe u qemu postati ùivi istoynik ili buj-ni izvor, koji çe uvek yulno toyiti reku suza, a duhovno - tiwi-nu, krotost i neizrecivu sladost, uz hrabrost da se sa spremnow-çu slobodno i nesmetano preda na svako ispuqavaqe zapovestiBoùijih. Reyeno inaye nije moguçe poyetniku, nego onome ko sepopeo do sredine napretka. Za one, pak, koji prilaze savrwen-stvu, pomenuti izvor postaje svetlost pri iznenadnoj promeniili izmeni srca.

70. Onaj ko u sebi ima svetlost Svesvetog Duha pada nazemxu (ne buduçi sposoban da podnese qegovo vi$eqe), priziva ivapije sa uùasom i velikim strahom s obzirom da je video i oku-sio newto wto je iznad prirode, reyi i razuma. On postaje sli-yan yoveku kome se iz nekog razloga razgorela utroba ogqem, tezbog vreline i ùareqa plamena ne moùe da trpi, postajuçi savizmuyen i ne moguçi da ostane u sebi. Ipak, buduçi neprestanoorowavan i prohla$ivan suzama, on se jow viwe razgoreva ogqemboùanstvene ùexe, usled yega mu suze jow obilnije teku. Buduçiomivan qihovim izlivaqem, on sija jow blistavije. I kada serazgori i sav postane svetlost, na qemu se ispuqavaju reyi (Bo-goslova): —Bog se sjediquje sa bogovima koji ga poznaju (buduçi dase Bog sjediquje sa onima koje oboùuje i koji ga poznaju) u stepe-nu u kome se veç sjedinio sa onima koji su se sa Qime spojili,otkrivwi se u meri u kojoj su ga poznali”.

71. Neka nas niko ne vara praznim reyima, kao wto ni sa-mi sebe ne treba da varamo: pre playa i suza mi nemamo pokaja-qa, ni istinsku nameru da se promenimo, ni straha Boùijeg usrcima nawim, niti smo shvatili da smo krivci, niti smo seosudili, niti je nawa duwa stekla oseçaqe buduçeg suda i vey-nih muka. Jer, kad bismo osudili sebe, kad bismo imali sliynepokrete srca, kad bismo imali sliyna oseçaqa, mi bismo odmahprolili suze. Bez qih surovost nawe duwe ne moùe da se smek-wa, niti duwa moùe da stekne duhovno smireqe, niti moùemopostati smireni. Ko, me$utim, ne stekne reyeno, ne moùe se sje-diniti sa Duhom Svetim. Ne sjedinivwi se, pak, sa Qim kroz


oyiwçeqe od svega strasnog, on ne moùe da se udostoji umozreqai poznaqa Boga, niti skrivenog pouyavaqa u vrlini smireqa.

72. Spoyetka od playa po Bogu nastaje smireqe, od koga po-tom dolaze radost i neizreciva veselost. Oko smireqa po Bogu,pak, raste nada na spaseqe. Jer, ukoliko yovek sebe iz sve duwesmatra grewnijim od svih xudi, utoliko u qemu sve viwe, zajed-no sa smireqem, raste i nada. Ona cveta u qegovom srcu i ispu-qava ga uverenowçu da çe nesumqivo biti spasen posredstvomsmireqa.

73. Ukoliko yovek dubxe silazi u dubinu smireqa i osu$u-je samog sebe, utoliko viwe playe i ispuwta potoke suza. Me$u-tim, po meri suza i playa u qegovo srce ulazi duhovna radost.Zajedno sa qom se uliva i izrasta i nada, dajuçi verodostojnijeuvereqe o spasequ.

74. Svako sebe treba da razmatra i da pazi na sebe razumnokako se ne bi uzdao jedino na nadu bez playa po Bogu i smireqa,niti opet samo na smireqe i suze bez nade i duhovne radosti.

75. Postoji prividno smireqe, koje proizilazi od nemar-nosti i leqosti, te od silnog osu$ivaqa savesti. Oni koji gaimaju yesto ga smatraju putem ka spasequ, iako zapravo nije, bu-duçi da nema radostotvornog playa koji bi bio sjediqen sa qim.

76. Postoji i play bez duhovnog smireqa. Oni koji playuna reyeni nayin tako$e misle da sliyan play yisti grehove. Me-$utim, oni uzalud obmaquju sebe, buduçi da su liweni sladostiDuha, koja se tajanstveno ra$a u mislenom skroviwtu, tj. skriv-nici duwe, ne okuwavajuçi od Gospodqe blagosti. Stoga se onibrzo zapaxuju gnevom i ne mogu da potpuno prezru svet i ono wtoje u qemu. Onaj, pak, ko ga nije potpuno prezreo i prema qemunije stekao mrùqu iz sve duwe, nikada neçe moçi da stekneyvrstu i nesumqivu nadu na spaseqe, nego çe svagda lutati sasumqom. On, naime, svoju nadu nije zasnovao na kamenu.

77. Play ima dvojako dejstvo: kao voda, on suzama gasi pla-men strasti i duwu omiva od skverni, koju one priyiqavaju, akao ogaq, prisustvom Duha Svetog, oùivotvorava, zagreva i omi-riwxuje srce, rasplamsavajuçi u qemu xubav i ùexu za Bogom.

78. Pazi na sebe i trudi se da prepoznaw dejstva koja u te-bi nastaju od smireqa i playa. Pazi da primetiw korist koju tidonose svakog yasa. Kod poyetnika oni donose jow jednu korist,naime - odbacivaqe svake zemaxske brige i pristrawça, odrica-qe od svih xudi (roditexa, srodnika i prijatexa) i bezbriù-nost i preziraqe svih stvari, tj. novca i svega, ne samo do po-sledqe niti, veç i samog tela svoga.

79. One koji se pretvaraju da su vrlinski i yiji se spoxqiizgled razlikuje od qihovog unutrawqeg yoveka, te koji su pone-kad ispuqeni svakom nepravdom, puni zavisti, xubomore i smra-


da yulnih slasti, mnogi powtuju kao bestrasne i svete, imajuçineoyiwçeno oko duwe i ne buduçi sposobni da ih poznaju poplodovima qihovim. One, pak, koji ùive u poboùnosti, vrlinii prostoti srca, buduçi zaista sveti, oni ne razlikuju od drugihxudi, te prolaze pored qih sa nepaùqom, ne rayunajuçi ih ni uwta.

80. Priyxivog i samoistiyuçeg oni smatraju sposobnijimza uyitexa i duhovnijim, dok çutxivog i onog ko se yuva od praz-noslovxa oni smatraju grubim, neobrazovanim i nemim.

81. Visokoumni i oni koji boluju od $avolske gordosti uda-xuju se od onoga ko govori u Duhu Svetom s obzirom da im izgledavisokouman i gordexiv. Oni su, naime, qegovim reyima viweporaùavani, negoli privo$eni u umileqe i skruwenost. Onoga,pak, koji mexe kao ùrvaq i govori po svom stomaku ili po nau-ci, oni hvale i prihvataju, premda o delu spaseqa sve naopakotumayi. Stoga me$u qima nema ni jednoga koji bi dobro i kaowto jeste mogao da raspozna i vidi (xude i stvar spaseqa).

82. Bog govori: Blaùeni yisti srcem, jer çe Boga videti(Mt.5,8). Yisto srce ne yini jedna, ili dve, ili deset vrlina, veçsve zajedno, slivwi se, takoreçi, u jednu, kojom se dostiùe po-sledqi stepen savrwenstva. Pa ipak, ni u navedenom sluyaju sa-me vrline ne mogu srce uyiniti yistim, ukoliko ne do$e dejstvoi poseta Duha Svetog. Ma koliko iskusno znao da rukuje oru$em,kovay niwta ne moùe da uradi bez sadejstva ogqa. I yovek kojisve yini sa svoje strane (radi oyiwçeqa srca), koristeçi se vr-linama kao oru$em za ostvareqe svog cixa, ipak ostaje neuspe-wan i nedejstven bez posete ogqa Duha. Jer, same vrline nemajusilu da yiste neyistotu i skvernu duwe.

83. U boùanstvenom krwtequ mi dobijamo otpuwteqe sa-greweqa, osloba$ajuçi se od praroditexske kletve i osveçujuçise nailaskom Svetoga Duha. Ipak, savrwenu blagodat koja seoznayava reyima: Useliçu se u qih, i ùiveçu u qima (2.Kor.6,16), mine dobijamo u navedenom trenutku. Ona je nasle$e onih koji su sesavrweno utvrdili u veri i dokazali je delima. Ukoliko poslekrwteqa skreçemo na skverna i r$ava dela, mi potpuno gubimo isamo osveçeqe. I veç pokajaqem, ispovewçu i suzama koje odgo-varaju delima mi opet dobijamo otpuwteqe grehova, a potom iosveçeqe gorqom blagodaçu.

84. Kroz pokajaqe se vrwi omivaqe skverni ranijih ne-priliynih dela. Posle reyenog oyiwçeqa dolazi do zajednice saSvetim Duhom, premda ne jednostavno, veç zbog sile vere, raspo-loùeqa (tj. yvrste rewenosti da se stoji i ne pada) i smireqaonih koji se kaju iz sve duwe. Wtaviwe, neophodno je ne samoprojavxivaqe navedenih raspoloùeqa, nego i dobijaqe razre-weqa grehova od duhovnog oca i kuma. Stoga je dobro svakodnevno


se kajati, kao wto nare$uje zapovest. Jer, reyi: Pokajte se, jer sepribliùilo Carstvo nebesko (Mt.3,2) nalaùu na nas svagdawqedelaqe, koje nije ograniyeno odre$enim vremenom.

85. Blagodat Svesvetoga Duha se, kao obruyeqe ili zalog,daje duwama koje su se unevestile Hristu. %ena bez obruyeqanema yvrstu uverenost da çe se nesumqivo ikada sjediniti samuùem. Ni duwa koja ne dobije obruyeqe ili zalog blagodati Bo-ùije i koja ga svesno ne poseduje u sebi, nikada neçe steçi vero-dostojno uvereqe da çe veyno prebivati sa svojim Vladikom iBogom, ili da çe se tajinstveno i neizrecivo sjediqavati saQim i nasla$ivati se Qegovom nepristupnom krasotom.

86. Obruyeqe ne biva izvesno ukoliko saglawavajuçe har-tije, na kojima se piwu uslovi braka, ne potpiwu svedoci dos-tojni povereqa. Ni yvrsto osijaqe blagodaçu ne biva pre ispu-qavaqa zapovesti i sticaqa vrlina. Jer, vrweqe zapovesti ivrlina su u duhovnom obruyequ isto wto i svedoci pri zakxuyi-vaqu uslova [braka]. Qima svako ko ùeli da se spase stiye savr-wene uslove za obruyeqe (tj. blagodat Svetoga Duha).

87. U poyetku kao da se vrweqem zapovesti piwu brayniuslovi, da bi se vrlinama zapeyatili i potpisali. I veç %enikHristos nevesti duwi daje prsten, tj. zaruku Duha.

88. Nevesta pre braka od ùenika dobija samo zalog obruye-qa, a ostalo wto je uslovxeno i obeçane darove oyekuje poslebraka. I nevesta Hristova, tj. Crkva vernih i duwa svakoga naj-pre od %enika Hrista dobija samo obruyeqe Duha, a veyna dobrai nebesko Carstvo oyekuje po odlasku odavde. Ona se na qih nadana osnovu zaloga obruyeqa, koji joj sve pokazuje kao u ogledalu.Nesumqivost sticaqa reyenog se potvr$uje qenom saglasnowçusa qenim Vladikom i Bogom.

89. Ukoliko se rasrdi stoga wto se ùenik zadrùao u odsus-tvu ili wto je, zauzet drugim poslovima, privremeno odloùioyin braka, nevesta moùe da prezre xubav i brayni dogovor, te daga izbriwe ili pocepa. Ona se istovremeno, pak, liwava i svihnada kojima joj je ùenik mnogo obeçavao. Sliyno se dewava i saduwom. Jer, podviùnik koji sebi kaùe: —Dokle çu ja da se zlopa-tim (tj. da trpim svakakva liwavaqa)”, te zanemari podviùniy-ke napore i podvige, prenebregavajuçi zapovesti i napuwtajuçisvagdawqe pokajaqe, u stvari kao da briwe i razdire svoj dogo-vor sa Gospodom, usled yega se odmah liwava i zaloga obruyeqa(blagodati) i potpuno gubi svaku nadu na Boga.

90. Ukoliko poyne javno ili tajno da ùivi sa drugim, i po-sveti mu xubav, koju je bila obavezna da pruùi ùeniku sa kojimse obruyila, nevesta ne samo da ne dobija niwta od onoga wto jojje obeçao ùenik, veç treba da oyekuje i dostojnu kaznu i sramotupo zakonu. Sliyno se dewava i sa nama. Ukoliko javno ili tajno


zameni xubav prema %eniku Hristu sa zaxubxenowçu u bilo ko-ji drugi predmet i srce joj se zarobi qime, duwa postaje mrska iodvratna %eniku i nedostojna sjediqeqa sa Qim. Jer, On je re-kao: Ja volim one koji me vole (Priy.8,17).

91. Po navedenim priznacima svako treba da raspoznaje dali je dobio zaruku Duha od %enika i Vladike Hrista. I ukolikoju je dobio, neka se stara da je odrùi i sayuva, a ako se jow nijeudostojio da je primi, neka se potrudi da je putem dobrih dela,neophodnih delaqa i toplog pokajaqa wto pre stekne i potomyuva vrweqem zapovesti i umnoùavaqem vrlina.

92. Obruyeqe Svetim Duhom je neobjawqivo yak i onomeko ga je stekao, s obzirom da se stiye neshvatxivo, odrùava ne-odrùivo i vidi nevidxivo. Ono oùivxava, govori i pokreçeonoga ko ga je stekao. Ono odleçe iz svoje skrivnice, u kojoj je za-peyaçeno, i opet se u qoj nalazi neoyekivano, yime daje da sestekne ube$eqe da ne dozvoxava ni da se qegova poseta uyiniutvr$enom jednom za svagda, niti da se qegov odlazak uyini ne-povratnim i konaynim. Stoga onaj ko ga je stekao i kad ga nema usebi (opipxivo) - kao da ga ima, i kada ga ima - kao da ga nema.

93. Ukoliko noçu stoji iza vrata i prozora koji su sa svihstrana zatvoreni [prekriveni] i potom otvori jedan prozor, yovekçe odjednom biti preplavxen blistavom svetlowçu, usled yegaçe, ne podnoseçi sijaqe, odmah zatvoriti svoje oyi, zamotati sei sakriti. Sliyno je i sa duwom. Ukoliko je odasvud zakxuyana uyulnom, te nekako umom svojim, kao kroz prozor, pogleda u izvan-yulno i oblista se sijaqem koje postoji unutar obruyeqa SvetimDuhom, ona neçe biti u staqu da podnese sijaqe boùanstvenenepokrivene svetlosti, te çe odmah poyeti da trepti svojimumom, sva se sakrivajuçi u samu sebe i kao beùeçi u nekakav dom,pod pokrov yulnog u xudskog.

94. Mudri Solomon govori: Zar onaj ko stavxa ogaq u svojanedra neçe spaliti svoju odeçu (Priy.6,27). A ja kaùem: —Zar onaj kou svoje srce primi nepokriveni nebeski ogaq Duha Svetoga neçeda se razgori i oblista, zar neçe zasijati i zar neçe steçi oba-sjaqe Boùanstvom po meri svog oyiwçeqa i primaqa ogqa”. Jer,primaqe ogqa dolazi posle oyiwçeqa srca. I opet, oyiwçeqesrca ide za primaqem ogqa. Naime, srce prima boùanstvenublagodat po meri oyiwçeqa, i opet - ono se yisti po meri pri-maqa blagodati. Kada se reyeno zavrwi (tj. i oyiwçeqe srca iprimaqe blagodati), yovek svecelo postaje bog po blagodati.

95. U domu se krov drùi na temexu, zajedno sa ostalim zda-qem, a temex se (zajedno sa ostalim zdaqem) postavxa da drùikrov, s obzirom da je i jedno i drugo neophodno i blagopotrebno.Ni krov se obiyno ne pravi bez temexa (sa ostalim zdaqem), ni-ti temex (sa ostalim zdaqem) predstavxa staniwte pogodno za


ùivot. Sliyno se i u duwi blagodat Svetoga Duha yuva ispuqa-vaqem zapovesti, dok se ispuqavaqe zapovesti polaùe kao te-mex za dobijaqe dara blagodati Boùije. Ni blagodat Svetoga Du-ha obiyno ne ostaje u nama bez ispuqavaqa zapovesti, niti is-puqavaqe zapovesti Boùijih biva potrebno i korisno bez bla-godati Boùije.

96. Dom koji nema krov usled nemara neimara ne samo daniyemu ne sluùi, veç mu sluùi i na podsmeh. I onaj ko je polo-ùio temex ispuqavaqem zapovesti i podigao zidove visokihvrlina ostaje nedovrwen, te za savrwene ostaje predmet saùaxe-vaqa ukoliko ne dobije blagodat Svetoga Duha, sa duwevnim vi-$eqem i oseçaqem reyenoga. A on se liwava blagodati iz dvarazloga: ili wto zanemaruje pokajaqe ili wto je, postavwi ma-loduwan zbog bezmerno velikog dela [sticaqa] punote vrlina,ostavio neke od qih, koje su, premda izgledaju nevaùne, ipaksuwtinski neophodne za potpuno zidaqe i okonyaqe doma vrli-na. Jer, bez qih dom ne moùe da bude pokriven blagodaçu Sveto-ga Duha.

97. Sin Boùiji i Bog je na zemxu siwao da bi nas, koji smomu neprijatexi, svojim posredniwtvom pomirio sa Ocem i da binas sa sobom svesno sjedinio posredstvom Svetog i jednosuwnogDuha svog. Onaj ko se liwi navedene blagodati, kakvu li çe druguprimiti? Naravno, on se ni sa Qim (Ocem) neçe izmiriti, nisa Qime (Sinom) sjediniti blagodaçu Svetoga Duha.

98. Onaj ko je postao priyesnik Svetoga Duha izbavxa se odstrasnih pohota i slasti, ali se ne osloba$a i od prirodnih te-lesnih potreba. Oslobodivwi se od uza strasne pohote, okusiv-wi besmrtnu slavu i sladost i sjedinivwi se sa qom, on se pri-nu$ava da se neprestano uznosi gore i prebiva sa Bogom, ne do-zvoxavajuçi sebi ni na trenutak da odstupi od umozreqa Qega inenasitog nasla$ivaqa Qime. Me$utim, kao svezan sa telom itruleùnowçu, on se odvaja od gorqega, biva vuyen na dole i vra-ça se ka zemaxskom. Stoga se u qemu javxa tuga (zbog odvajaqa odgorqeg), koja je sliyna tuzi grewne duwe pri razdvajaqu od tela.

99. Za teloxupca, ùivotoxupca, slastoxupca i svetoxup-ca odvajaqe od predmeta qegove xubavi predstavxa smrt. Za xu-bitexa, pak, yistote i nevewtastvenog Boga i vrline, smrtpredstavxa i najmaqe udaxavaqe srcem od qih. Onaj ko gledayulnu svetlost postaje tuùan i ùalostan ukoliko zatvori oyiili mu ih drugi zatvori, te ne moùe dugo da podnosi [staqe mraka],naroyito ukoliko je gledao vaùne i divne predmete. Utolikopre çe se ùalostiti i tugovati onaj ko je prosveçen Duhom Sve-tim i ko jasno (u vi$equ na javi ili misleno, u budnom staquili u snu) vidi dobra koja oko nije videlo, o kojima uho nije slu-walo i koja na srce yoveku nisu dolazila, u koja i sami an$eli


Boùiji ùele da proniknu, ukoliko bude otrgnut od qihovog umo-zreqa. Qemu çe reyeno pravedno izgledati kao smrt i otu$eqeod veynog ùivota.

100. Jedni ublaùavaju pustiqski ùivot, drugi opwteùi-texni, treçi rukovodeçi, kojim se vodi, urazumxuje i uyi narod,te grade crkve od kojih se obiyno mnogi hrane i duwevno i te-lesno. Ja ne bih hteo ni jednom da dam prednost pred drugima,niti da kaùem da je jedan dostojan pohvale, a drugi poricaqa.Naime, u svemu i u svakom delu i delaqima ùivot za Boga i poBogu jeste preblaùen.

101. Obiyan xudski ùivot je ustrojen i teye kao me$udej-stvo razih ùivotnih poduhvata, vewtina i iskustava, pri yemujedan jedno, a drugi drugo prinosi i yini ono wto je drugima napotrebu. Xudi, dakle, jedni drugima daju i jedni od drugih pri-maju, zadovoxavajuçi svoje prirodne telesne potrebe. Sliyno semoùe videti i u duhovnom ùivotu. Jedan vrwi jednu vrlinu,drugi - drugu, jedan prohodi jedan put ùivota, a drugi - drugi,premda svi zajedno hode ka jednom cixu, jedan drugome pomaùu-çi.

102. Cix svih koji ùive po Bogu jeste da blagougode Hris-tu Bogu nawem i da se izmire sa Bogom Ocem kroz primaqe DuhaSvetog, yime se gradi spaseqe. Jer, u reyenome se sastoji spase-qe svake duwe. Ukoliko reyenoga nema kod nas (kao cixa i dej-stva), uzaludan je svaki drugi trud i isprazno svako drugo delaqenawe. Svaki ùivotni put je beskoristan ukoliko onoga ko hodipo qemu ne vodi ka [spasequ].

103. Onaj ko je ostavio svet i udaxio se u goru na tihova-qe, da bi potom marxivo pisao onima koji su u svetu, jedne ubla-ùavajuçi, a drugima deleçi laskaqa i pohvale, liyi na yovekakoji se razveo sa bludnom, raspusnom i zlobnom ùenom i otiwaou daleku zemxu kako bi izbrisao i samo seçaqe na qu, da bi po-tom zaboravio na cix zbog koga se udaxio u tu$inu (na goru), tepoyeo da piwe sa yeùqom onima koji opwte sa qom ili se, tay-nije reyeno, oskrnavxuju, ublaùavajuçi ih. I premda se ne oskr-navxuje telom, on se svakako oskrnavxuje srcem i umom, buduçida proizvoxeqem saoseça sa qihovom vezom sa pomenutom ùe-nom.

104. Oni koji ùive usred sveta ali yiste svoja yula i srceod svake grehovne pohote svakako su dostojni svake pohvale iublaùavaqa. Oni, pak, koji ùive po gorama i peçinama ali ùe-le pohvale i ublaùavaqe od xudi dostojni su svakog prekora oodbacivaqa. Oni su pred Bogom, koji ispituje unutrawqost, jed-naki sa onima koji yine prexubu. Jer, onaj ko strasno ùeli da seo qegovom ùivotu i delima yuje u svetu yini prexubu pred Bo-gom, kao i drevni narod judejski, kao wto govori David.


105. Onaj ko se sa nesumqivom verom u Boga odrekao svetai svega wto je u qemu, veruje da milostivi i wtedri Gospod pri-ma one koji mu pristupaju sa pokajaqem. Znajuçi da On svoje slu-ge kroz bewyawçe vodi ka yasti, kroz krajqe siromawtvo - ka bo-gatstvu, kroz uvrede i poniùeqa - ka slavi, kroz smrt - ka na-sledstvu i uyewçu u ùivotu veynom, on ùuri kao ùedni jelen kabesmrtnom izvoru, ushodeçi ka gorqem kao po lestvici po kojojan$eli uzlaze i silaze, pomaùuçi onima koji se pequ. Na qenomvrhu sedi Bog i oyekuje naw trud i usixe prema sili, naravno nestoga wto se raduje wto se mi trudimo, veç wto, kao yovekoxu-biv, ùeli da nam da nagradu kao [neki svoj] dug.

106. Oni koji ùive usred sveta i yiste yula i srce od sva-ke grehovne pohote dostojni su pohvale i ublaùavaqa. Oni, pak,koji ùive u gorama i peçinama, a ùele pohvale i ublaùavaqe odxudi, u stvari su dostojni prekora i poricaqa. Oni su pred Bo-gom, koji ispituje srca, jednaki sa onima koji yine prexubu. Jer,onaj ko strasno ùeli da qegov ùivot, ime i dela postanu yuveniu svetu vrwi prexubu pred Bogom, sliyno drevnom judejskom na-rodu, kao wto govori David.

107. Pravedno je da [yovek] ponajpre pod breme zapovestiHristovih savije svoj vrat, ne skreçuçi u stranu, ne vraçajuçi seunazad i ne zaostajuçi, veç pravo i usrdno hodeçi u qima sve dosmrti, sve viwe se obnavxajuçi i yineçi sebe uistinu novimBoùijim rajem, sve dok sa Ocem Sin kroz Duha Svetog ne u$e ipoyne da obitava u nama. I kad ga veç na opisan nayin steknemou sebi kao %itexa i Uyitexa, ma wta da nam naredi (da uzmemokao sluùeqe) i ma kome wta da poveri, neka se prihvati. I nekasvako postupa kako je Bogu ugodno. Ipak, pre vremena ne trebaiskati sliyno sluùeqe, niti ga primati kada ga daju xudi (samiod sebe), veç treba prebivati u zapovestima Vladike naweg iBoga i oyekivati Qegove naredbe (da na sebe uzmemo izvesnosluùeqe).

108. Powto nam bude povereno sluùeqe u boùanstvenimstvarima i powto se doliyno potrudimo, mi ne treba da se pro-tivimo ukoliko nas Duh usmerava da pre$emo na drugo sluùeqe,ili delaqe ili delo. Jer, Bog neçe da smo zaludni, niti da osta-jemo na delu od koga smo zapoyeli, veç da, napredujuçi, sve viwestremimo ka sticaqu boxega, naravno, rukovodeçi se Qegovom, ane svojom voxom.

109. Onaj ko se stara da umrtvi svoju voxu treba da yinivoxu Boùiju, tj. da u sebe umesto svoje uvodi Boùiju voxu, nasa-$ujuçi je i unedravajuçi u svoje srce. Pri svemu treba marxivopratiti da li raste ono wto je nasa$eno i unedreno, pustivwiduboko koreqe, tj. da li je poraslo i dalo stablo. Potom [treba pra-titi] da li je stablo sraslo sa kalemom koji je narezan na qega i


da li je postalo jedno sa qim. Najzad, [treba pratiti] da li je kalemizrastao, rascvetao se i dao prekrasni i slatki plod, kako zemxakoja je u sebe primila seme, i koren, na kome se duboko utvrdilonepostiùivo i neizrecivo ùivonosno rastiqe ne bi ostali ne-poznati.

110. Onome ko iz straha Boùijeg odseca svoju voxu, Bog naqemu nevidxiv nayin daje svoju voxu, yineçi da postane neiz-gladiva u qegovom srcu. On mu ujedno otvara oyi qegovog srcakako bi je poznao i daje silu da je ispuqava. Sve reyeno yiniblagodat Duha Svetog, bez koje niwta ne biva.

111. Ukoliko si dobio oprowtaj svih svojih grehova jedno-stavno kroz tajnu pokajaqa i ispovesti ili kroz primaqe svetogan$elskog obraza [shime], ti treba da u sebi posedujew istoynikblagodareqa i smireqa. Jer, buduçi dostojan beskrajnih muka, tine samo da si ih se izbavio, veç si se udostojio i usinovxeqa,slave i Carstva nebeskog.

Imajuçi reyeno u svom umu i svagda ga se seçajuçi, budispreman i pripremaj se da sobom ne obewyastiw Onoga ko te jestvorio i poyastvovao i oprostio ti bezbrojna sagreweqa, veçda ga svim svojim delima proslavxaw i powtujew, da bi te i On,koji te je uspowtovao iznad svake vidxive tvari (u tvorevini),jow viwe uspowtovao (blagodaçu) zbog [pomenutog tvog drùaqa],imenujuçi te svojim najbliùim prijatexem.

112. Ukoliko je duwa yasnija od tela, utoliko je slovesniyovek boxi i viwi od celog sveta. Yoveye, nemoj gledati na ve-liyinu onoga wto postoji u svetu, pomiwxajuçi da je zbog veli-yine yasnije od tebe. Naprotiv, gledajuçi na blagodat koja ti jedata i na dostojanstvo svoje umne i slovesne duwe, pesmama pro-slavxaj Boga, koji te je poyastvovao viwe od svega vidxivog.

113. Gledajmo i razmatrajmo kako çemo proslavxati Boga.A mi ga ne moùemo proslaviti drugayije negoli wto ga je pro-slavio Sin. Onim yime je proslavio Oca, i sam Sin je bio pro-slavxen. I mi yinimo isto wto (i Sin) sa marxivowçu, kakobismo proslavili Oca naweg koji je na nebesima (koji je blagovo-leo da se nazove [nawim Ocem]) i kako bi nas proslavio slavom Si-na, koju je imao kod Qega pre nego wto je svet postao [Jn.17,5]. Aradi se o Krstu, o umrtvxequ za yitav svet, o skorbima, iskuwe-qima i drugim Hristovim stradaqima, koja je podneo sa potpu-nim trpxeqem. I mi treba da podraùavamo Qegova stradaqa, teda qima proslavxamo Oca nawega, kao Qegovi sinovi po blago-dati i sunaslednici Hristovi.

114. Duwa koja se nije potpuno oslobodila od svetskih na-vika i pristrasnosti prema vidxivim stvarima, u samim oseça-qima i raspoloùeqima svoga srca ne moùe bez tuge da podnosinevoxe koje joj se dewavaju, tj. klevete i iskuweqa od demona i


xudi. Pristrawçem prema xudskim stvarima vezana kao uzama,ona se raqava zbog gubitka u novcu, tewko je poraùava skorb zboggubitka stvari i silno tuguje zbog rana koje se nanose qenom te-lu.

115. Onaj ko je svoju duwu otrgao od pristrawça i priveza-nosti za yulno, te se tesnom vezom sjedinio sa Bogom, ravnodu-wan je prema novcu i stvarima oko qega, bez tuge podnoseçi qi-hov gubitak, kao da i nisu qegovi, veç tu$i. On çe i sam bol kojise priyiqava qegovom telu podnositi sa radowçu i odgovaraju-çim blagodareqem, uvek uvi$ajuçi, po reyima boùanstvenogapostola, da se naw unutrawqi obnavxa iz dana u dan yak i ako sespoxawqi yovek raspada (2.Kor.4,16). Jer, drugayije je nemoguçe saradowçu podnositi skorbi. Za reyeno je neophodno savrweno po-znaqe i duhovna mudrost. Onaj ko ih nema, svagda hodi u tamibezna$a i neznaqa, nemajuçi nikakvu moguçnost da vidi svet-lost trpxeqa i utehe (molitve).

116. Ni jedan od onih koji smatraju da su mudri stoga wtosu prowli sve nauke i wto poznaju spoxawqu [neznaboùayku] mud-rost nikada se neçe udostojiti da pronikne u tajne Boùije, nitida ih vidi ukoliko se najpre ne smiri i u oseçaqu svog srca nepostane lud, zajedno sa samouvereqem odbacujuçi i steyenu uye-nost. Onaj ko postupa na reyeni nayin i sa nesumqivom veromsledi xude koji su mudri u boùanstvenim stvarima, uçi çe, ru-kovo$en qima, u grad Boga %ivoga, te çe, pouyavan i prosveçi-van Duhom Svetim, videti i poznati ono wto niko od drugih xu-di ne moùe da vidi i pozna. Stoga on postaje bogouyen.

117. Uyenici mudraca ovoga veka bogonauyene smatraju lu-dima, iako su sami zaista ludi, buduçi ispuqeni spoxawqomslu$enom mudrowçu, koju Bog pretvori u ludost (1.Kor.1,20), i kojuje bogoslovski glas nazvao zemaxskom, yulnom, demonskom, ispu-qenom zaviwçu i sva$om (up. Jak.3,15-16). Nalazeçi se izvan bo-ùanstvene svetlosti, oni ne mogu da vide yudesa koja su u qoj.Wtaviwe, i one koji se nalaze u qoj i pouyavaju o qoj, oni smat-raju prelewçenim, premda su sami obmanuti i premda nikadanisu okusili od boùanstvenih dobara.

118. I sada postoje i me$u nama hode bestrasni i sveti xu-di, ispuqeni boùanstvenom svetlowçu, koji su umrtvili udovesvoje koji su na zemxi, odvojivwi ih od svake neyistote i svakestrasne pohote. Oni uopwte ne pomiwxaju da yine bilo wtar$avo. Wtaviwe, i kad ih drugi vuku na reyeno, oni ne trpe ni-kakvu izmenu u bestrawçu, koje je prisutno u qima. Qih bi po-znali i oni koji se prezrivo prema qima odnose i ne veruju imkada ih pouyavaju u boùanstvenim stvarima u mudrosti Duha, ka-da bi dobro razumeli boùanstvene reyi, koje svakodnevno yitajui pevaju. Jer, kad bi savrweno znali Boùanstveno Pismo, oni bi


verovali u dobra koja nam je Bog obeçao i darovao. Me$utim, zbogsvoje nadmenosti i nemara, oni ne uyestvuju u reyenim dobrima,te omalovaùavaju i one koji su se udostojili opwteqa u qima ikoji ih uye o qima, ne verujuçi im.

119. Oni koji su ispuqeni blagodaçu Boùijom i savrweniu poznaqu i gorqe mudrosti ùele da izlaze u svet i da vide onekoji u qemu ùive jedino da bi ih, napomiqaqem o zapovestimaBoùijim, podstakli na dobra dela i pruùili im moguçnost zasticaqe neke nagrade, naravno ukoliko ih posluwaju i ubede se.Jer, buduçi da ih ne vodi Duh Boùiji, oni hode u tami i ne znajukuda idu, niti da li uspevaju u nekim zapovestima. (Oni kojiùive u blagodati idu ka qima sa navedenim napomiqaqem, saùexom i nadom) da jednom prihvate istinsko uyeqe Svetoga Du-ha, probudivwi se iz samouverenosti koja ih je obuzela, da iskre-no (a ne sa pretvaraqem i samohvalisaqem) obrate paùqu na vo-xu Boùiju, te da se pokaju i ispune je, postavwi sudeonici u ne-kom od duhovnih darova. Ukoliko se ne desi da postanu vinovni-ci pomenute koristi za svetovqake koje poseçuju, oni playu zbogokameqenosti i oslepxenosti qihovih srdaca. Oni se vraçaju usvoje kelije i poyiqu danonoçno da se mole za qihovo spaseqe.Jer, oni koji neprestano prebivaju sa Bogom i koji su ispuqenisvakim dobrom ne tuguju ni zbog yega drugog.

120. Kakav je cix domostroja Ovaploçeqa Boga Slova, kojise propoveda u celom Boùanstvenom Pismu , premda ga ipak nepoznajemo? Niwta drugo do da, stupivwi u opwteqe sa onim wtoje nawe, postanemo uyesnici u onome wto je Qegovo. Sin Boùi-ji je postao Sin Yoveyiji da bi nas, xude, uyinio sinovima Bo-ùijim, blagodaçu uzvodeçi naw rod u ono wto je sam po prirodi,ra$ajuçi nas gorqom blagodaçu Svetoga Duha i odjednom nas uvo-deçi u Carstvo nebesko, ili, boxe reyeno, yineçi da Carstvo ne-besko posedujemo u sebi (Lk.17,21). Stoga se mi ne hranimo jedinonadom da çemo uçi u qega, veç buduçi [od sada] uvedeni u qega, uz-vikujemo: %ivot naw je sakriven sa Hristom u Bogu (Kol.3,3).

121. Krwteqe ne iskxuyuje samovlasnost [slobodu] i samo-proizvoxeqe [odluyivaqe], veç nam daruje slobodu od tiranije [mu-yitexstva] $avola, koji viwe protiv nawe voxe ne moùe da vladanama. Po krwtequ je veç u nawoj voxi da li çemo samoproizvox-no prebivati u zapovestima Onoga u yije smo se [Ime] krstili, tj.Hrista, Vladike i Boga i hoditi putem Qegovih naredbi, iliçemo skrenuti sa pravog puta, opet se vrativwi $avolu, protiv-niku i neprijatexu nawem.

122. Oni koji se posle svetog krwteqa povinuju zahtevimalukavog i tvore ono wto mu je ugodno, sebe otu$uju od svete mate-rice svetog krwteqa, po Davidovoj reyi: Otu$iwe se grewnici odmaterice (Ps.57,4). Jer, niko od nas se ne meqa ili pretvara u ne-


ku drugu prirodu u odnosu na onu sa kojom je stvoren. Naprotiv,sazdan Bogom kao dobar (buduçi da Bog niwta zlo nije stvorio) iprebivajuçi nepromeqiv po prirodi i suwtini kao wto je stvo-ren, on yini ono wto svojom slobodnom voxom hoçe i ùeli, bilodobro, bilo zlo. Noù ne meqa svoju gvozdenu prirodu, bilo da seupotrebxava na zlo ili na dobro. Ni yovek ne istupa iz svojeprirode, premda yini i dela kako hoçe, kao wto je reyeno.

123. Ne spasava se [yovek] ukoliko jednom nekome ukaùe mi-lost, premda se i predaje ogqu veynome ukoliko samo i jednoga[potrebitog] prezre. Jer, ogladneh i… oùedneh (Mt.25,35) nije reye-no za jedan sluyaj i za jedan dan, veç ukazuje na yitav ùivot. Naisti nayin, dadoste… napojiste me… odenuste me (Mt.25,35-36) iostalo ne ukazuje na jednokratno delo, nego na svagdawqe i pre-ma svima. Hristos Gospod i Bog naw je ispovedao da sliynu mi-lost sam prima od svojih slugu (u licu potrebitih).

124. Yak çe i onaj ko je dao milostiqu stotini potrebitihbiti na sudu pred Hristom i odgovarati za izbegavaqe hraqeqa[siromawnih], ukoliko je mogao da nahrani i napoji i druge, ali jeodbio one koji su ga molili i vapijali. Jer, On sam se nalazi i usvima qima, te ga mi hranimo u svakom od siromaha.

125. [Poneko jednog dana] potrebitima pruùa sve wto im jeneophodno za telo. Me$utim, ukoliko sutradan, premda ima mo-guçnost da uyini isto, prenebregne neku bratiju i ostavi ih daumiru od gladi, ùe$i i hladnoçe, on samog [Hrista] ostavxa daumire, preziruçi Onoga ko je rekao: Kad uyiniste jednome od ovenajmaqe braçe, meni uyiniste (Mt.25,40).

126. Gospod je blagovoleo da primi na sebe lice svakog si-romaha i da se upodobi svakom potrebitom kako se niko od onihkoji veruju u Qega ne bi uzvisivao nad bratom svojim, veç kakobi svako, videçi u bratu svome Boga svoga, sebe smatrao maqim igorim od brata svoga, s obzirom da je maqi od svoga Tvorca, te ka-ko bi prihvatao brata svoga kao wto prihvata Qega, buduçispreman da radi pomoçi qemu potrowi i sve svoje imaqe kaowto je i Hristos i Bog naw i svoju krv dao radi naweg spaseqa.

127. Onaj kome je nare$eno da se prema svome bliùqem od-nosi kao prema samome sebi, treba da ga u reyenom odnosu ima zaceo ùivot, a ne za jedan dan. Sliyno se i zapovest da se daje sva-kome ko traùi odnosi na yitav ùivot. I od onog ko ùeli da mudrugi (uvek) yine dobro oyekuje se da i sam yini dobro drugima.

128. Onaj ko se prema bliùqem odnosi kao prema samom se-bi ne moùe sebi da dozvoli da ima newto viwe od bliùqega.Stoga onaj ko ne deli izobilno sve dok i sam ne postane siroma-wan i dok se ne upodobi svojim bliùqim u stvari ne moùe tay-no da ispuni zapovest Vladike. Na sliyan nayin se i onaj ko imabarem grow ili komad hleba (pokazuje) nespremnim da da svako-


me ko prosi ukoliko od sebe otpusti praznog onog ko traùi [po-moç] od qega, ili ukoliko ne uyini za bliùqeg ono wto bliùqiod qega traùi, otpuwtajuçi ga kod drugog koji bi mogao da muukaùe [pomoç]. I onaj ko je svakog siromaha i niwteg hranio, po-jio, odevao i sve drugo za qega yinio, ipak çe biti ubrojan u onekoji su prezreli Hrista Boga, koji gladuje i ùe$a, ukoliko pre-zre samo jednoga i zanemari ga.

129. Kako neki zatvaraju Hrista Gospoda samo u jednom si-romawnom, kada se On nerazdexivo razdexuje i kada je u svakomsiromawnom? Pretpostavimo u svome umu da postoji sto siroma-ha, a jedan Hristos? Jer, Hristos ostaje savrweno nerazdexiv.[Wta je uradio] onaj ko je dao po novyiç devedeset devetorici si-romaha, a jednoga izgrdio, udario i oterao bez iyega. I kome je,wta misliw, reyeno uyinio? Naravno, samome Hristu, koji je re-kao, koji govori i koji çe uvek govoriti: Kad uyiniste jednome odove najmaqe braçe, meni uyiniste (Mt.25,40).

130. Iz reyenoga je oyigledno da Gospod usvaja i prihvatakao da je Qemu samome uyiqeno ono wto se yini za nawu siro-mawnu bratiju. I rey Gospodqa: Ni meni ne uyiniste (Mt.25,45),ne ograniyava se samo na one prema kojima smo bili nemilosti-vi, kojima smo uyinili nepravdu, yijom smo se imovinom okoris-tili, ili kojima smo uyinili zlo svake vrste, veç i na one kojesmo prezreli. I prezir je dovoxan za nawu osudu s obzirom da,preziruçi ih, mi preziremo samoga Isusa Hrista.

131. Moùe biti da reyeno svima izgleda tewko, te çe sto-ga smatrati opravdanim da kaùu sebi: —Ko moùe sve tayno ispu-qavati kako bi svima ugodio i sve nahranio, i kako nikoga ne biostavio nezadovoxnim”. Me$utim, oni treba da yuju Pavla, kojigovori jasnim reyima: Jer, xubav nas Hristova obuzima pa ovakomislimo (2.Kor.5,14).

132. Glavne zapovesti u sebi sadrùe sve delimiyne zapo-vesti. Sliyno i glavne vrline u sebi sadrùe sve delimiyne vr-line. Na primer, onaj ko je prodao sve svoje i podelio siromasi-ma, i sam postavwi siromah, odjednom je ispunio sve delimiynezapovesti, koje se odnose na reyeni [sluyaj]. Stoga on viwe nemapotrebe da daje prosjaku ili da odbija onoga koji hoçe od qega dauzme. Sliyno i onaj ko je stekao neprestanu molitvu kroz jednoispuqava sve zapovesti o molitvi. On viwe ne stoji pod neop-hodnowçu da sedam puta na dan hvali Gospoda, ili uveye, izjutrai u podne, s obzirom da je veç u sebi ispunio sve molitve kojimase, inaye, mi molimo i pojemo po ustavu, u odre$eno vreme i ya-sove. Podjednako, i onaj ko svesno u sebi ima Boga, koji xudimadaje poznaqe, u stvari je prowao svo Sveto Pismo, kao plod sa-bravwi svu korist koja se inaye moùe steçi od yitaqa, nemajuçiviwe potrebu za yitaqem kqiga. Jer, da li çe imati potrebu [za


yitaqem] onaj ko je za sagovornika stekao Onoga ko je nadahqivaoone koji su pisali Boùanstvena Pisma i ko u sebi ima zapeyaçe-ne neizrecivosti skrivenih tajni? Naprotiv, on sam çe za drugebiti nadahnuta kqiga, koja u sebi nosi nove i drevne tajne, kojeu qemu piwe prst Boùiji, s obzirom da je sve izvrwio i u Bogupoyinuo od svih dela svojih, wto predstavxa vrhunac savrwen-stva.

133. Isteyeqe koje se dewava za vreme sna obiyno imamnoge uzroke: stomakouga$aqe, tawtinu i demonsku zavist. Onobiva i od dugog bdeqa, zbog koga se telo potom razneùuje u snu,ili od straha da ne postrada [od reyenoga], ili radi BoùanstveneLiturgije koju (kao svewtenik) treba da odsluùi, ili radi Sve-tog Priyewça (za koje se priprema kao prost sabrat). Sa onim koje zauzet sliynim pomislima na svom odru, tj. ko se boji da ne po-strada od reyenoga, dewava se da zaista doùivi [ono yega se boji]yim zaspe. Isto se dewava i zbog zavisti demona. Biva jow da po-neko daqu vidi lepo lice i potom ga slika u mislima, odlazeçinajzad na spavaqe sa bludnim pomislima. Ne odbacivwi ih radiraslabxenosti, on doùivxava isteyeqe u snu, a ponekad i jowpre sna, dok leùi na odru. Dewava se i da poneki nemarni, kao ija, sede i razgovaraju o strasnim pokretima bilo strasno, bilobestrasno, da bi potom, odlazeçi na san, okreçuçi sliyne prizo-re u svom umu, usnuli u sjediqequ sa qima. Potom se u snu i pod-vrgavaju pomenutoj neprijatnosti. Moùe se desiti da je neko jowza vreme razgovora primio wtetu od drugoga. Stoga treba da pa-zimo na sebe i da se svagda pouyavamo u reyi proroka: Provi$amGospoda preda mnom svagda, jer je s desne strane meni, da ne posrnem(Ps.15,8), zatvarajuçi sluh za sliyne reyi. Drugi su se yesto pod-vrgavali telesnim pokretima po prestanku molitve (tj. poostavxaqu molitve), kao wto smo pokazali u poglavxu o molit-vi.

134. Onome ko bogoslovstvuje ne priliyi pokajaqe, kaowto ni onome ko se kaje ne priliyi bogoslovxe. Jer, bogoslovxeje viwe od pokajaqa koliko je istok daleko od zapada. Onaj ko senalazi u staqu pokajaqa i yini dela pokajaqa, oseça se kao bo-lestan yovek, koji iz dana u dan ùivi u nemoçi, ili kao siromahkoji je odeven u zakrpe i prosi milostiqu. Onaj, pak, ko bogo-slovstvuje liyi na yoveka koji vreme provodi u carskim palata-ma, u svetlom carskom ruhu, svagda se nalazeçi pored cara, razgo-varajuçi sa qim i od qega samog sluwajuçi jasno qegove naredbei sve wto hoçe (podrazumeva se staqe umozreqa, a ne nauyno bo-goslovstvovaqe).

135. Umnoùavaqe poznaqa Boga postaje uzrok smaqivaqaznaqa svega drugog. Naime, ukoliko yovek viwe poznaje Boga,utoliko oskudeva u poznaqu svega ostalog. Wtaviwe, on sve vi-


we dospeva do svesti da ne poznaje ni samoga Boga. Obixe Qego-vog obasjaqa u duhu biva Qegovo savrweno nepoznaqe, dok yulokoje se uzvisuje iznad yulnosti postaje neosetxivost za sve wtoje spoxa. I kako se moùe nazvati yulom ono wto ne zna ni wtaje, ni kakvo je, ni gde je ono u yemu ono prebiva, ostajuçi izvansvake moguçnosti da pozna ili shvati reyeno? A i kako moùe bi-ti dostupno yulu ono wto oko nije videlo, ni uho sluwalo i wtou srce yoveku nije dolazilo?

136. Onaj ko nam daje ono wto je iznad yula, blagodaçu Sve-toga Duha nam daje i drugo yulo koje je iznad yula kako bismo qi-me yisto i jasno oseçali Qegove darove i uzdarja, koji su iznadyula.

137. Onaj ko je gluv za rey Boùiju, gluv je i za svaki Qegovglas. Naprotiv, onaj ko sluwa reyi Boùije, sluwa (tj. sposoban jeda sluwa) sve reyi (svaku rey Boùiju). On ne sluwa nikoga osimonih koji govore reyi (pouke) blagodaçu Slova. I on ne sluwaqih, nego rey koja se bezglasno izgovara qihovim glasom.

138. Kada si dole, u zemaxskom, nemoj ispitivati ono wtoje gore, tj. nebesko. Ushodeçi gore, nemoj biti znatiùexan za do-qe sve dok ne dostignew vrh, kako se ne bi okliznuo i pao, iliboxe reçi - kako ne bi ostao dole (misleçi da se peqew).

139. Onaj ko se obogatio nebeskom skrivnicom, tj. dolaskomi usexeqem Hrista, koji je rekao: Ja i Otac moj… çemo doçi i uqemu çemo se nastaniti (Jn.14,23), duwevnim znaqem (tj. opitno,svesno i yulno) zna kakvu radost je dobio i kakvu i koliku skriv-nicu ima u carskim riznicama svoga srca. Razgovarajuçi sa Bo-gom kao prijatex sa prijatexem, on sa smelowçu stoji pred li-cem Onoga koji u qemu obitava u nepristupnoj svetlosti.

140. Blaùen je onaj ko veruje onome wto sam rekao. Onaj,pak, ko se delatno podvizava da posredstvom svewtenih podvigado$e do poznaqa reyenoga, jeste triput blaùen. Najzad, onaj ko jeposredstvom delaqa i umozreqa dostigao visinu reyenoga staqai kao sin dowao do samoga Boga, veç je an$eo, da ne kaùem newtoviwe.

141. Onaj ko stoji na obali mora vidi bezmernu puyinuvode. On qene granice ne dostiùe vi$eqem, veç vidi samo jedanqen mali deo. I onaj ko se udostojio da putem umozreqa ugledabezmerno more slave Boùije, da misleno vidi samog Boga, umnimoyima vidi Boga i bezdan Qegove slave, premda ne svu, nego samoprema svojoj meri.

142. Onaj ko stoji na obali mora ne samo da ga vidi, veç iulazi u qegovu vodu ukoliko hoçe. I oni koji su dostigli duhov-no (savrwenstvo), ukoliko zaùele ulaze u svetlost Boùiju i sa-gledavaju je i svesno uyestvuju u qoj po meri preduzetih napora,truda i stremxeqa ùexe.


143. Onaj ko stoji na obali mora vidi sve unaokolo i nazi-re qegovo prostranstvo sve dok stoji van vode. Me$utim, ukolikou$e u vodu i pogruzi se u qu, on veç viwe niwta ne vidi izvanqe. I oni koji uyestvuju u boùanstvenoj svetlosti sve viwe do-spevaju u neznaqe (o svemu wto je van Boga) ukoliko viwe napre-duju u poznaqu Boga.

144. Onaj ko ulazi u morsku vodu do kolena ili do pojasajasno vidi sve wto se nalazi izvan vode. Siwavwi, pak, u dubinui sav se pogruzivwi u vodu, on viwe ne moùe da vidi niwta odonoga wto je napoxe, veç jedino zna da je u dubini mora. Sliynobiva i sa onima koji uzrastaju u duhovnom napredovaqu i ushodedo savrwenstva poznaqa i umozreqa.

145. Oni koji napreduju u duhovnom savrwenstvu u [trenut-ku] prosveçeqa ili obasjaqa uma vide mislenu slavu Gospodqu,buduçi boùanstvenom blagodaçu misleno pouyavani kroz vi$eqeza vi$eqem, ushodeçi od umozreqa postojeçeg ka poznaqu onogawto je zaista iznad svega postojeçeg.

146. Videçi samo delimiyno neograniyenost (duhovnihstvari) i spoznavajuçi nedostiùnost onoga wto vide, oni kojise pribliùavaju savrwenstvu [poyiqu] da se dive i dolaze do za-prepawteqa. I ukoliko viwe ulaze (ne znajuçi kako) u svetlostpoznaqa, utoliko viwe shvataju svoju nemoç. I ono wto im sejavxa na neki nayin u primraku (pokazujuçi se kao u ogledalu izagoneci, delimiyno obasjavajuçi um koji misli o qemu), ukoli-ko blagoizvoli da se pojavi u veçoj svetlosti (i po uyestvovaquse sjedini sa onima koje obasjava, uvlayeçi ih sve u sebe, usledyega bivaju u dubini Duha kao u dubini bezmernih svetlih voda),zaista yini da neobjawqivo ushode u savrweno nepoznaqe, s ob-zirom da stupaju [u oblast] koja je iznad znaqa.

147. Buduçi jednostavan, obnaùivwi se od svake stranepomisli i uwavwi u jednostavnu svetlost Boùiju, naw um bivaobuzet i yitav sakriven svetlowçu, ne moguçi da sretne bilowta drugo, niti da pomiwxa o bilo yemu drugom. On prebiva uboùanstvenoj svetlosti, ne moguçi da pogleda izvan qe, wto ipokazuje izreka da je Bog svetlost najviwa. I kada se reyeno de-si, dolazi do uspokojeqa (poyinka) svakog umozreqa.

148. Potom uvekpokretni um postaje nepokretan i bez mis-li, sav se pokrivwi boùanstvenim oblakom i svetlowçu, prebi-vajuçi ipak u svesnom umozrequ i oseçaqu i okuwajuçi dobrame$u kojima se nalazi. Dubine Duha Svetoga nisu kao dubinemorske. One su ùiva voda veynog ùivota. Sve wto se nalazi u du-binama Svetoga Duha jeste neuhvatxivo i neobjawqivo. Um uqih ulazi powto pro$e sve vidxivo i misleno. Usred neshvat-xivih stvari on se kreçe i okreçe, ùiveçi iznad ùivota u ùi-votu, buduçi svetlost u svetlosti i ne buduçi svetlost s obzirom


da je sam u sebi. I on veç ne vidi sebe samog, nego Onoga koji jeiznad qega. Buduçi misleno izmeqen tamowqom slavom, on vi-we samog sebe ne prepoznaje.

149. Onaj ko je dospeo do mere savrwenstva biva mrtav iùiv, ùiveçi viwe ùivotom u Bogu, s kojim prebiva. Jer, on vi-we ne ùivi sebi, kao wto govori apostol: A ne ùivim viwe ja, ne-go ùivi u meni Hristos (Gal.2,20). On biva i slep i ujedno vidi, sobzirom da gleda neprirodnim oyima, uzdigavwi se iznad svakogprirodnog gledaqa i dobivwi nove oyi, koje su neuporedivo bo-xe od prirodnih oyiju. Qima on i vidi iznad prirode. On bivai nedejstven i nepokretan s obzirom da je ispunio svako sopstve-no dejstvo. On biva i bez misli s obzirom da je postao jedno saOnim ko je iznad svake misli i da je poyinuo na mestu gde nemadejstva uma, tj. qegovih kretaqa kroz seçaqa, pomisli ili raz-miwxaqa. Nemajuçi moguçnosti da postigne ili pozna nepo-stiùno i divno, on na neki nayin poyiva na qemu savrwenimpoyinkom, nepokretnowçu blaùene neosetxivosti, tj. nerado-znalo se nasla$ujuçi neobjawqivim dobrima sa verodostojnim iodre$enim oseçaqem.

150. Ko se ne udostoji da dospe do navedene mere savrwen-stva i postigne reyena dobra, neka krivi samoga sebe, i neka negovori u svoje opravdaqe da je navedeno delo nemoguçe ili da unama postoji savrwenstvo o kome mi niwta ne znamo. UveravanBoùanstvenim Pismom, neka on zna da je reyeno delo moguçe, daje u svojoj istinskoj sili dejstveno, te da se oyigledno dewava uzqegovu svest. Me$utim, usled neispuqavaqa i naruwavaqa za-povesti Boùijih, svako u stvari sam sebe liwava navedenih do-bara, u saglasnosti sa svojom neispravnowçu.

151. Bog je od poyetka stvorio dva sveta - vidxivi i nevid-xivi, kao i cara nad vidxivim [svetom], koji u sebi nosi odlikov-ne crte oba sveta, tj. jednog u svom vidxivom delu - telu, a drugogu svom mislenom delu - duwi. U pomenuta dva sveta sijaju i dvasunca - vidxivo i misleno. I sunce je za vidxivi i yulni svetono wto je Bog za nevidxivi i misleni svet, buduçi da se i ime-nuje Suncem pravde. Yulni svet i sve wto je u qemu osvetxava seyulnim i vidxivim suncem, a misleni svet i oni koji se nalazeu qemu osvetxavaju se i obasjavaju mislenim Suncem pravde.Yulno se osvetxava yulnim suncem, a misleno - mislenim odvoje-no, nezavisno jedno od drugoga, kako se ne bi slili i pomewalime$u sobom, tj. ni misleno sa yulnim, ni yulno sa mislenim.

152. Od svega vidxivog i mislenog Bog je samo yoveka saz-dao dvojakim. On ima telo koje je sastavxeno od yetiri sastojka,yulo i disaqe, dok je duwa mislena, nevewtastvena, netelesna.Ona je neizrecivo i neispitxivo sjediqena i nesliveno saras-tvorena i spojena sa onim wto je u telu. I eto wta je yovek -


smrtno i besmrtno ùivo biçe, vidxivo i nevidxivo, yulno imisleno, sposobno da vidi tvorevinu i da pozna mislene [stvari].Dva sunca razdvojeno deluju svako na svoj svet. Ona razdvojeno de-luju i na svaku stranu yoveka: jedno osvetxava telo, a drugo - du-wu. I svako od svoje sopstvene svetlosti daje odgovarajuçoj stra-ni ili bogato ili oskudno - u zavisnosti od prijemyivosti onogako se osvetxava.

153. Yulno sunce je vidxivo, ali ne vidi, a misleno Suncevide dostojni i samo gleda sve, a naroyito one koji na Qega gle-daju. Yulno sunce ne govori i nikome ne daje silu i sposobnostda govori, a misleno Sunce i samo govori prijatexima svojim isvima daje sposobnost i silu da govore. Sijajuçi na yulnu bawtu,yulno sunce toplotom svojih zrakova isuwuje samo zemxinu vla-gu, ne nasiçujuçi i ne hraneçi rastiqe i semeqe. Kada zasija uduwi, misleno, pak, Sunce projavxuje oba navedena dejstva, tj.isuwuje vlagu strasti, yisteçi ujedno prxavwtinu i smrad kojione proizvode i pruùajuçi mislenoj zemxi duwe hranu (yineçije plodnom), naime boùanstvenu blagodat. Qome se nasiçujuçi,mladice vrlina postepeno rastu u izobixu.

154. Izlazeçi, yulno sunce osvetxuje yulni svet i sve wtoje u qemu: xude, zveri i sve ostalo. Ono podjednako prostire svo-ju svetlost, carujuçi u podne, a zatim se opet skriva, ostavxaju-çi u tami mesta koja je obasjavalo. Zasijavwi, pak, misleno Sun-ce uvek svetli, bezmesno se smewtajuçi u svemu i ujedno ostajuçiizvan svojih tvorevina, neodvojivo odvojeno prebivajuçi u qi-ma, buduçi sve u svemu i ne buduçi nigde iskxuyivo u svojoj tvo-revini (u smislu da ga ne bi bilo na drugim mestima). Ono je sveu vidxivom i sve u nevidxivom, potpuno svuda prisutno i ujed-no nigde iskxuyivo.

155. Hristos je nayelo, sredina i kraj. On je i me$u prvi-ma, i me$u sredqima, i me$u posledqima. On je me$u svima kaome$u prvima. Za Qega nema razlike izme$u qih, kao wto za Qe-ga nema ni varvarina ni Skita, ni Judejaca ni Jelina, nego je sve iu svemu Hristos (Kol.3,11; Gal.3,28).

156. Proniyuçi sve, od prvih do posledqih, od glave do no-gu, sveta xubav sve sa sobom spaja, sjediquje, vezuje i objediquje,yineçi sve krepkim i nepokolebivim. Powto je upoznaju, ona sesvakom pojedinayno otkriva kao jednaka. Ona je Bog, s kojim i po-sledqi postaju prvi, i prvi - kao posledqi.

157. Mislene yinove nebeskih sila Bog prosveçuje po po-retku, pri yemu boùanstveno izlivaqe svetlosti kroz prvo yi-nonayelstvo proniye u drugo, potom u treçe, pa u ostale. I sve-ti, buduçi prosveçivani svetim an$elima, vezujuçi se i sjedi-qujuçi svezom Svetoga duha, postaju jednaki sa qima i sliyniqima. I sveti koji se javxaju iz roda u rod, od vremena do vreme-


na, posle svetih koji su im prethodili, posredstvom ispuqavaqazapovesti Boùijih sjediquju se sa qima i, dobijajuçi blagodatBoùiju, prosveçuju se sliyno qima, sayiqavajuçi povezani zlat-ni lanac, pri yemu je svaki [u stvari] zasebni beoyug, sjediqavaju-çi se sa prethodnima putem vere, dobrih dela i xubavi. I utvr-$ujuçi se u Bogu, pomenuti lanac je neraskidiv.

158. Onaj ko sa svom xubavxu i ùexom u smirenoumxu neùeli da se sjedini sa posledqim (po vremenu) od svih svetih,imajuçi prema qemu izvesno neverje, u stvari nikada se neçesjediniti ni sa prethodnima, te neçe biti pribrojan u red pret-hodnih svetih, yak i ako mu izgleda da ima svu veru i svu xubavprema Bogu i svima svetima. On çe biti odstraqen od qih s ob-zirom da nije sa smireqem hteo da zauzme mesto koje mu je pre ve-kova Bog odredio, te da se sjedini sa posledqim svetim (po vre-menu), kao wto mu je predodredio Bog.

159. Bog nam se otkriva u meri u kojoj hoçe da bude poznat,i dostojni ga vide i poznaju po meri u kojoj se otkriva. Me$utim,reyenog niko ne moùe da se udostoji ili da okusi ukoliko seprethodno ne sjedini sa Duhom Svetim, unapred trudom i znojemstekavwi yisto, jednostavno i skruweno srce.

160. Onaj ko poyne da daje yasove iz govorniwtva i mudro-xubxa onome ko tek uyi azbuku ne samo da mu neçe doneti nikak-ve koristi, veç çe ga odbiti i od onoga wto uyi, uyinivwi da za-boravi nauyeno, s obzirom da ne moùe da primi uyeqe koje mu senudi. I onaj ko govori o posledqim stepenima savrwenstva po-yetnicima, wtaviwe onima leqivijima me$u qima, ne samo daim neçe doneti koristi, veç çe uyiniti da çe se vratiti nazad.Jer, pogledavwi na visinu vrlina i uvidevwi koliko daleko suudaxeni od qenog vrha, oni çe, pomislivwi da im je nemoguçeda do$u do qega, kao nekorisna odbaciti i malobrojna dobra delakoja su veç poyeli da yine, pogruzivwi se u bezna$e.

161. Yuvwi da yovek koji je savrwen po Bogu sebe smatraneyistijim od svih xudi, svake ùivotiqe i svake zveri, da seraduje kad ga bewyaste, da blagosixa i zahvaxuje kad ga vre$aju,da trpi kad ga progaqaju i sa suzama i bolom u srcu se moli Boguza svoje neprijatexe, oni nad kim gospodare strasti (drùeçi ihu svojoj vlasti) ponajpre ne veruju onome wto yuju, upore$ujuçisebe sa qima i smatrajuçi da su im sliyni. Potom, buduçi izo-bliyavani Boùanstvenim Pismom i opovrgavani svetima, koji sureyeno pokazali na delu, oni shvataju da ne mogu da dostignu po-menutu meru savrwenstva. Najzad, yuvwi da se ne mogu spastiukoliko ne poynu i sami da postupaju na sliyan nayin, oni upa-daju u bezna$e, ne ùeleçi da ostave svoje grehovne navike i da sepokaju.


162. Obilne suze prate duboko smireqe, a qih prati pose-ta Duha Svetoga. Powto do$e blagodat Duha, kome se klaqamo, uonome ko se na$e pod qenim dejstvom javxa se svaka yistota isvetost. On sagledava Boga i Bog gleda na qega. Jer, Gospod govo-ri: Na koga çu pogledati ako ne na krotkog i çutxivog i onoga kotrepti od reyi mojih (Is.66,2).

163. Yovek moùe da pobe$uje strasti, ali ne moùe da ihiskoreni. On je dobio vlast da ne yini zlo, ali ne i da ne po-miwxa o qemu. Prava poboùnost se ne sastoji samo u neyiqequzla, nego i u [izbegavaqu] pomisli na qega. U onome ko pomiwxana zlo nema yistote. Jer, kako moùe biti yisto srce kod onoga kose oskrnavxuje neyistim pomislima, sliyno ogledalu koje tamniod prawine.

164. Meni se yini da yisto srce ima onaj ko ne samo wtose ne optereçuje i obremequje nekom strawçu, nego yak i ne po-miwxa na r$avo i svetsko, yak i kada bi hteo. On se samo Bogaseça sa nezadrùivom xubavxu. Jer, oko duwe, tj. um yisto u yistojsvetlosti vidi Boga ukoliko ga niwta ne ometa u umozrequ.

165. Meni se yini da je bestrasan onaj ko se ne samo udaxa-va od dejstvovaqa po uticaju strasti, veç je tu$ i za samu qihovupohotu. Wtaviwe, on je obnaùen i od samog pomiwxaqa na qih,slobodno se uznoseçi iznad nebesa kada ushte, odlazeçi izvanpredela svega vidxivog i yulnog kao da su mu yula potpuno za-krivena. Qegov um prebiva u natyulnoj oblasti, premda sa sobomima yula, kao wto orao ima svoje perje (na visini sa sobom).

166. Um bez yula ne projavxuje svoje dejstvo, kao ni yulabez uma.

167. Srce se [moùe] nazvati yistim ukoliko u sebi ne nala-zi nikakvu svetsku pomisao, veç je yitavo prilepxeno uz Boga isjediqeno sa Qim, usled yega veç ne prima niwta svetsko, nituùno, ni radosno. Ono prebiva u umozrequ, uznoseçi se do tre-çeg neba, uzdiùuçi se u raj i gledajuçi nasle$e dobara koja suobeçana svetima. U saglasnosti sa reyenim, ono potom u skladusa xudskim nemoçima, predstavxa sebi i veyna dobra. Eto wtasluùi kao znameqe srdayne yistote i kao verni priznak po komesvako moùe da odredi meru svoje yistote i da se vidi kao u ogle-dalu.

168. Onaj ko se nalazi izvan kuçe ne vidi one koji se nala-ze zatvoreni u domu. Ni onaj ko se raspeo i umro za svet nema ni-kakvo oseçaqe za stvari i poslove sveta.

169. Mrtvo telo nema nikakva oseçaqa ni prema ùivimtelima, ni prema mrtvim, koja leùe zajedno sa qim. I onaj ko jeblagodaçu Svetoga Duha izawao iz sveta i prebiva sa Bogom, ne-ma viwe oseçaqa prema svetu, niti pristrawçe prema stvarimasveta, premda i ima telesne potrebe.


170. Na delu, u iskustvu, u sili i istini postoji smrt jowpre prirodne [telesne] smrti, kao wto postoji vaskrseqe duwejow pre vaskrseqa tela. Jer, ukoliko se smrtno razmiwxaqeuniwti besmrtnim umom i ukoliko se smrtnost istera ùivotom,duwa kao da vaskrsava iz mrtvih, samu sebe videçi yisto kao wtose vide oni koji se bude iz sna. Ona poznaje istinitog Boga kojiju je vaskrsao. Pomiwxajuçi na Qega i blagodareçi mu, ona izla-zi iz oblasti yula i yitavog sveta, ispunivwi se neizrecivomradowçu, usled yega se smiruje svaki smrtni pokret.

171. Jedno mi sami unosimo (u spasonosni ùivot), a drugonam daje Bog. Ukoliko se viwe oyistimo sopstvenim trudom isvewtenim znojem, utoliko çemo viwe sijati boùanstvenomsvetlowçu, sve viwe se yisteçi sopstvenim suzama. Jer, mi odsebe prinosimo suze, za koje od Boga dobijamo svetlost skruwe-nosti.

172. Prinoseçi newto od svog sopstvenog, mnogi nisu do-bili ono wto obiyno Bog daje. Reyeno je jasno iz onoga wto suuyinili i wto su doùiveli Kain i Isav. Jer, onaj ko svoje neprinese sa ispravnom pomiwxu, sa blagoyastivim raspoloùe-qem, sa verom i velikim smireqem, ne moùe da doùivi da gaBog pogleda milostivo i da primi ono wto mu prinosi. Ne pri-mivwi ga, pak, On mu ne daje ono wto obiyno pruùa u sliynimsluyajevima.

173. Za svete je svet mrtav, kao i svetski xudi. Svetski[xudi] iako gledaju, ne mogu da vide dobra dela svetih xudi, nitida shvate, premda sluwaju, boùanstvene reyi koje im predlaùublagodaçu Svetoga Duha. Ni duhovni i sveti muùevi ne mogu davide lukava dela svetskih xudi, niti da shvate qihove strasnereyi. Iako gledaju, oni ne vide ono wto je u svetu. Iako sluwajuono wto se odnosi na svetske xude, zbog boùanstvenog staqa iraspoloùeqa u kome se nalaze, oni kao da ne sluwaju, buduçi danemaju oseçaqe prema reyenome. Stoga ne postoji nikakvo op-wteqe izme$u duhovnih i svetskih [xudi].

174. Izme$u tame i svetlosti postoji oyigledna razdvoje-nost, buduçi da se ne mogu mewati: Kakvu zajednicu ima svetlosts tamom… Ili kakav deo ima verni s nevernikom (2.Kor.6,14-15).Sliyno razdvajaqe postoji i izme$u onih koji imaju Svetoga Du-ha i onih koji ga nemaju. Jer, duhonosci ùive na nebesima, po-stavwi viwe an$eli negoli xudi, a drugi jow sede u prarodi-texskoj tami i senci smrti, prikovani za zemxu i zemaxsko. Jed-ne obilno osvetxava mislena neveyerqa svetlost, a druge samoyulna. Jedni vide i sebe same i bliùqe, a drugi ne znaju i ne ve-ruju da postoji vaskrseqe mrtvih, sud i nagrada prema delima,iako svaki dan vide i sebe i bliùqe kako umiru duwevnom smr-çu.


175. Ti sam moùew istinski da poznaw da li u sebi imawDuha Svetoga po Qegovim dejstvima u tebi, po reyi svetoga Pav-la: A gde je Duh Gospodqi onde je sloboda (2.Kor.3,17), i jow: [A ako jeHristos u vama], onda je telo mrtvo za greh, a Duh je ùivot za pra-vednost (Rim.8,10), i jow: A koji su Hristovi, razapewe telo sastrastima i ùexama (Gal.5,24). Oni koji su se krstili u DuhuSvetom obukli su se u yitavog Hrista, postali sinovi svetlostii hode u neveyerqoj svetlosti. Videçi svet, oni ga ne vide, isluwajuçi svetske [stvari] - ne yuju. Za svetske xude je napisanoda gledajuçi ne vide i da sluwajuçi o boùanstvenim stvarima -ne razumeju i ne mogu da shvate duhovno, s obzirom da im izgledakao ludost. Sliyno treba razmiwxati i o onima koji u sebi ima-ju Duha. Naime, premda nose telo, oni su bestelesni, kao wto go-vori apostol: A vi niste po telu nego po Duhu, powto Duh Boùijiùivi u vama (Rim.8,9). Oni su mrtvi za svet i svet za qih, kao wtoo qima govori kroz sebe: Meni se razape svet i ja svetu (Gal.6,14).

176. Yovek je dvojak, sastojeçi se iz duwe i tela. I svet je,sliyno, dvojak, tj. vidxiv i nevidxiv. Za svaki od qih odgovarajuposebna dela, po qihovom duhu, i posebne brige i poslovi. Sliy-no nalazim i u vi$eqima i snovima. Duwa mawta ili mudruje usnu o onome yime je zauzeta i o yemu razgovara na javi. Ukolikosav dan provodi u xudskim poslovima i delima, ona çe se ispraz-no baviti qima i u snovi$eqima. Ukoliko se, pak, sve vreme po-uyava u boùanstvenim i nebeskim stvarima, ona çe i za vremesna ulaziti u qih i umudrivati se qima, po proroku [koji kaùe]:I mladiçi vawi videçe vi$eqa (Dap.2,17). I ona se ne vara laùnomsnovi$eqima, nego u snu vidi istinu i pouyava se otkriveqima.

177. Ukoliko se ùelatexni deo duwe pokreçe ka strasti,utesi, nasladama i zadovoxstvima ovoga sveta, duwa vidi snovekoji su im sliyni. I opet, ukoliko sryani deo duwe postane zve-rolik i svirep prema jednorodnim xudima, i u snovima se videnapadi zveri i gmizavaca, ratovi i bitke, sukobi i prepiraqena sudu sa onima sa kojima smo u razdoru. Najzad, ukoliko se slo-vesni deo duwe nadima u sujeti i gordosti, u snu se mawta o vi-nuçima u vazduh na krilima ili sedequ na visokim stolicamasudija i starewina narodnih, te o sveyanim izlascima i susre-tima.

178. Istinska vi$eqa u snu (buduçi da ih ne treba naziva-ti snovima, veç vi$eqima) bivaju samo kod onih yiji je um blago-daçu Svetoga Duha postao jednostavan i slobodan od svakog pri-tiska sa strane strasti (i od ropstva qima), yija je jedina brigai staraqe za boùanstveno, yije sve pomiwxaqe biva usmerenona buduçe nagrade i uzdarja, yiji je ùivot iznad ùivota ostalih,tj. bezbriùan, nerasejan, tih, yist, pun milosti, mudrosti, ne-beskog poznaqa i drugih dobrih plodova, koji kod qih niyu dej-


stvom Duha Svetog. Kod onih koji nisu sliyni qima, snovi sulaùni i neuredni, puni obmane i oyigledne prelesti.

179. Onaj ko umrtvi svoju voxu svakako postaje bezvoxan,liwivwi se voxe. U ùivoj i samopokretnoj tvari nema ni jednebezvoxne. [Bezvoxna je samo] tvar bez yula i kretaqa. Rastiqe sekreçe nekako iznutra i raste, premda se ne kaùe da kretaqe iuzrastaqe vrwe po svojoj voxi, s obzirom da je bezduwno. Svakatvar koja ima duwu ima i prirodnu voxu. Dakle, onaj ko umrtvisvoju voxu podvigom i naroyitom paùqom i staraqem, te posta-ne bezvoxan, svakako izlazi iz svoje prirode. On viwe niwtaneçe svojim hteqem, te niwta ne yini sam - ni dobro, ni lowe.

180. Od onih koji su se udostojili da postanu jedno sa Bo-gom, sjedinivwi se sa Qim dejstvom Svetoga Duha i okusivwineizreciva Qegova dobra, niko se ne nasla$uje ispraznom i, re-çi çu, neyasnom i niwtavnom slavom koju pruùaju xudi. On neùeli ni novac, ni skupocenu odeçu, ni dragoceno kameqe (kakoga nazivaju nerazumni xudi). On ne voli da prilepxuje svoje sr-ce ili da ima pristrawçe prema prolaznom i nepostojanom bo-gatstvu, koje se prenosi od jednog na drugog. On ne voli da je po-znat caru i nayelnicima, koji u stvari nisu istinski nayelni-ci, vlastodrwci i gospodari, buduçi da qima vladaju i gospoda-re mnoge strasti. On ih i ne smatra velikim i visokim i nemisli da svojom bliskowçu mogu druge obuçi u slavu. On ne ùelida bude blizak ni sa drugim, poznatim i slavnim u ovome svetu,kao wto niko od bogatih ne ùeli da postane siromawan, ili kaowto niko od velikih i slavnih vlastodrùaca i gospodara ne ùe-li da postane prezren i niwtavan, bez yasti i slave.

181. Onaj ko mnogo govori ustima, u svojoj molitvi nije la-ko da pozna sve wto govori. Onaj, pak, ko se moli sa malo reyimoùe da pozna wta govori na molitvi. Onima koji ne poznajusve dobro wta govore naloùeno je da mnogo govore, a oni koji sunauyili da poznaju wta govore na molitvi ne mogu da govoremnogo kako se ne bi rasejavali umom. Nema potrebe da se Bogumnogo govori. Naprotiv, treba govoriti sa razumnim poimaqemonoga wto se govori. Uostalom, ukoliko ne postane priyesnikDuha Svetoga, yovek uopwte ne moùe da se moli sa razumnim po-imaqem. Jedan od velikih otaca je rekao da duwa ne moùe da semoli sa razumnim poimaqem ukoliko se ne sjedini sa Bogom krozGospoda Isusa Hrista u Duhu Svetom. Mi se molimo kao wto do-likuje jedino silom Duha Svetoga. Onaj ko misli da se na pravinayin moli i bez Duha Svetoga u stvari huli na Qega, yak i daBoga proslavxa u pesmama, s obzirom da je neyist i da se jow nijesjedinio sa Bogom.

182. Onaj ko stalno gleda na yulno sunce i bez svoje nameretrpi promenu u gledaqu, tj. poyiqe da gleda drugayije, s obzirom


da ne moùe niwta drugo od vidxivog da vidi, veç u svemu vidisamo sunce. I onaj ko svojim umom i srcem svagda gleda na umnoSunce pravde i bez svoje namere trpi promenu u umnom gledaqu,stoga wto viwe niwta od zemaxskog ne moùe da zamiwxa, veç usvemu vidi jedinoga Boga.

183. Jednom su svetog i blaùenog Simeona pitali kakavtreba da bude svewtenik. On je odgovorio: —Ja sam nedostojan dabudem svewtenik, ali dobro znam kakav treba da bude svewtenik.Najpre, on treba da je yist ne samo telom, nego i duwom, tu$ sva-kom grehu. Zatim, on treba da je smiren ne samo po spoxawqemdrùaqu i vladaqu, veç i po unutrawqem nastrojequ. Stojeçipred svewtenom i svetom trpezom i yulno videçi svete darove,on treba misleno da sagledava Boùanstvo. Wtaviwe, on treba dastekne Onoga ko je nevidxivo prisutan u darovima, svesno gaimajuçi u svom srcu, kako bi sa smelowçu mogao da uznosi moxe-qa Bogu, te da, besedeçi kao sa prijatexem, govori: Oye naw kojisi na nebesima, da se sveti ime tvoje (Mt.6,9). Jer, pomenuta mo-litva pokazuje da onaj ko je izgovara u sebi ima Sina Boùijeg poprirodi, zajedno sa Ocem i Svetim Duhom. Eto kakvog sam prez-vitera ja video. Oprostite mi oci i bratijo”.

184. Podstaknut xubavxu prema bliùqem i opwtom ko-riwçu, on je [jow newto] ispriyao, navodno o nekom drugom, a ustvari sakrivajuçi sebe i beùeçi od slave xudske: —Ja sam yuo odjednog monaha svewtenika, koji je prema meni imao veliko pove-reqe, da nikada nije liturgisao ukoliko nije video Duha Svetog,kao wto ga je video kada su ga rukopolagali i kada je mitropolitnad qegovom glavom yitao molitvu svewteniykog posveçeqa, dokje Molitvoslov bio poloùen na qegovu smirenu glavu. Ja sam gaupitao kako ga je video i u kom obliku. On je rekao da je bio jed-nostavan i bezobliyan, kao svetlost. Videvwi ono wto nikadanije video i zadivivwi se, on je poyeo u sebi da razmiwxa o ye-mu se radi. A On mu je tajanstveno, ali razgovetnim glasom re-kao: »Ja silazim na proroke i apostole i sadawqe izabranikeBoùije i svetitexe. Jer, ja sam Sveti Duh Boùiji«. Qemu slavai sila u vekove vekova. Amin”.


PODVI%NIYKO SLOVO STARCA SIMEONAPOBO%NOG

1. Brate*) , na samom poyetku svog odreyeqa od sveta potru-di se da u sebi nasadiw dobre vrline, kako bi i bratstvu bio ko-ristan i kako bi te Gospod na kraju uzvisio. Nemoj prema iguma-nu imati naroyitu smelost, niti od qega traùi posebnu yast.Nemoj uspostavxati prijatexstvo sa najznayajnijima u obitexi,niti se zadrùavaj u qihovim kelijama, znajuçi da çe inayestrast tawtine poyeti da puwta koreqe u tebi, pri yemu bi inastojatexu postao mrzak. Koji razume neka razume. Sedi u miruu svojoj keliji, ma kakva bila. Ipak, onoga ko hoçe da te poseti iporazgovara sa tobom nemoj odbiti radi oyuvaqa poboùnosti.Jer, po savetu oca besedeçi sa qim, ti neçew pretrpeti wtetu,yak i da je od protivnih, tj. ukoliko nije saglasan sa tobom ni upravilu, ni u mislima.

2. Uvek treba imati strah Boùiji i svakodnevno razmatra-ti i rasu$ivati wta je dobro ili r$avo uyiqeno. Dobro, pak, tre-ba predavati zaboravu, kako ne bi upao u strast tawtine, a zbogsuprotnog treba prolivati suze sa ispovewçu i napregnutom mo-litvom. Pomenuti sud nad sobom vrwi na sledeçi nayin: powtopro$e dan i poyne veye, poyni da govoriw sa sobom i zapitaj sekako si, uz pomoç Boùiju, proveo dan. Da li si nekog osudio, ilisi nekog uvredio reyju, ili nekog sablaznio, ili strasno pogle-dao na neyije lice, ili si bio neposluwan nastojatexu u svomposluwaqu, zanemarivwi ga, ili si se razgnevio na nekoga, ilisi na (crkvenom) sabraqu svoj um zanimao neyim nekorisnim, op-tereçujuçi se bogosluùeqem iz leqosti i izlazeçi iz crkve i sapravila? Yak i kad bi se nawlo da si u svemu nabrojanom nevin,wto je nemoguçe buduçi da niko nije yist od skverni makar i je-dan dan samo ùiveo (Jov 14,4) i buduçi da se niko ne moùe pohvali-ti da ima yisto srce (Priy.20,9), ipak sa mnogim suzama zavapiBogu: —Gospode, oprosti mi sve wto sagrewih reyju i delom, uznaqu i neznaqu, buduçi da u mnogome grewimo i ne znajuçi”.

3. Svome duhovnom ocu treba svakodnevno da ispovedamosvaku pomisao. Ono wto on bude govorio treba primati kao izusta Boùijih sa punim ube$eqem (u qegovu nepromeqivu isti-

*) Sledeçe podviùniyko i naravouyeqsko slovo ne pripada svetom Simeonu

Novom Bogoslovu, nego qegovom starcu - Simeonu Poboùnom.


nitost). Nikome drugome ne treba da priyaw wta si pitao oca iwta ti je odgovorio, utoliko maqe se raspitujuçi da li ti jedobro rekao i wta treba da uyiniw da bi se izleyio. Jer, newtosliyno bi bilo neverje prema ocu svome i pogubno za duwu. Onose obiyno sreçe kod poyetnika.

4. Na sve u opwteùiçu treba gledati kao na svete, a samosebe samog smatrati grewnim i posledqim, drùeçi da çew odsvih koji se spasavaju samo ti biti osu$en na veyne muke u onajdan. Stojeçi na sluùbi, stalno razmiwxaj o reyenome, i nemojprestajati da playew sa srdaynom skruwenowçu, ne obraçajuçipaùqu na one koji se sablaùqavaju i podsmevaju. Jedino ukolikoprimetiw da skreçew u tawtinu, ti izlazi iz crkve i reyenoyini u tajnosti, opet se potom brzo vraçajuçi na svoje mesto. Re-yeno je za poyetnike veoma korisno, naroyito u vreme Westo-psalmija , yitaqa Psaltira i pouka i u vreme Boùanstvene Li-turgije. Pazi, me$utim, te nikog nemoj osu$ivati. U umu svomepoloùi da te oni koji te vide kako playew smatraju velikimgrewnikom i mole se za tebe. Uostalom, neprestano pomiwxaju-çi i yineçi reyeno, ti çew steçi veliku korist i privuçi Bo-ùiju blagodat, postavwi sudeonik boùanstvenog blaùenstva.

5. Nemoj nikome içi u keliju, izuzev kod igumana, pa i kodqega wto re$e. Ukoliko ùeliw da ga pitaw o nekoj pomisli,pri$i mu u crkvi. Sa crkvene sluùbe idi pravo u svoju keliju ipotom na delo svog posluwaqa. Posle poveyerja, poloùivwipoklon igumanu i isprosivwi molitve, opet sa spuwtenom gla-vom i çutaqem ùuri u keliju. Boxe je reçi jedno Trisveto sapaùqom i otiçi na spavaqe, negoli yetiri sata provesti u bes-korisnim razgovorima. Uostalom, boùanstveno osijaqe pratiskruwenost i duhovni play. A kada ono do$e, odgone se leqost inemoç.

6. Nemoj ni sa kim imati posebnu xubav, naroyito sa po-yetnikom, makar ti se qegov ùivot i yinio vrlo dobrim i nima-lo podozrivim. Jer, dewava se da duhovna xubav yesto pre$e ustrasnu i postaje uzrok mnogih nekorisnih skorbi. Reyeno se naj-viwe dewava sa onima koji se revnosnije podvizavaju. Uostalom,smireqe i yista molitva uye kao da se postupa. Podrobno govo-riti o reyenome ne smatram umesnim. Koji razume neka razume.

7. U odnosu prema svakom bratu u opwteùiçu treba bitikao tu$ i stranac, naroyito ukoliko si sa nekim u svetskom ùi-votu bio poznat. Me$utim, sve treba voleti, pritom podjednako.Na poboùne i podviùnike treba gledati kao na svete, a za ne-marne, kao wto sam ja, treba se prixeùno moliti. Uostalom, kaowto smo i ranije pokazali, mi sve treba da smatramo svetima,trudeçi se da se playem oyistimo od strasti. Osvetivwi se bla-


godaçu, mi çemo na sve gledati podjednako i udostojiti se bla-ùenstva yistih srcem.

8. Savrwenim odvajaqem od sveta, koje je priliyno tvomimenu, smatraj potpuno umrtvxeqe svoje voxe, te bespristras-nost prema roditexima, srodnicima i prijatexima, koju pratisavrweno odricaqe od qih.

9. [Reyenome] jow treba dodati obnaùeqe sebe od svega ima-qa kroz razdavaqe siromawnima, po reyi Gospoda, koji je rekao:Prodaj sve wto imaw i podaj siromasima (Mt.19,21), i stvarni za-borav svih lica koja si srdayno voleo telesnom ili duhovnom xu-bavxu.

10. Tako$e, [treba dodati] i ispovedaqe svih skrivenosti sr-ca tvog i svega wto si u prowlosti uyinio, tvom duhovnom ocuili igumanu, kao samom Bogu, koji ispituje srca i utrobe. I Jo-van je krstio krwteqem pokajaqa i svi su iwli da mu ispovedajusvoje grehe (Mk.1,4-5). Od reyenoga biva velika radost u duwi iolakwaqe savesti, po proroykoj reyi: Kaùi ti najpre grehe svoje,da se opravdaw (Is.43,26).

11. Zatim, [treba dodati i rewenost] da se u pomisao staviube$eqe da su posle stupaqa u obitex umrli tvoji roditexi iprijatexi. Ocem i majkom treba smatrati samo Boga i nastojate-xa. Stoga od qih viwe niwta ne treba traùiti od telesnih po-treba. Ukoliko ti oni po svom staraqu i powaxu newto, ti pri-mi i pomoli sa za qih zbog qihove brige o tebi, a poslano daj ugostoprimnicu ili bolnicu sa smireqem, s obzirom [da yiniwnewto wto je odlika] posledqih, a ne savrwenih.

12. Svako dobro delo yini sa smireqem, seçajuçi se reyiGospodqe: Kad izvrwite sve wto vam je zapove$eno, govorite: Mismo nepotrebne sluge, jer smo uyinili wto smo duùni uyiniti (Lk.17,10).

13. Na svaki nayin se yuvaj da ne primaw Sveto Priyewçeukoliko imaw newto protiv nekoga, yak i u vidu pomisli, svedok se sa qim potpuno ne izmiriw putem pokajaqa. Uostalom,molitva çe te nauyiti.

14. Svakodnevno budi spreman na podnoweqe svake skorbi,pomiwxajuçi da one predstavxaju izbavxeqe od mnogih dugova,svagda za qih blagodareçi Svetoga Boga. Eto kako se stiye nepo-stidna nada, po reyi velikog apostola: Znajuçi da nevoxa graditrpxeqe, a trpxeqe iskustvo, a iskustvo nadu; a nada ne posti$uje(Rim.5,3-5). Jer, po nelaùnom obeçaqu, ono wto oko ne vide, i uhone yu, i u srce yoveku ne do$e (1.Kor.2,9) jeste nasle$e onih koji, uzpomoç Boùiju, pokazuju puno trpxeqe u skorbima. Uostalom, bezblagodati niwta ne moùe da se uyini kao wto treba.

15. U svojoj keliji nemoj imati nikakvih stvari, yak ni ig-lu, izuzev rogoùe, ovyije koùe, rase i onoga u wta se odevaw (no-


çu). Ukoliko je moguçe [izbegni] yak i podnoùje. Ima wta da se ka-ùe o svemu, ali onaj ko razume neka razume.

16. Od igumana nemoj traùiti niwta wto nije ustanovxe-no po ustavu. Yak i reyeno uzmi samo kada te pozove i sam tipreda, nikako se ne saglawavajuçi sa pomiwxu koja te nagovarada promeniw ono wto ti je dato. Ma wta bilo, primi ga sa bla-godarnowçu, kao od Boga, buduçi zadovoxan. Nemoj pomiwxatida newto drugo kupiw za sebe, buduçi da je sliyna misao neumes-na. S obzirom da se odeça prxa, treba je prati dva puta godiwqe.Za reyeno vreme treba isprositi, sliyno siromahu i tu$incu, sasvim smireqem od drugoga brata newto yime bi se odenuo. Kadase oprana odeça osuwi na suncu, treba je opet oblayiti sa blago-darnowçu. Sliyno treba postupati i sa rasom i svim drugim.

17. Trudi se po moguçnostima (bez leqosti) na delu poslu-waqa, a u keliji prileùi na molitvu sa paùqom, skruwenowçui yestim suzama, ne slaùuçi se u srcu sa pomislima da si se pre-morio, te da zbog telesnog truda unekoliko treba da oduzmew odmolitvenog truda. Ja ti kaùem da si izgubio newto veliko uko-liko te preveliki trud na delu posluwaqa odvoji od molitve. Izaista je po reyenome.

18. Pre svih dolazi u crkvu na bogosluùeqe i posle svihodlazi, izuzev krajqe nuùde, naroyito na jutrequ i Liturgiju.

19. Svako povinovaqe treba da imaw prema svom igumanu,koji te je i postrigao. Ispuqavaj bez razmiwxaqa ono wto tinalaùe, sve do smrti, yak i kada ti newto izgleda nemoguçe. Ibiçew podraùavalac Onoga ko je bio posluwan do same smrti, dokrsne smrti. Treba u svemu sluwati ne samo igumana, nego i svubratiju, i onoga kome je naloùeno da se stara o posluwaqima.Ukoliko ti, pak, naloùi newto wto prevazilazi tvoje snage,uyinivwi poklon, iwti snisho$eqe. I ukoliko ga ne pokaùe,prinudi se da ispuniw [ono wto ti je reyeno], seçajuçi se da seCarstvo nebesko s naporom… osvaja, i da ga podviùnici… zadobi-jaju (Mt.11,12).

20. Sa skruwenim srcem pripadaj nogama sve bratije kaoniwtavan, nepoznat i gotovo nepostojeçi. Onaj ko se bude na re-yeni nayin obraçao sa svima, i drùao se reyenog ùivota biçe,smem da kaùem, prozorxiv i predskazivaçe mnogo [stvari] uz po-moç blagodati. On se moli i za sagreweqa druge bratije, prebi-vajuçi nerasejan pristrawçem prema vewtastvenom. Jer, duhov-na boùanstvena xubav mu ne dozvoxava da sklizne u newto sliy-no. Predskazivaqe nije yudesno delo. Ono yesto biva i od demo-na. Onaj ko razume neka razume. Uostalom, dewava se da onaj kopoyne da ispoveda ili prima pomisli drugih biva liwen pome-nutog dara, buduçi da je zauzet rasu$ivaqem o pomislima drugih.Me$utim, ukoliko iz velikog smireqa prestane da sluwa i govo-


ri o reyenome, qemu se vraça prethodno ustrojeqe. Zawto se re-yeno dewava, zna jedino Bog. Ja, pak, obuzet strahom, ne smem dagovorim o reyenome.

21. Imaj svagda um u Bogu, i za vreme sna i u budnom staqu,pri jelu i razgovoru, za rukodexem i svakim drugim delom, po re-yi proroka: Provi$am Gospoda preda mnom svagda (Ps.15,8). Smatrajsebe grewnijim od svakog yoveka. Jer, ukoliko sliyna pomisaodugo zanima um i srce, obiyno se unutra javxa neko osijaqe svet-losti, kao neki zrak. I ukoliko je viwe iwtew sa krepkom paù-qom, nerasejanom miwxu i velikim trudom i suzama, utolikopostaje jasnija. Postajuçi jasnija, ona se viwe voli, a voxenaoyiwçuje. Yisteçi, ona yini [yoveka] bogovicem, presveçujuçi gai uyeçi da razlikuje dobro od zla. Uostalom, brate, neophodan jeveliki trud da se, uz pomoç Boùiju, blagodatno osijaqe potpunouseli u duwu i osvetxava je, kao mesec noçni mrak. Naroyitotreba paùxivo gledati da se ne prokrade prilog pomisli taw-tine i samomneqa, tj. da se ne osudi neko ko yini newto nepri-liyno. Jer, videçi da se duwa preko usexeqa blagodati i uspo-stavxaqa mirnog staqa oslobodila strasti i kuwaqa, demoniobiyno u qu polaùu sliyne pomisli. Me$utim, pomoç od Boga(dolazi i razgoni qihove zamke). Neka u tebi bude neprestaniplay, ne znajuçi za sitost u suzama. Pazi da ne postradaw i zbogprevelike duhovne radosti i umileqa. A postradaçew ukolikopomisliw da su plod tvog sopstvenog truda, a ne blagodati Bo-ùije. U suprotnom çe biti uzeti od tebe, te çew ih u molitviiskati i neçew naçi. I poznaçew kakav si dar blagodati izgu-bio. Gospode, nemoj nikada dozvoliti da se liwimo tvoje blago-dati. Uostalom, brate, ukoliko se reyeno i desi sa tobom, polo-ùi na Boga nemoç svoju i ustavwi podigni ruke svojen, te govoriu molitvi: —Gospode, pomiluj me grewnoga, nemoçnog i jadnog, ipowaxi mi blagodat svoju, ne dozvoxavajuçi da se iskuwavam vi-we nego wto mogu. Vidi, Gospode, u kakvu bezduwnost i u kakvepomisli su me bacili moji mnogi gresi. Gospode, mene ne moùeda opravda misao da je moje samomneqe [umiwxenost], koje je uzrokliwavaqa tvoje blagodatne utehe, dowlo od demona. Jer, ja znamda im se oni koji sa toplom usrdnowçu tvore voxu tvoju lako su-protstavxaju. Nisu me iskuwali oni, nego moja sopstvena grew-na raspoloùeqa, koja se kriju u srcu mome. Kajem se za sve, Gos-pode, i molim te, ukoliko ti je blagougodno i za mene korisno, daopet u$e blagodat tvoja u slugu tvoga. I ja çu se, videçi je, rado-vati sa umileqem i playem, buduçi prosveçen uveksvetlim qe-nim sijaqem i buduçi yuvan od skvernih pomisli i svake zlestvari, do svih r$avih dela i reyi, kojima svakodnevno grewim uznaqu i neznaqu. Ja çu se krepiti u smelosti punoj nade predtobom i odsecaqem vlastite voxe, Gospode, u skorbima koje se


svakodnevno dewavaju sluzi tvome od demona i xudi, pomiwxaju-çi na dobra koja su ugotovxena onima koji te xube. Jer, ti si re-kao, Gospode, da çe dobiti ko iwte, i naçi ko traùi i da çe seotvoriti onome ko kuca (Mt.7,7)”. Reyenome dodajuçi, brate i dru-go wto ti Bog poloùi u srce, trpexivo prebivaj u molitvi, neraslabxujuçi se dosadom i mrzovoxom. I blagi Bog te neçe osta-viti.

22. U keliji koju si u poyetku dobio od nastojatexa trpe-xivo prebudi do kraja. Ukoliko pomisao poyne da te smuçuje zbogqene starosti ili opasnosti od pada, ti se pokloni nastojatexui reci mu je sa smireqem. I ukoliko te posluwa, raduj se, a uko-liko ne - opet budi blagodaran, seçajuçi se Vladike svoga, kojinije imao gde glavu da zakloni. (I viwe nemoj ponavxati molbu).Jer, ukoliko ti dva, tri ili yetiri puta dosa$ujew nastojatexu(i ne budew udovoxen), najpre çe se u tebi roditi drskost premaqemu, zatim nepovereqe i najzad prezir (usled yega çe se tvojùivot raspasti). Stoga, ukoliko hoçew da provodiw miran itih ùivot, nemoj od nastojatexa traùiti niwta wto zadovoxa-va telesne potrebe. Pri tvom stupaqu u monawtvo u poyetku, oreyenom uopwte nije bilo reyi. Nisi li ti, naprotiv, obeçao daçew hrabro, po zapovesti Boùijoj, podnositi tu$i prezir i po-niùeqe? Dakle, ukoliko hoçew da sayuvaw veru i xubav premasvom nastojatexu i da ga uvek gledaw kao svetog, odrùi sledeçetri stvari: nemoj traùiti od qega ono wto sluùi za telesni po-koj, nemoj sebi dozvoxavati smelost pred qim i nemoj yesto içikod qega, kao wto neki yine, navodno radi koristi od qegovihpouka i rukovo$eqa. Jer, reyeno delo nije monawko, veç xudsko.Uostalom, ja ga ne osu$ujem. Reyenome dodaj [staraqe] da od qega neskrivaw nikakvu pomisao koja ti dolazi. Ukoliko se budew pri-drùavao navedenoga, ti çew bez bure preplivati more ùivota ineçew prestati da smatraw svoga oca svetim, ma kakav bio. Uko-liko u crkvi pri$ew svom ocu da pitaw za neku pomisao, te na-$ew da te je neko drugi predupredio istim povodom ili nekimdrugim, i uvidiw da se na tebe ne obraça paùqa, pazi da se neoùalostiw i da ne pomisliw newto nepriliyno. Naprotiv, sta-ni daleko sa strane i sayekaj, skrstivwi ruke, dok sa drugim nezavrwi razgovor i pozovu te. Dewava se da oci naroyito sliynopostupaju da bi nas ispitali ili zagladili ranije nawe po-grewke u sliynim okolnostima.

23. Za vreme postova treba da se drùiw sledeçeg pravila:za veliki post preskayi dva dana, izuzev ukoliko se desi praz-nik, subota ili nedexa. U druge postove preskayi jedan dan, a uostale dane godine jedi jednom dnevno, izuzev subote, nedexe ipraznika, premda ne do sitosti.


24. Staraj se da za celo bratstvo budew pouyan primer usvakoj vrlini, u smirequ, krotosti, milostivosti i posluwnos-ti yak i u niwtavnim stvarima, u negnevxivosti i nepristras-nosti, u oskudoxubxu i umilequ, u nezlobivosti i nexubopit-xivosti, u jednostavnosti naravi i ustraqivaqu od svakog yove-ka, u poseçivaqu bolesnih, u tewequ tuùnih, u dostupnostionima koji traùe korist u razgovoru po Bogu (buduçi da je xubavveça od molitve), u saùaxivosti prema svima, u izbegavaqutawtine, drskosti, izobliyavaqa, zahtevnosti u odnosu na na-stojatexa i drugih nadleùnih, yuvajuçi powtovaqe prema svimsvewtenicima, u paùqi na molitvi, u iskrenom nastrojequ ixubavi prema svima, u izbegavaqu xubopitxivog izuyavaqaPisma radi slave, yemu çe te nauyiti molitva sa suzama i pro-sveçeqe blagodaçu. Ukoliko te neko pita o neyem priliynom,pouyi ga o bogougodnim i bogopriliynim delima kako ti da bla-godat, sa svim smireqem, iz iskustva ùivota navodno nekog dru-gog, ne buduçi tawt u pomisli. Nemoj odbijati ni onoga ko od te-be traùi leka protiv neke pomisli, veç primi qegova sagrewe-qa, ma kakva bila, moleçi se za qega sa playem (wto je znak savr-wenog sastradavaqa i xubavi). Tako$e, nemoj odbijati od sebeonoga ko ti dolazi pod izgovorom izbegavaqa wtete od sluwaqasliynih stvari. Dejstvujuçi iz xubavi, uz pomoç blagodati Bo-ùije, ti neçew pretrpeti nikakvu wtetu. Uostalom, da drugi nebi imali wtetu, razgovor (tj. primaqe pomisli i saveti o qima)treba voditi na tajnom mestu. Ukoliko se, pak, kao yovek, i pod-vrgnew napadu neke pomisli (wto se neçe desiti ukoliko si seudostojio dejstva blagodati), ipak nemoj prestati da pomaùew,buduçi da nismo nauyeni da traùimo svoju korist, nego koristmnogih, kako bi se spasli (1.Kor.10,33). Treba da znaw da na sebiimaw dejstvo blagodati ukoliko zaista poynew sebe da smatrawgrewnijim od svih xudi. Budi bezbriùan (za zemaxsko) i oskudo-xubiv, te çew se udostojiti reyenoga. Kako, pak, biva sve reye-no, ne umem da kaùem - Bog zna.

25. Yasove bdeqa provodi na sledeçi nayin: dva sata yitaj(otayke kqige), dva sata se moli u umilequ sa suzama (sam, a nepo molitveniku), zatim dodaj kanon koji hoçew (iz Osmoglasnika[Oktoiha] dnevni, ili iz Meseynika [Mineja], ili opwti pokajni), idvanaest Psalama , najzad, na kraju, ako je ugodno, molitvu: —Ne-skverna, Besprekorna”… i molitvu svetog Evstratija: —Veliyaju-çi, veliyam te”… Reyeno vaùi za sluyaj kad su noçi velike. Akada su noçi kraçe, i sled molitava neka bude kraçi, po sili ko-ju ti je dao Bog. Jer, bez Qega se niwta dobro ne moùe uyiniti,kao wto govori prorok: Od Gospoda se upravxaju koraci yoveka


(Ps.36,23), i kao wto je rekao Gospod: Bez mene ne moùete yinitiniwta (Jn.15,5). Nikada ne treba da se priyewçujew bez suza.

26. Jedi ono wto se predlaùe, ma kakvo bilo. Sliyno nekabude i sa vinom, bez roptaqa, drùeçi se uzdrùaqa. Ukoliko ùi-viw sam, zbog nemoçi jedi sirovo zexe (povrçe, salate) sa masli-nama. Ukoliko ti neko od bratije powaxe neko varivo, primi gasa blagodarnowçu i smireqem, kao stranac, pojevwi ga, ma wtabilo. Ono wto ostane powaxi drugome bratu, ubogom i poboù-nom. Ukoliko te neko pozove na ugowçeqe, jedi sve predloùeno,premda po malo, po zapovesti, drùeçi se uzdrùaqa. Ustavwi satrpeze nayini poklon onome ko te je pozvao, po obiyaju stranacai siromaha, zablagodarivwi mu reyima: —Neka ti Bog uzvrati,sveti oye”. Trudi se da niwta ne govoriw, yak i kad bi mogao po-newto korisno da kaùew.

27. Ukoliko ti do$e neko od bratije koga je povredio nasto-jatex, upravitex ili neko drugi, utewi ga reyima: —Veruj mi,brate, da ti se stvar desila radi tvog ispitivaqa. Yesto se i me-ni sliyno dewavalo i ja sam zbog maloduwnosti bio tuùan. Me-$utim, powto sam se ubedio da mi se reyeno dewavalo zbog ispi-tivaqa, ja sam ga podnosio sa blagodarnowçu. I ti postupajsliyno. Nemoj se ùalostiti, veç se, naprotiv - raduj sliynimskorbima”. I yak ukoliko bi on upao u prekorevaqe i okrivxava-qe (onih koji su ga rastuùili), ti ga nemoj odbaciti, veç se po-staraj da ga utewiw po danoj ti blagodati. Jer, postoje mnogi na-yini rasu$ivaqa (koji su prigodni za reyenu stvar). Prema sta-qu brata i qegove pomisli, ti mu pri$i i pomogni mu. I nemojga nikako neizleyenog otpuwtati od sebe.

28. Ukoliko je neki brat bolestan i desi se da ga dugo vre-mena nisi posetio, ti ga, ùeleçi da ga posetiw, najpre obavestii reci: —Veruj mi, oye sveti, da sam tek sad saznao za tvoju bolesti molim te da mi oprostiw”. Potom sam otidi i, dowavwi, na-yini poklon, te posle molitve reci: —Kako si, oye sveti? Kakote miluje Bog”. Potom sedi, sloùi svoje ruke i çuti. Ukoliko idrugi budu kod qega, dowavwi u posetu, pazi da niwta ne govo-riw ni iz Pisma , ni iz nauke, kako posle ne bi bio tuùan. Reye-no se najyewçe dewava sa najprostijom bratijom.

29. Ukoliko se desi da si ugowçen za trpezom zajedno sadrugom poboùnom bratijom, sve wto je predloùeno treba da je-dew bez razmiwxaqa, ma wta postavili. Ukoliko ti je neko daozapovest da ne jedew ribu ili newto drugo wto je predloùeno, aonaj ko ti je zabranio sedi u blizini, pri$i i zamoli ga da tidozvoli da jedew reyeno. Ukoliko ga, pak, nema ili znaw da tine bi razrewio, ali neçew da smutiw one sa kojima sediw za tr-pezom, jedi bez kolebaqa, a posle mu sve kaùi, tj. kako i zawto sipostupio, iwtuçi oprowtaj. A ukoliko neçew ni jedno ni drugo,


boxe je da uopwte ne idew u goste, od yega çew dobiti dva dobraploda: izbeçi çew demona sujete i bratiju çew izbaviti od smu-çeqa i neprijatnosti. Me$utim, ukoliko se radi o debeloj bra-tiji, ti odrùi datu ti zapovest. Uostalom, boxe je i pred qimajesti po malo od svega. Sliyno postupaj i pri utesi sve bratije(tj. kada neko za svu bratiju predlaùe trpezu) po apostolu kojizapoveda da jedemo sve wto nam se prinese, niwta ne ispitujuçisavesti radi (1.Kor.10,27).

30. Ukoliko neko od bratije pokuca na vrata dok tvoriwmolitvu u svojoj keliji, ti mu otvori i, sevwi, pogovori sa qimsa smireqem o onome wto on predloùi od duwekorisnih stvari.Ukoliko je, pak, optereçen tugom, postaraj se da ga utewiw reyjui delom. Potom, kad se udaxi, zatvori vrata i zavrwi svoju mo-litvu, nastavivwi od mesta na kome si bio prekinut. Jer, utehai izleyeqe onih koji dolaze jeste jednoznayna sa izmireqem(onih koji su u neprijatexstvu). Uostalom, sa svetovqacima tre-ba postupati drugayije: sa qima treba razgovarati tek po zavr-wetku molitve.

31. Ukoliko te za vreme molitve napadne strah, ili se yujelupqava, ili zasija svetlost ili se desi newto drugo, nemoj sesmutili niti uplawiti, veç prebudi u qoj jow duùe negoli wtoje uobiyajeno. Jer, smetenost, strahovaqe i uùasavaqe biva oddemona kako bi se ti pomeo i raslabio, te ostavio molitvu. [Qi-hov cix] je da ti sliyna smuçeqa pre$u u naviku kako bi te sas-vim uzeli u svoje ruke i pomerali kako hoçe. Me$utim, ukolikoti za vreme molitve zasija neka druga svetlost, koju ja nisam spo-soban da opiwem reyima, od koje se duwa ispuquje radowçu i odkoje se ra$a ùexa za dobrim, a suze umileqa poyiqu da teku, znajda se radi o Boùijoj poseti i zastupniwtvu. Ukoliko se sliynostaqe oduùi, ti obrati svoj um na newto zemaxsko i smiri se,kako zbog obixa suza sam sebi ne bi izgledao boxim nego wto je-si. Pazi da nikada ne ostavxaw molitvu iz straha od neprijate-xa. Uplawivwi se od strawiliwta, dete beùi u naruyja oca ilimajke, napuwtajuçi svaki strah. I ti poteci Bogu molitvom, teçew izbeçi strah koji nanose demoni.

32. Ukoliko ti, dok sediw u keliji, do$e neki brat i zapi-ta o telesnoj borbi, nemoj ga otpustiti praznog, veç mu sa umile-qem budi od koristi onim wto ti da blagodat Boùija i wto sistekao iz sopstvenog iskustva. I tek potom ga otpusti. I kad bu-de izlazio, pokloni mu se i kaùi: —Veruj mi, brate, da se uzdam uyovekoxubxe Boùije da çe otiçi od tebe ta borba, jedino ne tre-ba da se predajew i da se raslabxujew (tj. popuwtaw)”. Powtoiza$e, ti zamisli qegovu borbu i podigni svoje ruke Bogu, pomo-livwi se za brata sa suzama i uzdisajima, govoreçi: —Gospode Bo-ùe, koji neçew smrti grewnika, ustroj ovu stvar kako sam znaw


na korist ovome bratu”. I videçi qegovu veru prema tebi i tvojesastradavaqe za qega iz xubavi i iskrenu molitvu za qega, Bogçe mu olakwati borbu.

33. Sve reyeno, brate, jeste pogodno za bu$eqe i ukrepxe-qe umileqa. Qega inaye treba ispuqavati sa skruwenim srcem,trpxeqem i blagodareqem. Jer, u qemu je uzrok suza, oyiwçeqeod strasti i pravi put u Carstvo nebesko. Carstvo nebesko jestenasle$e onih koji se podvizavaju i samo ga podviùnici zadobija-ju. Ukoliko ispuqavaw reyeno, savrweno çew napustiti ranijenavike i raspoloùeqa, a moùe biti da çew se osloboditi i sa-mih uzroka pomisli. Jer, obiyno tama ustupa pred svetlowçu isenka pred suncem. Onaj ko reyeno zanemari u poyetku, upada uraslabxenost i radoznalost (zanimajuçi se niwtavnim stvari-ma), liwavajuçi se blagodati i sledstveno upadajuçi u zle stras-ti. On poznaje svoju nemoç (tj. projavxuje nemoç i na opitu jeupoznaje), buduçi pun bojazni i strawxivosti (jedno ne moùe,drugo nije u staqu, iako je bio duùan da ih ispuni). Onaj, pak, koispuqava reyeno ne treba da misli da ga ispuqava vlastitimsilama, veç sve treba da pripisuje blagodati Boùijoj. On najpretreba da se oyisti mnogim suzama i primi osijaqe boùanstvenesvetlosti (koja se neçe smaqiti makar je yitav svet primio), teda sa xubavxu misleno prebiva u buduçem i sagledava ga, kaowto mu pokazuje Bog. On treba da se raduje duhovnom radowçu poapostolu, koji govori: A plod Duha jeste: xubav, radost, mir, dugo-trpxeqe, blagost, dobrota, vera, krotost, uzdrùaqe (Gal.5,22-23).

34. Onaj ko je stekao reyeno neka pazi na sebe i paùxivoprati priloge pomisli. Jer, onaj ko ùivi me$u xudima ne moùe,yini mi se, da ih izbegne, naroyito priloge zavisti i tawtine,buduçi da ga hvale svetovqaci zbog qegovog slavnog ùivota iprezira vidxivih stvari. Dewava se ponekad da videçi i sluwa-juçi kako neko postupa nepriliyno, upada i u neprimetno osu$i-vaqe. Stoga on treba da se yuva od radoznalosti o onome wto igu-man i qegovi pomoçnici govore ili yine. Ukoliko, pak, pobe$enstrawçu, pomisli ili kaùe newto sa radoznalowçu (tj. ono wtoje saznao ili da bi newto saznao), neka se ispravi pokajaqem.Neka on pazi na sebe i za vreme stajaqa u crkvi, i za vreme ispu-qavaqa dela posluwaqa. Jer, pomisli tawtine i u reyeno vremeobiyno napadaju revnitexe dobrog postupaqa, nawaptavajuçiim da dobro paze na psalmopojaqe, da se mole bez lutaqa uma, dadruga bratija luta pomislima i da samo oni prebivaju u umozre-qu koje budi duhovno pojaqe (pevaqe Psalama), te da misleno po-draùavaju an$elske yinove. Me$utim, reyeno je oyigledno jedinoBogu i onima koji su jednakog ustrojeqa kao i oni [an$eli]. Dewa-va se da ih pomisli iskuwavaju i na drugi nayin, tj. osu$ujuçi ihili ublaùavajuçi ih. Uostalom, sve reyeno ti moùew izbeçi


ukoliko se yuvaw i paziw na sebe sa smireqem, xubavxu, ispo-vewçu i nepristrasnowçu.

35. Staraj se da nikog ne oùalostiw ni reyima, ni delom.Naprotiv, tewi koliko moùew yak i one koje su drugi oùalosti-li. Ipak, nikad nemoj da misliw da si pobedio zamke $avoxe,niti budi sujetan. Jer, qih ne moùe da pobedi xudska priroda,veç samo blagodat Boùija. Oni koji ùive u bratstvu i potyiqa-vaqu nastojatexu treba da postupaju kao wto je reyeno. O xubi-texima tihovaqa (tj. onima koji ùive usamxeno), ne mogu niwtada kaùem. Uostalom, sudeçi po onome wto sam rekao, neka svakozakxuyi i ono wto je svojstveno tihovatexima. Tihovaqe zahte-va stroùiji i paùxiviji ùivot.

36. Ukoliko si stekao punu veru prema nekom od bratije izopwteùiça i ispovedaw mu pomisli, pazi da ga nikad ne napus-tiw. Ti mu svakodnevno odlazi i otkrivaj pomisli koje nailazei smuçuju te. Trebalo bi da svi idu igumanu da se ispovedaju. Me-$utim, neki neçe da otkrivaju svoje pomisli igumanu zbog svojenemoçi i neverja prema qemu. Stoga ja i govorim iz snisho$eqa.Uostalom, ti ne treba da prelaziw od jednog ka drugom, sluwaju-çi neprijatexa naweg koji obiyno tajno nawaptava da ne opte-reçujew brata koji prima tvoje pomisli yestim dolaùeqem, ilida je stidno da yesto o sebi govoriw iste stvari, te da stoga pre-stanew da idew kod jednog i da pre$ew kod drugog. Jer, ukolikone posluwamo reyena nagovaraqa, veç nastavimo da idemo kodprvog, mi çemo steçi prema qemu jow veçu veru i dobiti jow ve-çu korist i od qegovog ùivota i od qegovih reyi. Za pomenutiùivot nas niko neçe prekorevati, veç çe, naprotiv, svi hvalitipostojanost u yuvaqu vere prema qemu jedinom. Ukoliko zanema-rimo yesto otkrivaqe svojih pomisli upawçemo u veçe strastii potom, stideçi se da ih otkrijemo, upasti u jamu bezna$a. Uko-liko po$emo kod drugog duhovnika (wto nije dozvoxeno) koji je uistom opwteùiçu, sva bratija çe nas osuditi wto smo ostaviliveru prema prethodnom, a i Bog çe nas snaùno osuditi za reye-no. I sam duhovnik kome prelazimo svakako çe pomisliti da çe-mo najzad i u odnosu na qega sliyno postupiti. A svakako çemo ipostupiti. I naviknuvwi se da prelazimo od jednoga drugome,mi nikada neçemo prestati sa prelaùeqem. Poyeçemo da raspi-tujemo gde se nalaze stubnici, zatvornici, tihovatexi i da od-lazimo qima da se ispovedamo, tako$e prelazeçi od jednog kadrugom i gubeçi veru prema svakome. Najzad çemo izgubiti veruprema svima, nikome ne verujuçi i buduçi u svemu neuspewni. Iwto je jow nesretnije, potpawçemo pod opwtu osudu i kletvu.Stoga se postaraj da ostanew do same smrti u nesumqivoj veriprema duhovniku kome si se ispovedao spoyetka. Jer, kao wto samrekao, ukoliko ga prezrew i pre$ew ka drugome, upawçew u mno-


ga iskuweqa, poyeçew da sliyno osu$ujew i sve druge, sam sebipripremajuçi put u pogibao. No, Gospode, Gospode, izbavi nas odsvakog neverja i podozrivosti i pokri nas svojom Boùanstvenomblagodaçu.

37. Moùda çew i ti steçi uyenike koji çe imati veruprema tebi i koji çe ti ispovedati svoje pomisli. Ukoliko vi-diw da razgovaraju sa nekom poboùnom bratijom, pazi da se nesablazniw. Jer, demoni i onima koji ispravno ùive i dobro up-ravxaju svojim delima tajno nawaptavaju da sliyni uyenici nehode ispravno i u prostoti srca, da kod nas dolaze da ispovedajusvoje pomisli bez istinske vere prema nama, te da se pokrivajulicemerjem sa cixem da uhode nawu slobodu. Nawaptavajuçinam reyeno, oni bude nezadovoxstvo i nepovereqe prema takvimuyenicima. Ti, pak, nemoj da primaw sliyne pomisli kada demo-ni poynu da ti ih polaùu, veç se sa svom prostotom i xubavxu,radi Boga i radi samog dobra, postaraj da ih ispraviw i da imduwevno budew od koristi, smatrajuçi qihov uspeh svojom sop-stvenom slavom.

38. Ukoliko neki od tvojih uyenika stekne nepovereqeprema tebi, razmotri uzroke i povode, koji mogu biti raznovrs-ni. On se ili naduo, pomislivwi da je dostigao savrwenstvo iupavwi u gordost, izbegavajuçi da se viwe zove uyenik i poùe-levwi da se svrsta u uyitexe, ili se udebxao (tj. predao nemaru),zavolevwi telo i zaùelevwi da ùivi u punoj telesnoj ugodnos-ti, ili si ti ranije qega voleo viwe, a potom si zavoleo druge,te je pao u zavist, ili ùeli rukopoloùeqe a ti ga ometaw, podelima koja ti ispoveda smatrajuçi da je nedostojan svewten-stva, ili mu pretpostavxaw nekog drugog koji je dowao posle qe-ga (buduçi da newto sliyno izaziva veliku skorb kod onoga koùeli i ne dobija, naroyito ukoliko ti je dowao od mladog uzras-ta i ti si ga po Bogu jako voleo), ili si mu nekada, da bi ga pod-stakao na uzdrùavaqe od strasti, obeçao da çew dati dozvolu zarukopoloùeqe (s obzirom da duhovnici yesto imaju obiyaj damladima daju obeçaqe rukopoloùeqa kako bi ih oduwevili daodseku naklonost koju, po zloj navici imaju, prema izvesnimstrastima), pa je zbog svoje nedostojnosti nije dobio, iako se na-dao zbog tvog obeçaqa, da bi potom prewao na zavist i izobliye-qa protiv drugog brata, koja se spokojno ne mogu ni yuti, a kamo-li izreçi. Osim reyenoga, bivaju i drugi uzroci neverja. Na pri-mer, kada neko zbog nemara upadne u slagaqe (sa r$avim pomisli-ma) ili u stvarne grehe, te se iz tawtine stidi da ih ispovedi,a kroz çutaqe postepeno dolazi do savrwenog neverja (svomeocu), ili kada te neko osudi i odvoji se od tebe, videçi da se na-laziw pod uticajem neke strasti. Priznak qihovog odvajaqa odtebe, ukoliko si opitan, biçe ti izgled qihovog lica ili (uko-


liko ti je reyeno neizvodxivo) promena u uobiyajenom spoxaw-qem izgledu. Bilo da ga uyiw, ili izobliyavaw, ili tewiw, onpokazuje izgled kao da prima tvoje pouke, iako ih, oyigledno,prima sluhom, ali ne i srcem. Jer, [tvoje reyi] su mu neprijatne ion ih ismejava ili se razdraùuje protiv qih. Dewava se da mu,ùeleçi da ispitaw da li je yist od strasti, narediw da se pri-yesti ili da newto drugo uyini i on se odmah, bez ikakvog raz-miwxaqa, saglasi kako ga ne bi izobliyio. Lek za sliyne jesteusrdna molitva Bogu sa suzama, umnoùeqe xubavi, yesto saveto-vaqe, telesno uspokojeqe i svagdawqi razgovori, ponekad krot-ki i sladosni, a ponekad strogi i izobliyavajuçi, prema prili-ci, kako bi posluwali i smekwala se qihova narav.

39. Ukoliko tvoj uyenik kaùe za neku bratiju da su poboù-ni i pohvali ih, ti preçuti. Ukoliko te zapita za qih, ti sasmireqem odgovori: —Veruj mi, oye, ne znam. Buduçi malouman, jasam duùan da pazim na svoj nemar. Svi drugi su sveti i dobri.Uostalom, svako çe poùqeti ono wto poseje”. Ti nemoj nikog po-sebno hvaliti, niti osu$ivati, naroyito ukoliko tvom uyenikudo$e pomisao da prema nekome imaw posebnu veru. Na reyeni na-yin on çe se ispraviti i izbaviti od pomenute pomisli.

40. Ukoliko yujew da dva mlada brata imaju xubav me$u so-bom u prostoti srca, koja je [potom] prewla u strasnu r$avu xubav,i osetiw potrebu da preseyew qihovu me$usobnu pristrasnostpri qihovim yestim dolascima kod tebe, pazi da dobro rasudiwkako treba da vodiw razgovor sa qima da im, umesto koristi, nebi uyinio wtetu. Dakle, ukoliko misliw da newto od onog wtoti je reyeno liyi na istinu, pozovi jednog od qih i razgovaraj saqim sa istinskom xubavxu, sa srdaynim licem i duwevnom pri-jatnowçu. Priyaj mu o mnogim i raznim predmetima i u svoju reyprikriveno unesi ponewto o pomenutoj strasti. Potom mu reci:—Mi, brate, treba da smo paùxivi stoga wto hodimo me$u zamka-ma i wto ne ratujemo protiv krvi i tela, nego protiv poglavar-stava, i vlasti, i gospodara tame ovoga veka, protiv duhova zlobe(Ef.6,12), te naw neprijatex kao lav riyuçi hodi i traùi koga daproùdere (1.Pt.5,8). On je veç mnoge velike podviùnike pobediou borbi. Utoliko lakwe çe savladati one koji su, sliyno meni,nemarni. Pazi na sebe i yuvaj se od slagaqa sa raznim pomisli-ma, naroyito od druùeqa sa nekim bratom, kako se ne bi upleo uranije grehe, ili yak i gore”. Potom dodaj jow ponewto o drugimkorisnim stvarima kako bi rasejao svako podozreqe i otpusti ga.Drugog, me$utim, uopwte ne diraj. Ukoliko je onaj sa kojim sirazgovarao delatan yovek i istinski duhovni podviùnik, on çese na osnovu tvojih reyi raziçi sa qim. On çe qihovo druùeqeostaviti ili radi vere prema tebi, ili radi stida, ili raditawtine, ili radi straha (wto obiyno jesu razlozi zbog kojih ne-


ko uz pomoç blagodati Boùije, bez truda i podviga napuwta nekustrast). Me$utim, ukoliko vidiw da uzajamno pristrawçe mla-dih ostaje kao i ranije, ti pozovi drugoga, moùda maqe strasnog,te mu priyaj kao i prvome, ili yak i viwe. Potom dodaj i slede-çe: —Ja sam yuo da imaw xubav prema nekome. Znajuçi vas oboji-cu, uveren sam da je xubav me$u vama duhovna. Ipak, da se ne bidrugi sablaùqavali, posluwaj me i, ukoliko imaw xubav i veruprema meni, prestani da razgovaraw sa bratom i da sediw nasa-mo sa qim. Jer, i iguman ima dobro miwxeqe o tebi i nameravada te predloùi za rukopoloùeqe”. Zatim poyni da grdiw i pre-korevaw drugoga, govoreçi da nema straha Boùijeg i da pripadabroju telesnih xudi. Reyenim çew ga oraspoloùiti da odustaneod strasti ili iz duhovne pobude, ili iz strasti tawtine, tj. ra-di rukopoloùeqa, koje si mu pomiqao.


PREPODOBNI NIKITA STITAT

Kratko svedoyanstvo o qemuPrepodobi Nikita, prezviter Studitske obitexi i najbliùi uye-

nik svetog Simeona Novog Bogoslova ùivxawe u jedanaestom stoleçu. Qegaje sveti Simeon uputio u sve tajne duhovnog mudroxubxa, usled yega je usvo-jio sve qegove vrline. On je zaista postao drugo uporedno sunce sa svojimuyitexem, odraùavajuçi u svojoj duwi sve svetlosne prelome qegovih darovai uyeqa. Potom se on neuspavxivim trudom udubxivao u Boùanstvena Pis-ma, i na delu se isprobavajuçi i uyvrwçujuçi, sabirajuçi mnowtvo prekras-nih uvida na poretke duhovnog ùivota. On je svoj um prepunio boùanstve-nim i natprirodnim zreqima, porodivwi visoke i premudre izreke, kaowto se [yitalac] moùe uveriti iz predloùene tri stotine [poglavxa]. Onaj koih nazove taynim pravilom delatnog ùivota, rukovodstvom za nepogrewivopoznaqe, ogledalom savrwenstva bogodoliynog ùivota, tj. najbogatijomskrivnicom naravstvenih pouka i umozreqa, zaista çe reçi pravu istinu.One su visoke po mislima, a ujedno i lepe u izrazu. Stoga je yovek u nedo-umici o uzroku sladosti koju ulivaju u duwu, tj. da li proistiye iz mislikoje se u qima kriju, ili iz lepote izlagaqa.


PREPODOBNI NIKITA STITAT,MONAH I PREZVITER SVETE STUDITSKE

OBITEXI

PRVA STOTINA DELATNIH POGLAVXA

1. Yini mi se da, u okvirima savrwenog trojstva vrlina(vere, nade i xubavi), postoje yetiri uzroka koji onoga ko je veçprewao poyetak i dostigao do trojstva tajinstvenog bogoslovxapodstiyu na pisaqe duwekorisnih stvari. Prvi je sloboda, tj.bestrawçe duwe, koja je kroz naporno delaqe dowla do prirod-nog umozreqa tvorevine, a potom stupila u primrak bogoslovxa.Drugi je yistota uma koja se uspostavxa suzama i molitvom i odkoje se ra$a blagodatna rey, te toye tokovi uvida. Treçi je usexe-qe Svete Trojice u nas, od koga ishodi izlivaqe svetlosti Duhana korist svima koji se yiste radi projavxivaqa tajni Carstvanebeskog i otkrivaqa skrivnica Boùijih u duwi. Yetvrti je dugkoji leùi na svakome ko je primio dar reyi poznaqa i koji [ima uvidu] opomenu Boùiju: Zli i leqi slugo… trebalo je stoga mojesrebro da daw meqayima; i dowavwi, ja bih uzeo svoje sa dobitkom(Mt.25,26-27). Iz istog razloga i David u strahu govori: Blagoves-tih pravdu u crkvi velikoj; evo usta moja neçu spreyiti, Gospode,ti znaw. Pravdu tvoju ne skrih u srcu mome, istinu tvoju i spaseqetvoje rekoh; ne krih milost tvoju i istinu tvoju od sabora velikog(Ps.39,10-11).

2. Poyetak ùivota po Bogu jeste svecelo udaxavaqe od sve-ta. Reyeno udaxavaqe predstavxa odricaqe od duwevnih ùexa iodbacivaqe zemaxskog razmiwxaqa. Ushodeçi ka boùanstvenomrazmiwxaqu, mi od telesnih postajemo duhovni, umrtvxujuçi seza telo i svet i oùivotvoravajuçi se duwom u Hristu i u Duhu.

3. Nelaùno poznaqe Boga, duboka vera uz preziraqe svegavidxivog i vrlinsko delaqe tu$e samoxubxu jesu trostruki ko-nopac, koji po Solomonu ne mogu brzo da rastrgnu lukavi duhovi(Prop.4,12).

4. Verom yekamo da dobijemo nagradu za napore, usled yegalako podnosimo napore vrline. Uverivwi se u reyeno DuhomSvetim, mi se xubavxu uznosimo kao Bogu.

5. Mi ne potpadamo u udeo onih koji yine nepriliyne[stvari] yim pretrpe napade neyistih pomisli. Me$utim, ukoli-


ko u duwi oslabi revnost, ukoliko um, usled nepaùxivog i ne-urednog ponawaqa, poyne da luta po smuçujuçim i pomrayujuçimmawtaqima i ukoliko se javi leqost za bogomislije i molitvu,prestaçe i trud oko vrline. I mi çemo se veç i bez yiqeqa ne-priliynih [stvari] ubrajati me$u one koji se proizvoxno vaxaju uuùivaqima.

6. Ukoliko oslabe brazde vladalaykih [viwih] yula, odmahse podiùu strasti i pokreçe dejstvo ropskih [niùih] yula. Jer,razrewivwi se od uza uzdrùaqa, beslovesnost ih obiyno baca napredmete strasti i napasa na qima kao na smrtonosnim pawqa-cima. I ona su utoliko nenasitija, ukoliko se duùe nasla$ujuqima. Ukoliko su slobodna od uza, ona, naime, ne mogu da se uzdr-ùe od uùivaqa u onome ka yemu prirodno streme.

7. Neka od yula, tj. vida i sluha su slovesna i viwe mudro-xubiva i vladalaykija od drugih, tj. ukusa, mirisa i dodira, kojasu beslovesna i ùivotiqska, naznayena da sluùe slovesnim. Jer,mi najpre vidimo i yujemo, a potom, pokrenuti pomiwxu, doti-yemo predleùeçi predmet, te ga posle mirisaqa predajemo uku-su. Dakle, posledqa tri yula su viwe ùivotiqska i ropska, ne-goli prva dva. Na zadovoxavaqu [zadqa tri] naroyito se trude zve-ri i stoka, yiji su stomak i pohota nezasiti, danonoçno se nena-sito puneçi hranom i nezadrùivo iwtuçi pareqe.

8. An$elski ùivot na zemxi provodi onaj ko dejstvo spo-xawqih yula zamequje unutrawqim, tj. ko gledaqe zamequjeustremxivaqem uma na zreqe ùivotne svetlosti, sluwaqe - du-wevnom razumnowçu, okuwaqe - rasu$ivaqem slovesnosti, mi-risaqe - razumnowçu uma, dodirivaqe - srdaynom bodrowçu. Zaxude on jeste i izgleda kao yovek, a za an$ele - sapostoji i shvatase kao an$eo.

9. Umnim zreqem svetlosti boùanstvenog ùivota mi pri-mamo poznaqe skrivenih tajni Boùijih. Duwevnom razumnowçumi u nawe srce polaùemo uznoweqe pomisli sa znaqem i odva-jamo dobre misli od lowih. Sa rasu$ivaqem slovesnosti mi is-pitujemo vrste poimaqa, te ona koja proizilaze iz gorkog korenapretvaramo u slatku hranu za duwu, ili potpuno odbacujemo, apogodna i zelena prihvatamo, pokoravajuçi svaku pomisao na po-sluwnost Hristu (2.Kor.10,5). Sa razumnom [silom] uma mi miri-wemo misleno miro blagodati Duha, usled yega se nawe srce is-puqava radowçu i vesexem. Sa bodrowçu srca svesno oseçamokako Duh odozgo osveùava plamen ùexe ka dobru i kako zagrevaduwevne sile, zamrznute hladnoçom strasti.

10. Telo ima pet yula: vid, sluh, ukus, miris i dodir. I du-wa ima pet yula: um, slovesnost, umno yulo, poznaqe i nauku.Pet yula duwe sabiraju se u tri dejstva: u um, slovesnost i umno


yulo. Umom shvatamo zamisli, slovesnowçu tumayeqa, a umnimyulom - mawtaqa boùanstvene nauke i znaqa.

11. Onaj ko ima um koji ispravno razlikuje miwxeqa (kojanastaju od) pomisli i yisto prima boùanstvena poimaqa, slo-vesnost koja tumayi prirodno kretaqe vascele vidxive tvorevi-ne, tj. prozire u smislove [tj. naznayeqa] biça, i umno yulo kojeprima nauku nebeske mudrosti i znaqa, u stvari je, ozareqimaSunca Pravde, prevaziwao sve yulno i dostigao do natyulnog,nasla$ujuçi se blaùenstvom nevidxivoga.

12. Yetiri su opwte sile uma: razboritost, owtroumnost,poimaqe i dosetxivost. Onaj, pak, ko je sa yetiri sile povezao iyetiri opwte vrline duwe, tj. ko je sa razboritowçu uma sjedi-nio zdravoumxe duwe, sa owtroumnowçu razboritost, sa poima-qem pravednost, i sa dosetxivowçu hrabrost, zapravo je od dvevrste vewtastva sagradio jednu ogqenu nebohodeçu kolesnicu zaborbu protiv tri opwta yelnika i tri sile iz reda strasti, tj.protiv srebroxubxa, slastoxubxa i slavoxubxa.

13. Onaj ko je pobedio srebroxubxe sjedinivwi poimaqesa zakonitom pravednowçu, tj. sa sastradalnowçu [saoseçajnowçu]punom milosti prema jednorodnima [tj. yoveku], nadvladao slasto-xubxe blagorazumnim zdravoumxem, tj. velikim uzdrùaqem, po-bedio slavoxubxe (kao najslabije) owtroumnowçu i razboritow-çu, tj. jasnim razlikovaqem boùanstvenih i yoveyanskih stvari,pogazivwi ga pobedniyki kao zemxano i bezvredno, u stvari jepobedio zemaxsko razmiwxaqe tela. Wtaviwe, on ga pretvara uzakon duha ùivota i osloba$a muyitexskog zakona tela, govore-çi: Blagodarim Bogu jer zakon Duha ùivota oslobodi me od zakonai ropstva smrti (Rim.8,2).

14. Onaj ko iwte xudsku slavu, smatrajuçi je vrednom,premda je niwtavna, i prigrxuje slastoxubxe sa duwevnom ne-nasitowçu i pohlepno se prepuwta srebroxubxu, u stvari zbogvisokoumxa i gordosti postaje demonolik, ili se usliyuje stocizbog uùivaqa stomaka i podstomaynih delova, ili postaje sli-yan zveri prema bliùqima zbog nenasitog i neyoveynog srebro-xubxa. On, po reyi Gospodqoj, otpada od vere u Boga stoga wtoprima slavu od xudi (Jn.5,44), odvraça se od zdravoumxa i yistotestoga wto se nenasito nasla$uje raspaxivaqem podstomaynihdelova, potyiqavajuçi se qihovim sramnim nagonima i odvajase od xubavi stoga wto se samo o sebi stara, niwta od svog ima-qa ne udexujuçi bliùqima koji imaju potrebe. On se kroz svepokazuje kao neko mnogoliko yudoviwte, sastavxeno od mnogihprotivreynosti i neprijatexski raspoloùeno i prema Bogu, iprema xudima, i prema ùivotiqama.

15. Ukoliko stoje i dejstvuju u svom poretku, srëba, ùexa islovesni deo uma, yovek postaje boùanstven i bogolik, usled yega


uvek zdravo dejstvuje, uopwte ne skreçuçi od prirodne osnove.Ukoliko se, pak, protiv prirode udaxuju od doliynog nayina dej-stvovaqa, primajuçi pokrete koji nisu svojstveni prirodi, yo-vek se pokazuje, kao wto je reyeno, kao neko mnogoliko yudoviw-te, sastavxeno od mnogih protivreynosti.

16. Srëba jeste granica izme$u ùexe i slovesnog dela du-we, sluùeçi svakoj kao oruùje, bilo da dejstvuje po prirodi iliprotivprirodno. Ukoliko ùexa i slovesna sila dejstvuju po pri-rodi, usmeravajuçi se ka boùanstvenim stvarima, srëba sluùikao oruùje pravde za svaku od qih protiv zlobne zmije, koja imnawaptava i predlaùe da okuse od telesnih uùivaqa i da iwtuxudsku slavu. Ukoliko se, pak, one odvoje od prirodnog kretaqa iokrenu ka protivprirodnom, svoje upraùqavaqe sa boùanstve-nih prenevwi na xudske stvari, ona poyiqe da sluùi kao oruù-je nepravde, kojim se one bore i ratuju sa svakim ko im smeta uostvarivaqu pohote i nagona. Stoga yovek u Crkvi vernih po-prima ili delatne, umozritexne i bogoslovske [crte], ukolikodejstvuje po prirodi, ili, pak, skotske, zveronaravne i demono-like [crte], ukoliko skreçe na ono wto je protivprirodno.

17. Onaj ko ponajpre svoje duwevne sile bolnim pokajaqemi usixenim podvizima ne preobrazi i uyini onakvima kakve ihnam je Bog na poyetku dao, sazdavwi Adama i udahnuvwi mu dahùivota, ni samoga sebe ne moùe nikada poznati, niti steçivladalayku pomisao nad strastima (koja neçe biti ni nadmena,ni znatiùexna, ni lukava, veç jednostavna, smirenoumna, tu$azavisti i kleveti), pokoravajuçi svaku pomisao na posluwnostHristu. Ni qegova duwa nikada neçe biti plamena i ogqena uxubavi prema Bogu, neçe prevazilaziti granice uzdrùaqa, bitizadovoxna dostupnim i ùexna pokoja svetih. Ne stekavwi, pak,reyeno, ona ne moùe nikada imati krotko, mirno, negnevxivo,blago, nepobedoxubivo, mnogomilostivo i tiho srce, buduçi dase protivi sama sebi. Usled smuçivaqa svojih sila, ona postajenesposobna da prima u sebe zrake Duha.

18. Kako çe onaj ko na sebe ponovo ne primi prvobitnoblagoxepije i trajno ne izobrazi osobene crte obraza Onoga koga je na poyetu sazdao po svome obrazu, moçi bilo kada da se sje-dini sa Onim od koga se odvojio nesliynowçu osobenih crta?Kako çe onaj ko je u sebi ugasio svetlost i privukao suprotno (tj.tamu), moçi da se sjedini sa Onim ko je sama svetlost? I ne sje-dinivwi se sa Onim od koga je primio poyelo liynosti, iz nepo-stojeçeg postavwi postojeçi i nad postojeçim dobivwi vlast,gde çe biti vrgnut po odvajaqu od Qega, buduçi da mu nije sli-yan? [Odgovor] je oyigledan onima koji vide, premda çu ga ja pre-çutati.


19. Sve dok u sebi imamo vewtastvo strasti i qihove uzro-ke rado negujemo, izbegavajuçi da ih odbacimo, qihova sila çenas nadvladavati, dobijajuçi snagu od nas samih. Ukoliko ih,pak, odbacimo od sebe, oyistivwi srce svoje suzama pokajaqa izamrzevwi prelest vidxivih stvari, mi çemo postati sudeoni-ci prisustva Utewitexa, sagledavajuçi Boga u svetlosti i budu-çi Qime sagledavani.

20. Oni koji su se odrewili od uza [pristrasnog] oseçaqaprema svetu prebivaju u slobodi od svake porobxenosti yulima,ùiveçi jedinome Duhu i sa Qim besedeçi. Oni se Qime kreçu iQime se obiyno sjediquju i sa Ocem i Slovom, koji su mu jedno-suwni, postajuçi jedan duh sa Qima, po svetom Pavlu. Oni su ne-ulovxivi za demone. Wtaviwe, kao sudeonici boùanstvenog og-qa postajuçi i sami ogaq, oni su yak strawni za qih.

21. Dodir nije delimiyno yulo, koje projavxuje svoje dej-stvo samo u jednom delu tela, veç opwte yulo, rasprostraqeno poyitavom telu. Ukoliko, dakle, bez potrebe newto dodirne, gajeçijow pristrasnost prema razneùujuçim stvarima, um çe se poko-lebati strasnim pomislima. Ukoliko se, pak, dotakne neyega poprirodnoj potrebi, veç se odrewivwi od svake neùnosti i sa-vladavwi yulnost, ono ne koleba duwevna yula.

22. Ukoliko se um preseli kod natprirodnih stvari, yulastoje u svom poretku, bestrasno dolazeçi u dodir sa uzrocimastrasti, jedino istraùujuçi qihova naznayeqa i prirodu i ver-no odre$ujuçi qihova dejstva i svojstva, bez ikakve pristrasnos-ti ili protivprirodnog kretaqa u odnosu na qih.

23. Duhovni podvizi i napori ra$aju duwevnu radost, kojojprethodi umireqe strasti. Posledica reyenoga je da je ono wtoje za xude koji su porobxeni yulnosti tewko, za trudoxubive du-we, koje svewtenim znojem stiyu yeùqu prema Bogu i koje su ra-qene xubavxu prema boùanstvenom poznaqu, u stvari lako iveoma sladosno. Za one koji su predani pokoju tela i nasla$iva-qu uùivaqima, napori i podvizi vrlina su neprijatni i suro-vi. Oni se nisu laçali napora da slanost uùivaqa operu poto-cima suza. Za [duwu, pak, koja sluùi Gospodu], oni su poùexni i dob-rodowli. Jer, ona mrzi uùivaqa koja joj priyiqavaju patqu, od-bacujuçi svako pristrawçe prema qima i svako telesno samo-xubxe. Za qu je skorbno samo popuwtaqe napora i presecaqepodviga. Stoga ono wto [prvima] sluùi na radost tela, duwi kojaje svecelo nakloqena ka boùanstvenom u stvari priyiqava tugu.Ono, pak, wto qoj pruùa duhovnu radost, za qih je uzrok uzdaha ipatqe.

24. Napori u poyetku kod svih izazivaju patqu, s obziromda privode znoju i duhovnim podvizima. Ukoliko, pak, poynu dase rado upraùqavaju u qima radi uzrastaqa u vrlini i dostignu


do sredine napredovaqa, napori veç poyiqu da predstavxajuizvor divnog uùivaqa i olakwaqa. A kada, najzad, umrtvxujuçerazmiwxaqe tela bude progutano besmrtnim ùivotom, koji sedaje nailaskom Duha Svetoga u one koji istinski prebivaju u ne-umornim naporima i pruùaju se ka krajqim granicama vrlina,[javiçe se] neizreciva radost i vesexe. Jer, u qima çe se otkritiyisti izvor suza i slatkog potoka, koji kao kiwa liju umileqeodozgo.

25. Ukoliko ùeliw da dostignew posledqe granice vrli-na i da nepogrewivo na$ew put koji vodi ka Bogu, nemoj davatisan oyima svojim, ni trepavicama svojim dremaqe, ni poyinak ob-razima svojim (Ps.131,4) sve dok mnogim naporima i suzama ne na-$ew mesto bestrawça za izmorenu duwu svoju, dok ne u$ew u sve-tiliwte poznaqa Boùijeg, dok kroz Qegovu Uliynosqenu Mud-rost sa razumnowçu ne prozrew u posledqe svrhe xudskih dela idok, prezrevwi doqe, sa ùe$u, sliyno jelenu, ne potryiw na vi-soke gore umozreqa.

26. Kratki put za sticaqe vrlina za poyetnike jeste çuta-qe usta, zatvaraqe oyiju i zapuwivaqe uwiju. Jer, koristeçi senedelatnowçu yula i zatvorivwi ulaz u sebe od spoxa, um poyi-qe da se zagleda u sebe samoga i u svoje pokrete. On çe odmahutvrditi koja seçaqa plivaju po mislenom moru pomisli i kojepomisli se guraju u peçnicu qegovog razuma. On çe poznati dali su one yiste i bez primesa gorkog semena, tj. da li kao da ihan$eo daje, ili su mewavina pleve i slame, koju seju sile koje suprotivne svetlosti. On, dakle, kao samodrùac vladika, stojeçiusred pomisli, razmatra i odvaja dobre od r$avih, te jedne pola-ùe u svoju mislenu ùitnicu, kao [hlebove] zamewene na boùan-stvenoj vodi i ispeyene ogqem Duha (od kojih napreduje i ispu-quje se svetlowçu), a druge waxe u dubinu zaborava, stresajuçisa sebe qihovu goryinu. Opisano delo poseduje samo onaj ko jemisleno stupio na put koji nezabludno vodi na nebo ka Bogu, tj.ko je svukao kukavne haxine tamnih strasti.

27. Duwa koja je odluyno odbacila lukavstvo i çudxivorazmiwxaqe r$ave nadmenosti, obogativwi se jednostavnim inezlobivim srcem po nailasku Utewitexa, svagda prebiva u Bo-gu i u samoj sebi. Sve wto vidi i yuje, ona smatra vernim i ne-sumqivo istinitim, s obzirom da je prewla preko pogubnih pro-valija neverja, nalazeçi se iznad adske zavisti.

28. U zayexu svih vrlina hodi iskrena vera, koja duwu vo-di nekolebivom miwxu i potpuno odbacuje samoxubxe. Jer, ono-ga ko je tek stupio na podvig ispuqavaqa zapovesti na delu po-najviwe ometa upravo najzlobnije samoxubxe [tj. ùaxeqe tela].Ono je smetqa za napredovaqe yak i revnosnima. Ono u qih po-laùe misao o neizleyivim bolestima i stradaqima tela, hlade-


çi im ùar duwevne revnosti i nagovarajuçi ih da napuste zlo-paçeqe radi vrline, koje predstavxa optuùbu samougodxivogùivota. Samoxubxe je beslovesna xubav prema telu, koje monahayini samoxubivim, duwexubivim i teloxubivim, odvajajuçi gaod Boga i Qegovog Carstva, po prepodobnoj reyi: Ko voli duwusvoju izgubiçe je (Jn.12,25).

29. Onaj ko je trudoxubivo zapoyeo da ispuqava zapovestiBoùije i sa toplim rayenijem uzeo na svoja ramena laki jarampodviùniwtva, viwe ne wtedi zdravxe tela, ne uùasava se odteùine vrlinskih dela, ne odstupa sa bolesnim strahom pred na-porima i ne gleda na drugog koji se nemarno i bezbriùno odnosiprema podvizima, veç sa plamenom ùexom hodi stazom vrlina sasvakim zlopaçeqem, gledajuçi na sebe samog i na zapovesti Bo-ùije, svakodnevno sa suzama bacajuçi seme svoje na zemxu ùivih,sve dok ne nikne zexe bestrawça i poraste stablo boùanstvenogpoznaqa, te izraste klas koji çe doneti zrno reyi i porod prav-de.

30. Smatram da napredovaqe duwe biva brzo i hitro ponaj-viwe od vere, premda ne jednostavno od vere kojom verujemo uJednoga Boga i Qegovog Jedinorodnog Sina, veç naroyito od unu-trawqe vere, kojom verujemo da su nesumqivo istinita svaHristova obeçaqa, koja je obeçao i pripremio onima koji ga xu-be, kao i sve opomene i adske muke, koji su pripremxeni $avolui qegovim slugama. Sliyna vera ube$uje duwu koja se nalazi upodvigu da dostigne ustrojstvo svetih i qihovo blaùeno be-strawçe, da poùuri ka visini qihove svetosti i postane sa qi-ma naslednica Carstva Boùijeg. Uverivwi se u reyeno, ona rev-nosnije stremi ka delaqu zapovesti. Ni malo se ne kolebajuçi,ona se stara da podraùava qihove napore, nadajuçi se da çe pod-vizima koji su sliyni qihovim dostignuti i qihovo savrwen-stvo.

31. Spoxawqi izgled lica se po prirodi preobraùava uskladu sa unutrawqim staqem duwe. Prema delaqu umnog kreta-qa duwe i izgled lica, onima koji ga posmatraju, pokazuje podob-no raspoloùeqe. Izgled i raspoloùeqe se, dakle, meqaju u odno-su na boùanstveno ili demonsko poreklo odgovarajuçe pomisli,usled yega se ponekad pokazuje radosno i svetlo (s obzirom da sesrce veseli usho$eqima u dobra seçaqa i bavxeqem Bogom), dokse ponekad pokazuje sumorno i tamno (buduçi ugoryano neumes-nim pomislima). Stoga unutrawqa dejstva [yoveka] ne mogu proçineprimeçena od strane onih koji imaju izveùbana yula duwe.Ukoliko se radi o izmeni koju je izazvala desnica Viwqega, oniçe je odmah prepoznati s obzirom da su i sami qome preporo-$eni, postavwi svetlost i so bliùqima. Ukoliko se, opet, radio prisustvu neprijatexskih sila i smuçequ pomisli, biçe im


jasno, buduçi da su ga odbacili, imajuçi uz boùanstvene darovena sebi najblistavije crte obraza Sina Boùijega.

32. Unutrawqe delaqe duwi donosi ili vence, ili kaznui muke. Ukoliko se, naime, bavi boùanstvenim stvarima i sa xu-bavxu obra$uje poxe smirenoumxa, ono çe, imajuçi odozgo rosuod suza, negovati xubav i veru prema Bogu, a prema bliùqemusastradavaqe, yime duwa, odraùavajuçi u sebi krasotu obrazaHristovog, postaje svetlost za xude, zracima vrline privlayeçipoglede na sebe i sve pobu$ujuçi na slavxeqe Boga. Ukoliko se,pak, bude zanimalo doqim i xudskim stvarima, tj. ukoliko uzbur-kava i prokopava podzemxe greha, ono çe odozdo odavati smrad imrak, izazivajuçi mrùqu i odvratnost prema dobru, yime çe du-wa, odraùavajuçi u sebi zemxani i neuobliyeni obraz starog yo-veka, izgledati kao mrak za one koji joj se pribliùavaju. Ona çenepriliynim delima i besedama razvraçati nezlobive i neutvr-$ene duwe, pobu$ujuçi hule na Boga. Najzad, duwa çe dobiti uz-darje prema staqu u kome pri smrti bude zateyena.

33. Onaj ko neguje r$ave pomisli yini da mu spoxawqi iz-gled lica bude mrayan i surov, a jezik nesposoban za pevaqe bo-ùanstvenih pesama. On svima postaje neprijatan sabesednik.Onaj, pak, ko neguje dobre i besmrtne mladice u srcu ima radosnolice sa osmehom, milozvuyni glas u molitvama, za sve predstav-xajuçi prijatnog sabesednika. Iz reyenoga za sve koji dobro videpostaje jasno ko se jow nalazi u ropstvu neyistih strasti, stoje-çi pod nevoxnim zakonom zemaxskog razmiwxaqa, a ko je zako-nom Duha od qega oslobo$en, u skladu sa reyima Solomona: Licecveta kada je srce veselo. Kada je, pak, tuùno i ono je snuùdeno(Priy.15,13).

34. Strasti se delima ukorequju, a delima se, premda su-protnim, i iscexuju. Neuzdrùaqe, uùivaqe, prejedaqe i raseja-ni i raspuwteni ùivot u duwi obrazuju strasno nastrojeqe ivode ka neumesnim delima. Naprotiv, pritewqavaqe sebe u sve-mu i uzdrùaqe, napori i duhovni podvizi duwu opskrbxuju be-strawçem i prevode je iz strasnog u bestrasno staqe.

35. Onaj ko je najpre preko napornog i usixenog podviù-niwtva zbog smirenoumxa bio Bogom udostojen velikih darova,da bi potom otpao i bio predan strastima i demonima muyite-xima, neka zna da se pogordio i newto veliko o sebi uzmawtao,sa prezreqem gledajuçi na druge. On isceleqe i izbavxeqe odstrasti i demona koji su zavladali qegovim ùivotom moùe naçijedino u uzdizaqu do ranijeg dobrog ustrojstva kroz pokajaqe,izabravwi kao dobre posrednike smireqe i poznaqe svoje mere.Pod qihovim dejstvom i onaj ko stoji na osnovi vrlina smatrasebe niùim od yitave tvari.


36. Pred Bogom i pred xudima koji ùive u Hristu zlostrasnih dela sa stavom neumerenosti jeste podjednako za zlomnadmenosti u vrlinama kroz duh uobraùenosti. O delima prvogi o onome wto tajno yini, sramno je i govoriti (Ef.5,12). Sliynoje i nadmenost drugoga mrzost pred Bogom (Priy.5,12). I jedan jeodbojan Bogu s obzirom da u qemu ne moùe da se uspokoji, buduçida je, po reyi Boùijoj, telo (Post.6,3), i drugi je neyist pred Gos-podom stoga wto je gord.

37. Strast nije isto wto i grewno delo. Strast se kreçe uduwi, a grehovno delo se vidxivo vrwi telom. Slastoxubxe,srebroxubxe i slavoxubxe su pogubne duwevne strasti, a blud,pohlepa i nepravda su grehovna dela tela. Pohota, gnev i gordostsu duwevne strasti koje dolaze od neprirodnog kretaqa qenihsila. Prexuba, pak, ubistvo, kra$a, pijanstvo i ostali telesnigresi jesu grewna i strawna dela tela.

38. Postoje tri glavna nayelnika svih strasti i tri pro-tivxeqa qima i tri lica koja se bore sa qima i ruwe troglavuaùdaju. Poyetnik savla$uje slastoxubxe, napredni - srebroxub-xe, a savrweni - slavoxubxe.

39. Nije jedna i ista borba reyene trojice protiv tri na-yelnika i sile [lukavog] duha koji vlada, nego se razlikuje u sva-kom sluyaju. Jer, odgovarajuçi suparnik vodi drugayiju borbu pro-tiv svakog od trojice nayelnika. Oni kao prirodno oruùje imajupravednu srëbu.

40. Onaj ko se obnaùio radi podviga blagoyawça i ko seuvodi u borbu protiv strasti, svu svoju borbu usmeruje protiv du-ha slastoxubxa, silno ga poraùavajuçi uz pomoç svakovrsnogzlopaçeqa. On iscrpxuje telo nejedeqem, spavaqem na golojzemxi, bdeqem i noçnim molitvama, a duwu skruwava pomiwxa-qem na veyne muke i seçaqem na smrt. On i srce umiva suzamapokajaqa, yuvajuçi ga od oskrnavxeqa slagaqem i spajaqem [sa po-mislima].

41. Onaj ko je svoje nastupaqe od poyetka rasprostro dosredine i znoj od borbe sa duhom slastoxubxa otro sun$erom pr-vog bestrawça, poyevwi otkrivenim oyima da gleda na prirodustvari, potom veç oruùje vere podiùe protiv duha bezvernogsrebroxubxa, um uzviwavajuçi ka pouyavaqu u boùanstvenimstvarima. On slovesnost ustremxuje ka shvataqu naznayeqa tva-ri i ka razjawqequ qihove prirode, a duwu verom podiùe odvidxivog na visinu nevidxivog, negujuçi ube$eqe da je Bog, kojije sve iz nebiça priveo u biçe, ujedno i Promislitex o svojojtvorevini, okrixujuçi se nadom na dostizaqe boùanstvenog ùi-vota.

42. Onaj ko je uz pomoç umozreqa i bestrawça prowao sre-dinu i zaobiwao prelesti svetskog yula, stupivwi uz pomoç re-


yi poznaqa i Uliynosqene Mudrosti Boùije u primrak bogo-slovxa, veç silom smirenoumxa podiùe oruùje protiv duha sla-voxubxa, yineçi duwu umilnom kroz svewtena otkriveqa i na-laùuçi joj da bez bola proliva suze. On svoje razmiwxaqe poti-re seçaqem na xudsku nemoç, uzdiùuçi ga shvataqima boùan-stvenog poznaqa.

43. Postom, bdeqem, molitvom, spavaqem na goloj zemxi,telesnim trudom i odsecaqem svoje voxe sa duwevnim smireqemmi yinimo da je duh slastoxubxa bezuspewan. Porobxavamo ga,pak, suzama pokajaqa, uvodeçi ga u uze uzdrùaqa i yineçi ga ne-pokretnim i nedejstvenim ukoliko se uvrwçujemo u red revnos-nih podviùnika.

44. Oruùjem vere i mayem Duha, koji je rey Boùija (Ef.6,17)mi pobe$ujemo duha srebroxubxa, koxuçi ga i ujedno se, uz pomoçreyi mudrosti, uspiqemo ka umozreqima postojeçeg, reyju pozna-qa se uzvisujuçi iznad niwtavnosti vidxivih dobara i u car-stvu xubavi se uspokojavajuçi pod dejstvom bogatih riznica nadeu Boga.

45. Na krilima bestrawça i smirenoumxa plivajuçi u vaz-duhu tajinstvenog bogoslovxa i ulazeçi u gorqu dubinu poznaqatajni Boùijih uz Boùanskog Duha, muqama boùanstvenih dogma-ta i uvida mi opaxujemo duha slavoxubxa. Gledajuçi na ishodxudskih dela, mi kiwom suza i potocima umileqa davimo troko-lice qegovih demona, koji protiv nas ratuju nadmenowçu, taw-tinom i gordowçu.

46. Onaj ko je pohotu telesnu, pohotu oyiju, i nadmenostùivxeqa (up. 1.Jn.2,16), tj. svet nepravde (zbog xubavi prema koji-ma postajemo neprijatexi Bogu) zamrzeo iz duwe i odrekao ih se,u stvari se razapeo svetu i svet se qemu razapeo. On je u telurazruwio neprijatexstvo izme$u Boga i duwe, nayinivwi mirme$u qima. Onaj ko je umro na reyeni nayin, tj. ko se svlayeqemtelesnog razmiwxaqa pomirio sa Bogom, ubio je neprijatexstvosveta u umrtvxivaqu uùivaqa kroz ùivot razapet svetu, zagr-livwi prijatexstvo prema Isusu. I on viwe nije neprijatexBoùiji (kao prijatex sveta), veç zapravo prijatex Boùiji, kojise razapeo svetu i koji govori: Meni se razape svet i ja svetu (Gal.6,14).

47. [Bog] napuwta podviùnika obiyno iz sledeçih razloga:zbog tawtine, zbog osu$ivaqa bliùqega i nadimaqa vrlinama.Ukoliko newto od reyenoga u$e u duwu podviùnika, Bog gaostavxa. I on neçe izbeçi pravednu osudu za pad, sve dok, odba-civwi ono wto je bilo povod napuwtaqa, ne pribegne na visinusmirenoumxa.

48. Neyistota srca i oskrnavxeqe duwe ne dolaze samo odskvernih strasnih pomisli, veç i od prevaznoweqa svagdawqim


postignuçima i od nadimaqa vrlinama, od mnogog razmiwxaqao vlastitoj mudrosti i poznaqu Boga, te od osu$ivaqa nemarne ileqive bratije. Reyeno je oyigledno iz priye o cariniku i fa-riseju.

49. Nemoj oyekivati da dobijew olakwaqe od strasti i daizbegnew oskrnavxeqe od strasnih pomisli koje od qih dolazeukoliko jow u sebi nosiw oholo i nadmeno razmiwxaqe o vrli-nama. Ti neçew ugledati poxe mira u dobroti pomisli i neçewuçi u hram xubavi sa radowçu u svakoj blagosti i tihosti srcasve dok se nadaw na sebe i na svoja dela.

50. Ukoliko se tvoja duwa strasno lepi za lepa tela, te sepotom podvrgava muyequ strasnih pomisli koje se ra$aju, nemojmisliti da su zapravo tela uzrok bure pomisli i strasnih pokre-ta koji u tebi nastaju. Naprotiv, uzrok je skriven u tvojoj duwi.Kao wto magnet privlayi gvoù$e, i tvoja duwa privlayi wtetuod lica usled predraspoloùeqa i zle strasne navike. Sva stvo-reqa Boùija su veoma dobra, po reyi samoga Boga. Ona nemajuniwta wto bi davalo osnovu za hulu sazdaqa Boùijeg.

51. Oni koji plove po moru i stradaju od morske bolesti ustvari ne trpe zbog prirodnog svojstva mora, veç zbog nekih unu-trawqih sokova u qima samima. I duwa se podvrgava krajqe sil-nom potresu i buri strasti usled qenog raspoloùeqa prema zlu,a ne zbog lepote lica.

52. U skladu sa unutrawqim raspoloùeqem duwi se pred-stavxa i priroda stvari. Ukoliko su qena umna yula u svom pri-rodnom poretku i um nezabludivo hodi oko naznayeqa doga$aqa,slovesnowçu objawqavajuçi qihovu suwtinu i kretaqa, ona uprirodnom poretku vidi i stvari i lica i svaku prirodu vew-tastvenih tela, nemajuçi nikakav sakriveni uzrok zaraze iliwtete. Ukoliko joj, pak, sile ne dejstvuju po prirodi, ustajuçijedna protiv druge, ni ostalo joj ne izgleda kao wto je po priro-di. Sve reyeno je viwe svojom prirodnom krasotom ne uzvodi kapoznaqu Tvorca, veç usled qenog strasnog staqa survava u dubi-nu pogibli.

53. Ne treba da ti izgleda neobiyno ili yudno ukoliko, bu-duçi ostavxen od [Boga], padnew u telesni greh, ili greh jezikomili pomiwxu, premda si vodio naporan i surov ùivot. Pad çebiti tvoj i po tvojoj krivici. Jer, da najpre nisi pomislio za se-be da si newto neobiyno i vaùno (wto nije trebalo), ili da senisi uzvisio nad nekim u gordexivom razmiwxaqu o sebi, ilida nisi osudio nekoga zbog neke xudske prirodne nemoçi, ti nebi bio ostavxen po pravednom sudu Boùijem i ne bi sam okusionemoç. Ti si je, me$utim, sada okusio kako bi se nauyio da neosu$ujew, da ne misliw o sebi viwe nego wto vaxa misliti (Rim.12,3), te da se ni nad kim ne uznosiw.


54. Upavwi u dubinu zala, nemoj oyajavati misleçi da nemoùew da se podignew, yak i da se survaw u posledqi stepen ad-ske zlobe. Yak i da se dom koji je napravxen od raznih kamenovavrline pokoleba i podvrgne padu sve do zemxe svestrasnih zala,osnovu blagoyawça, koja je ranije usrdno postavxeqa delatnimvrlinama, Bog neçe zaboraviti zbog tvog prethodnog napora iznoja. Dovoxno çe biti da srcem skruwenim zbog pada sa uzdahomprizovew Qega, seçajuçi se pre$awqih dana. Pogledavwi, on çete ubrzo videti, buduçi da treptiw od Qegovih reyi (Is.66,2), teçe se nevidxivo kosnuti oyiju tvog bolnog srca. Naporima polo-ùen temex vrlina, On çe uzeti pod svoj pokrov i dati ti silujow veçu i savrweniju od pre$awqe u toplini plamteçeg duha,kako bi iznova trpexivo stekao vrlinska dela, koja si izgubiozbog zavisti lukavoga. I ti çew u duhu smireqa podiçi dom jowsvetliji od pre$awqeg radi veynog uspokojeqa, kao wto je pisa-no (Ps.131,4).

55. Bewyawçe koje nam se dewava od xudi ili demona, bi-va po pravednom sudu Boùijem i Qegovom domostroju radi smi-ravaqa sujetnog nadimaqa nawe duwe. Namera Boga, Upravitexanaweg ùivota, jeste da svagda budemo smireni, da ne mislimo osebi viwe nego wto vaxa misliti, nego da mislimo zdravoumno(Rim.12,3), da ne mislimo o sebi visoko, veç da gledamo na Qega ipo moguçnosti podraùavamo Qegovo blaùeno smireqe. Jer, Onje krotak i smiren srcem (Mt.11,29). On, koji je radi nas pretrpeonepravednu i pozornu smrt, ùeli da i mi budemo [smireni]. Qemuje, dakle, najugodnije i najmilije da je svaka istinska vrlinapraçena krotowçu, smireqem i xubavxu prema bliùqem. Oninas najsilnije uzdiùu iz blata strasti. Bez qih, pak, sva nawadela i vrline, svaki trud podviga jesu uzaludni, beskorisni ineprihvatxivi.

56. Onima koji se uvode u vrlinski ùivot radi ispuqava-qa zapovesti i izbegavaqa grehova pomaùe strah od veynih mu-ka. Onima koji su kroz vrlinu dostigli do umozreqa slave Boùi-je tako$e pomaùe strah, premda yisti. Iz xubavi on im izgledaveoma strawan. Naime, on im pomaùe u nepokolebivom stojaqu uxubavi Boùijoj. Oni se strawno plawe da ne otpadnu od qe.Ukoliko padnu, otpavwi od svog cixa, prvi ustaju yim se pokaju,pri yemu im dolazi prvi strah, okrixujuçi ih dobrom nadom.Druge, pak, po ogrewequ i padu sa visine umozreqa slave Boùi-je po zavisti $avola ne prati odmah drugi strah. Qih obuzimaneka magla i opipxiva tama, puna bewyawça, patqe i goryine iujedno prvim strahom od muka. I kad Gospod Savaot ne bi skra-tio dane neizdrùive patqe, ne bi se spasao niko od onih kojipadnu na reyeni nayin.


57. Ukoliko se duwa uspokoji od postojanog uznemiravaqastrasnim pomislima i ukoliko muyna vatra tela uvene, znaj da jaunutra naiwao Sveti Duh, nagovewtavajuçi otpuwteqe grehovai darujuçi bestrawçe. Naprotiv, sve dok ona oseça qihov miriszbog qihovog yestog dosa$ivaqa i dok se podstomayni [delovi] te-la raspaxuju, znaj da je od qe daleko blagouhaqe Duha i da se yi-tava nalazi u nerazrewivim uzama strasti i yula.

58. Video sam pod suncem, kaùe mudri, yoveka koji misli daje razborit. I ja sam sliyne video me$u xudima. Oni se uzdaju usvoja dela i imaju visoko miwxeqe u svojoj zemaxskoj i telesnojmudrosti. Stoga se oni razmeçu pred jednostavnim xudima, payak i pred uyitexima Hristovim, koji su boùanstveno skonyali,rugajuçi im se i ismejavajuçi ih zbog qihovog neuobiyajenog je-zika i stoga wto nisu hteli da oponawaju izabrani i doteranireynik svetske mudrosti, niti da iznalaze taktovno izlagaqe usvojim pisanim uyeqima. Oni, me$utim, ne znaju da Bog ne tra-ùi i ne voli doterane reyi i lepe izraze, veç dobro znayeqemisli. Stoga çu im navesti sledeçu izreku: %ivi pas je boxi odmrtvog lava (Prop.9,4). I siromawni i mudri mladiç je boxi odstarog i nesmislenog cara, koji jow nije nauyio da obraça paù-qu [na dobre uzore].

59. Strast hule je xuta i tewko savladiva. Qen povod jegordi satanski razum. Ona napada na sve koji ùive vrlinski poBogu, a naroyito na one koji su napredovali u molitvi i umozre-qu boùanstvenih stvari. Stoga na svaki nayin treba yuvati yu-la i imati strah Boùiji pred svim strawnim tajnama Boùijim,pred svewtenim obrazima i reyima, paùxivo pazeçi na napadepomenutog duha. On je uz nas kad se molimo i pojemo Psalme , teponekad, zbog nawe nepaùqe, nawim ustima izgovara kletve nanas same i neobiyne hule na Viwqeg Boga, uvodeçi ih u stihovePsalama i u reyi molitve. Ukoliko, dakle, newto sliyno poyneda izgovara nawim ustima ili da seje u naw razum, mi treba daprotiv qega usmerimo Hristove reyi: —Idi od mene, satano (Mt.4,10), ispuqeni svakog smrada i osu$eni na veyni ogaq. Neka tvo-ja hula padne na tvoju glavu”. Rekavwi reyeno, odmah nasilno ok-renimo um, kao nekog zarobxenika, na neki drugi boùanstveniili xudski predmet, ili sa suzama ga uznesimo na nebo i ka Bo-gu. I mi çemo se, uz pomoç Boùiju, izbaviti od tereta hule.

60. Tuga je wtetna strast za duwu i telo, dotiyuçi se samesrùi. Me$utim, wtetna je samo tuga ovoga sveta, koja xudimavlada zbog privremenih [neprijatnosti], koje su yesto i uzrok smr-ti. Tuga po Bogu je, pak, veoma korisna i duwespasonosna. Onapruùa trpxeqe u naporima i iskuweqima, otkriva izvor umi-leqa kod podviùnika i onih koji su ùedni pravde Boùije i su-zama nasiçuje srce qihovo, usled yega se na qima ispuqavaju re-


yi Davidove: Da nas hraniw hlebom suza i pojiw nas suzama na me-ru (Ps.79,6) kao vinom umileqa.

61. Delove duwe koji su rastrojeni yiqeqem r$avih delavrlo uspewno obnavxa tuga po Bogu, ponovo ih postavxajuçi uqihovo prirodno staqe. Ona suzama otapa zimu strasti i oblakgreha, izgoneçi ih iz mislenog vazduha duwe. Stoga u pomislimauma odmah postaje vedro, na moru razuma tiwina, u srcu vesexe iu izgledu lica promena. Gledajuçi na qu oni koji dobro prime-çuju uspokojavaju svoj pogled i svoje unutrawqe raspoloùeqe, tesa Davidom mogu da kaùu: Ovo je izmena desnice Viwqega (Ps.76,11).

62. Nemoj primati pomisli podozreqa prema bliùqem ko-je se seju u tebe, buduçi da su laùne, pogubne i svagda prelesne.Znaj da preko qih demoni pokuwavaju da vrgnu u jarak pogiblione koji su veç postigli uspehe u vrlinama. Oni podviùnikemogu da usmere u rov osu$ivaqa i delatnog greha jedino ukolikoga nagovore da najpre primi lukava podozreqa na bliùqeg, tj. naqegove spoxawqe obiyaje i raspoloùeqa. Podvodeçi ga na reye-ni nayin samog pod sud i dovodeçi ga do pada u greh, oni yine dabude osu$en zajedno sa svetom, po prepodobnoj reyi: Jer da smo sa-mi sebe ispitivali, ne bismo bili osu$eni. A kad nam sudi Gospod,kara nas, da ne budemo osu$eni sa svetom (1.Kor.11,31-32).

63. Ukoliko iz nemarnosti demonima dopustimo da u naweuwi polaùu podozreqa prema bratiji (ne pazeçi na kretaqe na-wih oyiju), mi çemo biti dovedeni do osu$ivaqa yak i savrwe-nih u vrlini. Jer, onaj ko sa osmehom na licu gleda i biva dostu-pan svima za razgovor moùe da izgleda kao da pristaje na uùiva-qa i strasti. Drugi, pak, koji gleda strogo i mrayno, moùe da iz-gleda kao gnevxiv i gord. Me$utim, po spoxawqim crtama netreba graditi su$eqe o xudima, buduçi da gotovo uvek biva po-grewno. Jer, me$u xudima se primeçuju velike razlike u prirod-nim svojstvima, navikama i telesnom sastavu. Na qih mogu is-tinski da gledaju i istinski da sude oni koji su umno oko duweoyistili mnogim umileqem. Imajuçi u sebi bezmernu svetlostboùanstvenog ùivota, oni mogu da poznaju tajne Carstva Boùi-jeg.

64. Postavwi delatexi sramnih telesnih dela, ùelatex-na i sryana [sila] duwe delaju protiv prirode, oskrnavxujuçi te-lo sramnim isteyeqem, a duwu pomrayujuçi goryinom greha, yi-me se otu$ujemo od Sina Boùijeg. Stoga oskrnavxeqe neyistimisteyeqem iz suwtine tela treba da yistimo potocima suwtin-skih suza. Na reyeni nayin çe telo, koje se oskrnavilo uùiva-qem sa telesnim isteyeqem ponovo biti oyiwçeno patqom tugepreko prirodnog toka suza. Mrak, pak, duwe od goryine srëbetreba da progonimo svetlowçu umileqa i sladowçu xubavi Bo-


ùije, ponovo se sjediqujuçi sa Onim od koga smo se ranije otu$i-li.

65. Oskrnavxeqe tela uùivaqem kao prethodeçi uzrokima satansku xubav, kojom dovrwuje zlo. I oyiwçeqe tugom pu-nom patqe ima kao prethodeçi uzrok toplinu srca, kojom dovr-wuje play i suze. Reyeno predstavxa domostroj Boùije dobroteprema nama. Naime, odbacujuçi i oyiwçujuçi trud uùivaqa tru-dovima patqe, a najsramnija isteyeqa tela tokom suza, mi izsvog uma briwemo nepotrebne oblike i rugobne slike iz duwenawe, kako bismo pokazali qenu prirodnu krasotu jow svetli-jom.

66. Onaj ko po dejstvu zlog duha yini blud kao platu dobijauùivaqe tela, dok se qegova neyasna dela zavrwavaju oskrnav-xeqem. Onaj, pak, u kome odozgo dejstvuje Sveti Duh, kao platudobija duwevnu radost i qegova dobra dela se zavrwavaju oyiw-çeqem i suzama, preporodom i jedinstvom i sjediqeqem sa Bo-gom.

67. Dva prirodna isteyeqa po suwtini postoje u nama: se-mena i suza. Prvim se prxa haxina duwe nawe, dok se drugimyisti. Stoga je neophodno da oskrnavxeqe koje proistiye iz na-we suwtine spiramo suzama koje tako$e proistiyu iz qe. Jer, nepostoji drugi nayin da se oyisti prxavwtina nawe prirode.

68. Svako raspoloùeqe duwe koje grewi i kreçe se na izo-payen nayin, qen trud privodi jednom kratkom uùivaqu. Svakaduwa, me$utim, koja se yisti od izopayene navike i raspoloùe-qa, rasprostire svoje trudove na dugotrajno uùivaqe puno ra-dosti. I yudno je kako uùivaqe koje spreyava uùivaqe, sasvimzasla$uje patqu koja se ra$a od uùivaqa.

69. Ponekad prolivaqe suza umnom yulu srca donosi goryi-nu i bol, a ponekad radost i vesexe. Yisteçi se pokajaqem kao ja-kom vatrom od otrova i skverni greha, posedujuçi suze koje onoizaziva kroz boùansku vatru i imajuçi pomisao koja kao da nastewkim yekiçem udara (izazivajuçi uzdisaje koji izlaze iz dubi-ne srca), mi oseçamo goryinu i bol i misleno i yulno. Powto se,me$utim, reyenim suzama dovoxno oyistimo i powto osetimoslobodu od strasti, nas çe utewiti Boùanstveni Duh, buduçi dasmo stekli tiho i yisto srce. I mi se ispuqavamo uùivaqem ineizrecivom sladowçu od radostotvornih suza umileqa.

70. Jedne su suze koje se prolivaju u pokajniykoj skruwenos-ti, a druge koje se prolivaju u boùanstvenom umilequ. Jedne kaoreka potapaju i ruwe tvr$ave greha, a druge su za duwu ono wtokiwa predstavxa za qive i sneg za rastiqe, hraneçi klas pozna-qa i yineçi ga punim zrna i mnogoplodnim.

71. Nisu isto suze i umileqe. Naprotiv, izme$u qih po-stoji veliko rastojaqe. One dolaze od kajaqa zbog ranijeg nayina


ùivota i prethodnih padova duwe radi oyiwçeqa srca kao ogaqili vrela voda. A ono dolazi odozgo od boùanstvene rose Duhakao uteha i prohla$eqe duwe, koja je toplo stupila u dubinusmirenoumxa i okusila od umozreqa nepristupne svetlosti, saDavidom u radosti Bogu vapijuçi: Pro$osmo kroz ogaq i vodu, iizveo si nas u odmor (Ps.65,12).

72. Sluwao sam kako govore da je nemoguçe naviknuti se navrline bez odlaùeqa u daxinu i bez beùaqa u pustiqu, te samse zadivio kako su smislili da neodredivo odre$uju mestom. Na-ime, navika u vrlinama jeste vaspostavxaqe sila duwe u prvo-bitno blagorodstvo i spajaqe u jedno opwtih vrlina radi dej-stvovaqa koje im je svojstveno po prirodi. Reyeno, me$utim, nedolazi u nas spoxa, kao newto wto ulazi, veç nam je priro$enood stvaraqa kroz boùanstveno i umno yulo. I ukoliko se qimakoristimo u skladu sa prirodom, mi ulazimo u Carstvo nebesko,koje je u nama, po reyi Gospodqoj. Pustiqa je, dakle, suviwnaukoliko mi i bez qe ulazimo u Carstvo kroz pokajaqe i svestra-no drùaqe zapovesti, wto je moguçe na svakom mestu vladavineBoùije, kao wto poje boùanstveni David: Na svakom mestu vla-davine Qegove, blagoslovi duwo moja Gospoda (Ps.102,22).

73. Onaj ko u mnowtvu carske vojske pod vojvodama i nared-nicima, premda wtiçen, boreçi se nije mogao da pokaùe vojniy-ku hrabrost i plemenitost protiv neprijatexa, ne porazivwini jednoga, kako çe moçi sam da stane da ratuje i bori se sa hixa-dama neprijatexa. Kako çe on, neiskusan u ratovaqu, moçi dapokaùe neki vojniyki uspeh? Newto sliyno je u xudskim delimanemoguçe. Utoliko pre je nemoguçe u boùanstvenim stvarima.Jer, ko çe, pobegavwi u pustiqu, poznati napade demona i javnei skrivene pristupe strasti ili sam na qih napadati ukolikose najpre nije dobro nauyio odsecaqu svoje voxe usred bratskezajednice i pod rukovodstvom opitnog putovo$e [upoznao] delo ne-vidxive i mislene borbe. A ukoliko je reyeno nemoguçe, utolikopre je nemoguçe da on za druge uspewno vojuje ili da druge pouya-va u pobe$ivaqu nevidxivih neprijatexa.

74. Odseci prekorni nemar i nerad oko zapovesti Boùi-jih, dostojan grdqe, odbaci samoxubxe i bespowtedno se naoru-ùaj protiv tela. Traùi da nauyiw i da yuvaw zapovesti Boùijei osvedoyeqa iz zakona Qegovog. Prezri slavu i bewyawçe, za-mrzi uùivalayku pohotu tela, beùi od sitosti od koje se razgo-reva ogaq ispod stomaka, zavoli oskudicu i svakakva zlopaçeqa,protivi se strastima, svoja yula okreni ka unutrawqosti duwe,svoju unutrawqost usmeri na delaqe dobroga. Postani gluv zaxudska dela, svu svoju silu upotrebxavaj na delaqe zapovesti,playi, spavaj na zemxi, posti, zlopati se i tihuj. Poznaj, najzad,wta si sam, a ne wta je ono izvan tebe, budi iznad niwtavnosti


vidxivih stvari, ustremxuj misleno oko na umozreqe Boga, gle-daj na lepotu Gospodqu kroz krasotu tvorevine. Potom, siwavwisaopwtavaj bratiji o veynom ùivotu i o tajinstvima Carstvanebeskog. Eto wta znayi beùaqe od xudi na delu kroz krajqepodviùniwtvo i wta je cix prebivaqa u pustiqi.

75. Ukoliko ùeliw da ugledaw dobra koja je Bog pripre-mio onima koji ga xube, naseli se u pustiqu odricaqa od svojevoxe i beùi od sveta. Kakvog sveta? Pohote oyiju i tela i nad-menosti pomisli i prelesti vidxivih stvari. Ukoliko pobeg-new od reyenog sveta, tebi çe rano zasijati svetlost putem uvi-$aqa boùanstvenog ùivota. I iscexeqe tvoje duwe, tj. suze çe us-koro zasijati (Is.58,8), te çew se izmeniti izmenom desnice Viw-qega (Ps.76,11). I rana strasti se veç neçe pribliùiti telu tvo-me (Ps.90,10). I premda çew biti usred sveta i xudi, ti çew ùi-veti kao u pustiqi, uopwte ne primeçujuçi xude. Ukoliko nareyeni nayin ne pobegnew od sveta, ni vidxivo beùaqe od sve-ta ti uopwte neçe koristiti u napredovaqu u vrlinama i sjedi-qequ sa Bogom.

76. Biti monah ne znayi biti daleko od xudi i sveta, veç -odreçi se sebe, napustiti prohteve tela i uçi u pustiqu stras-ti [tj. u bestrawçe]. U navedenom smislu je onome velikome [avi Ar-seniju] reyeno: —Beùi od xudi i spawçew se”. Jer, mi vidimo daje on i posle beùaqa iz sveta bivao me$u xudima, prolazio kroznasexena mesta i ùiveo sa uyenicima. Marxivo yuvajuçi mis-leno bekstvo pri yulnom opwtequ, on nije pretrpeo nikakvuwtetu od druùeqa sa xudima. Sliyno je i jedan drugi veliki uz-viknuo, izlazeçi iz sabraqa: —Beùite, bratijo”. Pitajuçi ga odyega da beùe, on je pokazao na usta.

77. Boravak u zajednici na jednom mestu je bezopasniji odusamxenosti. O neophodnosti zajedniykog ùivota svedoyi svew-tena rey Gospoda Isusa: Jer gde su dva ili tri sabrana u ime moje,onde sam i ja me$u qima (Mt.18,20). O opasnosti usamxeniykog ùi-vota govori Solomon: Tewko usamxenome. Jer, ukoliko padne, nemako da ga podigne (Prop.4,10). I David ublaùava one koji pevaju Bo-gu u xubavi i jednomisliju, govoreçi: Blaùen je narod koji znaklicaqe (Ps.88,16). On pohvaxuje i zajedniyki boravak govoreçi:Gle, wta je dobro, ili wta je krasno, nego da braça ùive zajedno(Ps.132,1). I za uyenike Gospodqe se u Delima apostolskim govorida ima$ahu jedno srce i jednu duwu (Dap.4,32). Najzad, i dolazakGospodqi nije bio u pustiqi, nego u nasexenim mestima, me$ugrewnim xudima. Dakle, neophodan je opwti jednomisleni ùi-vot, dok je usamxivaqe klizovito i opasno.

78. Gospod govori: Potrebno je da do$u sablazni, ali tewkoyoveku onom kroz koga dolazi sablazan (Mt.18,7). [Reyeno breme na sebenavlayi] onaj ko je izgubio poboùnost i nemarno i bez straha Bo-


ùijeg se ponawa u saboru bratije, u mnogima od jednostavnijihizazivajuçi sablazan. On svojim dejstvima, nayinom drùaqa te-la, lowim navikama, reyima i besedom kvari duwe i dobre i bla-ge naravi.

79. Onaj ko ispuqava zapovesti ne biva kamen sablazni zaxude, s obzirom da sablazni u qemu nema (1.Jn.2,10). Mir je mnogixubitexima zakona tvog, i nema im spoticaqa (Ps.118,165). Onisu, naime, svetlost, so i ùivot, po reyi Gospodqoj: Vi ste svet-lost svetu… Vi ste so zemxi (Mt.5,14; 13). Oni su svetlost stogawto imaju vrlinski ùivot, wto blistaju u reyi i wto su mudri urazumu. Oni su so stoga wto su bogati boùanstvenim poznaqem isilni u mudrosti Boùijoj. Oni su ùivot buduçi da slovesnimbesedama oùivxavaju umrtvxene strastima i izvode ih iz adaoyajaqa. Svetlowçu svojih pravednih dela sijajuçi pred licemxudi i osveçujuçi ih, oni ih prijatnowçu i oporowçu svojih re-yi podiùu iz razleqenosti i izbavxaju od kvareùa strasti. Oniùivotvornowçu svojih reyi oùivxavaju duwe umrtvxene gre-hom.

80. Strast tawtine jeste trozubac tawtine, nadmenosti igordosti, koji raspaxuju i kuju demoni. Oni, pak, koji se nasexa-vaju pod pokrovom Boga nebeskoga, qega lagano hvataju i lome muzupce. Oni se na krilima smirenoumxa uzdiùu gore i uspokoja-vaju na drvetu ùivota.

81. Ukoliko ti pristupi pomenuti neyisti i podmuklibes i poyne da ti, powto si napredovao u vrlini, proriye o vi-sini prestola, privodeçi ti na pamet i u pomisli tvoju delat-nost i prevaznoseçi je kao viwu od drugih, te predstavxajuçi dasi dovoxno silan da i druge duwe rukovodiw, ti ga mislenouhvati i ne dozvoxavaj mu, ukoliko si odozgo dobio silu, da tipobegne, veç ga povedi i po$i sa qim razumom i uobrazixom donekog tvog ranijeg r$avog dela. Obnaùivwi ga pred qim, ti mureci: —Da li su oni koji yine sliyna dela dostojni da se popnuna visinu nayelstva. Da li ti se oni yine dovoxno pogodnim zarukovode duwe i da ih spasene privedu Hristu? Ti çew se moù-da i sloùiti, ali ja çu preçutati”. I nemajuçi wta da ti odgo-vori, on çe iwyeznuti kao dim od stida, te viwe neçe da ti mno-go dosa$uje. Ukoliko kod tebe nema niyega r$avo uyiqenog ilireyenog, buduçi da ti je ùivot iznad sveta, postavi sebe pred za-povesti i stradaqa Gospodqa, te çew odmah uvideti da si predpunom merom savrwenstva neznatniji negoli kupex vode u odno-su na more. Jer, xudska pravda je od Boùije udaxenija negolizemxa od neba ili komarac od lava.

82. Onaj ko je duboko raqen xubavxu prema Bogu nema do-voxno telesnih sila da udovoxi svojoj teùqi. On trudovima iznojem podviùniwtva ne moùe da nasiti svoje raspoloùeqe.


Nalazeçi se u staqu koje je sliyno sa krajqom ùe$u, on niyim nemoùe potpuno da nasiti unutrawqu ùe$ koja ga opaxuje. On jespreman da se danonoçno nalazi u naporima, premda ga telesnesile izneveravaju. Pretpostavxam da su natprirodnim ùaromxubavi bili nadvladani i Hristovi muyenici, te nisu oseçalimuke, niti su mogli da se nasite u predavaqu na muyeqa. Oni susami sebe pobe$ivali plamenom xubavxu prema Bogu, svagda na-lazeçi da qihova stradaqa stoje daleko od mere qihove plameneùexe da stradaju za Gospoda.

83. Onaj ko sebe upore$uje u bilo kom smislu sa nekim odsapodviùnika ili sa bratijom koja ùive sa qim u stvari sam se-be vara u neznaqu, ne hodeçi Boùijim putem. On ili sam sebe nepoznaje, ili je skrenuo sa puta koji vodi na nebo, po kome revni-texi hode sa samouniùavajuçim razmiwxaqem. Oni qime pre-leçu zamke neprijatexa, leteçi u mislenom vazduhu na krilimabestrawça i leprwajuçi u svetlim mestima, buduçi ukraweniskromnowçu.

84. Nadmeni i onaj ko se u oholosti vara u razboru, nikadau svetlosti umileqa neçe dobiti blagodat smireqa, zbog koga sesvetlost mudrosti Boùije daje onima koji su skruweni srcem,kao wto je napisano: U svetlosti tvojoj vidimo svetlost (Ps.35,10). Qega pokriva noç strasti, u kojoj hodi svo wumsko zveri-qe xudske prirode i laviçi nadmenosti, tj. besi tawtine i blu-da, riyuçi i iwtuçi koga çe da progutaju i vrgnu u utrobu oyaja-qa.

85. Za onog ko ùivi po yoveyanski i koga vuye duh nadme-nosti sadawqi ùivot predstavxa more zla, pogruùavajuçi qe-gov umni [deo] duwe u slanost uùivaqa. Ono trodelnost qegovih[sila] obremequje svirepim talasima strasti pod dejstvom duhazlobe. Qega ugroùava strawna nedoumica i veliko bewyawçesve dok se qegova duwevna la$a i kormilo krwe o telesna uùi-vaqa i dok kormilar, tj. um ostaje u dubini greha i u mislenojsmrti. [On çe se izbaviti] ukoliko se valovi mora zla smire u dubi-ni smireqa i ukoliko slanost uùivaqa svoje tokove preobrati ukiwu suza, pretvorivwi se u uùivaqe svetlonosnog umileqa.

86. Onaj ko se uùivaqima i telesnim delima sluùio dositosti, neka se do sitosti potrudi i u podviùniykim napori-ma, znoju i zlopaçequ, kako bi sitost odbijala sitost, patqa -uùivaqe, telesni napori - pokoj, i kako bi se stekla sitost ve-sexa i radosti u spokojstvu. Na reyeni nayin ti çew se nasladi-ti i mirisom yistote i yednosti i okusiti neizrecivo uùiva-qe od besmrtnih duhovnih plodova. Mi obiyno i za odeçu koris-timo prawkove za yiwçeqe yulne neyistote, kojom se natopilado neupotrebxivosti.


87. Bolesti su korisne za one koji tek stupaju u vrlinskiùivot buduçi da im pomaùu u iscrpxivaqu i smiravaqu plam-teçeg tela. One yine da slabi sila tela, da se staquje grubo zem-xano razmiwxaqe duwe, pri yemu qena sopstvena sila postajeveça i moçnija, po boùanstvenome Pavlu, koji govori: Jer, kadasam slab onda sam silan (2.Kor.12,10). Me$utim, za one koji su na-predovali u trudu vrlina, prevaziwli yula i dostigli do nebes-kih umozreqa one su wtetne, buduçi da ih ometaju u bavxequ bo-ùanstvenim. One sa patqom i nevoxom otupxuju slovesni deoduwe, zamuçujuçi ga maglom neraspoloùeqa, te suvotom bola su-weçi umileqe. [Sveti] Pavle je znao za reyeno. Stoga je, brinuçio sebi po zakonu rasu$ivaqa, rekao: Nego iznuravam telo svoje isavla$ujem ga, da propovedajuçi drugima ne budem sam odbayen (1.Kor.9,27).

88. Od neurednog i nejednakog uzdrùaqa kod mnogih se yes-to javxaju bolesti, tj. ukoliko usled usixenog revnovaqa oko na-pora vrlina bezmerno i bez rasu$ivaqa naleùu na krajqe udaxa-vaqe od hrane. Me$utim, potom oni telu, nawem prirodnom ne-prijatexu, yine ustupke mnogim jelom i presiçivaqem. Stoga jeneophodno umereno uzdrùaqe i za one koji stupaju na put vrli-na, i za one koji su prewli sredinu podviga, prostiruçi se kaoblasti viweg umozreqa. Ono je majka zdravxa, prijatexica yed-nosti i dobra supruga smirenoumxa.

89. Znaj da je bestrawçe dvojako. Ono se naroyito kod rev-nosnih projavxuje na dvojaki nayin. Po dovrwavaqu delatnogmudroxubxa, prvo bestrawçe se javxa kod revnosnih. Nakon na-predovaqa u raznovrsnim naporima zakonitog podviùniwtvimau qima, naime, umiru strasti, stremxeqa tela se obustavxaju ipostaju bezdejstvena, sile duwe poyiqu da dejstvuju po svojojprirodi, a um se uzvodi u prvobitno staqe, pouyavajuçi se raz-umno u boùanstvenim stvarima. Zatim, sa zayecima prirodnogumozreqa, qima dolazi drugo, najsavrwenije bestrawçe u komese qihov um, nakon mislenog tihovaqa pomisli, uzvodi u mirnoustrojstvo i postaje zritexan u boùanstvenim stvarima (krozuvi$aqe boxega i kroz raskrivaqe tajni Boùijih) i prozorxiv uxudskim stvarima (koje se u daxini dewavaju i koje se imaju de-siti). U oba vida bestrawça dejstvuje jedan Duh. On u prvom be-strawçu drùi i vezuje, a u drugom razrewuje na slobodu veynogùivota, kao wto govori sveti Pavle (Rim.6,22).

90. Onaj ko se pribliùio granicama bestrawça ima is-pravna umozreqa o Bogu i prirodi biça. Od lepote stvari i usrazmeri sa svojom yistotom, on ushodi ka Tvorcu, primajuçiobasjaqa Duha. Imajuçi dobar stav o svima, on uvek misli dobro,sve vidi svetima i neporoynim, iznoseçi ispravan sud o boùan-stvenim i xudskim stvarima. On niwta ne voli od stvari ovoga


sveta, koje su xudima veoma mile. Svukavwi se umom od svakogsvetskog yula, on ushodi ka nebu i Bogu, yist od svake zemaxskemrxe i slobodan od svakog ropstva. On se sav predaje mislenimdobrima Boùijim u jedinom duhu i, gledajuçi Boùansku krasotu,voli da bogodoliyno misleno prebiva u boùanstvenim mestimablaùene slave Boùije u neizrecivom çutaqu i radovaqu, izme-nivwi se yulima i kao an$eo u vewtastvenom telu nevewtastve-no opwteçi sa xudima.

91. Slovesnost nalazi pet podviùniykih yula: bdeqe, po-uyavaqe, molitvu, uzdrùaqe i tihovaqe. Onaj ko svoja yula spojisa reyenim yulima, naime vid sa bdeqem, sluh sa pouyavaqem,miris sa molitvom, ukus sa uzdrùaqem i dodir sa tihovaqem,ubrzo çe oyistiti um svoje duwe. Qima ga uyinivwi tananim,on çe ga privesti bestrawçu i zrequ.

92. Um koji je obuzdao svoje strasti i uzdigao se iznad tugei radosti, postaje bestrasan. On se ni u tuùnim okolnostima nedavi od skorbi, niti se u prijatnim razliva u radosti, veç i utuzi duwu odrùava radosnom i u prijatnostima - uzdrùxivom uodnosu na radosti, kako ne bi prewla meru.

93. Besovi imaju veliku jarost prema onima koji napredujuu umozrequ. Oni su danonoçno uz qih sa napadima. Oni ili pre-ko onih koji ùive sa qima izazivaju xuta iskuweqa na qih, ilisami podiùu lupqavu da bi ih uplawili. Ponekad ih napadajupri qihovom slavoslovxu, zavideçi qihovom spokojstvu. Oni se,dakle, na svaki nayin staraju da ih uznemire, premda ne mogu dauyine wtetu onima koji su se posvetili Bogu. Ukoliko poredqih ne bi bio an$eo Gospoda Svedrùitexa, koji ih yuva, oni nebi mogli da izbegnu qihove napade i smrtonosne zamke.

94. Stojeçi u podvigu delatnog mudroxubxa i vrlina, paù-xivo pazi na napade pogubnih besova. Jer, ukoliko ti ushodiw unapredovaqu u viwim vrlinama, dobijajuçi u svojim molitvamaveçu boùanstvenu svetlost i blagodaçu Duha Svetoga ulazeçi uotkriveqa i neizrecive uvide, utoliko oni, gledajuçi te kakoushodiw ka nebu, wkrguçu zubima i marxivo wire zamrwenezamke zla po mislenom vazduhu. Na tebe, me$utim, neçe ustatisamo teloxubivi i zverski besi pohote i gneva, veç i bogohulniduhovi u gorkoj zavisti. Wtaviwe, vazduwna nayela i vlasti çeoyigledno i skriveno u golom uobraùequ poyeti da primaju raz-ne neobiyne i strawne obraze kako bi izazvali neku wtetu.Ipak, upraùqavajuçi se sa bodrim okom uma u delaqu umne mo-litve i pouyavajuçi se zamislima prirodnog umozreqa dela Bo-ùijih, ti neçew imati yega da se bojiw strela koje lete daqu,buduçi da oni ne mogu yak ni da se pribliùe tvom obitaliwtu(Ps.90,5; 10). Buduçi tama, naime, qih odgoni svetlost koja je u te-bi, dok ih boùanstveni ogaq opaxuje.


95. Duhovi zlobe se krajqe boje blagodati Boùanskog Duha,naroyito ukoliko nai$e bogato, tj. ukoliko sijamo yistotom us-led dejstva pouyavaqa ili yiste molitve. Ne smejuçi iz navede-nog razloga da se pribliùe obitaliwtu koje isijava, oni jedinomawtaqem ili prividima, strawnom lupqavom i izopayenimkricima pokuwavaju da zaplawe i smute [podviùnike], kako bi ihodvojili od bdeqa i molitve. Yak i ukoliko legnu da unekolikozaspu na zemxi, oni ih ne wtede. Zavideçi na qihovom kratkomodmoru od napora, oni ih napadaju i nekim gryevima uzimaju sansa ve$a qihovih, izmiwxajuçi kako da im ùivot yine teùim iispuqenijim patqom.

96. Duhovi tame izgleda kao da su obuyeni u tanana tela,kao wto se iz opita moùe pomisliti, bilo da se prividno pred-stavxaju sa namerom da obmanu yula, bilo da se radi o osudi zbogdrevnog pada. Ma kako bilo, oni se ustremxuju na borbu sa pod-viùniykom duwom u trenutku kad qen rob, tj. telo klone ka snu.Reyeno sluùi na ispitivaqe duwe, koja veç stoji iznad nemoçismirenog tela. Naime, ispituje se qena sryana [sila] i hrabrostprotiv onih koji joj strawno prete sa jarowçu i velikim besom.Raqena xubavxu prema Bogu i ispuqena glavnim vrlinama, du-wa ne samo da im se suprotstavxa pravednim gnevom, nego ih ibespowtedno tuye, ukoliko uopwte imaju neko yulo. A izgledakao da imaju, usled ozemxeqa nakon otpadaqa od prve Boùan-stvene Svetlosti.

97. Pre bitke i pobede, besi yesto smuçuju duwevno yulo,uzimajuçi san sa qegovih ve$a. Me$utim, duwa koja je DuhomSvetim ispuqena smelowçu i hrabrowçu, uopwte ne uzima u ob-zir qihove napade i gorko besnilo, jednim ùivotvornim obra-zom [krsta] i prizivaqem Isusa i Boga ruweçi qihove mawtarijei same ih nagoneçi u bekstvo.

98. Ukoliko si po delatnom mudroxubxu izawao da otmewplen neprijatexskih duhova, pazi i budi oprezan, odasvud se na-oruùavwi duhovnim oruùjem. Znaw li uopwte yije sasude si re-wio da otmew? Naravno, neprijatexske. Me$utim, oni su misle-ni i besplotni, a ti jow u telu sluùiw Caru duhova i Bogu. Znajda çe oni sada snaùnije negoli ranije poyeti da te napadaju,brojnije ti postavxajuçi zamke, sve dok ne dobiju skriveni pleni zajedno sa qim uzmu i tebe u ropstvo, mnogom goryinom ispu-nivwi duwu tvoju, ili dok te ne vrgnu u zla i paçeniyka isku-weqa kroz raqavaqe i muyeqe tvoga tela.

99. Ne moùe dobar izvor da puwta neyisti i smradni po-tok, koji odaje svetski zapah. Ni srce koje se nalazi izvan Car-stva nebeskog nikada ne moùe da ispuwta tok boùanstvenog ùi-vota, koji izdaje miris umnog blagouhaqa. [Sveti Jakov] govori:Zar moùe iz istog izvora teçi slatko i gorko (Jak.3,11). Moùe li


trqik da daje masline ili maslina - ùir? Stoga, ni jedan izvorsrca ne moùe u isto vreme da ra$a i r$avu i dobru pomisao. Na-protiv, po reyi Gospodqoj, dobar yovek iz dobre riznice srca svogaiznosi dobro, a zao yovek iz zle riznice srca svoga iznosi zlo (Lk.6,45).

100. Bez uxa i ogqa svetilnik ne moùe da gori i da svetlionima koji su u sobi. Ni duwa bez Boùanskog Duha i ogqa ne mo-ùe oyigledno da saopwtava o boùanstvenim stvarima i da pro-sveçuje xude. Jer, svaki dar dobri i svaki poklon savrweni odozgoje, silazi od Oca svetlosti, i daje se kao nagrada svakoj duwi kojavoli Boga, u koga nema izmenxivosti ni senke promene (Jak.1,17).


DRUGA STOTINA PRIRODNIH I DUWESLOVNIHPOGLAVXA O OYIW+EQU UMA

1. Poyelo xubavi prema Bogu jeste zanemarivaqe vidxi-vih i xudskih stvari, sredina - oyiwçeqe srca i uma (od yegadolazi otvaraqe umnih oyiju uma i poznaqe u nama skrivenogCarstva nebeskog), a kraj - nezadrùiva yeùqa za natprirodnimdarovima Boùijim i prirodna ùexa sjediqeqa sa Bogom i spo-kojstva u Qemu.

2. Mir duwevnih sila, oyiwçeqe uma i usexeqe SveteTrojice postoji u prisustvu xubavi Boùije, delaqa mislenihdela i uyestvovaqa u nepristupnoj svetlosti. Jer, Gospod govori:Ako me neko xubi, rey moju drùaçe, i Otac moj xubiçe qega; i qemuçemo doçi i u qemu çemo se nastaniti (Jn.14,23).

3. Slovesnost priznaje tri staqa ùivota: telesno, duwev-no i duhovno. Svaki od qih ima svoje sopstveno raspoloùeqeùivota, samo qemu svojstveno i razliyito od ostalih.

4. Telesno staqe ùivota znayi potpuno predavaqe uùiva-qima i zadovoxstvima sadawqeg ùivota. Ono nema niwta odduwevnog ili duhovnog staqa, yak i ne ùeli da bilo wta stekne.Duwevno staqe se nalazi na sredini izme$u greha i vrline. Onoznayi staraqe o podmirivaqu i zdravxu tela i briga oko xudskeslave. Izbegavaju se telesna dela, ale ne postoji staraqe oko vr-lina, ni oko greha. Oko vrline ne postoji staraqe usled surovos-ti i napora [koji za qu vezan], a oko greha - usled straha da se ne iz-gubi xudska pohvala. Duhovno staqe znayi izbegavaqe oba prvastaqa i r$avosti koja im je svojstvena. Buduçi slobodni od oba,[oni kojima je ono svojstveno] na srebrnim krilima xubavi i be-strawça preleçu preko qih, ne dozvoxavajuçi sebi niwta od za-braqenog i izbegavajuçi divxinu zla.

5. Oni koji ùive telesno, koji svagda u sebi imaju telesnorazmiwxaqe i koju su potpuno telo, ne mogu ugoditi Bogu. Qi-hovo razmiwxaqe je pomrayeno i oni uopwte ne uyestvuju u zra-cima boùanstvene svetlosti. Oblaci strasti koji su, naime, naqih nalegli, kao visoke stene od qih odbijaju duhovne zrake, teostaju bez svetlosti. Buduçi rastrojeni u unutrawqim duwev-nim yulima, oni ne mogu da pogledaju na mislenu krasotu Boùi-ju, da vide svetlost zaista istinskog ùivota i uzdignu se iznadniwtavnih vidxivih stvari. Me$utim, oni kao da su postalistoka, prepunivwi se svetskim oseçaqem i privezavwi dosto-


janstvo slovesnosti za yulne i xudske stvari. Oni sav svoj trud istaraqe okreçu na vidxive i prolazne stvari, ratujuçi me$usob-no zbog qih, pa yak i duwe svoje polaùuçi za qih. Prilepivwise za bogatstvo, slavu i telesna uùivaqa, oni smatraju da su li-weni velikih stvari ukoliko ih nemaju. Qima je pravedno, uime Boùije, upuçena proroyka rey: Neçe Duh moj prebivati saovim xudima doveka jer su plot (Post.6,3).

6. Oni koji ùive duwevno i koji se nazivaju duwevnim kaoda su poluumni i kao da su ukoyeni. Oni nikada nemaju nikakvousr$e da se potrude na delu vrlina i ispuqavaqa zapovesti Bo-ùijih, veç samo radi slave xudske izbegavaju oyigledno prekor-na dela. Obuzeti samoxubxem, koje hrani pogubne strasti, onisve staraqe okreçu na yuvaqe zdravxa i nasla$ivaqe tela, izbe-gavajuçi svaku skorb, trud i zlopaçeqe zbog vrline. Oni i prekopotrebe neguju telo, koje nam je neprijatexsko. Drùeçi se reye-nog nayina ùivota i ponawaqa, oni um yine zemxanim, debe-lim od strasti i postaju nesposobni za primaqe mislenih i bo-ùanstvenih stvari, kojima se duwa odvaja od vewtastva i svaustremxuje ka mislenim nebesima. Oni stradaju na reyeni na-yin stoga wto ih je savladao vewtastveni duh, usled yega volesvoje duwe i svemu pretpostavxaju ispuqavaqe svojih prohteva.Buduçi tu$i Duhu Svetome, oni i ne uyestvuju u Qegovim daro-vima. Utoliko se kod qih neçe videti ni boùanstveni plodovi,tj. ne samo xubav prema Bogu i bliùqemu, radost u siromawtvui nevoxama, duwevni mir, iskrena vera i svestrano uzdrùaqe,veç ni umileqe, suze, smireqe i saoseçaqe. Kod qih je sve punonadmenosti i gordosti. Oni nemaju sile da ulaze u dubine Duha.Oni, naime, nemaju svetlosti koja bi ih rukovodila i otvaralaim um za razumevaqe Pisma . Oni yak i druge nerado sluwaju kadim o reyenome govore. Stoga je pravedno za qih rekao apostol: Aduwevni yovek ne prima wto je od Duha Boùijega, jer mu je ludost(1.Kor.2,14). On ne zna da je zakon duhovan i da se jedino duhovno imoùe shvatiti.

7. Oni koji hode u Duhu i koji su u potpunosti primili du-hovni ùivot, uga$aju Bogu, posvetivwi mu se kao nazoreji i svag-da se starajuçi samo o jednome, tj. da yiste svoje duwe podviù-niykim naporima i da yuvaju zapovesti Gospodqe. Oni su sprem-ni i krv svoju da proliju iz xubavi prema Gospodu. Oni telo svo-je iscrpxuju postom i bdeqem, debxinu srca staquju suzama, udo-ve svoje umrtvxuju zlopaçeqem, um ispuqavaju molitvom i po-uyavaqem, yineçi ga svetlim, svoje duwe osloba$aju od telesnihpristrawça odbacivaqem svojih prohteva, postajuçi potpunoduhovni. Stoga ih svi smatraju duhovnima i zaista se pravednonazivaju duhovnima. Iduçi ka bestrawçu i xubavi, oni se okri-


xuju na umozreqe tvorevine, primajuçi poznaqe postojeçeg krozskrivenu mudrost u Bogu, koja se daje jedino onima koji su posta-li viwi od uniùenog tela. Na reyeni nayin prevaziwavwi sva-ko svetsko yulo i prosveçenom miwxu stavwi iznad yula, onipostaju svetli razumom, te u Crkvi i mnogobrojnom sabraqu sa-opwtavaju blage reyi iz yistog srca. Oni su za xude so i svet-lost, kao wto je Gospod rekao: Vi ste so zemxi… Vi ste svetlostsvetu (Mt.5,13; 14).

8. Otpoyinite, i poznajte da sam ja Bog (Ps.45,11). Eto glasaBoùanstvene reyi i onaj ko hoçe moùe je delatno poznati. Onajko se jednom odrekao od mnogometeùnog ùivota i qegove pogub-ne sujete, sa velikom paùqom i tihovaqem treba marxivo da is-pituje svoju unutrawqost sve dok ne pozna da je Bog u qemu, bu-duçi da je Carstvo Boùije unutra u yoveku. Wtaviwe, i onaj kona reyeni nayin postupa jedva moùe nakon mnogih godina iz du-we da izgladi r$ave obraze, potpuno obnovivwi drevnu krasotuza Onoga koji mu je darovao.

9. Prethodno poloùeni u nas otrov zla jeste obilan. Stogaje, da bi se oyistio, neophodan veliki ogaq, tj. suze pokajaqa idobrovoxni podviùniyki napori. Jer, mi se od skverni grehayistimo ili dobrovoxnim naporima, ili nevoxnim skorbima.Ukoliko prethodi ono wto je po voxi, ne postoji nuùda za ne-voxnim. Ukoliko prvo ne donosi neophodno oyiwçeqe unutraw-qosti yawe i zdele (Mt.23,25), waxe se drugo u veçem stepenu ka-ko bi se u nama vaspostavilo drevno staqe. Reyeno biva po domo-stroju naweg Vewtaka.

10. Ismejavaju se nad blagoyawçem i sami su ismejani de-lima oni koji se nisu odrekli [sveta] kao wto priliyi, od samogpoyetka ne ushtevwi da imaju uyitexa i rukovoditexa, sledeçisvoju razumnost i sami sebi izgledajuçi nauyeni (Is.5,21).

11. Bez velike opitnosti u lekarskoj nauci niko ne moùetayno znati uzrok i lekarstvo telesnih bolesti. Ni bez dugogpodviùniwtva se [ne mogu leyiti] duwevne bolesti. U prepozna-vaqu, naime, telesnih bolesti lako dolazi do grewaka, usled ye-ga je na delu samo malobrojnim dostupno qihovo tayno raspozna-vaqe. Jow lakwe je pogrewiti u duwevnim bolestima, buduçi daje qihovo raspoznavaqe jow teùe. Ukoliko je duwa prevashodni-ja od tela, utoliko je teùe prepoznavati qene strasti od boles-ti tela, koje je yulno vidxivo.

12. Glavne i osnovne vrline su zajedno sa stvaraqem polo-ùene u yovekovu prirodu. Iz qih se kao iz yetiri izvora punevodom reke svih drugih vrlina, napajajuçi grad Boùiji, tj. yistosrce, teweno suzama. Onaj ko ih je sayuvao celovitim od duhovazlobe, ili ko ih je nakon pada mnogim naporima pokajaqa podi-gao, u stvari je sebi sazidao carski dom i palatu, u kojoj obitava


Car svih. Onima koji su se ukrasili na reyeni nayin, On daje iraspodexuje svoje bogate darove.

13. %ivot je kratak, buduçi vekovi beskrajni, a vremena uovdawqem ùivotu je malo. Yovek, tj. veliko i malo ùivo biçe,kome je dato kratko vreme, u stvari je nemoçan. Vreme je, dakle,kratko, yovek nejak, a nagrada koja se daje kao plata za podvigevelika. Postoje i mnoga iskuweqa i opasnosti, koje mu prete ukratkom ùivotu.

14. Bog hoçe da se delaqe revnosnih podviùnika podvrgnevelikim ispitivaqima, a ne da ostane bez iskuweqa. On na qihpopuwta ogaq iskuweqa i privremeno sakriva svoju blagodatodozgo, ponekad dopuwtajuçi duhovima zlobe da uznemire tiwi-nu qihovih pomisli kako bi video usmereqe qihove duwe, tj.kome hoçe viwe da uga$aju - Tvorcu i Dobrotvoru svome, ilisvetskom oseçaqu i prevari uùivaqa. Potom im On ili udvo-struyava blagodat, ukoliko napreduju u Qegovoj xubavi, ili ihbiyuje iskuweqima i skorbima, ukoliko su pristrasni prema [ze-maxskim] stvarima, sve dok ne steknu mrùqu prema vidxivimstvarima usled qihove nepostojanosti i dok goryinu uùivaqaqima ne potope suzama.

15. Ukoliko mir pomisli bude pomuçen od strane duhovazlobe, odmah i teloxubivi besi i lovci puwtaju uyestale raspa-xene strele pohote na um koji se brzo peqe na visinu. Ukolikomu je uspiqaqe preseyeno, um upada u nepriliyna i pomewanakretaqa, te neuravnoteùeno telo poyiqe da ustaje na duh. Onogolicaqem i raspaxivaqem um svlayi dole, ùeleçi da ga pogre-be u jamu uùivaqa. I kada Gospod Savaot ne bi skratio reyenedane i kada svojim slugama ne bi dao silu trpxeqa, niko se ne bispasao (Mt.24,22).

16. Iskusni i vewti bes bluda za jedne postaje pad i rovblata, za druge - pravedni biy i ùezal, a za treçe - duwevno mu-yeqe i iskustvo. Prvo se primeçuje kod poyetnika koji leqo inemarno vuku breme podviga, drugo - kod onih koji su dospeli dosredine u vrlini ukoliko se sporije protiru ka qoj, a treçe - kodonih koji su krilo uma veç pruùili ka umozrequ, tek powto sunapravili silni poriv ka savrwenom bestrawçu. Svakome se re-yeno po domostroju odozgo waxe na korist.

17. Pad i rov blata jeste bes bluda za one koji u savrwenomnemaru provode svoj monawki ùivot. On qihove udove raspaxujeogqem pohote, upuçujuçi ih u nayine da tvore voxu tela i bezopwteqa sa drugim telom. O reyenome je sramno i govoriti i po-miwxati. Oni oskrnavxuju svoje telo, kao wto je kazano (Jd.8), je-duçi plod slanog uùivaqa. Oni se u izgledu ispuqavaju mrakom,sa pravom se liwavajuçi boxega. Za qih je lekarstvo, ukolikopoùele, toplo pokajaqe i suzno umileqe, koje se od qega ra$a.


Ono podstiye na izbegavaqe zla, yisteçi duwu od skverni i yi-neçi je naslednicom milosti Boùije. Imajuçi qega u vidu, mud-ri Solomon je pravedno rekao: Isceleqe çe izgladiti velike grehe(Prop.10,4).

18. Navedeni bes pravedno postaje biy i ùezal za one kojise u prvom bestrawçu usavrwavaju kroz delatno mudroxubxe, na-predujuçi ka veçem savrwenstvu. Jer, ukoliko se oleqe i oslabesilu svog podviùniwtva, unekoliko nepaùxivo poprimivwigledaqe svetskog yula i poùelevwi xudske stvari, po velikojblagosti Boùijoj na qih se puwta reyeni bes kao biy. On poyi-qe da ih tuye ukoliko pomiwxaju pomisli telesne pohote kakobi, ne trpeçi ga, poùurili da se domognu tvr$ave svog marxivogdelaqa i paùqe, te se jow usrdnije latili za svoja spasonosnadela, poprimivwi naporniji vid ùivota. Buduçi dobroxubiv,Bog neçe da se duwa koja je veç napredovala vrati svetskom ose-çaju, veç da stalno napreduje i usrdno preduzima savrwenija de-la, kako se biy zlobe ne bi pribliùavao qenom obitaliwtu.

19. Iskustvo i ùalac i muyeqe po domostroju jeste reyeniduh i za one koji su prowli prvo bestrawçe i dowli do drugog,kako bi se, buduçi da im dosa$uje, seçali svoje prirodne nemoçii pri mnowtvu otkriveqa od umozreqa ne bi ponosili, po reyiapostola (2.Kor.12,7). Videçi ko je onaj ko se protivi zakonu qi-hovog uma, oni otresaju i samo tanano grehovno seçaqe iz strahada ne prime oseçaqe prema sramnoj neyistoti koja se od qega ra-$a, te da oko svoga uma sa visine umozreqa ne svuku naniùe.

20. Svoj um su mogli da sayuvaju neuznemirenim od najta-nanijih grehovnih seçaqa jedino oni koji su se odozgo, kroz Duhaudostojili da prime ùivotvornu mrtvost Gospodqu i u svojimudovima i u mislima. Oni nose telo koje je mrtvo za greh, dok suduh obogatili ùivotom kroz pravdu koja je u Hristu. Kod onihkojima je dat Hristov um u reyi mudrosti, pokazuje se i neuzne-miravana ùivotvorna mrtvost u poznaqu Boùijem.

21. U duwe koje se jow yiste obiyno nekako ulazi duh poho-te i gneva. Zbog yega? Da bi odbacili plodove Duha Svetoga, kojipostoje u qima. S obzirom da se i radost slobode u izvesnoj merirazliva u pomenutim duwama, domostrojna mudrost (koja sveustrojava na korist i ùeli da svagda svojim darovima privlayiqihovu misao i da ih drùi u nepokolebivom smirenoumxu), do-zvoxava da ih napadnu reyeni duhovi, yime shvataju da ne trebada se prevaznose nad drugima svojom velikom slobodom i bogat-stvom darova i da ne treba da pomisle da su svojom silom i raz-umnowçu stekli veliku palatu mira. Ona sama, pak, sakriva svo-je dejstvo kako bi, poraùeni strahom od pada, yvrsto stojali u yu-vaqu blaùenog smirenoumxa i u ube$equ da su jow vezani telom


i krvxu, te iskali utvr$eqe svojstveno prirodi, u kome bi moglibiti sayuvani silom Duha.

22. Nasixe iskuweqa je saobrazno sa bolewçu strasti kojanas je obuzela i sa grehovnom truleùi koja se u nama nakupila.Sudeçi po qima, gorka yawa opredexeqa Boùijih rastvara se zanas xuçe ili milosrdnije. Ukoliko je vewtastvo greha koje se unama nakupilo od slastoxubivih i ùivotoxubivih pomisli la-ko izleyivo i lako ustupa pred lekovima, Lekar duwa nawih dajeyawu iskuweqa koja je rastvorena saoseçaqem, buduçi da se kaù-qavamo zbog xudskih nemoçi, svojstvenih yoveku. Ukoliko je,pak, ono tewko izleyivo, prowavwi u dubinu i izazvavwi smr-tonosnu truleùnost s obzirom da je proizawlo od pomisli nad-menosti i krajqe gordosti, daje se nerastvorena yawa sa xutow-çu gneva kako bi bolest, buduçi oslabxena i staqena ogqem ne-prestanih iskuweqa, najzad otiwla od duwa nawih pod dejstvomsmireqa, koje se od qih ra$a, nakon wto se slane pomisli poto-pe u suzama i powto se pred Lekarom duwa nawih u svetlostismireqa pokaùemo yisti.

23. Podviùnici ne mogu da izbegnu iskuweqa koja dolazejedno za drugim ukoliko ne poznaju svoju nemoç i ukoliko se nebudu smatrali tu$im svakoj pravednosti i nedostojnim svakeutehe, svake yasti i spokojstva. Lekar duwa nawih, Bog ima na-meru da mi uvek budemo smireni i skruweni, da se udaxavamo odsvih xudi i da ga podraùavamo u stradaqima. Sam buduçi krotaki smiren srcem, On hoçe da i mi sa krotowçu i smirenim srcemhodimo putem Qegovih zapovesti.

24. Smireqe se ne sastoji u savijaqu vrata, ili u zapuwte-noj kosi, ili u neurednom, grubom i bednom odevaqu, u yemu ina-ye mnogi postavxaju suwtinu reyene vrline. Ona se, pak, sastojiu skruwenosti srca i smirequ duha, kao wto je kazao David: Duhskruwen i srce skruweno i uniùeno Bog neçe odbaciti (Ps.50,19).

25. Jedno je smireni govor, drugo smireqe, a treçe smire-noumxe. Smireni govor i smireqe se kod podviùnika projavxujupri svakom zlopaçequ i u spoxawqim naporima vrlina. Jer, svioni su upuçeni na telesna delaqa i veùbaqa, pri yemu im duwanije uvek utvr$ena na dobrom nastrojequ, te se pri susretu sa is-kuweqima smuçuje. Smirenoumxe, pak, kao boùanstveno i veli-ko delo, javxa se samo kod onih koji su nailaskom Utewitexa veçprewli sredinu, tj. veç daleko otiwli najkraçim putem vrlina,posredstvom svakog smireqa.

26. Pronikavwi u duwu i tewkim kamenom nalegavwi naqu, smirenoumxe je pritiska i steùe, usled yega joj se sva snagaiscrpxuje u nezadrùivom izlivaqu suza, od kojih se um yisti odsvake skverni pomisli, te dolazi do vi$eqa Boùijeg, pod yijimdejstvom je podstaknut da, sliyno Isaiji, uzvikne: O kukavni ja,


jer se skruwih, jer buduçi yovek i imajuçi neyiste usne i ùiveçi unarodu koji ima neyiste usne videh Cara, Gospoda Savaota svojimoyima (Is.6,5).

27. Ukoliko u tebe u$e duboki smireni govor, svaki visokigovor çe otiçi od tebe. Ukoliko se smireqe ukoreni u dubinitvoga srca, i svaki povrwni i duboki smireni govor çe otiçi odtebe. Ukoliko se odozgo obogatiw smirenoumxem, i spoxawqesmireqe i smireni govor jezika çe nestati, po reyi [svetoga] Pav-la: A kada do$e savrweno, onda çe prestati wto je delimiyno(1.Kor.13,10).

28. Istinski smireni govor je od istinskog smireqa uda-xen koliko i istok od zapada. Smirenoumxe koje Duh Sveti dajesavrwenima je savrwenije i veçe od istinskog smireqa kolikoje i nebo viwe od zemxe, i duwa od tela.

29. Onoga ko pri smirenom izgledu i odelu govori smire-no, nemoj odmah smatrati i smirenim u srcu, kao wto ni onoga kogovori visoko i visokoparno nemoj odmah smatrati ispuqenimnadmenowçu i gordowçu. Naprotiv, najpre ih ispitaj i po plo-dovima ih poznaj.

30. Plod Duha Svetoga jeste xubav, radost, mir, dugotrpxe-qe, blagost, dobrota, vera, krotost, uzdrùaqe (Gal.5,23). Plodsuprotnog duha jeste mrùqa, svetska maloduwnost, duwevni ne-red, srdayno uznemireqe, lukavstvo, xubopitxivo razmiwxaqe,nemarnost, gnev, neverje, zavist, prejedaqe, pijanstvo, svadxi-vost, osu$ivaqe, pohota oyiju, nadmenost, gordost duwe. Po po-menutim plodovima poznaj drvo. Na reyeni nayin çew verodos-tojno poznati kakvog je duha onaj ko govori sa tobom. Na qihovaobeleùja je jow jasnije ukazao Gospod: Dobar yovek iz dobre rizni-ce iznosi dobro; a zao yovek iz zle riznice iznosi zlo (Mt.12,35). Jer,drvetu odgovara qegov plod.

31. U onima u kojima postoje i primeçuju se [plodovi] DuhaSvetoga i sam Bog obitava. Od qih izvire bistri izvor slova samudrowçu i poznaqem, bilo da ih yujew da govore smirenim re-yima, ili da saopwtavaju uzviwene stvari. U onima, pak, u koji-ma se ne primeçuju plodovi i darovi Svetoga Duha, veç plodovisuprotnog duha, postoji mrak neznaqa Boga, gomila strasti istaniwte neprijatexskih duhova, bez obzira da li smireno govo-re i izgledaju, ili da li govore o visokim stvarima sa izabranomodeçom i spoxawqim velikoxepijem.

32. Istina se ne ocrtava u licima, u spoxawqem izgledui reyima, niti Bog u reyenome poyiva, veç u skruwenom srcu, usmirenim duhovima i u duwama koje su prosveçene bogopozna-qem. Primeçujemo da se poneko na reyima i spoxawqe postavxaispod drugih, pred drugima o sebi upotrebxavajuçi smirene iz-raze radi lovxeqa xudskih pohvala, premda je iznutra pun nad-


menosti, lukavstva, zavisti i zlopamçeqa prema bliùqem. Po-nekad se, naprotiv, vidi da neko naizgled visokomudrim reyimaratuje za pravdu ili ustaje protiv laùi i prestupa boùanstve-nih zakona, jedino na istinu gledajuçi, dok je iznutra punskromnosti, smireqa i xubavi prema bliùqem. On se, uostalom,ponekad hvali u Gospodu, podraùavajuçi [svetoga] Pavla, koji sehvali u Gospodu i govori: Najradije çu se hvaliti svojim nemoçi-ma (2.Kor.12,9).

33. Bog ne gleda na spoxawqost naweg govora ili delaqa,veç na duwevno raspoloùeqe i nameru sa kojom yinimo vidxivadela i govorimo o mislenim stvarima. I xudi koji druge preva-zilaze u razumnosti viwe gledaju na silu reyi i konac dela, poqima donoseçi nepogrewivi sud. Me$utim, uobiyajenije je dayovek gleda na lice, a Bog na srce (1.Car.16,7).

34. Bog je odluyio da se u pokoleqima ne prekraçuje pri-premaqe Duhom Svetim Qegovih proroka ili prijatexa radiure$ivaqa Crkve Qegove. Drevna zmija ne prestaje da bxuje ot-rov greha u uwi xudi na pogubxeqe duwa. Zar utoliko pre Onajko je ponaosob sazdao srca nawa (Ps.32,15) neçe sa zemxe smireqapodiçi siromaha, i sa $ubriwta strasti uzdiçi ubogoga (Ps.112,7),waxuçi kao pomoç nasle$u svome may Duha, koji je rey Boùija(Ef.6,17). Prepodobni se odriyu sebe zapoyiquçi smireqem i pe-quçi se na visinu poznaqa. Qima se odozgo silom Boùijom dajerey mudrosti kako bi blagovestili spaseqe Crkvi Qegovoj.

35. Poznaj sebe samog, tj. stekni istinsko smireqe, koje teuyi da se drùiw smirenoumxa i da skruwavaw srce. Qega delaji yuvaj. Ukoliko jow nisi poznao sebe, neçew znati ni wta jesmireqe, uopwte se ne dotakavwi qegovog delaqa i yuvaqa. Jer,samopoznaqe je svrha delaqa zapovesti.

36. Onaj ko je svojom yistotom dostigao do poznaqa biça,poznao je sebe saglasno izreci: —Poznaj sebe”. Onaj, pak, ko jowuvek nije dostigao do poznaqa smisla [naznayeqa] tvorevine i bo-ùanstvenih i xudskih stvari, poznao je naravno stvari oko sebei van sebe, ali nimalo nije sebe upoznao.

37. Drugo sam ja, a drugo ono wto je u vezi sa mnom. Drugo je,tako$e, ono wto je u vezi sa mnom, a drugo ono wto je okolo mene,i drugo ono wto je izvan mene. Ja sam obraz Boùiji, koji se vidiu umnoj, besmrtnoj i slovesnoj duwi. Jer, ja imam um, tj. oca slo-va, nerazdexivog od duwe i jednosuwnog sa qom. Ono wto je u ve-zi sa mnom jesu usa$ene osobine yoveka da caruje i nayelstvujetvorevinom, da je slovesan i samovlastan [slobodan]. Ono wto jeokolo mene jeste ono wto mogu da izaberem sopstvenim proizvo-xeqem: da budem zemxoradnik, trgovac, uyen yovek, mudroxubac.Ono wto je izvan mene je sve ono wto se navodi u druwtvenimpoyastima i u svetskom blagorodstvu, tj. bogatstvo, slava, yast,


blagostaqe, visoki yinovi, ili suprotno, tj. siromawtvo, be-slavxe, bewyawçe, nesreça.

38. Onaj ko je poznao sebe poyinuo je od svih dela po Bogu iuwao u svetiliwte Boùije, u misleno bogosluùeqe Duha i u bo-ùanstveno pristaniwte bestrawça i smireqa. Onaj, pak, ko se-be jow nije poznao preko smirenoumxa i poznaqa u trudu i znojuhodi putem ovoga ùivota. O reyenome je David govorio: I bi pre-da mnom trud (i muka), dok ne u$oh u svetiliwte Boùije (Ps.72,17).

39. Onaj ko je poznao sebe (kroz veliko yuvaqe u odnosu naspoxawqost, kroz napuwtaqe svetskih dela i strogo ispitiva-qe savesti) iznenadno stupa u duwu i neko boùanstveno smire-qe iznad reyi, koje srcu donosi skruwenost i suze toplog umile-qa. Onaj ko ispita qegovo dejstvo sebe smatra zemxom i pepelomi crvom, a ne yovekom, nedostojnim yak i ùivota stoke. Zbog pre-vashodstva dara Boùijeg [yovek] dospeva u dubinu smirenoumxa.Onaj ko se udostojio da prebiva u reyenom daru ispuqava se ne-izrecivom opijenowçu umileqa. Izawavwi iz sebe, on spoxaw-qost ne smatra ni u wta, tj. jelo, piçe i odevaqe tela (izuzevnajneophodnijega), buduçi da se promenio izmenom desnice Viw-qega (Ps.76,11)

40. Smireqe je najveçe me$u vrlinama. Jer, one u koje seuseli kroz iskreno pokajaqe (uzevwi za saputnicu molitvu sauzdrùaqem), ono odmah yini slobodnim od ropstva strastima,dajuçi mir qihovim [duwevnim] silama, suzama im yisteçi srce iispuqavajuçi ih tiwinom kroz nailazak Duha. Sa reyenim na-strojeqem, qima postaje jasan smisao poznaqa Boùijeg, te ulazeu umozreqe tajni Carstva Boùijeg i smisao tvari. I ukoliko seudubxuju u dubinu Duha, utoliko se pogruùavaju u dubinu smire-noumxa, usled yega u qima raste poznaqe vlastite mere i nemo-çi xudske prirode. U qima raste i xubav prema Bogu i bliù-qem, usled yega postaju ube$eni da crpu osveçeqe i od jednogpozdrava i bliskosti onih sa kojima opwte.

41. Smirenoumxe, umileqe i yista molitva ponajviweokrixuju duwu na yeùqu ka Bogu i xubav prema xudima. Smire-noumxe skruwava duh, pokreçe potok suza i uyi da se vidi vlas-tita nemoç, predstavxajuçi pred oyima neznatnost xudskih me-ra. Umileqe yisti um od svega vewtastvenog, prosveçuje oko sr-ca i yini da je yitava duwa blistava. Yista molitva, pak, yita-vog yoveka spaja sa Bogom, yini da yovek postaje sudeonik an$el-ske trpeze, daje mu da okusi sladost veynih Boùijih dobara,snabdeva ga riznicama velikih tajni i rasplamsava xubavxu,podstiyuçi ga da se usudi da svoju duwu polaùe za prijatexesvoje, buduçi da se veç uzdigao iznad granica telesne niwtav-nosti.


42. Sayuvaj mi ti dobri zalog smireqa koje yini bogatim,u koje se na yuvaqe polaùe sakrivena riznica xubavi, u kome seyuvaju biseri umileqa, i u kome se kao na prestolu okovanomzlatom uspokojava Car, Hristos Bog, deleçi darove Duha Svetogaqegovim privrùenicima i udostojavajuçi ih velikih dostojan-stava: smisla Qegovog poznaqa, Qegove neizrecive mudrosti,prozreqa boùanstvenih stvari, predvi$aqa xudskih stvari,ùivotvornog umrtvxivaqa u bestrawçu i najtewqeg sjediqeqasa Qim radi sacarovaqa sa Qim u Carstvu Oca i Sina, kao wtomu se sam molio, govoreçi o nama: Oye, hoçu da i oni koje si mi daobudu sa mnom gde sam ja (Jn.17,24).

43. Ukoliko se onaj ko se delatno trudi u ispuqavaqu za-povesti iznenada ispuni neiskazivom i neizrecivom radowçu,izmenivwi se nekom divnom i neopisivom promenom i gotovosvukavwi telesno breme, zaboravxajuçi na hranu, san i drugeprirodne potrebe, neka zna da ga je posetio Bog, proizvodeçi uqemu ùivotvorno umrtvxeqe, koje ga uvodi u staqe besplotnih.Reyenog blaùenog ùivota vinovnica jeste smireqe, hranitexkai majka - sveto umileqe, prijatexica i sestra - umozreqe bo-ùanstvene svetlosti, presto - bestrawçe, kraj - Presveta Troji-ca, Bog.

44. Onaj ko je dostigao do reyenog vrhunca ne moùe da budezadrùavan uzama yula ni za wta tvarno. On ne obraça pogled nina kakve ùivotne utehe, ne razlikujuçi nedoliyno od doliynog.Kao wto Bog podjednako daje kiwu i sunce i pravednima i ne-pravednima, zlima i dobrima (Mt.5,45), i on ispuwta i prostirezrake svoje xubavi na sve, ne buduçi tesan u utrobi, veç za svebuduçi bogat xubavxu. On oseça tesnotu i teùinu jedino kad nemoùe svima da yini dobro koliko bi hteo. I kao nekada iz Ede-ma, javxa se drugi izvor umileqa iz koga teku yetiri nayela, tj.smirenoumxe, yistota, bestrawçe i visoka nerasejana molitva,napajajuçi lice yitave mislene tvorevine Boùije.

45. Oni koji nisu okusili sladost suza umileqa i koji neznaju za qihovu blagodat i dejstvo misle da se one niyim ne raz-likuju od onih koje se prolivaju za pokojnicima, izmiwxajuçimnoge vrste praznih pretpostavki i zakxuyke pune nedoumica.Me$utim, one su nam uro$ene po prirodi. Ukoliko se gordost umaprekloni ka smirequ, a duwa skupi oyi pred prelewçu vidxi-vih dobara, ustremivwi ih jedino ka umozrequ prve nevewtas-tvene svetlosti, odbaciçe se svako oseçaqe prema svetu i stiçiçe uteha od Duha. I iz qe, kao voda iz izvora, poteçi çe suze, na-sla$ujuçi joj yula i ispuqavajuçi joj razum svakom radowçu i bo-ùanstvenom svetlowçu. Wtaviwe, one skruwavaju srce i um yi-ne smirenoumnim u vi$equ boxega. Niwta reyeno se ne moùenaçi kod onih koji playu i ridaju iz drugih razloga.


46. Nije moguçe da se pokrene izvor suza bez najdubxegsmirenoumxa, kao wto nije moguçe biti smirenouman bez umile-qa, koje nastaje nailaskom Duha. Jer, umileqe se Svetim Duhomra$a od smirenoumxa, a smirenoumxe od umileqa. Kao karike nalancu, oni se drùe jedno drugog i vezuju jednom blagodaçu, sayi-qavajuçi neraskidivu svezu Duha.

47. Svetlost koja od Duha Svetog silazi na duwu obiynoodlazi usled mrzovoxe, nemara i neopreznosti u odnosu na reyii jelo. Jer, nemar u odnosu na hranu i uopwte sita trpeza, te ne-uzdrùaqe jezika i nezadrùavaqe oyiju qu izgone i yine nas po-mrayenima. Ukoliko se, pak, napunimo tamom, sve zveri wumskenawega srca i laviçi, tj. strasne pomisli sa rikaqem se razila-ze po duwi, traùeçi sebi hranu u strastima, pokuwavajuçi daukradu skrivnicu koju je u nama poloùio Duh (Ps.103,20-21). Me$u-tim, nawa istinska prijatexica, tj. uzdrùaqe i an$elotvornamolitva ne samo da ne dozvoxavaju da se newto sliyno desi u du-wi, veç u umu yuvaju neugasivu svetlost Duha, srce yine tihim iyistim, toye boùanstveno umileqe, duwu wire xubavxu premaBogu, yitavu je, u vesexu i devstvenosti, sjediqujuçi sa Hris-tom.

48. Slovesnosti je ponajviwe svojstvena yednost i zdravo-umxe [yistota] duwe, yija majka i prijatexica jeste sveopwte uz-drùaqe, a otac - strah Boùiji. Pretvorivwi se u yeùqu za Bo-gom i sjedinivwi se sa stremxeqem prema boùanstvenim stva-rima, strah Boùiji duwu yini slobodnom od straha, punom xu-bavxu i majkom boùanstvene slovesnosti.

49. Sjedinivwi se sa duwom, strah je kroz pokajaqe yinibremenitom pomislima o sudu, usled yega je obuzimaju patqe ad-ske (Ps.114,3). Qu trzaju uzdasi i bolovi i stiskaqa srca pri po-misli na buduçe uzvraçaqe za r$ava dela. Kroz mnoge suze i na-pore umnoùivwi u unutrawqosti razuma zayeti duh spaseqa,ona ga i ra$a na zemxi srca svoga. Oslobodivwi se od muke pri[pomisli na] ad i izbavivwi se od steqaqa pod dejstvom [predstava]o sudu, ona u sebe prima yeùqu i radost zbog buduçih dobara, su-sreçuçi se sa prijatexicom, tj. sa yednowçu i zdravoumxem, kojije iskrenom xubavxu sjediquju sa Bogom. Sjedinivwi se, pak, saBogom, duwa oseça neizrecivo uùivaqe, usled yega veç sa uùi-vaqem i nasla$ivaqem proliva suze umileqa, postajuçi tu$aoseçaqu za bilo wta svetsko. Ona kao u izvansebnosti ùuri za%enikom, uzvikujuçi mu bezglasnim glasom: —Za tobom i za mi-risom tvoga blagouhaqa ùurim. Reci mi gde se nalaziw, ti, koga jezavolela duwa moja, gde napasaw, gde poyivaw u podne yistog umo-zreqa, kako bih se moùda nawla u stadu pravednika (Pes.1,3; 6).Jer, svetlost velikih tajni je kod tebe”. I uvevwi je u skrivnicu


skrivenih tajni svojih, %enik yini da postaje umozritexnicanaznayeqa tvorevine sa mudrowçu.

50. Nemoj govoriti u srcu svom da je veç nemoguçe da stek-new yednost devstvenosti nakon viwestrukog razvrata i besni-la tela. Jer, nakon usrdnog truda pokajaqa uz zlopaçeqe i du-wevnu toplinu, praçenu rekom suza umileqa, ruwi se svaka tvr-$ava greha i gasi svaki ogaq strasti, te se dewava novo ro$eqeodozgo nailaskom Duha Utewitexa. I duwa opet postaje palatayednosti i devstvenosti. Dowavwi u qu u svetlosti neizrecivoji radosti, natprirodni Bog zaseda na visinu qenog uma kao naprestol slave, dajuçi mir qenim silama, govoreçi: —Mir vam odstrasti koje vas napadaju. Mir svoj dajem vam radi vaweg prirod-nog dejstvovaqa. Mir svoj vam ostavxam radi dostizaqa natpri-rodnog savrwenstva”. Iscelivwi trojiynim darivaqem miratrodelnost duwe, uzdigavwi je ka trojiynom savrwenstvu i sje-dinivwi je sa sobom, Bog je veç yini potpuno devstvenom, dob-rom, prekrasnom, pomazavwi je blagouhaqem uxa yednosti, i go-voreçi: —Ustani i pri$i, bliska moja, dobra moja, golubice moja, sadelatnim mudroxubxem. Jer, eto zima strasti pro$e, kiwa slas-toxubivih pomisli ode, mimoi$e, i cveçe vrlina sa mirisom po-misli se javi na zemxi srca tvoga. Ustani, do$i meni sa poznaqemprirodnog umozreqa, do$i, golubice moja sama u pokrov i primraktajanstvenog bogoslovxa i tvrde kao kamen vere u mene, Boga”(Pes.2,10-14).

51. Od onih koji su se udostojili dobre izmene i usho$eqanaviwe, blaùen je onaj ko je delatnim mudroxubxem preskoyiostenu strasnih navika i posrebrenim krilima bestrawça sa po-znaqem uziwao u misleni vazduh umozreqa svega postojeçeg, apotom se podigao u mrak bogoslovxa, najzad poyinuvwi od svihdela svojih u Bogu blaùenim ùivotom. On je u savrwenstvu po-stao zemaxski an$eo i nebeski yovek, proslavivwi Boga u sebi,radi yega çe i qega Bog proslaviti.

52. Oni koji xube zakon Boùiji imaju puno mira i za qihne postoji uzrok sablazni. Jer, Bogu nije ugodno ono wto se xudi-ma dopada, nego ono wto moùda [xudima] ne izgleda dobro, ali jepo svojoj prirodi veoma dobro za onoga ko zna smislove [naznayeqa]biça i stvoreqa.

53. Izvrsno je da [yovek] umre za svet i da ùivi za Hrista.Jer, u suprotnom, ne moùe da se preporodi, saglasno sa reyju Gos-podqom: Ako se ko ne rodi odozgo, ne moùe uçi u Carstvo Boùije(Jn.3,3). Reyeno ro$eqe se zbiva pokoravaqem duhovnim ocima.Jer, ukoliko u sebe ranije ne primimo seme reyi sa uyeqem ota-ca i ukoliko nas ne usvoje Bogu, mi se ne moùemo ponovo roditi.Dvanaestoricu apostola je jedan Hristos porodio, a oni sedam-desetoricu apostola. Qih je usvojio Bog i Otac, kao wto Gospod


govori: Vi ste sinovi Oca svoga koji je na nebesima (Mt.5,45). Stogai [sveti] Pavle nama govori: Jer ako imate i hixade uyitexa uHristu, ali nemate mnogo otaca. Jer vas u Hristu Isusu ja rodih…Ugledajte se na mene (1.Kor.4,15-16).

54. Ukoliko se [yovek] ne pokori duhovnom ocu podraùavaju-çi Hrista (koji se pokorio Ocu svome do krsne smrti), znayi dase neçe ni preporoditi. Onaj, pak, ko nije postao xubxeni sindobroga oca, i nije se preporodio Slovom i Duhom, kako çe sampostati dobar otac dobrih sinova i kako çe roditi dobru duhov-nu decu, sliynu ocu svome po dobroti? Drugayije reyeno, plod çesvakako biti sliyan drvetu.

55. R$avo neverje je porod lukavog srebroxubxa i najporoy-nije zavisti. Ukoliko je ono r$avo, nije li jow r$avije ono wtoga ra$a? Jer, ono sinovima xudskim xubav prema zlatu yini po-ùexnijom od xubavi prema Hristu. Ono yini da se Sazdatexvewtastva smatra niùim od tvorevine. One koji se rado slaùuda istinu Boùiju zamequju laùju, i da viwe powtuju tvar negoTvorca (Rim.1,25), ono uyi da se qoj sluùi viwe negoli Bogu. Re-yeni porok je veoma r$av, usled yega se i naziva drugim idolopo-klonstvom. Utoliko je jow r$avija duwa koja proizvoxno [svojevox-no] boluje od qega.

56. Ukoliko hoçew da budew prijatex Hristov, omrznizlato i nenasitu xubav prema qemu. Jer, ono ka sebi privlayirazum onoga koji ga xubi. Ono ga odvaja od najsla$e xubavi premaGospodu Isusu, koja se ne projavxuje u reyima, nego u ispuqavaquQegovih zapovesti. Ukoliko poùeliw zlato, svakako çew ga,avaj, dobiti, naravno, ukoliko se xubav prema qemu moùe smat-rati dobitkom, a ne velikim gubitkom u odnosu na xubav premaHristu. Znaj da çew u reyenom sluyaju Hrista potpuno izgubiti,tj. Boga, koji je glava xudima i bez koga im nema ùivota i spase-qa.

57. Ukoliko voliw zlato, ti ne voliw Hrista. Ukoliko nevoliw Hrista, a voliw zlato, treba da shvatiw kome reyeni na-silnik hoçe da te upodobi. Onome koji bewe uyenik, premda ne-verni, i prijatex, premda se pokazao kao zaverenik, koji je zloustao na opwteg Vladiku, bedno otpao od vere i xubavi premaQemu i bacio se u dubinu oyajaqa. Uplawi se reyenoga primerai beùi od zlata i xubavi prema qemu kako bi stekao Hrista,ukazujuçi istovremeno i istinsku xubav prema sebi. Jer, vidiwkakav je udeo onoga ko je upao u navedeni [greh].

58. Bez priziva odozgo nikada nemoj iskati da dobijew pr-venstvo [u yinu], tj. jedino uz pomoç zlata ili xudskog posredova-qa, yak i ako primetiw da imaw snage da pomaùew duwama. Jer,tri moguçe nevoxe mogu da te susretnu, i jedna çe se svakako de-siti: ili çe negodovaqe i xutina Boùija naiçi na tebe kroz


razliyite napasti i skorbne okolnosti, pri yemu çe na tebe us-tati ne samo xudi, nego i skoro yitava tvar, te çe ti ùivot bi-ti pun uzdisaqa, ili çew sa velikim bewyawçem biti svrgnutpowto te nadvladaju drugi, ili çew umreti pre svog vremena,buduçi poseyen iz ovoga ùivota.

59. Niko ne moùe da smatra niwtavnom slavu i bewyawçeili da bude iznad uùivaqa i patqe ukoliko se nije udostojio davidi yime se stvari zavrwavaju. Ukoliko, pak, uvidi da se svakaslava, svako zadovoxstvo i uteha, svako bogatstvo i dobrobit za-vrwavaju niyim, s obzirom da smrt sve odnosi i uniwtava i uko-liko pozna oyiglednu ispraznost xudskih stvari, on çe svoja yu-la okrenuti prema kraju boùanstvenih stvari. On se, dakle, ve-zuje uz one [stvari] koje opstaju i koje ne mogu da propadnu. Iwtu-çi ih, on postaje viwi od patqe i uùivaqa zemaxskih: od patqe- stoga wto je u duwi pobedio slastoxubxe, slavoxubxe i srebro-xubxe, i od uùivaqa - stoga wto je od duwe odvojio svetsko yulo.On je svagda jednak, bez obzira da li ga powtuju ili bewyaste, dali ga okruùuju patqe ili ugodnosti, za sve blagodareçi Bogu ipomiwxu ne silazeçi dole.

60. Marxivi moùe i po snovi$eqima da prepoznaje pokre-te i raspoloùeqa duwe, te da u skladu sa qima usmerava stara-qe o ustrojstvu svog [duhovnog] staqa. Jer, telesni pokreti i du-wevna mawtaqa se odvijaju u skladu sa unutrawqim nastroje-qem yoveka i qegovim brigama. Onaj ko ima vewtastvoxubivu islastoxubivu duwu, mawta o sticaqu stvari i novyanim dobi-cima, o ùenskim oblicima i strasnim zagrxajima, usled yega muse dewavaju oskrnavxeqa tela i odeçe. Onaj ko ima lakomu isrebroxubivu duwu [u snu] svagda vidi zlato: yas traùi uplate,yas umnoùava postotke, yas dobijeno sakriva u kasu, yas kao damu se sudi zbog nemilosrdnosti. Onome ko je gnevxiv i pun za-visti priyiqavaju se da ga gone zveri ili otrovni gmizavci, us-led yega oseça veliki uùas i strah. Onaj, pak, ko je u duwi puntawtine mawta o svojoj slavi, o buynim narodnim doyecima, i oyinovima i starewinstvima koja mu se nude i uruyuju, prema ye-mu i budan ima sklonost. Onaj yija je duwa gorda i ispuqenanadmenowçu vidi sebe kako se vozi u blistavim koyijama ili ka-ko leti na krilima po vazduhu, dok ostali trepte pred veliyi-nom qegove vlasti. Na sliyan nayin i bogoxubivi yovek, kaorevnostan za vrlinska dela i pravedan u podvizima blagoyawça,u snu vidi ili doga$aqe buduçih stvari, ili otkriveqe straw-nih vi$eqa, imajuçi duwu yistu od uticaja vewtastva. Budeçise, on se svagda nalazi u molitvi sa umileqem i mirnom ustroj-stvu duwe i tela, sa suzama na obrazima i besedom sa Bogom naustima.


61. Ono wto nam se predstavxa u snu su ili snovi, ili vi-$eqa, ili otkriveqa. Snovi u uobrazixi uma ne ostaju neizme-qivi. Qihovi predmeti se meqaju, tj. jedni potiskuju druge ilise meqaju u druge. Od qih nema nikakve koristi i samo qihovomawtaqe iwyezava zajedno sa bu$eqem. Qih marxivi treba dapreziru. Vi$eqa sve vreme ostaju nepromeqiva, ne preobraùa-vajuçi se jedno u drugo. Ona ostavxaju peyat u umu, usled yega namnoge godine ostaju nezaboravna. Ona pokazuju dewavaqa budu-çih stvari i duwi donose korist, privodeçi je u umileqe krozpredstave strawnih izgleda. Ona onoga ko ih vidi yine udubxe-nim u sebe i punim trepeta zbog neizmeqivog umozreqa straw-nih stvari koje su izobraùene. Marxivi revnitexi reyena vi-$eqa treba da smatraju dragocenim. Otkriveqa su, pak, umozre-qa yiste i prosveçene duwe iznad svakog yula. Ona predstavxajuizvesna divna boùanstvena dela i shvataqa, tajnovodstvo uskrivene Boùije tajne, doga$aqe za nas najvaùnijih predmeta iopwtu izmenu svetskih i xudskih stvari.

62. Od navedenih vrsta [predstavxaqa] prva su svojstvenavewtastvenim i teloxubivim xudima, za koje je bog - stomak ineumereno nasiçivaqe i yiji je um obuzet tamom usled nemarnogi strastima rastrzanog ùivota. Nad qima se izruguju demoni po-sredstvom mawtaqa. Druga [su svojstvena] marxivima, koji yistesvoja duwevna yula i na koje vi$eno blagotvorno deluje na shva-taqe boùanstvenih stvari i na [vrlinsko] usho$eqe. Treça [su svoj-stvena] savrwenima, koji primaju dejstvo Boùanstvenog Duha.Oni su sa Bogom sjediqeni bogoreyitom duwom.

63. Snovi$eqa nisu istinita kod svih xudi. Ona se u vla-dalaykom delu uma ne zapeyaçuju se kod svih, veç samo kod onihyiji je um oyiwçen i yija su duwevna yula prosveçena, koji sunapredovali do prirodnog umozreqa, koji ne brinu o ùivotnimstvarima, koji se ne staraju o sadawqem ùivotu, yije je dugo gla-dovaqe obrazovalo opwte uzdrùaqe i koje su znoj i napori poBogu priveli svetiliwtu Boùijem, tj. poznaqu postojeçega iviwoj mudrosti, yiji je an$elski ùivot sada skriven u Bogu i ko-je je napredak u svewtenom tihovaqu uzveo na stepen prorokaCrkve Boùije, o kojima je u Mojsijevoj [kqizi] Bog rekao: Ukolikobude prorok me$u vama, javiçu mu se u snu i u vi$equ çu govoriti saqim (Bro.12,6), i u Joilovoj [kqizi]: I biçe potom da çu izliti odDuha moga na svaku plot i proricaçe sinovi vawi i kçeri vawe, istarci vawi çe ugledati snove i mladiçi vawi çe videti vi$eqa(Joil 2,28).

64. Tihovaqe je staqe uma izbavxenog od svih uznemireqa,tiwina slobode i duwevne radosti, neuznemiravano i neuzbur-kivano utvr$eqe srca u Bogu, svetlo umozreqe, poznaqe Boùijihtajni, rey mudrosti iz yistog razuma, bezdan boùanstvenih shva-


taqa, ushiçeqe uma, beseda sa Bogom, neuspavxivo oko, umna mo-litva, neumorni veliki pokoj u naporima i najzad sjediqeqe ispajaqe sa Bogom.

65. Sve dok je duwa rastrojena u sebi usled neurednog dej-stva qenih sila, te nesposobna da u sebe smesti boùanstvenezrake, sve dok se ne oslobodi od ropstva telesnog razmiwxaqa isve dok ne okusi mir usled prekidaqa borbe neuzdrùxivihstrasti, qoj je neophodno veliko çutaqe usta kako bi i sama mog-la govoriti sa Davidom: A ja kao gluv ne sluwah, i kao nem ne otva-rah usta svoja (Ps.37,14). Ona uvek treba da bude tuùna i da saskruwenowçu hodi putem zapovesti Hristovih, sve dok je jowùalosti neprijatex i dok yezne za nailaskom Utewitexa. Jer,ukoliko prebiva u umilequ i sebe omiva suzama, On çe joj daro-vati pravu slobodu.

66. Ukoliko med vrlina koji se priprema u tihovaqu pre-vazi$e smireno telo usled podviga mudroxubxa, ukoliko mu du-wevne sile stupe u prirodno staqe usled obaraqa [telesnog] raz-miwxaqa, ukoliko oyisti srce suzama i postane sposoban daprima zrake Duha, obukavwi se u netruleùnu ùivotvornu mrt-vost Hristovu, te ukoliko primi Utewitexa sa ogqenim jezi-kom, sedeçi u peçi tihovaqa, [podviùnik] je veç duùan da sa sme-lowçu govori veliyinu Boùiju i u crkvi velikoj blagovesti prav-du Qegovu (Ps.144,11; 39,10), buduçi da je u unutrawqost primiozakon Duha. Inaye çe, sliyno nevaxalome sluzi koji je sakrio ta-lanat gospodara svoga u zemxu, biti bayen u ogaq veyni. Powtoje svoj greh omio pokajaqem i opet primio proroyki dar, Davidnije mogao da skriva Boùije dobroyinstvo, te se obraçao Bogu:Evo usta moja neçu spreyiti, Gospode, ti znaw. Pravdu tvoju neskrih u srcu mome, istinu tvoju i spaseqe tvoje rekoh; ne krih mi-lost tvoju i istinu tvoju od sabora velikog (Ps.39,11).

67. Um koji je oyiwçen od svake neyistote za duwu postajezvezdano nebo po svojim bxewtavim i svetlim shvataqima, ima-juçi u sebi Sunce pravde koje sija i u svet ispuwta svetle zrakebogoslovxa. Powto se slovesnowçu pogruzi u bezdan mudrosti,on iznosi jednostavne i nepomewane izglede stvari i jasna ot-kriveqa sakrivenog kako bi se obznanila dubina i visina i wi-rina poznaqa Boùijeg. Primivwi reyeno u svoja nedra kao pri-rodno, on potom reyima objawqava dubine Duha svima koji u se-bi imaju Boùanstvenog Duha, otkriva lukavstvo duhova i saop-wtava tajne Carstva nebeskog.

68. Telesnu pohotu i poigravaqe tela spreyavaju uzdrùa-qe, post i duhovna borba. Duwevno raspaxivaqe i uznemirava-qe srca hladi yitaqe Boùanstvenih Pisama, neprestana molit-va - smirava, a umileqe - stiwava kao uxe.


69. Yista molitva, tu$a svemu vewtastvenome, ponajviweyoveka yini dostojnim sabesednikom Bogu. Ona sa Slovom sjedi-quje onoga ko se moli nerasejano, u duhu, omivajuçi duwu suzama,nasla$ujuçi se sladowçu umileqa i prosveçujuçi se svetlowçuDuha.

70. Koliyina u molitvenom psalmopojaqu je prekrasna,ukoliko je rukovo$ena trpxeqem i paùqom. Ipak, zapravo ka-kvota oùivxava duwu i dovodi do ploda. Kakvota psalmopojaqai molitve sastoji se u moxequ umom u duhu. Umom se moli onajko, pojuçi i moleçi se, razmatra ono wto se sadrùi u Boùanstve-nom Pismu i ushodi shvataqem u srcu svome kroz bogodoliynemisli. Duwa koja se qima ushiçuje u vazduhu svetlosti, postajeozarena i jow viwe se yisti, sva se uzdiùuçi ka nebesima. Po-smatrajuçi krasote dobara koja su pripremxena svetima, ona se isama zagreva ùexom za qima. I u qoj se odmah javxa plod molit-ve kroz toyeqe izvora suza iz oyiju po dejstvu svetlotvornog Du-ha. One duwi pruùaju sladostan ukus, usled yega yesto sasvim za-boravxa telesnu hranu. Reyeno i predstavxa plod molitve kojise od kakvote psalmopojaqa ra$a u duwama koje se mole.

71. Plod Duha prati kakvotu molitve. Kakvotu, pak, pre-krasno prati koliyina psalmopojaqa. Ukoliko nema ploda, i ka-kvota je suva. Ukoliko je ona suva, utoliko pre je suva koliyina.I premda i daje napor telu, ona svakako za mnoge biva nekoris-na.

72. Yuvaj se neprijatexskih zamki kada se moliw i pevawPsalme Gospodu. Demoni nas ili varaju, kraduçi oseçaqe duwe,ili nas navode da govorimo jedno umesto drugog, pretvarajuçistihove Psalama u hule i vadeçi iz usta nawih nepriliyne re-yi. Kada poynemo Psalam, oni nawe reyi navode na kraj i onowto se nalazi izme$u rasprwavaju iz uma. Oni nas zadrùavaju najednom stihu ne dozvoxavajuçi, usled zaborava koji izazivaju, dase setimo nastavka. Tako$e, kada smo na sredini Psalma oni iz-nenada iz uma briwu svako seçaqe na prethodne stihove usledyega se ne seçamo ni wta smo govorili, niti moùemo da ga na$e-mo i ponovimo. Oni reyeno yine da bi izazvali nemar i mrzovo-xu, te da nas liwe plodova molitve, ube$ujuçi nas da smo se veçdugo molili. Ti, pak, krepko istraj i nastavi sa psalmopojaqemjow sporije kako bi poùqeo korist od molitve pri umozrequonoga wto sadrùe stihovi i kako bi se obogatio prosveçeqemSvetoga Duha, koji dolazi u duwe molitvenika.

73. Ukoliko ti se reyeno desi kada se staraw da pojew sarazumnowçu pazi da se ne oleqiw i padnew u mrzovoxu, te te-lesni pokoj pretpostaviw duwevnoj koristi, pomislivwi da jeveç pozni yas. Yim primetiw da ti je um zarobxen, ti se zausta-


vi i usrdno se vrati na poyetak Psalma, yak i ako si veç na qe-govom kraju. Ti poyni ispoyetka i po redu yitaj isti Psalam, yaki kad bi ti se mnogo puta u satu desilo da budew zarobxen [ne-paùqom]. Radeçi na reyeni nayin, demoni çe, ne podnoseçi tvojetrpxeqe i istrajnost i silu revnosti, pobeçi od tebe, pokrive-ni stidom.

74. Treba dobro da znaw da neprestana molitva ne odlaziod duwe ni daqu ni noçu. Ona se ne sastoji u podizaqu ruku, niu molitvenom poloùaju tela, ni u izgovaraqu molitava jezikom(ostajuçi nevidxiva telesnim oyima), veç u umnom delaqu sa se-çaqem na Boga, pri postojanom umilequ. Qu shvataju jedino onikoji umeju da je shvate.

75. U molitvi se moùe svagda prebivati ukoliko se pomis-li drùe sabrane pod vladalawtvom uma u punom miru i poboù-nosti, ukoliko se proniye u dubine Boùije i iwte ukus najsla-$eg toka umozreqa, koji iz qe istiye. Reyeno, pak, nije moguçe uodsustvu mira. Neprestana molitva moùe da se uspostavi samo uonome yije su duwevne sile umirene poznaqem.

76. Ukoliko ti za vreme molitve Bogu do$e brat i pokucana vrata tvoje kelije, nemoj delo molitve pretpostaviti deluxubavi, prezrevwi brata koji ti kuca. Jer, reyeno je Bogu ugodno.On od tebe u navedeno vreme ùeli jelej xubavi, a ne ùrtvu mo-litve. Stoga, ostavxajuçi dar molitve, pruùi bratu besedu xu-bavi, podmirujuçi qegovu ùexu. Potom, vrativwi se, prinesidar svoj Ocu duhova sa suzama i skruwenim srcem, te çe se praviduh obnoviti u utrobi tvojoj.

77. Tajinstvo molitve se ne vrwi u odre$eno vreme i naodre$enom mestu. Jer, ukoliko delo molitve veùew za yasove,vreme i mesto, ti çew kao po pravu ostalo vreme da provodiw uispraznim zanimaqima. Granica molitve jeste nepokretno pre-bivaqe uma oko Boga. Delo molitve jeste prebivaqe duwe oko bo-ùanstvenih stvari, a vrhunac molitve jeste prilepxivaqe raz-umom uz Boga kako bi se sa Qim bilo jedan duh, po odre$equ i re-yi apostola (1.Kor.6,17).

78. Premda si veç umrtvio udove tela, duwevno oùiveoDuhom i udostojio se natprirodnih darova od Boga, ipak nemojdozvoxavati da slovesna sila tvoje duwe luta, veç je priuyi dase svagda kreçe u seçaqu na ranije grehe i na adske muke, misle-no gledajuçi na sebe kao na osu$enika. Zapowxavajuçi svoj umreyenim pomislima i gledajuçi na sebe kao na osu$enika, tiçew sayuvati skruweni duh i u sebi imati ùivotvorni izvorumileqa, koji toyi struje boùanstvene blagodati. I Bog çe da tegleda i da ti daje Duha radi utvr$ivaqa tvoga srca.

79. Blagorazumni post, koji prati bdeqe sa bogomislijem imolitvom ubrzo svog delatexa privodi granicama bestrawça,


ukoliko mu se i duwa u obixu smireqa obliva suzama, goreçi xu-bavxu prema Bogu. Dowavwi do qega, on çe biti uveden u duhov-ni mir, koji prevazilazi svaki slobodni um, xubavxu ga sjediqu-juçi sa Bogom.

80. Car ne razmiwxa o slavi i carstvu i ne zanosi se i neraduje se drùavnoj vlasti koliko se monah raduje zbog bestrawçai suza umileqa. Razmiwxaqe prvoga vene zajedno sa carstvom, ablaùeno bestrawçe odlazi zajedno sa [podviùnikom] i prebiva saqim u radosti u beskonayne vekove. On se u sadawqem ùivotume$u xudima kreçe kao toyak, unekoliko se dodirujuçi zemxe ionoga wto je na zemxi po neophodnim zahtevima prirode. On se,me$utim, yitav uznosi u misleni vazduh, u sebi spajajuçi poye-tak i kraj i urezujuçi vidove blagodatnih darova u venac smire-qa. Za qega je obilna trpeza umozreqe postojeçeg, piçe - yawamudrosti, a pokoj - Bog.

81. Onoga ko dobrovoxno sebe predaje vrlinskim naporimai sa vrelim usr$em hodi podviùniykim putem, Bog udostojavavelikih darova. Kreçuçi se u napredovaqu ka sredini, on dolazido boùanstvenih otkriveqa i vi$eqa, postajuçi sve svetliji imudriji ukoliko se viwe napreùe qegov podviùniyki trud. Us-hodeçi, pak, na visinu umozreqa, on sve viwe protiv sebe izazi-va zavist pogubnih besova. Jer, oni ne mogu ravnoduwno da gleda-ju kako se yovek izmequje u an$elsku prirodu. Oni se ne leqe datajno na qega puwtaju strelu nadmenosti. Ukoliko se, shvativ-wi neprijatexsku zamku, sakrije u tvr$avu smireqa, prekoreva-juçi se, on çe izbeçi nevoxu gordosti i biti uveden u prista-niwte spaseqa. U suprotnom, ostaviçe ga pomoç odozgo i biçepredan u ruke duhova zlobe, koji ga iwtu na nevoxno kaznenoobuyavaqe stoga wto se nije proizvoxno opitovao. Duhovi kaz-nenog obuyavaqa jesu duhovi slastoxubxa i teloxubxa, zlobe igneva, koji ga smiravaju xutim napadima, sve dok ne pozna svojunemoç. I oplakavwi svoj pad, on çe se izbaviti od vaspitavaqa,te sa Davidom uzviknuti: Dobro mi je wto si me unizio, da bih na-uyio zakone tvoje (Ps.118,71).

82. Bog neçe da nas svagda smiravaju strasti, niti da se,goqeni qima, upodobxavamo zeyevima, koji mu pribegavaju jedi-no kao prema kamenu pribeùiwta. Inaye, On ne bi rekao: Ja re-koh: Bogovi ste i sinovi Viwqega svi (Ps.81,6). On ùeli da mi kaojeleni ushodimo na visoke gore Qegovih zapovesti i da smo ùed-ni ùivotvornih voda Duha. Progutavwi zmije, jeleni putem vat-renosti od dugog tryaqa po prirodi, kako govore, otrovnu priro-du zmija divno pretvaraju u hranu koja nije wtetna. I mi svakustrasnu pomisao koju primamo u utrobu razuma treba dejstvom og-qenog tryaqa putem zapovesti Boùijih i sile Duha da pretva-ramo, powto je zarobimo, u miomirisno i spasonosno delaqe vr-


lina. Na reyeni nayin i mi çemo svaku pomisao kroz delaqe po-koravati na posluwnost Hristu (2.Kor.10,5). Jer, gorqi svet netreba da se napuni telesnim i nesavrwenim xudima, nego duhov-nim i savrwenim, koji su se uspeli do yoveka savrwena, u merurasta punote Hristove (Ef.4,13).

83. Onaj ko se uvek kreçe u jednom [staqu], ne ùeleçi da sepruùi napred, liyi na mulu koja vuye mlinski toyak, uopwte sene pomerajuçi napred. Jer, onaj ko se svagda bori sa telom i ko seupraùqava uvek u istim telesnim delaqima, uz svo zlopaçeqepriyiqava sam sebi i veliku wtetu, ni sam ne primeçujuçi, bu-duçi da ne ispuqava nameru Boùije voxe. Jer, po svetom Pavlu,telesno veùbaqe je za malo korisno (1.Tim.4,8) tj. dok telesno raz-miwxaqe ne bude progutano potocima pokajniykih suza, dok utelo ne u$e ùivotvorna duhovna mrtvost i dok se zakon duha nezacari u nawoj mrtvoj ploti. Duwevna poboùnost, pak, koja se,putem poznaqa postojeçeg i besmrtnog rastiqa, tj. boùanstve-nih misli, sagledava kao drvo ùivota u mislenom delaqu uma,svagda je i u svemu korisna buduçi da izgra$uje yistotu srca idonosi mir me$u duwevnim silama, prosveçeqe uma, yednost te-la, zdravoumxe, svestrano uzdrùaqe, smirenoumxe, umileqe, xu-bav, osveçeqe, nebesko poznaqe, mudrost reyi i umozreqe Boga.Onaj ko se nakon mnogih podviga uspeo na reyeno savrwenstvopoboùnosti u stvari je prowao crveno more strasti i uwao uobeçanu zemxu, u kojoj teye med i mleko bogopoznaqa, tj. neis-crpna naslada svetih.

84. Onaj ko nema nastrojeqe da se uzdigne iznad delimiy-nog i malo korisnog do sveobuhvatno korisnog, u stvari jow jedeneprosejan hleb u znoju lica svoga, saglasno staroj odluci Boùi-joj. Stoga je i duwa qegova bez ùexe za mislenom manom i medom,koji je potekao za Izraixski narod iz raspukle stene. Onaj, pak,ko je yuo podstrek: Ustanite, hajdemo odavde (Jn.14,31), te po glasuUyitexa ustao od napornog rada, u stvari je prestao da jede hlebpatqe, zbacio sa sebe jaram yula, a zatim se napio iz krasovuxemudrosti Boùije, poznavwi da je blag Gospod. Jer, powto je ispu-nio zakon zapovesti u sluùbi reyi, on se uspeo do gorqe sobe ioyekuje nailazak Utewitexa.

85. Po porecima i stepenima mudroxubivog ùivota trebada se prostiremo napred i da ushodimo ka viwem, ostajuçi svag-dapokretni u onome wto je po Bogu i ne poznajuçi zamor u dobru.Od delatnog podviùniwtva treba ushoditi ka prirodnom umo-zrequ tvorevine, a od qega ka tajinstvenom slovesnom bogoslov-xu, u kome se [yovek] uspokojava od svih napora telesnog delaqa,uzdigavwi se veç iznad svega telesnog i doqeg i dobivwi blago-rasudno poznaqe istinskog razlikovaqa stvari. Ukoliko, pak,jow nismo dostigli reyeno razlikovaqe, mi ne znamo ni kako da


se prostiremo napred i ushodimo ka savrwenome, te se pokazuje-mo kao lowiji od svetovqaka, koji ne znaju za granicu napredo-vaqa u druwtvenim poloùajima, ni zastoj u uzdizaqu, sve dok sene popnu do najviweg dostojanstva i prekinu svoju ùexu s obzi-rom da su je ispunili.

86. Duwa koja se sa vrelom usrdnowçu yisti podviùniy-kom naporima poprima ozareqe boùanstvenom svetlowçu i po-stepeno poyiqe da vidi prirodnu krasotu koju joj je Bog na po-yetku dao, wireçi se u xubavi prema Sazdatexu. Po meri oyiw-çeqa qoj postaju jasniji zraci Sunca pravde i qena prirodnalepota se pred qom otkriva. I ona umnoùava podviùniyke na-pore radi veçeg oyiwçeqa kako bi yisto shvatila slavu dara ko-ga se udostojila i poprimila drevno blagorodstvo, te za Tvorcasayuvala sayuvala Qegov obraz yist i nepomewan sa bilo yimevewtastvenim. Ona nikada sebi ne popuwta i ne prestaje da do-daje trud na trud, sve dok se ne oyisti od svake neyistote iskverni, postavwi dostojna da gleda Boga i razgovara sa Qim.

87. Otvori oyi moje, i shvatiçu yudesa tvoja iz zakona tvoga(Ps.118,18), vapije Bogu onaj ko je jow pokriven maglom zemaxskograzmiwxaqa. Neznaqe zemaxskog uma kao magla i duboki mrakpokriva oyi duwe, yineçi je tamnom i pomrayenom za razumeva-qe boùanstvenih i xudskih stvari, te nesposobnom da upuçujesvoj pogled ka ozarequ boùanstvenom svetlowçu ili okuwaqudobara koje oko nije videlo, ni uho yulo, i koja u srce yoveku ni-su dowla (1.Kor.2,9). Me$utim, otkrivajuçi oyi svoje pokajaqem,duwa sve vidi yisto, i yuje sa poznaqem i shvata razumno. Wta-viwe, ona i uzviwene misli u svom srcu prima o reyenome. Oku-sivwi potom i sladost reyenoga, ona se prosveçuje u poznaqu islovom mudrosti po Bogu svima saopwtava o divnim boùanstve-nim dobrima koja je Bog pripremio onima koji ga xube. I ona sveube$uje da iwtu udeo u qima kroz mnoge podvige i suze.

88. Postoji sedam darova Duha. Nabrajajuçi ih, Rey Boùija[Sveto Pismo] poyiqe od vrha, od mudrosti, i silazi do kraja, do du-ha straha Boùijeg, govoreçi: Duh mudrosti, duh razumnosti, duhsaveta, duh kreposti, duh poznaqa, duh poboùnosti, duh strahaBoùijeg (Is.11,23). Mi treba da poyiqemo od oyiwçujuçeg straha,tj. straha od muka, kako bismo se odvojili od r$avog i potom sepokajaqem oyistili od skverni greha, te dostigli do yistogstraha Duha. Prema qemu treba da idemo pravim putem i da se uqemu uspokojimo u svakom delaqu vrlina.

89. Onaj ko poyiqe sa strahom od suda i napreduje u oyiw-çequ srca suzama pokajaqa, ponajpre se ispuqava mudrowçu, sobzirom da je, po reyenome, strah qen poyetak (Priy.1,7). Potom[se ispuqava] razumnowçu i savetom, uz pomoç koga izabire duwe-korisne namere. Dostigavwi do reyenoga kroz ispuqavaqe zapo-


vesti, on ushodi ka poznaqu postojeçeg i stiye tayno znaqe bo-ùanstvenih i xudskih stvari. Potom, postavwi sav staniwtepoboùnosti, on ushodi u gorqi grad xubavi i dospeva do savr-wenstva. I odmah ga yisti strah Duha prihvata kako bi sayuvaoprimxeno skroviwte Carstva nebeskog. Buduçi krajqe spasono-san, reyeni strah yini da onaj ko je dostigao visinu xubavitrepti i da bude spreman na svaki podvig iz bojazni da ne padnesa visine xubavi Boùije i da opet ne bude vrgnut u uùas muka.

90. Yitaqe Pisma je razliyito kod onih koji se tek uvode upoboùan ùivot, razliyito kod onih koji su dowli do sredinenapredovaqa, i razliyito kod onih koji se pequ ka savrwenstvu.Za jedne je ono hleb trpeze Boùije, koji krepi qihova srca zasvewtene podvige oko vrlina. On pruùa krepku silu za borbu saduhovima koji dejstvuju u strastima, i yini ih hrabrim borcimaprotiv demona, usled yega govore: Pripremio si preda mnom trpe-zu, nasuprot tlayitexa mojih (Ps.22,5). Za druge je ono vino bo-ùanstvene yawe koje veseli qihova srca, koje ih dovodi u ushi-çeqe silom pomisli, koje qihov um odvaja od slova koje ubija iuvodi u ispitivaqe dubina Duha i yini da sav postane porodi-tex i nalazay shvataqa, usled yega je i qima svojstveno da govo-re: Yawa tvoja napajajuça je kao najjaya (Ps.22,5). A za treçe je onojelej Boùanskog Duha koji umawçuje qihovu duwu, kroteçi je ismirujuçi izobixem boùanstvenih ozareqa i svu je uzdiùuçiiznad nizine tela, usled yega sa hvalom vapiju: Namazao si uxemglavu moju… I milost tvoja pratiçe me u sve dane ùivota moga(Ps.22,5-6).

91. Sve dok se sa naporom delatnim mudroxubxem u znojulica usmeravamo ka Bogu, umaqujuçi telesne strasti, sa nama senasuwnim hlebom (koji se priprema vrweqem vrlina i krepixudska srca) na trpezi svojih darova hrani i Gospod. A kad se be-strawçem u nama osveti ime Qegovo i On se zacari nad svim na-wim duwevnim silama, pokorivwi i umirivwi odvojeno, tj.nisko [telo] sa visokim pomislima, u nama çe Qegova voxa bitikao na nebu, te çe novo i neizrecivo piçe mudrosti Slova (ras-tvoreno umileqem i poznaqem velikih tajni) piti sa nama uCarstvu svome, koje je uwlo u nas. I kad postanemo sudeoniciDuha Svetoga kroz dobru izmenu i obnovxeqe uma, Bog çe biti sanama kao sa bogovima, obesmrtivwi primxeno [yovewtvo].

92. Ukoliko nezadrùiva voda strasnih pomisli uma budezadrùana nailaskom Duha Svetoga i slani bezdan nepriliynihmisli i seçaqa bude obuzdan uzdrùaqem i seçaqem na smrt, zna-yi da leluja Boùanski Duh pokajaqa i da su naiwle vode umile-qa, kojima Bog i Vladika naw, ulivajuçi u umivaonicu pokaja-qa, omiva mislene noge nawe i yini ih dostojnim da stupaju podvoriwtu Qegovog Carstva.


93. Postavwi telo i savrweni Yovek ali bez greha, BogSlovo je nawu prirodu primio u svoju Ipostas [Liynost]. Kao sa-vrweni Bog, pak, on ju je presazdao i oboùio. Buduçi Slovo Pr-voga Uma i Boga, On se sjedinio sa yovekovim slovesnim delom iokrilio ga na gore, tj. da razmiwxa i pomiwxa na boùanstveno.Ujedno, kao ogaq, On je suwtinskom i boùanstvenom vatrom qe-govu sryanu silu uyino sposobnom da se ùivo suprotstavxa ne-prijatexskim strastima i besima. Najzad, buduçi ùexa svakeslovesne prirode i uspokojeqe yeùqe, On je ùelatexni deo qe-gov prowirio unutrawqom xubavxu za uyestvovaqem u dobrimaveynog ùivota. Na reyeni nayin On je celog yoveka obnovio usebi, od starog ga nayinivwi novim, kako ne bi postojao ni jedanrazlog za osu$ivaqe Tvorca Slova u obnavxaqu yoveka.

94. Svewteno u sebi izvrwivwi nawe presazdaqe, Slovoje potom sam sebe prineo na %rtvu za nas kroz Krst i smrt, svag-da predajuçi na ùrtvovaqe svoje Preyisto Telo i svakodnevno ganam predlaùuçi kao duwehraqivu obilnu trpezu kako bismo,okuwajuçi ga i pijuçi Qegovu Preyistu Krv, u oseçaqu duwekroz Priyewçe postajali boxi nego wto jesmo, rastvarajuçi sesa qima, iz lowijeg se pretvarajuçi u boxe i dvostruko postaju-çi jedno sa dvostrukim Slovom, tj. i telom i slovesnom duwom, sobzirom da je On ovaploçeni Bog i da nam je postao jednosuwtanpo ploti. I mi nismo svoji, nego Qegovi. On naj se sjedinio sasobom kroz besmrtnu trpezu, uyinivwi da po usinovxequ posta-nemo ono wto je sam po prirodi.

95. Ukoliko smo isprobani u naporima vrlina i oyiwçenisuzama, te pristupamo da okuwamo od reyenog Hleba i da pijemoiz navedene yawe, dvostruko Slovo se sa krotowçu sa dve priro-de sile sjediquje sa nama, svecelo nas pretvarajuçi u samog sebe,buduçi da se ovaplotio i da nam je po yovewtvu jednosuwtan. Onkao Bog i Ocu jednosuwtan sve oboùuje slovom poznaqa i usvajakao braçu koja su mu saobrazna. Ukoliko, pak, pristupamo pome-wani sa vewtastvom strasti i oskrnavxeni grehovnom skverni,On çe, pribliùivwi nam se svojim ogqem koji po prirodiistrebxuje greh, potirati i istrebxivati sve nas, podsecajuçinawu ùivotnu silu, premda ne po blagovoxequ svoje blagosti,veç buduçi nagoqen da se odvraça od nawe neosetxivosti.

96. Gospod se nevidxivo pribliùava i hodi uz sve one kojisu iz delatnog mudroxubxa zapoyeli da hode putem Qegovih za-povesti. Powto jow uvek nemaju savrweno razmiwxaqe, qihovaduwa jow ima velike nedoumice na delu vrlina. Qihove oyi sepravedno u reyeno vreme spreyavaju da poznaju svoj napredak. IGospod hodi sa qima, pomaùuçi im da se izbave od strasti ipruùajuçi svoju ruku pomoçi da bi vrwili svaku vrlinu. Ukoli-ko produùe da ostvaruju uspehe u podvizima poboùnosti i da


idu ka bestrawçu kroz smireqe, Slovo veç neçe da jow uvek osta-ju zamoreni od napora oko vrlina, nego da se pruùaju jow daxe ida ushode ka umozrequ. Nasitivwi ih dovoxno hlebom suza, Onih blagosixa svetlowçu umileqa, a um im otvara za poznaqe du-bina Boùanstvenih Pisama, te da yisto gledaju prirodu i nazna-yeqe postojeçeg. Sam se, pak, odmah skriva da bi ih podstakao ipokrenuo da marxivo iwtu da nauye wta je poznaqe postojeçeg ikoje uzviweqe proizvodi. Powto ga potraùe sa marxivowçu,oni se podiùu na viwe sluùeqe slova i svima propovedaju vas-krseqe Slova, koje poznaju iz delaqa i umozreqa.

97. Pravedno Slovo prekoreva zbog sporosti one koji se du-go zadrùavaju na trudovima delatnog ùivota, ne hoteçi da se od-voje od qega i da poteku na viwi stepen umozreqa. On im govo-ri: O bezumni i sporoga srca za verovaqe (Lk.24,25) Onome ko moùeda otkrije slovo prirodnog umozreqa onima koji po duhu hode du-binama Duha. Jer, odsustvo hteqa da se od poyetniykih podvigapre$e ka savrwenijim i da se od pisanog tela Boùanstvenog Pis-ma do$e do uma i razuma slova jeste obeleùje leqive duwe, kojane iwte da okusi sladost duhovne koristi i koja se zlo odvraçaod svog napredovaqa. I s obzirom da joj je svetixka ugawena, qojne samo da çe biti reyeno: Idite prodavcima i kupite sebi (Mt.25,9), veç çe joj se, nakon wto pred qom bude zatvorena braynaodaja, dodati: —Idi. Zaista ti kaùem, ne poznajem te” (Mt.25,12).

98. Ukoliko se Slovo Boùije pribliùi paloj duwi, kaonekada gradu Vitaniji, sa cixem da vaskrsne qen um, koji je um-ro od greha i koji je pogreben pod truleùnowçu strasti, razbo-ritost i pravednost ga (pogruùeni u tugu zbog umrtvxenostiuma) susreçu sa suzama i govore: —Da si bio kod nas, yuvan i pa-ùen, brat naw (um) ne bi umro od greha” (Jn.11,21). Potom praved-nost ùuri da nahrani Slovo staraqem za mnogo i vrweqem vrli-na, predusreçuçi ga predlagaqem pune i raznovrsne trpeze zlo-paçeqa, dok razboritost pretpostavxa da se veùe uz umno dela-qe, uz mislene pokrete Slova i sluwaqe Qegovih umozritexnihshvataqa, ostavxajuçi svako drugo staraqe i naporno zlopaçe-qe. I Gospod prvu prihvata stoga wto se dobro podvizava i tru-di da ga predusretxivo nahrani trpezom raznovrsnog delatnogmudroxubxa, premda je unekoliko i prekoreva wto se brine omnogim vrstama zlopaçeqa i wto se stalno stara za ono wto ni-je mnogo korisno. Jer, jedno je ono wto se zaista traùi i jednimse uga$a Slovu, tj. da se r$ava pomisao potyiqava dobroj, da sekroz znoj vrlina zemxano razmiwxaqe duwe okrene u duhovno.Drugu On pohvaxuje i privlayi sebi s obzirom da je izabraladobri deo duhovnog poznaqa kroz koje, uzdigavwi se iznad xud-skih stvari, ulazi u divne dubine Boùije, dobro kupujuçi mno-


cogeni biser Slova i gledajuçi u sakrivene riznice Duha. Onaposeduje neizrecivu radost, koja se neçe oduzeti od qe.

99. Umrtvxen strastima i oùivotvoren nailaskom SlovaBoùijeg, um odbacuje kamen neosetxivosti i razrewava se odgrehovnih sveza i truleùnih pomisli uz pomoç slugu Slova, tj.straha od muka i napora oko vrlina. Okusivwi potom svetlostbuduçeg ùivota, on se upuwta u hod ka bestrawçu, te zaseda naprestolu yula. Yisto svewtenosluùeçi tajinstvo vi$eqa, on po-staje satrpeznik Slova i zajedno sa Qim od zemxe ushodi na ne-bo, te sacaruje sa Qim u Carstvu Boga i Oca, poyinuvwi od svihiskaqa svojih.

100. Vaspostavxaqe koje sledi posle razreweqa od tela,koje je ugotovano svakom revnitexu koji se zakonito podvizavao,koji je dowao do sredine i usavrwio se do mere rasta punoteHristove, biçe jasno i oyigledno kroz dejstveno osvedoyeqe Du-ha. Veyna radost u svagdapostojeçoj svetlosti sayiqava blaùen-stvo reyenog nasle$a. Neprestana radost obuzima srca onih kojisu se zakonito podvizavali. Qih celiva vesexe Duha Svetoga,koje se, po reyi Gospodqoj, od qih neçe oduzeti. Onaj ko se ovdeudostojio nailaska Utewitexa i Qegovim se plodovima nasla-dio u vrwequ vrlina, obogativwi se Qegovim Boùanskim daro-vima, biva ispuqen radowçu i svakom xubavxu, s obzirom da jeod qega pobegao strah. On se sa radowçu razrewava od uza tela ibiva uzet od svega vidxivog sa vesexem. On je jow dok bewe ùivzaboravio na svako yulo, da bi se potom uspokojio u neizrecivojradosti svetlosti [na mestu] u kome je staniwte svih koji se vese-le. Doduwe, telo ponekih u vreme razreweqa i presecaqa savezasa duwom pati, sliyno ùenama koje se tewko pora$aju.


TRE+A STOTINA POZNAJNIH POGLAVXAO XUBAVI I SAVRWENSTVU %IVOTA

1. Bog je bestrasni um iznad svakog uma i svakog bestraw-ça, svetlost i izvor dobre svetlosti, mudrost i slovo i poznaqe,Darivalac mudrosti, slova i poznaqa. U onima kojima su darova-ni reyeni darovi radi yistote i u kojima se primeçuju, i obrazbiva oyuvan, usled yega postaju sinovi Boùiji koje vodi Duh, kaowto je napisano: Jer, koje vodi Duh Boùiji oni su sinovi Boùiji(Rim.8,14).

2. Oni koji su podviùniykim naporima postali yisti odsvake skverni ploti i duha svakako postaju i staniwte besmrtneprirode kroz darove Duha. Oni koji su dostigli do reyenoga punisu dobre svetlosti. Ispuqeni qome u srcu tihim mirom, oni sa-opwtavaju dobre reyi i mudrost Boùija teye iz usta qihovih sapoznaqem boùanstvenih i xudskih stvari. Qihova rey yisto sa-opwtava o dubinama Duha. Za takve nema zakona (Gal.5,23), buduçida su se jednom za svagda sjedinili sa Bogom i izmenili se dob-rom izmenom.

3. Onaj ko se sa usrdnim staraqem i naporom pruùa ka bo-ùanstvenome, postaje izobraùeqe obraza Boùijeg duwevnim itelesnim vrlinama. Jer, on u Bogu, i Bog u qemu poyiva u sjedi-qequ. On jeste i vidi se kao obraz boùanstvenog blaùenstva pobogatstvu darova Duha. On postaje bog po usinovxequ, pri yemuBog ostvaruje qegovo savrwenstvo.

4. Yovek nije obraz Boùiji po telesnom sklopu udova (kaowto se iz neznaqa moùe reçi), veç po mislenoj prirodi uma, ko-ja se ne opisuje telom, koje stremi na dole. Nalazeçi se izvansvake tvari i debxine, Boùanska priroda ne moùe da se opiwe.Ona nije odrediva i nije telesna. Ona je iznad svake suwtine islova. Ona nema kakvotu, nije opipxiva, nema koliyinu, nevid-xiva je, besmrtna, neobuhvatna i stoga nama neshvatxiva. I mis-lena priroda, koju nam je [Bog] dao, tako$e je neopisiva i stranadebxini [tela], netelesna, nevidxiva, neopipxiva, neobuhvat-xiva, te predstavxa obraz besmrtne i veyne slave Qegove.

5. Buduçi Prvi Um i Car svih, Bog u sebi ima jednosuwnoSlovo sa saveynim Duhom. On nikada nije bez Slova i Duha uslednerazdexivosti prirode, niti se sliva sa Qima usled neslive-nosti razliyitih Ipostasi u Qemu. Ra$ajuçi po prirodi iz svo-je suwtine Slovo, On se ne odvaja od Qega, buduçi nedexiv u se-


bi. Saveyno Slovo, koje se ne odvaja od svog Roditexa, kao sapri-rodnog i sabespoyetnog ima i Duha, koji preveyno od Oca ishodi.Oni imaju jednu i nerazdexivu prirodu, premda se po razlikova-qu Ipostasi dele na Lica, te se trojiyno poje Otac, Sin i DuhSveti. Kao jedna priroda i jedan Bog, Lica se nikada ne odvajajuod saveyne suwtine i prirode. Obraz reyene triipostasne i je-diniyne prirode vidi se u yoveku koji je sazdala, premda u qego-vom mislenom a ne vidxivom delu, u besmrtnom i veynoneprome-qivom a ne smrtnom i propadxivom delu.

6. Neuporedivo viwi od sve tvari koju je mudro sazdao, Bogje Um koji je izvan svega i unutar svega. On ra$a Slovo bez odva-jaqa radi qenog oyuvaqa i waxe Duha radi qenog ukrepxeqa.Uyestvujuçi u Qegovoj Boùanskoj prirodi, buduçi Qegov obrazpo mislenom [svojstvu], tj. po netelesnoj i besmrtnoj duwi, i ima-juçi um koji po prirodi ra$a slovo iz svoje suwtine (koji ujednoodrùava yitavu silu tela), i yovek je izvan i unutar vewtastvai vidxivog. Onaj ko ga je sazdao nije odvojen od [ostalih] svojihIpostasi, tj. Slova i Duha. Ni yovek po duwi nije odvojen i raz-luyen od uma i slova, koji imaju jednu prirodu i suwtinu, kojutelo ne ograniyava.

7. Triipostasnom Boùanstvu se poklaqamo u Ocu, Sinu iDuhu Svetom. Trodelnim se vidi i obraz koji je sazdao, tj. yovek.On se duwom, umom i slovesnowçu poklaqa Bogu koji je sve sa-zdao iz niyega. U Bogu su [Lica] po prirodi saveyna i jednosuwna.I u Qegovom obrazu su [reyena tri dela] saprirodna i jednosuwna.Po reyenim crtama se primeçuje ono wto je kod nas po obrazu.Po qemu sam ja obraz Boùiji, premda sam sastavxen i od blata iod obraza.

8. Jedno je obraz Boùiji, a drugo ono wto se primeçuje naobrazu. Obraz Boùiji je mislena duwa, um i slovo, tj. jedna i ne-razdexiva priroda, a ono wto se primeçuje jeste nayelstvenost,carstvenost i samovlasnost [sloboda]. Tako$e, drugo je slava uma,drugo - qegovo dostojanstvo, drugo - ono wto je po obrazu, i drugo- ono wto je po podobiju. Slava uma je uznoweqe gore, svagdapo-kretnost ka gorqem, owtrovidnost, yistota, razumnost, mudrost,besmrtnost. Dostojanstvo uma jeste slovesnost, carstvenost, na-yelstvenost i samovlasnost [sloboda]. Ono wto je po obrazu jesteposedovaqe liyne, jednosuwne, nerazdexive i nerazluyne duwesa umom i slovom. Um i slovesnost pripadaju bestelesnoj, besmrt-noj, boùanstvenoj i mislenoj duwi. Sve reyeno je jednosuwno, sa-veyno [otkako je postalo], nerazdexno me$u sobom. Oni ne mogu bitirazdexeni. Ono wto je po podobiju jeste pravednost, istinitost,milostivost, sastradavaqe i yovekoxubxe. U onome u kome seprimeçuju reyena svojstva u dejstvu i postojanom prebivaqu, sva-


kako se vidi i ono wto je po obrazu i podobiju. I oni koji delujupo prirodi svakako su po dostojanstvu viwi od ostalih.

9. U trodelnoj slovesnoj duwi se sagledavaju dva vida [dej-stvovaqa]: slovesno i stradalno. Po obrazu svog Sazdatexa, sloves-no je nezadrùivo, nevidxivo i neodredivo yulima, s obzirom daje u qima i izvan qih. Reyenim dejstvom ona, opwteçi sa umnimboùanstvenim silama, kroz svewteno poznaqe biça po prirodiushodi ka Bogu kao svom Prvoobrazu, nasla$ujuçi se Qegovom Bo-ùanskom prirodom. Qeno stradalno dejstvo se yulima usitqavana mnoge delove, podleùuçi stradaqima i utehama. Reyenim dej-stvom ona, priopwtavajuçi se yulnoj, hraqivoj i rastuçoj priro-di, podleùe uticajima vazduha, hladnoçe i toplote, imajuçinuùdu za hranom radi odrùavaqa ùivota, radi uzrastaqa izdravxa. Meqajuçi se pod dejstvom svega reyenoga, ona se pone-kad prepuwta pohoti, primajuçi beslovesnu poùudu i skreçuçiod kretaqa po prirodi. Ponekad se ona srdi i uznemirava beslo-vesnim gnevom, a ponekad oseça glad, ùe$, ùalost i bol, te se po-novo uspokojava. Ona se, dakle, ovde yas uspokojava utehama, yastrpi skorbi. I qena reyena strana se ispravno naziva stradal-nom, buduçi da se projavxuje kroz stradaqa. Me$utim, ukolikoslovesnost ùivota proguta ono wto je smrtno (2.Kor.5,4), powtoboxe nadvlada [ono wto je gore], i ùivot Isusov çe se javiti usmrtnome telu nawem (2.Kor.4,11), proizvodeçi u nama ùivotvor-nu umrtvxenost bestrawça i netruleùnu besmrtnost po ùexiduha.

10. Pre sazdaqa svih stvari iz niyega Tvorac svega je u se-bi imao poznaqe o qihovoj prirodi i naznayeqe svih biça kaoCar vekova i Predznalac. On je i yoveku, koga je stvorio po obra-zu svome za cara tvorevine, dao da u sebi ima naznayeqe, priro-du i poznaqe svih biça. Da bi postojao i ùiveo, on, na primer,od zemxe (iz koje je stvoren) poseduje suve i hladne sokove, odvazduha i ogqa - toplinu i vlaùnost krvi, od vode - vlaùnost ihladnoçu hladnokrvnosti, od rastiqa - rasteqe, od ùivotiqakoje liye na bixke - hraqivost, od beslovesnih ùivotiqa - stra-dalnost, od an$ela - mislenost i slovesnost, od Boga - nevewtas-tveni dah, tj. netelesnu i besmrtnu duwu, koja se projavxuje uumu, slovesnosti i u sili Duha Svetoga.

11. Bog nas je sazdao po svom obrazu i podobiju. I mi mu po-stajemo podobni vrlinom i razumnowçu. Vrlina Qegova je pokri-la nebesa i Qegove razumnosti je puna zemxa (Av.3,3). Vrlina Bo-ùija jeste pravednost, prepodobnost, istina, kao wto govori Da-vid: Pravedan si, Gospode… i istina je tvoja oko tebe (Ps.118,137;88,9), i jow: Pravedan je Gospod… i prepodoban (Ps.144,17). Mi smomu podobni i ispravnowçu i blagowçu, buduçi da je dobar… ipravedan Gospod (Ps.24,8). [Mi smo mu podobni i] reyju mudrosti i po-


znaqa, koji su u Qemu. On se i naziva Mudrowçu i Slovom. [Mismo mu podobni i] svetowçu i savrwenstvom, kao wto sam govori:Budite vi, dakle, savrweni, kao wto je savrwen Otac vaw nebeski(Mt.5,48), i: Budite sveti kao wto sam ja svet (Lev.19,2). [Mi smo mupodobni i] smireqem i krotowçu, buduçi da govori: Nauyite se odmene; jer sam ja krotak i smiren srcem, i naçi çete pokoj duwamasvojim (Mt.11,29).

12. Buduçi obraz Boùiji, naw um se nalazi [u staqu] koje muje svojstveno ukoliko prebiva [u delatnosti] koja mu je srodna, nedopuwtajuçi kretaqa koja su daleka od qegovog dostojanstva iprirode. On rado voli da se kreçe u onome wto se odnosi na Bo-ga. On iwte da se sjedini sa Onim od koga je dobio poyelo, kojimse kreçe i prema kome stremi po svojim prirodnim osobenosti-ma. On ùeli da ga podraùava yovekoxubxem i jednostavnowçu.Stoga, ra$ajuçi slovo, um, presazdava duwe jednoplemenih xudi,kao drugo nebo, utvr$ujuçi ih trpxeqem kroz delatne vrline. Onih oùivotvorava duhom svojih usta, dajuçi im silu protiv pogub-nih strasti. Stoga i on postaje stvaralac mislene tvari i veli-kog sveta, dostojno podraùavajuçi Boga, jasno sluwajuçi slovokoje mu se odozgo upuçuje: Ako izvedew yasno od nedostojnog, biçewkao usta moja (Jer.15,19).

13. Onaj ko prebiva u prirodnom kretaqu uma i dostojnomupotrebxavaqu slova, ostaje yist od vewtastva i ukrawava sekrotowçu, smirenoumxem, xubavxu i saoseçaqem, prosveçujuçise obasjaqem Svetoga Duha. Ustremxujuçi se ka viwim umozre-qima, on dostiùe do poznaqa skrivenih tajni Boùijih i blago-xubivo ih saopwtava slovom mudrosti onima koji mogu da sluwa-ju. On ne umnoùava svoj talanat samo za sebe, veç dopuwta i svo-jim bliùqim da se qime naslade.

14. Onaj ko je jednu [stranu, tj. duh] iz dvostrukosti [duh-telo]olakwao, uyinivwi ga slobodnim od uticaja drugog, pronawao jenevewtastveni ùivot me$u nevewtastvenim duhovima, i sampostavwi mislen [duh], premda se telesno jow kreçe me$u drugimxudima.

15. Onaj ko je dostojanstvom i prirodom jednoga [duha] sa-vladao ropstvo dvostrukosti [duha i tela], vascelu tvorevinu jepokorio Bogu, sjedinivwi u jedno ono wto je podexeno i izmi-rivwi sve (Kol.1,20).

16. Sve dok su nawe prirodne sile u me$usobnom neredu,raspavwi se na mnoge razliyitosti, mi ne moùemo da uyestvuje-mo u natprirodnim darovima Boùim. Ne uyestvujuçi, pak, u qi-ma, mi ostajemo negde daleko od tajinstvenog svewtenodejstvakoje vrwi misleno delaqe uma na nebeskom ùrtveniku. Ukolikose, pak, revnosno prohodeçi svewtene podvige, oyistimo od yul-nih privlaynosti i silom Duha saberemo razliyitosti koje su se


u nama obrazovale, mi çemo poyeti da uyestvujemo u neizreci-vim Boùijim dobrima. I mi çemo boùanstvena tajinstva tajan-stvenog svewtenodejstva uma dostojno uznositi Bogu Slovu nanadnebeskom mislenom ùrtveniku Boùijem, kao vidioci isvewtenosluùitexi Qegovih besmrtnih tajni.

17. Jer telo ùeli protiv Duha, a Duh protiv tela (Gal.5,17).Me$u qima postoji neka neobjavxena borba za prevlast i pobedunad drugom stranom. Kod nas se reyeno naziva razliyitowçu,rasponom, nategnutowçu ili vagaqem i kolebivom borbom, priyemu duwa ide u smeru koji odredi um, tj. prema nekoj stvari kojaje u vezi sa xudskom strawçu.

18. Dokle god se rasejavamo nestalnim pomislima i dok sezakon tela vrwi i odrùava u nama, mi se rasturamo na mnoge de-love i udaxujemo od boùanstvene jediniynosti, ne stekavwi je-dinstvo koje poseduje. Ukoliko se, me$utim, propadxivost nato-pi sjediqujuçom silom i natprirodnom bezbriùnowçu, te umpostane svoj, obasjavwi se mudrotvornim ozareqima i mislima,duwa se bogoobrazno sabira u jedinicu, te postaje jedno namestomnogih razliyitosti. Sjedinivwi se sa Boùanskom Jedinicom,ona se u jednostavnosti bogopodobno ujediquje, wto predstavxavasposvatxaqe duwe u drevno [staqe] i nawe obnovxeqe na boxe.

19. Neznaqe je zlo iznad svakog zla. Ono je sama opipxivatama. Ono duwe u kojima se zayne yini pomrayenima, deleçi slo-vesnost na mnoge delove. Ono duwu odvlayi od sjediqeqa sa Bo-gom. Od qega se sabira jedino beslovesnost. Neznaqe yini yove-ka sasvim beslovesnim i neosetxivim. Ukoliko se pozamawnorawiri, neznaqe postaje ogroman bezdan ada za duwu koja se sa-vija pod qegovim teretom. I u qemu se nalazi svaka kazna i pat-qa i tuga i uzdah. Boùanstveno, pak, poznaqe, koje je svetlo ibeskrajno preoblistano svetlowçu, duwe (koje ga primaju radiyistote) yini svetlovidnim na bogodoliyan nayin. Ono ih ispu-quje mirom, spokojstvom, radowçu, neizrecivom mudrowçu i sa-vrwenom xubavxu.

20. Boùanstvena svetlost sa sobom sjediquje duwe koje op-wte sa qom, svojom jednostavnowçu ih objediqujuçi sa sobom.Ona ih sjediquje sa svojom jedinstvenowçu i usavrwava svojomsavrwenowçu, qihovo oko razuma uvodeçi u dubine Boùije i yi-neçi ih vidiocima i tajnicima i tajnovodstvenicima velikihtajni. Ti samo uzaùeli da naporima steknew yistotu, te çew nadelu u sebi ugledati pomenuto bogougodno dejstvo.

21. Ozareqa prve svetlosti koja se putem znaqa zbivaju uoyiwçenim duwama, yine ih ne samo dobrima i svetlovidnima,nego ih putem prirodnog umozreqa uzvode u umna nebesa. I bo-ùanstveno dejstvo u qima ne prestaje na reyenome. Ono se zaus-


tavxa tek kad se sa mudrowçu i znaqem neizrecivih [stvari] sje-dine sa Jednim i u Qemu postanu jedno, umesto mnogih.

22. Po poretku oyiwçeqa najpre treba da postanemo yistii neuprxani od vewtastvene zlobe umnih. Potom, po drugomstupqu u poretku prosveçeqa, koje se savrwava tajinstvenom i uBogu skrivenom mudrowçu, nawe umne oyi treba da budu prosve-çene i svagda oblistane. Uziwavwi do nauke svewtenih znaqa,koja slovom sluùi novo i staro kod prijemyivih, mi çemo posta-ti prenosioci qenih skrivenih i tajinstvenih shvataqa, pre-tayuçi ih, svakako, u neuprxane sluhove i udaxujuçi ih od nesa-vrwenih, kako svetiqe ne bi bile date psima, niti se biserSlova bacao pred sviqolike duwe, koje bi ga uyinile neupotreb-xivim.

23. Ukoliko primeti da se plamen duwe qegove rasprosti-re na unutrawqu veru i xubav Boùiju, yovek treba da zna da usebi nosi Hrista, koji yini da se duwa uzdiùe od zemxe i vid-xivih stvari i koji joj pripravxa obitaliwte na nebesima. Uko-liko, tako$e, vidi da mu se srce ispuquje xubavxu i da sa umile-qem ùeli neizreciva dobra Boùija, on treba da zna da u qemudejstvuje Boùanski Duh. Najzad, ukoliko oseti da mu se um ispu-quje neizrecivom svetlowçu i shvataqem nebeske mudrosti, ontreba da zna da se veç zbiva i dejstvuje nailazak Utewitexa uqegovu duwu, koji mu objavxuje riznice Carstva nebeskog, koje suskrivene u qemu. I on veç treba da sebe briùxivo yuva kao pa-latu Boùiju i obitaliwte Duha.

24. Radi oyuvaqa skrivenih riznica Duha neophodno je is-prazniti se od xudskih dela, wto se obiyno naziva tihovaqem.Yistotom srca i sladowçu umileqa, ono jaye rasplamsava xubavprema Bogu, odrewuje duwu od yulnih sveza i ube$uje je da sledislobodu kao nayin ùivota. Ono qene sile dovodi u prirodnostaqe, vaspostavxajuçi im prvobitno ustrojstvo, koje su imalepri stvaraqu, kako ne bi ostao nikakav povod za osu$ivaqe Tvor-ca dobroga zbog izmene Qegovog obraza i qegovog okretaqa kar$avom.

25. U svewteno i boùanstveno savrwenstvo sa svetlowçuuzvodi blagorazumno i poznatexno tihovaqe, ukoliko se, narav-no, primequje i vrwi po pravilu. Ukoliko onaj ko misli da ti-huje nije dostigao do reyenog usho$eqa i savrwenstva, znayi dajow uvek ne tihuje umnim i savrwenim tihovaqem. Od unutraw-qeg smuçeqa nepokorenih strasti on neçe ni moçi da tihuje,sve dok ne uzi$e na pomenutu visinu. Do tada çe samo imati telozatvoreno izme$u zidova, ili u jamama ili peçinama zemaxskim,rastrzano neurednim i prelewçenim umom.

26. Duwe koje su dostigle do krajqih granica yistote iuziwle na veliku visinu mudrosti i poznaqa, liye, gotovo na


neposredan nayin, na heruvime, buduçi da se svojom naukom pri-bliùavaju Izvoru dobara. One od Qega u sebe primaju yisto ot-kriveqe neposrednog vi$eqa. Qime obiyno samo Bogonayelstvojedino sile heruvima, kako neko reye, prosveçuje neposredno, uboùanstvenim umozreqima i najuzviwenijem usho$equ.

27. Od prvih gorqih sila jedne su vatrene i hitre oko bo-ùanstvenih stvari i imaju neprekidno kretaqe oko qih, a drugesu bogovidne, poznavalayke i mudre. Qihovo boùanstveno svoj-stvo je da se svagda kreçu oko [boùanstvenih stvari]. I duwe su, kakorekosmo, vatrene u boùanstvenim stvarima i hitre, mudre i po-znavalayke, te kadre da se uzvisuju u tajinstvenim umozreqima.Qihova odlika po sili i boùanstvenom stremxequ jeste svagda-kretaqe oko Boga i nepokolebivo uyvrwçeqe i obitavaqe u Qe-mu. Wtaviwe, one imaju i svojstvo prijemyivosti za prosveçeqa,kojom postaju uyesnici u Bogu. One reyima izobilno i drugimaprenose prosveçeqa i blagodati Qegove.

28. Bog je Um i Uzrok svagdawqeg kretaqa svega. Svi umo-vi u Qemu, kao u Prvom Umu, imaju postojano stajaqe i nepresta-no kretaqe. Reyeno se dewava onima koji nemaju xubav premavewtastvu i strasno kretaqe, veç su svewtenim podvizima zado-bili yisto i neuprxano kretaqe. Reyeno im se dewava stogawto, imajuçi boùanstvenu xubav, jedan drugome i sebi predajuozareqa koja isijava Bogonayelstvo, kao Davalac dobara. Oni saxubavxu prenose i drugima mudrost tajni Boùijih, koja se krijeu qima, kako bi se neprestano opevavala xubav Boùija.

29. Oko Boga stoje i kreçu se duwe koje su svoju slovesnostolakwale od vewtastva i koje su dvojstvo koje se stalno bori sasobom [telo - duh] uyinile zauzdanom kolesnicom koja hita ka ne-besima. One se neprestano kreçu oko Boga, jer je On srediwte iUzrok kretaqa kruga. One ujedno stalno i postojano stoje unaoko-lo, ne moguçi da se rasture zbog svog jedinstva, niti da se okrenuoseçaju i niskim prelestima xudskih stvari. Reyeno je, dakle,potpuna svrha tihovaqa. Qoj ono odvodi istinske tihovetexe. Ipremda se kreçu, oni ipak stoje, kao wto i postojano stoje, prem-da se kreçu u boùanstvenim stvarima. I ukoliko se reyeno nezbiva, mi samo mislimo da tihujemo, dok se naw um kreçe u vew-tastvu i prelesti.

30. Ukoliko velikom marxivowçu i staraqem dostignemodo drevne krasote slovesnosti i ukoliko nam se posreçi da oza-reqem Duha primimo mudrost i poznaqe koje nam se daje odozgo,mi postajemo uvereni da je prvi Izvor i Uzrok stvaraqa svegamudar i dobar prema nama, koji veç moùemo da vidimo po priro-di. I u nama viwe ne postoji niwta zbog yega bi se On osu$ivaoza zlo koje se prilepilo uz stvoreqe Qegovo, po zastraqequ kagorem, tj. po otcepxequ i padu, pri kome je izgubilo drevnu kra-


sotu, otpalo od oboùeqa, i pri yemu je zlo nasrnulo i uwlo u qe-ga, davwi mu svoje beslovesno obliyje.

31. Prvu osnovu kod onih koji se pruùaju ka napretku pred-stavxa poznaqe biça, koje kod qih uzrokuje delatno mudroxubxe.Druga [osnova] jeste poznaqe skrivenih tajni Boùijih, u koje setajnouvode kroz prirodno umozreqe. I treça [osnova] jeste sjedi-qeqe i spajaqe sa Prvom Svetlowçu, gde se zavrwava i uspokoja-va svako delatno napredovaqe i svako umozreqe.

32. Svi umovi se sami po sebi pojedinayno okreçu na reye-na tri nayina prema sebi i prema suwtinskom Biçu. I prosve-çujuçi bliùqe oni ih, kao yisti duhovi, tajnouvode u boùan-stvene stvari i usavrwavaju ih nebeskom mudrowçu, sjediqujuçiih sa sobom i sa Jedinicom.

33. Oboùeqe u ovom ùivotu jeste umno i istinsko boùan-stveno svewtenodejstvo, kojim se svewtenodejstvuje slovo neiz-recive mudrosti i prenosi se, prema moguçnosti, na one koji suse spremili. Oboùeqe je Bog svojom dobrotom od poyetka darovaoslovesnoj prirodi zbog jedinstva vere. Oni, dakle, koji su svojomyistotom dostigli do uyestvovaqa u uzviwenom staqu, posred-stvom poznaqa boùanstvenih stvari, postaju bogopodobni, pow-to su uzviwenim umnim kretaqima oko boùanstvenih stvari po-stali saobrazni obrazu Sina Qegovog. Oni çe kroz usinovxeqebiti bogovi drugim xudima na zemxi. Drugi çe se, opet, usavr-wavati u vrlini kroz oyiwçeqe slovom i svewtenim druùeqemsa prvima. U skladu sa napredovaqem u svom oyiwçequ, oni çeuyestvovati u oboùequ prvih i postajaçe zajedniyari sjediqe-qa sa Bogom. Najzad, powto se sjedine i postanu jedno sa jedin-stvom xubavi, svi çe se sjediniti zauvek sa jednim Bogom. I bi-çe Bog po prirodi me$u bogovima po usinovxequ, Uzroynik dob-rih dela, te niwta iz tvorevine neçe moçi da posluùi za Qego-vo osu$ivaqe.

34. Bogopodobije, koje je uopwte [yoveku] dostupno, revni-tex ne moùe da dostigne ukoliko se najpre vrelim suzama neoyisti od ruùnoçe gliba zla koje se privilo uz qega i ukolikose ne prilepi uz svewtenodejstvo svetih Hristovih zapovesti. Usuprotnom on ne moùe postati sudeonik neizrecivih Boùijihdobara. Onaj ko ùeli da umno okusi boùanstvenu sladost i uùi-vaqe u potpunosti se odriye od svakog svetskog yula. Iz ùexe zadobrima koja su pripremxena svetima on svoju duwu u celiniposveçuje umozrequ postojeçeg.

35. Bogopodobije, koje se stiye uz krajqu yistotu i punuxubav prema Bogu, moùe da se oyuva nepromeqivim jedino prineprestanom uzdizaqu i usho$equ umozritexnog uma ka Bogu, uyemu se duwa obiyno utvr$uje kroz postojano prebivaqe u vrlin-


skom tihovaqu uz neprestanu, yistu, nerasejanu molitvu, uz sve-strano uzdrùavaqe i usrdno yitaqe Pisma .

36. Ne treba da ùurimo samo da zadobijemo mir svojih unu-trawqih sila, veç i da dostignemo do yeùqe za umnim poyin-kom. On zna da uspokojava svaku teùqu ka dobru sa mirom pomis-li i boùanstvenom rosom koja silazi sa nebesa da isceli raqenosrce i da ga rashladi od ogqa koji dolazi odozgo i koji razgorevaDuh.

37. Duwa koja je duboko raqena xubavxu Boùijom, powto jeokusila od umnih darova Qegove sladosti, viwe ne moùe da os-tane u sebi ili u postojeçem staqu, ne ustremxujuçi se u nebes-ka usho$eqa. Jer, ukoliko uz pomoç Duha napreduje u usho$eqimai ukoliko ulazi u dubine Boùije, ona se rasplamsava ogqem yeù-qe i istraùuje veliyinu jow dubxih dubina Boùijih. Ona ùurida se pribliùi blaùenoj svetlosti, u kojoj prestaje svako ras-prostiraqe uma. U qoj ona zavrwava svoje putovaqe u veselostisrca.

38. Onaj ko postane sudeonik Duha Svetoga i Qegov naila-zak pozna po izvesnom neizrecivom dejstvu u mirisu u sebi, kojese primetno projavxuje yak i u telu, viwe ne moùe da ostane upredelima prirode, veç se meqa dobrom izmenom desnice Viw-qega, te zaboravxa na hranu i san. On prezire sve telesno, pre-nebregava telesni pokoj, te yitav dan prebiva u naporima i zno-ju podviùniykom, ne oseçajuçi umor niti ikakvu prirodnu po-trebu, tj. ni glad, ni ùe$, ni pospanost, ni druge prirodne neop-hodnosti. Jer, xubav Boùija se nevidxivo sa neizrecivom ra-dowçu izlila u srce qegovo (Rim.5,5). Yitavu noç provodeçi uvatrenoj svetlosti, on kroz telesno upraùqavaqe vrwi umno de-laqe, nasla$ujuçi se besmrtnom trpezom od besmrtnog rastiqamislenog raja. Uznewen u qega, Pavle je yuo neizrecive reyi,koje ne priliyi da sluwa yovek koji ima pristrawçe prema vid-xivome.

39. Ukoliko se jedanput rasplamsa ogqem podviùniwtva ioboji se vodom suza, telo viwe ne ublaùava trudove, buduçi daprestaje sa mnogim podvizima i da se uzdiùe iznad delatnogpodviùniwtva. Primivwi u sebe spokojstvo i çutaqe mira, onose ispuqava drugom silom, drugim poletom, drugom krepowçu Du-ha. Zadobivwi duwu za saradnika i videçi da mu je staqe nadma-wilo telesni podvig, telo meqa svoje prirodne pokrete i obra-ça ih na umne podvige. Baveçi se snaùno umnim delaqem, ono zasebe yuva plodove besmrtnog rastiqa u mislenom raju, iz kogapoput reka istiyu izvori bogodoliynih poimaqa i u kome se na-lazi drvo bogopoznaqa, koje proizvodi plodove mudrosti, rados-ti, mira, blagosti, dobrote, dugotrpxeqa i neizrecive xubavi.Delajuçi sa predanowçu i negujuçi [raj], [duwa] se udaxuje od tela


i ulazi u primrak bogoslovxa. U istupxequ ona napuwta sve, bu-duçi da je niwta od vidxivih stvari ne zadrùava. I sjedinivwise sa Bogom, ona prestaje da se podvizava i da yezne.

40. Wta je za nas marxive viwe - vidxivo ili misleno?Ukoliko je vidxivo, za nas veç niwta neçe biti znayajnije i po-ùexnije od propadxivih stvari, niti çe duwa biti boxa od te-la. A ukoliko je misleno, onda je Bog… duh; i koji mu se klaqaju, iduhu i istini treba da se klaqaju (Jn.4,24). Stoga telesno upraù-qavaqe postaje izliwno ukoliko je [na dejstvu] umno delaqe duwe,od koga [telo], koje stremi dole, postaje lagano, te svo postaje du-hovno, sjediqujuçi se sa boxim.

41. Postoje tri stepena kod onih koji napreduju u usho$equka savrwenstvu: oyiwçujuçi, prosveçujuçi i tajanstveni ili sa-vrweni. Prvi je svojstven poyetnicima, drugi - sredqima, a tre-çi - savrwenima. Ushodeçi po redu po tri stepena, podviùnikdospeva do Hristovog uzrasta, postajuçi yovek savrwen, po merirasta punote Hristove (Ef.4,13).

42. Na oyiwçujuçem stepenu se nalaze oni koji se uvode usvewtene podvige. Qemu je svojstveno odlagaqe obraza zemxanogyoveka, izbavxeqe od svakog vewtastvenog zla i oblayeqe u no-vog yoveka, koji se obnavxa Duhom Svetim. Qegova dela su mrù-qa prema vewtastvu, iscrpxivaqe tela, udaxavaqe od svega wtomoùe da izazove strasne pomisli, kajaqe zbog uyiqenih [grehova].[Qega prati] suzno omivaqe slanosti greha, ukrawavaqe naraviblagowçu Duha, oyiwçeqe unutrawqosti yawe, tj. uma umile-qem od svake prxavwtine tela i duha, te ulivaqe u qega vinaslova (koje veseli srce oyiwçenog yoveka) i qegovo prinoweqeCaru duhova radi okuwaqa. Qegov kraj je delatno rasplamsavaqeogqem podviùniwtva, izbacivaqe iz unutrawqosti svakog gre-hovnog otrova podviùniykim naporima, prekaxivaqe kroz po-gruùavaqe u vodu umileqa i usliyavaqe mayu koji silno seyestrasti i besove. Onaj ko je kroz mnoge podviùniyke napore do-stigao reyeno pogasio je silu uro$enog ogqa, zatvorio usta lavo-va, tj. divxih strasti, postao silan [duhom], tj. od nemoçnog po-stao krepak, te kao drugi Avsidijac [Jov] podigao pobedni znaktrpxeqa, pobedivwi kuwaya.

43. Na prosveçujuçem stepenu se nalaze oni koji su prekosvewtenih podviga napredovali do prvog bestrawça. Qemu susvojstveni poznaqe biça, umozreqe smislova [naznayeqa] tvorevi-ne i uyewçe u Svetome Duhu. Qegova dela su oyiwçeqe uma poddejstvom boùanstvenog ogqa, misleno otvaraqe oyiju srca i ra-$aqe slova sa visokim poimaqima poznaqa. Qegov kraj je slovomudrosti koje pojawqava prirodu postojeçeg, poznaqe Boùan-skih i xudskih stvari i otkrivaqe tajni Carstva nebeskog. Onajko je dostigao reyeno mislenim delaqem uma, putem yetiri vr-


line se uznosi na ogqenu kolesnicu, te se kao drugi Tesviçanin[Ilija] jow u ùivotu podiùe u misleni vazduh i prohodi nebeskeoblasti, uzdigavwi se iznad telesne nizosti.

44. Na tajanstvenom ili savrwenom stepenu se nalaze onikoji su veç prispeli u meru uzrasta Hristovog. Qima je svojstve-no da presecaju vazduh, da se uznose iznad svega, da se kreçu ukrugu gorqih nebeskih yinova, da se pribliùavaju prvoj Svet-losti i da duhom ispituju dubine Boùije. Qegovo delo jeste daum posmatraya reyenih predmeta ispuqava poznaqem smislapromisla, pravde i istine i razjawqeqa zagonetki, priya i ne-jasnih reyi Boùanstvenog Pisma . Qegov kraj je tajnouvo$eqeonoga ko se usavrwio u skrivene tajne Boùije, qegovo ispuqava-qe neizrecivom mudrowçu kroz sjediqeqe sa Duhom, wto ga u ve-likoj Crkvi Boùijoj pokazuje mudrim bogoslovom, koji xude pro-sveçuje bogoslovskim poukama. Onaj ko je dejstvom najdubxeg smi-reqa i umileqa dostigao do reyene mere, biva uzdignut do tre-çeg neba bogoslovxa, kao drugi Pavle, te sluwa neizrecive reyikoje ne treba da sluwa yovek koji je pod uticajem yula. On okuwaod neizrecivih dobara koje oko nije videlo i uho sluwalo i po-staje sluùitex tajni Boùijih, postavwi Qegova usta. On ih zaxude vrwi reyju, poyinuvwi blaùenim pokojem u Bogu, kao savr-wen u savrwenom. On sa bogoslovima prebiva u opwtequ sa naj-viwim silama, tj. heruvimima i serafimima, kojima pripadarey mudrosti i ujedno rey poznaqa.

45. %ivot xudski se deli na dva nayina, dok se qegovi ci-xevi dele na tri. Jedan nayin je druwtveni i unutarsvetovni, adrugi je izvan druwtva xudskoga i nadsvetski. Druwtveni ùi-vot se deli na zdravoumxe [yistotu] i neuzdrùxivost. Vandruw-tveni se deli na mudroxubxe, na prirodno poznaqe i natpri-rodno dejstvo. Prvi se, opet, ili spaja sa pravdom, wto znayi dadolazi u staqe po prirodi, ili sa nepravdom, odakle dospeva unepravdu, gubeçi svoje prirodno kretaqe. Ukoliko krene ka ùe-xenom cixu drùeçi se pravila, drugi dospeva do bezgraniynePrirode, natprirodno se usavrwavajuçi. Ukoliko, me$utim, pod-vig vrwi iz slavoxubxa, on promawuje svoj cix i srozava se naneiskusan um, te kao nesavrwen sa razlogom biva odbayen iz redasavrwenstva.

46. Duh Sveti je svetlost i ùivot i mir. Onaj, dakle, ko seprosveçuje Boùanskim Duhom, postaje miran i svoj ùivot provo-di u spokojstvu, iz yega izvire poznaqe biça i mudrost Slova.On stiye um Hristov. On zna tajne Carstva, ulazi u dubine Bo-ùije i iz dana u dan proiznosi xudima dobre reyi ùivota iz ne-pokolebivog i prosveçenog srca. On je dobar, imajuçi u sebi Dob-roga, koji govori staro i novo.


47. Bog je mudrost i one koji hode u slovesnosti i mudrostioboùuje poznaqem biça. On ih sjediquje sa sobom putem svetlos-ti, yineçi ih bogovima po usinovxequ. Sve stvorivwi mudrow-çu iz niyega, Bog mudro vlada i upravxa stvarima u svetu i mud-ro svagda dejstvuje spaseqe svih onih koji mu pristupaju sa poka-jaqem. I onaj ko se udostojio da postane uyesnik najuzviwenijemudrosti zbog yistote, kao obraz Boùiji svagda mudro izvrwavai dela voxu Boùiju. On, dakle, sabira sebe iz spoxawqosti irasparyanosti, te iz dana u dan znaqem neizrecivih stvari uz-diùe svoju slovesnost prema istinski an$elskim nayinima ùi-vota. Vodeçi, u skladu sa ostvarivowçu, jednovidno svoj ùivot,on se sjediquje sa gorqim silama, koje se jedinstveno kreçu okoBoga. Sa qima se on, kao dobrim vodiyima, uzviwava do prvogNayela i Uzroka.

48. Onaj ko se najuzviwenijom mudrowçu sjedinio sa an-$elskim silama i ujedno sjedinio sa Bogom (buduçi da je stekaopodobije Boùije), svima pristupa da mudroxubivim reyima idruùeqem. Kao podraùavatex Boga, on boùanstvenom silom onekoji ùele osloba$a od spoxawqih i rasparyanih stvari, sabira-juçi ih duhovno ka jednovidnom ùivotu (wto je veç uyinio sa so-bom). Mudrowçu, poznaqem i ozareqem skrivenosti on ih uzvodika umozrequ slave jedne i prve Svetlosti. I powto ih sjedini saan$elskim biçima i yinovima koji su oko Boga, on ih privodi je-dinstvu sa Bogom, buduçi da su postali oblistani svetlowçu Du-ha.

49. Yetiri opwte vrline prati osam prirodnih vrlina,po dve prateçi svaku, pri yemu svaka od opwtih obrazuje troj-stvo. Razboritost, dakle, prati znaqe i mudro umozreqe, praved-nost - rasu$ivaqe i saoseçajno raspoloùeqe, hrabrost - trpxeqei stamenost, zdravoumxe - yistota i devstvenost. Kao Tvorac iTajnovoditex trojiyne dvanaestorice vrlina, Bog mudro sedi naprestolu uma, waxuçi Slovo radi stvaraqa vrlina. Uzevwi odsvake poyetne vrline, Slovo, kako rekosmo, stvara u duwi umnisvet blagoyawça. Kao nebo reyenog sveta Ono rasprostire razbo-ritost, punu zvezda za osvetxavaqe ùivota, kao dva velika sve-tila postavxajuçi boùanstveno poznaqe i prirodno umozreqeza qegovo obasjavaqe i osvetxavaqe. Kao zemxu Ono utvr$ujepravednost, za besplatnu gozbu. Kao vazduh Ono rasprostirezdravoumxe, tj. odmor i sveùinu pravog ùivota. Kao more Onopostavxa hrabrost oko slabosti prirode, radi obaraqa satanskihuporiwta i uzviwica. Gradeçi, dakle, ovaj svet, Slovo u qegapolaùe Duha kao silu za umno i neprestano kretaqe i nerazluy-no i trajno sjediqeqe, saglasno sa Davidovim reyima: SlovomGospodqim nebesa se utvrdiwe i Duhom usta Qegovih sva sila qi-hova (Ps.32,6).


50. Duhovno uzrastaqe revnitexa za spaseqe odgovara uz-rastaqu Gospoda naweg Isusa Hrista [u yovewtvu]. Buduçi mla-denci u poyetku, oni se, sliyno Gospodu Isusu, koji se hraniomlekom, hrane mlekom telesnih vrlina, ili telesnog veùbaqa,koje je inaye za malo korisno onima koji uzrastaju u vrlini i po-stepeno odlaùu mladalawtvo (1.Tim.4,8). Powto odrastu do mla-diçkog uzrasta i poynu da se hrane tvrdom hranom umozreqa po-stojeçeg, buduçi da veç imaju izveùbana duwevna yula (Jev.5,14),oni liye na Gospoda koji je napredovao u uzrastu i blagodati, se-deçi me$u starcima i otkrivajuçi im dubine i sakrivenosti(Lk.2,46). A powto postanu savrweni xudi, dospevwi u meru ras-ta punote Hristove (Ef.4,13), oni postaju podobni Gospodu, koji jesvima propovedao rey pokajaqa, koji je uyio narod tajnama Car-stva nebeskog, brzo se pribliùavajuçi svom stradaqu. Sliynookonyava i svako ko se usavrwava u vrlinama. Prowavwi sve uz-raste Hristove, on stupa u stradalna iskuweqa, koja odgovarajuQegovom Krstu.

51. Dok stojimo u predelima [telesnog] veùbaqa, nas kaomladence yuvaju nadzornici i domoupravitexi kako se ne bismodohvatali razliyite hrane, kako ne bismo koristili dodir, kakose ne bismo zagledali u lepotu, kako ne bismo sluwali pesme, ka-ko miris ne bismo [nasla$ivali] blagouhaqem, premda i jesmo na-slednici i gospodari yitavog oyevog [nasle$a]. Powto, pak, do$epunota vremena obuyavaqa, zavrwivwi se bestrawçem, u nama seod yistog razuma ra$a Slovo i veç se nalazimo pod zakonom Duha.Izbavxajuçi nas od zakona telesnog razmiwxaqa, Ono nam pru-ùa usinovxeqe. Powto se reyeno okonya, Duh veç u srcima na-wim viye: Ava, Oye (Gal.4,6), pokazujuçi i dajuçi nam da razumemonawe sinovstvo i nawu smelost prema Ocu i Bogu. On prebiva ibesedi sa nama kao sa sinovima i naslednicima kroz Hrista, ko-ji se viwe ne nalaze pod bremenom ropstva yulima.

52. U onima koji su uznapredovali u veri kao Petar, i po-vratili se u nadu kao Jakov i postali savrweni u xubavi kao Jo-van, Gospod se preobraùava powto uzi$e na visoku goru bogo-slovxa. On blista u qima pojavom i crtama yistog slova kao sun-ce, te poimaqima neizrecive mudrosti postaje blistav kaosvetlost. Qima se otkriva Slovo, stojeçi izme$u zakona i pro-rowtava. Sa jedne strane On zakonopolaùe i pouyava, dok sa dru-ge otkriva [ponewto] iz dubokih i skrivenih riznica mudrosti,svagda predvi$ajuçi i predskazujuçi. Qih Duh pokriva kao svet-li oblak, iz koga im dolazi glas tajinstvenog bogoslovxa i po-sveçuje u tajnu Triipostasnog Boùanstva, govoreçi: —Ovo je mojaxubxena gora savrwenstva, koja je po mojoj voxi. Budite moja sa-vrwena yeda Duhom savrwenim”.


53. Duwa koja je prezrela sve prizemno i potpuno postalaraqena xubavxu Boùijom, trpi jednu neobiynu i boùanstvenuizvansebnost. Powto yisto uvidi prirodu i naznayeqe biça ipozna svrhu xudskih stvari, ona viwe ne podnosi da se nalazi usvemu i da se ograniyava u telu koje je sadrùi. Powto iza$e iz-van svojih predela i uzdigne se iznad oseçaja, prevaziwavwiprirodu svih biça, ona ulazi u neizrecivu tiwinu primraka bo-goslovxa i suoyava se sa krasotom Biça u svetlosti shvataqa ne-izrecive mudrosti prema meri blagodati koja joj se daje. Na bogo-ugodan nayin ona se shvataqima udubxuje u Qegovo umozreqe, sastrahom xubavi se nasla$ujuçi plodovima besmrtnog rastiqa, tj.poimaqima boùanstvenih uvida, yiju uzviwenost i slavu u pot-punosti ne moùe da izrazi powto se iz izvansebnosti vrati usebe. Nalazeçi se u neobiynom dejstvu Duha, ona doùivxava po-hvalno trpxeqe sa neizrecivom radowçu i çutaqem. Nayin,pak, reyenog boùanstvenog dejstva, koje je pokreçe, koje se pro-javxuje i koje joj tajanstveno govori o skrivenom, ona ne moùe daobjasni.

54. Onaj ko seje suze umileqa radi pravednosti, kao plodùivota çe ubrati neizrecivu radost. Onaj ko sa revnowçu iwteGospoda i sa strpxeqem ga iwyekuje sve dok ùito qegovih vrli-na ne donese ploda, svakako çe poùqeti zrelo klasje bogopozna-qa. On çe se prosvetiti svetlowçu mudrosti i postati svetix-ka veyne svetlosti, koja osvetxava sve xude. On neçe pozavidetisebi i bliùqima, pod sud zavisti sakrivwi svetlost mudrostikoja mu je data, nego çe usred Crkve vernih govoriti dobre reyina korist mnogih, razvivwi stare zagonetke, u skladu sa onimwto je yuo sa neba podstaknut Boùanskim Duhom, sa onim wto jesaznao poyivajuçi u umozrequ biça i sa onim wto su mu [sveti]oci saopwtili.

55. Svakom podviùniku çe se, u dan qegovog usavrwavaqau vrlini, dogoditi da mu gore delaqa boùanstvenih zapovestiprokapxu najsla$om blagoprijatnowçu, buduçi da çe carovatina Sionu, tj. yistom razumu. I sa gora, tj. smislova vrlina, pote-çi çe mleko, pruùajuçi mu hranu, dok çe on poyivati na postexibestrawça. I svi istoynici Judini, tj. izvori vere i qegovogpoznaqa, daçe vode, tj. dogme i priye i zagonetke boùanstvenihstvari. Iz srca qegovog, kao iz doma Gospodqeg, poteçi çe izvorneizrecive mudrosti i natopiçe suva korita u dolinama, tj. xu-de koji su se sasuwili od suwe i ùege strasti. I on çe na sebivideti ostvareqe reyi Gospodqih: Koji u mene veruje… iz utrobeqegove poteçi çe reke vode ùive (Jn.7,38).

56. Onima koji me se boje, veli Bog, granuçe sunce pravde i de-la qihova çe ih privesti iscelequ. Oni çe izaçi iz tamnice stras-ti i skakutati kao telci oslobo$eni od uza greha. I baciçe pod


noge bezakonike i demone i pogaziçe ih kao prah u dan vaspostavxa-qa svoga, koji çu ja navesti, veli Gospod Svedrùitex (Mal.4,25). Re-yeno çe se svakako zbiti kada se kroz sve vrline budu uzdigli iusavrwili mudrowçu i poznaqem kroz opwteqe sa Duhom.

57. Ukoliko na ravnoj gori ovoga sveta i Crkve Hristovevisoko uzdignew zastavu novoga znaqa i podignew, saglasno pro-roku, glas mudrosti koju ti je dao Bog, utvr$ujuçi svojom reyju ipouyavajuçi braçu svoju i otkrivajuçi im smisao BoùanskogaPisma kako bi razumeli yudesne darove Boùije, privodeçi ihispuqavaqu zapovesti Qegovih, ti se nemoj bojati onih koji za-vide sili reyi tvojih i izopayuju svako Boùanstveno Pismo. Jer,oni su prazni, tj. ruwevine gotove za staniwte $avola. Bog, na-ime, zapisuje reyi tvoje u kqigu ùivota i oni ti neçe nauditi,kao wto ni Simon mag nije naudio Petru. I ti çew, wtaviwe,onoga dana, videçi pomenute xude kako ti postavxaju zamke natvom putu, zajedno sa prorokom reçi: —Gle, Bog moj i Gospod je mojSpasitex, i uzdaçu se u Qega, spawçe me i neçu se uplawiti.Jer, slava je moja i pesma moja Gospod, i On mi postade Spasi-tex. Neçu prestati da objavxujem slavna dela tvoja po svoj zem-xi”.

58. Ukoliko si razumeo da su nasrtaji strasti u tebi nede-latni i da se umileqe i smirenoumxe istayu iz oyiju tvojih,znaj da je u tebe dowlo Carstvo Boùije i da u utrobi nosiw DuhaSvetoga. Ukoliko jow oseçaw Duha da dejstvuje, da se kreçe i go-vori u dubinama tvojim i da te pokreçe da govoriw na velikomsaboru Crkve spasonosnu istinu Boùiju, nemoj spreyavati ustasvoja bojeçi se zavisti od judeomisleçih, nego stani i napiwina tablici, kao wto Isaija govori, ono wto ti Duh otkriva. Jer,ono çe trajati dugo vremena, zauvek. Oni koje utroba boli od za-visti jesu nepokoran narod, deca kopilad, koji nemaju vere i neùele da yuju da Jevan$exe dejstvuje i danas, stvarajuçi prijatexeBoùije i proroke. Oni prorocima i uyitexima Crkve govore:—Nemojte nam objavxivati mudrost Boùiju”, a onima koji imajuvi$eqa prirodnih umozreqa vele: —Nemojte nam govoriti [sliynestvari], nego nam govorite i objavxujte newto drugo, tj. reyi za-blude koje svet voli. Sklonite od nas rey Izraixevu”. Ti, pak,nemoj obraçati paùqu na qihovu zavist i reyi. Jer, ono wto tise otkriva odozgo radi koristi mnogih yuçe i oni koji su sasvimgluvi, i oni koji se nalaze u tami ùivotnoj. I oyi slepih koji senalaze u magli greha videçe svetlost reyi tvojih i duhovno siro-mawni çe osetiti radost zbog qih. Beznadeùni xudi çe se ispu-niti radowçu, zabludeli çe shvatiti razumnost tvojih reyi, aoni koji ropçu protiv tebe nauyiçe se da sluwaju reyi Duha, dokçe mucajuçi jezici nauyiti da mirno govore.


59. Prorok Isaija kaùe: Blaùen je onaj ko u Sionu, tj. uCrkvi Boùijoj, ima seme uyeqa reyi svojih, i sinove duhovne uGorqem Jerusalimu prvorodnih. Jer, veli, reyeni yovek çe skri-vati reyi svoje za odgovarajuçe vreme i sakriçe se kao da se skri-va od bujice voda. I na posletku on çe se pokazati u Sionu, uCrkvi vernih, kao slavna reka koja strujama svoje mudrosti vele-lepno teye po ùednoj zemxi. A oni koje zavode zavidnici, pre-staçe da se uzdaju u qih, veç çe pruùati uwi svoje da yuju reyipomenutoga yoveka, dok çe srca slabih duwom sluwati paùxivo.Sluge zavisti mu neçe viwe govoriti: —Uçuti”. Jer, kao blago-yastiv, on misli razumno i ne izgovora ludosti, kao ludi mudra-ci ovoga sveta. Qegovo srce ne pomiwxa sujetna dela bezakoqa,niti o Bogu govori reyi zablude da bi rasturio gladne duwe iùedne ostavio nezadovoxnima. Stoga çe reyi qegove biti na ko-rist mnogih, makar zavidxivci bili nezadovoxni.

60. Onome ko obitava u visokoj peçini snaùne stene daçese do sita hleb poznaqa i krasovuxa mudrosti sve do opijenosti.Tako$e çe biti izobilna i voda koju çe piti. On çe videti Carau slavi Qegovoj i qegove oyi çe ugledati zemxu iz daleka. Duwaçe se qegova pouyavati u mudrosti i svima çe kazivati o veynommestu, izvan yijih granica ne postoji niwta.

61. Vaspitaqe Gospodqe otvara sluh svakome ko ima strahQegov, dajuçi mu uho da yuje i vaspitan jezik da zna kada trebada govori. Ko je, pak, onaj ko razborite i mudre ovoga sveta poka-zuje nedelatnim i ko qihovu mudrost pokazuje kao ludost, potvr-$ujuçi samo reyi slugu svojih? Niko drugi do Onaj ko yini jedin-stvena i yudesna dela na slavu svoju, ko i presahlom srcu u pus-tiqi otvara put smireqa i krotosti i u suvom i bezvodnom raz-umu [izvodi] potoke neizrecive mudrosti kako bi utolio ùe$ iza-branom rodu Qegovom, narodu koji je izabrao da kazuje vrlineQegove. On hodi pred onima koji ga xube i boje ga se i radi qihporavnava planine strasti i razara bakarna vrata neznaqa, ot-varajuçi im vrata Qegovoga poznaqa i objavxujuçi im Qegoveskrivene, tajne i nevidxive riznice. On sve yini da bi poznalida je On Gospod, Bog, koji im je dao ime Izraix.

62. Ko uzburkava more strasti i smiruje talase qegove?Gospod Savaot, koji sve koji ga xube spasava od grehovne opasnos-ti i umiruje buru pomisli qihovih. On stavxa reyi svoje u ustaqihova i pokriva ih senkom ruku svojih, kojima je rasprostro ne-bo i utvrdio zemxu. On daje onima koji ga se boje vaspitan jeziki razuman sluh da bi yuli glas Qegov odozgo i objavili zapoves-ti Qegove u domu Jakovxevom, tj. u Crkvi vernih. Oni, pak, kojinemaju oyi da vide zrake Sunca pravde, i uwi da yuju preslavna[dela] Boùija, kao udeo svog neznaqa imaju tamu. I isprazna jenada qihova, kao i reyi qihove. Niko od qih ne govori po prav-


di, niti moùe da rasu$uje po istini. Oni se uzdaju u sujetnestvari i govore isprazne reyi, te su bremeniti zaviwçu i ra$ajuopadaqe. Jer, uwi su qihove podrezane i ne mogu da yuju, te sestoga izruguju reyi poznaqa Boùijega, ne ùeleçi da ga yuju.

63. Kakve mudrosti ima kod onih koje utroba boli od zavis-ti prema bliùqem? Kako çe reçi zavidxivci, veli Jeremija:—Mi smo mudri i zakon Gospodqi je sa nama”, kada se raspadaju odzavisti prema onima koji su mudrowçu i poznaqem Boga primi-li blagodat Duha? Me$utim, laùno znaqe kqiùevnika i mudra-ca svetskih pokazalo se kao sujetno, buduçi da su promawili is-tinsko poznaqe. Oni behu oceqeni kao nedostojni mudrostiUtewitexa. Stoga su se i postideli videvwi kako se ona umno-ùava kod ribara, te se uplawiwe sile reyi qihovih. Oni behuuhvaçeni u mreùe svojih shvataqa, odbacivwi istinsku mudrosti poznaqe Gospoda.

64. Zawto se zavidxivci raspadaju od zavisti prema oni-ma koji su bogato primili blagodat Duha i ogqeni jezik kao perobrzopisca, kada su sami napustili izvor mudrosti Boùije? Da supowli putem Boùijim, oni bi zauvek obitavali u miru bestraw-ça. Oni bi nauyili gde se nalazi razboritost, gde krepost, gderazumnost i poznaqe biça, gde mnogoletstvo i ùivot, gde svet-lost oyiju i mudrost sa mirom. Nauyili bi ko nalazi mesto mud-rosti i ko ulazi u qene riznice i videli bi wta Bog preko pro-roka zapoveda posveçenicima reyi: Prorok koji je video otkri-veqski san neka ispriya svoje vi$eqe, i onaj ko primi rey moju nekaistinski ispriya moju rey (Jer.23,28), i opet: Zapiwi u kqigu sve re-yi koje ti kazah (Jer.37,2). Dakle, oni se nikada ne bi raspadaliod zavisti zbog pomenutih xudi.

65. Ukoliko Etiopxanin [tj. crnac] promeni svoju koùu ileopard svoje ware i zavidxivci çe da pomisle i izgovore new-to dobro, s obzirom da su nauyeni da prouyavaju ono wto je zlo.Jer, oni podmuklo zadaju udarac svojim bliùqima, buduçi luka-vi i licemerni prema svojim prijatexima. Oni ne govore isti-nu, buduçi da se qihov jezik navikao na sujetne i laùne reyi.Shvati reyeno, dakle, jer ti zbog bogopoznaqa i reyi zavide iismejavaju te. Stoga, poput proroka Jeremije, satvori usrdno mo-leqe, govoreçi: Seti me se Gospode i do$i da me izbaviw od zavid-xivaca koji me gone. Nemoj odocniti, ùeleçi detaxno da me opro-baw. Poznaj da me ismejavaju oni koji odbacuju poznaqe tvoje. Dajkraj zavisti qihovoj. I veç çe rey poznaqa tvoga biti povod vese-xa i radosti srca moga. Jer, nikada ne sedoh sa onima koji ismeja-vaju poznaqe tvoje, veç oseçah strah zbog prisustva sile tvoje, teostajah sam. Ogoryih se veoma zbog zavisti qihove (Jer.15,15-17). Iti çew yuti: Znam sve dobro. Ali, ukoliko preobratiw zabludelogod zablude qegove, ubrojaçu te u prijatexe moje i staçew preda me.


I ukoliko preobratiw nekog nedostojnog u dostojnog, biçew kao us-ta moja. Izbaviçu te od ruku zavidxivih zloyinitexa, veli Gos-pod, Bog Izraixev (Jer.15,19; 21).

66. Neka zavidxivi mudraci yuju zavrwetak slova: nazore-ji Boùiji su svojim naporima postali yistiji od snega. Oni susvojim ùivotom postali bexi od mleka. Krasota qihove mudros-ti je uzviwenija od safira, a crte qihovih reyi - od yistog bi-sera. Naprotiv, oni koji su sa uùivaqem kuwali od svetovnogaznaqa, umrewe od gladi pred izvorima Duha. Oni koji su vaspi-tavani u porfiri mudrosti jelinske, odenuwe se u izmet nezna-qa i staviwe na sebe sveze koje ih svezawe. Jer, jezik qihov seprilepi grlu qihovom, te izgubiwe sluh svoj, buduçi da odbaci-we istinsku mudrost i poznaqe Boùanskog Duha, ne hoteçi da jeprime kroz napore.

67. Smiravajuçi visoko drvo i uzviwujuçi smireno, sasu-wujuçi sveùe drvo i oùivxavajuçi sasuweno, Bog slugama svo-jim daje otvorena usta pred velikim saborom i rey da blagovesteistinu Qegovu sa velikom snagom. Jer, Qemu priliyi mudrost,razumnost, sila. Kao wto preobraùava vremena i prilike, Onizmequje i duwe koje ga iwtu i yeznu za Qim, dajuçi im vlastnad strastima i uznoseçi ih iz ùivota u ùivot. On daje mudrostduhovno mudrima i razboritost razumnima. On otkriva dubine iskrivenosti onima koji ispituju dubine Boùije, dajuçi im po-znaqe nejasnih zagonetki. Jer, On ima svetlost mudrosti i po-znaqa i daje je gde hoçe.

68. Svakome ko sa strpxeqem vrwi spoxawqe i unutraw-qe zapovesti, gledajuçi samo na slavu Boùiju, daje se poyast ne-beskog poznaqa, mir duwe i nepropadxivost, buduçi da je izvr-wilac zakona blagodati, a ne jednostavno sluwalac. Qegovo po-znaqe, koje posvedoyuju dela qegova, Bog ne previ$a, veç ga po-stavxa zajedno sa reyima poznaqa onih koji su prosijali boùan-stvenom mudrowçu u Crkvi vernih. Jer, kod Boga nema licemer-ja. Onome, pak, ko se podvizava iz sebiynosti i ne pokorava sereyima onih koje vodi Duh, veç sluwa samo svoju razumnost i var-xive reyi onih koji imaju samo spoxawqi izgled poboùnosti idejstvuju iz slavoxubxa i slastoxubxa, daje se tuga i teskoba. Za-vist, srëba i gnev biçe plata za prelest qegovu. U buduçnosti, udan, pak, kad Bog bude sudio skrivenosti xudske i svakome davaopo delima qegovim, kada çe se [pomisli] osu$ivati ili opravda-vati, qegove pomisli çe biti pod osudom.

69. Jer, nije ono Judejac wto je spoxa, niti je obrezaqe wtoje spoxa, na telu, nego je ono Judejac koji je to iznutra, i obrezaqeje obrezaqe srca duhom a ne slovom (Rim.2,28-29). Sliyno, savrwen upoznaqu i mudrosti nije yovek koji poseduje samo spoxawqukrasnoreyivost, niti je krajqi revnitex blagoyawça onaj ko se


stara za spoxawqe podviùniyke napore, veç onaj ko je marxiv uunutrawqem umnom delaqu i yije reyi izlaze iz yistog i dobrogsrca, koje je prosveçeno Duhom Boùijim, a ne iz kqiga. Takvomeje pohvala ne od xudi nego od Boga (Rim.2,29). Jer, xudi ga ili neznaju ili mu zavide, dok ga Bog voli i poznaje, kao i oni koje Duhvodi.

70. Delima zakona ni jedno telo neçe se opravdati pred Bo-gom (Rim.3,20). Ko çe se, dakle, jedino podviùniykim naporima iznojem pokazati savrwen pred Bogom? Jer, delaqem mi jedino do-lazimo do navike u vrlini, presecajuçi dejstvo strasti, wto jowne [znayi] dostizaqe u meru punote Hristove. Wta nas uzvodi kapunom savrwenstvu? Iskrena vera, koja predstavxa osnovu svegayemu se nadamo (Jev.11,1), kojom je Avex Bogu prineo boxu ùrtvu ne-go Kain, i kojom je posvedoyen da je pravednik (Jev.11,4), kojom jeAvraam posluwao kada je bio pozvan da ode i preseli se u obeça-nu zemxu (Jev.11,8). Ona istinske revnitexe uzvodi do krepke na-de u primaqe velikih darova Boùijih, privodeçi ih poznaqupostojeçeg i donoseçi im u srce neiscrpne duhovne riznice ka-ko bi iznosili stare i nove tajne Boùije i davali potrebitima.Onaj ko se udostojio da postane qen sudeonik, ushodi ka xubaviprema Bogu i postaje savrwen u poznaqu Boga, ulazeçi u Qegovpokoj i poyinuvwi od svih dela svojih, kao i Bog od svojih (Jev.4,10).

71. Ranije se Bog onima koji su mu se protivili neverjemkleo da neçe uçi u Qegov pokoj. Zbog svog neverstva oni i nisumogli uçi u qega (Jev.3,11; 4,6). Kako, dakle, neki sada bez vere je-dino putem telesnog delaqa oyekuju da u$u u pokoj bestrawça isavrwenstvo poznaqa. Jer, mi vidimo da mnogi na reyeni nayinnisu mogli da u$u i da poyinu od svih trudova svojih. Stoga sva-ko treba da pazi da se ne desi da ima lukavo srce ili da je ispu-qeno neverjem kako se ne bi liwio pokoja i svoga savrwenstva,bez obzira na prebivaqe u mnogim naporima. Stoga se yovek izlopati svagda na delima delaqa i jede hleb patqe (Ps.126,2). Me-$utim, powto mu predstoji poyinak, on treba da se podvizava dasa verom dospe u pokoj bestrawça i savrwenstvo poznaqa, kakone bi pao po istom primeru nepokornosti (Jev.4,11), tj. kako ne bipostradao kao wto su postradali oni koji su se protivili iz ne-verja.

72. Buduçi da smo yulni, slovesni i umni, mi treba da i odsebe Bogu prinosimo izvesni desetak. Kao yulni, mi treba dobroyulima da primamo utiske od yulnih stvari, kroz qihovu kraso-tu i ispravno poznaqe se uzvodeçi ka umozrequ qihovog Sazda-texa. Kao slovesni, mi treba dobro da govorimo o Boùanskim ixudskim stvarima, a kao umni - da imamo nepogrewiva shvataqao Bogu, veynom ùivotu, Carstvu nebeskom i o tajnama Duha, koje


su u qemu sakrivene kako bi se, nakon strogog ispitivaqa, poka-zalo da zdravo i besprekorno i oseçamo, i govorimo i mislimo oBogu. U reyenome se i sastoji istinska i boùanstvena mera na-weg savrwenstva i svewteno prinoweqe Bogu.

73. Istinski naw desetak Bogu jeste duwevna pasha, tj.prelazak [preko] svake strasne naravi i yitave beslovesne yul-nosti. U reyenoj pashi se na ùrtvu prinosi Slovo kroz umozreqepostojeçeg, tj. jede se hleb poznaqa i pije yasna krv u yawi skri-vene mudrosti. Onaj ko je okusio i proslavio reyenu pashu pri-neo je na ùrtvu Jagqe, koje je uzelo greh sveta, te viwe, po reyiGospodqoj, ne umire, nego ùivi u vekove (Jn.6,50-51).

74. Onaj ko je ustao od mrtvih dela, vaskrsao je sa Hristom.Ukoliko je sa Hristom vaskrsao u poznaqu, qime viwe neçe za-vladati smrt neznaqa, buduçi da Hristos… viwe ne umire (Rim.6,9). Onaj ko je, skrenuvwi sa prirodnog kretaqa, davno umro krozgreh, jednom je umro, a ko sada ùivi, Bogu ùivi slobodom DuhaSvetoga, koji ga je podigao iz mrtvih dela greha. Umrevwi zaudove tela i za ùivotna dela, on viwe ne ùivi za telo i svet,nego u qemu ùivi Hristos, buduçi da u qemu boravi blagodatDuha Svetoga. On viwe ne stoji pod zakonom tela, buduçi da svo-je udove predaje kao oruùje pravde Bogu i Ocu.

75. Onaj ko je svoje udove oslobodio od ropstva strastima ipredao ih u ropstvo pravdi pribliùio se osveçequ Duha Sveto-ga, uzvisivwi se iznad zakona tela. Greh viwe neçe vladati qi-me, s obzirom da prebiva u slobodi i pod zakonom Duha. Kraj rop-stva strastima nije jednak sa krajem sluùeqa pravdi. Prvi seobiyno zavrwava mislenom pogibijom duwe, a drugi vodi u veyniùivot, koji je sakriven u Hristu Isusu Gospodu nawem (Rim.6,23).

76. Zakon tela vlada yovekom sve dok ùivi telesno. Umrev-wi, pak, i umrtvivwi se za svet, on ga se razrewava. Za svet [yo-vek] moùe da se umrtvi jedino ukoliko umrtvi udove tela. Qih,pak, umrtvxujemo ukoliko postanemo sudeonici Duha Svetoga.Mi, opet, postajemo sudeonici Duha Svetoga ukoliko Bogu pri-nosimo plodove dostojne Duha, tj. xubav prema Bogu iz sve duwei prema bliùqem u [najboxem] raspoloùequ, srdaynu radost zbogyiste savesti, duwevni mir zbog bestrawça i smireqa, blagostpomisli uma, trpexivost u nevoxama i iskuweqima, dobrotu usre$enosti naravi, unutrawqu veru u Boga, koja se uopwte ne us-teùe, krotost zbog smirenoumxa i umileqa, sveopwte uzdrùaqeyula. Prinoseçi Bogu navedene plodove, mi çemo se veç nalazi-ti izvan zakona tela. I zakon veç neçe da nas kaùqava zbog plo-dova koje smo prinosili smrti, ùiveçi za telo. Jer, mi smo po-stali slobodni od qenog zakona, vaskrsavwi sa Hristom slobo-dom Duha od mrtvih dela.


77. Oni koji su primili i sayuvali neugasivom prvinu Du-ha u preporodu kupexi [krwtequ], obremeqeni teùinom tela, uz-diwu u sebi oyekujuçi usinovxeqe kroz punotu u Utewitexu, ka-ko bi ugledali izbavxeqe svoga tela od ropstva truleùnosti(Rim.8,23). Jer, Duh im pomaùe u qihovim prirodnim nemoçima,zastupajuçi se za qih uzdisajima neizrecivim (Rim.8,26). Qihovorazmiwxaqe je po Bogu i qihova nada oyekuje da vidi otkrive-qe sinova Boùijih u qihovom smrtnom telu, tj. ùivotvornumrtvost Isusovu, kako bi postali kao sinovi Boùiji, koje Duhvodi i kako bi se oslobodili od ropstva telu, te uwli u sloboduslave sinova Boùijih, kojima, kao onima koji xube Boga, sve po-maùe na dobro (Rim.8,28).

78. Boùanstveno Pismo se shvata duhovno. Riznice koje suu qemu sakrivene samo se duhovnima otkrivaju Duhom Svetim.Duwevni yovek ne moùe da primi qihovo otkriveqe (1.Kor.2,14).Jer, on ne prihvata da misli ili da yuje da neko drugi govorinewto wto je izvan okvira qegovih pomisli. On u sebi nema Du-ha Boùijeg, koji ispituje dubine Boùije i koji jedino poznajewta je u Bogu (1.Kor.2,10-11), veç vewtastveni duh sveta, pun xubo-more i zavisti, svadxivosti i razdora, usled yega mu udubxiva-qe u smisao Pisma i ispitivaqe qegovih zamisli izgleda kaoludost. On nema sposobnosti da ga razume, buduçi da se sve wtose sadrùi u Boùanstvenom Pismu ispituje duhovno (1.Kor.2,14), bezobzira da li se radi o Boùanskim ili xudskim stvarima. On sepodsmeva onima koji duhovno duhovnim dokazuju (1.Kor.2,13), smat-rajuçi da nisu duhovni i da ih ne vodi Duh Sveti, veç da su pri-yalice [tj. da proizvoxno otkrivaju duhovni smisao Pisma], izvitoperu-juçi i pretumayujuçi, kao nekada Dimas (2.Tim.4,10), qihove reyii boùanstvena shvataqa. Duhovni, pak, [yovek] je drugayiji. Poddejstvom Boùanskog Duha on sve ispituje, a qega samog niko ne is-pituje (1.Kor.2,15). Jer, on ima um Hristov, koji niko ne moùe ob-jasniti (1.Kor.2,16).

79. Ogqem çe se otkriti posledqi dan i ogqem çe se ispi-tati svayija dela, govori sveti Pavle (1.Kor.3,13). On dodaje da çedela koja su po suwtini netruleùna (i koja yovek polaùe u svojeizgra$ivaqe) i usred ogqa ostati netruleùna. Ona ne samo daneçe izgoreti, veç çe postati jow blistavija, oyistivwi se sa-vrweno od neznatnih mrxa. Dela, pak, koja su truleùna po vew-tastvu (i koja yovek kao neko breme stavxa ne sebe) svakako çe serazgoreti i sagoreti, ostavivwi ga u ogqu bez iyega. Netruleù-na i postojana dela su suze pokajaqa, milostiqa, saoseçaqe, mo-litva, smireqe, vera, nada, xubav i svako delo koje je uyiqenoradi blagoyawça. Dok je yovek ùiv, ona u qemu izgra$uju svetihram Boùiji, a kad ode - odlaze sa qim i prebivaju netruleùna u


vekove. Dela, pak, koja sagorevaju u ogqu, kao wto je svima oyi-gledno, jesu slastoxubxe, slavoxubxe, srebroxubxe, mrùqa, za-vist, kra$a, pijanstvo, zloslovxe, osu$ivaqe i svako r$avo delokoje se vrwi telom iz pohote i gneva. Sva navedena dela i dok jeyovek ùiv (i dok se raspaxuje pohotom) trule zajedno sa qim, akada se odvaja od tela - odlaze zajedno sa qim, premda i ne prebi-vaju sa qim. Buduçi istrebxena ogqem, ona svoga poyiniocaostavxaju u ogqu, u beskrajnoj muci u vekove vekova.

80. Poznaqe Boga znayi da je Bog poznao [yoveka] koji se na-zidao u qemu kroz smirenoumxe i molitvu i da ga je obogatio ne-laùnim poznaqem Qegovih natprirodnih tajni. Onaj, pak, u ko-me se primeçuje nadmenost, nije se kroz qih nazidao na qemu,veç je vo$en duhom ovog vewtastvenog sveta. Stoga on niwta odboùanstvenih stvari ne zna kako treba, yak i ako izgleda da po-newto zna. Onaj ko xubi Boga i koji niwta ne pretpostavxa xu-bavi prema Qemu i bliùqem, poznao je dubine Boùije i tajneQegovog Carstva kao wto i priliyi onome koga vodi Duh Boùi-ji i koga je Bog priznao kao istinskog delatexa raja Qegove Crk-ve. On xubavxu vrwi voxu Boùiju, obraçajuçi duwe i nedostoj-ne yineçi dostojnim reyju koja mu je data od Duha Svetoga. Onsvoje delo smirenoumxem i umileqem yini neukradivim.

81. Svi smo se u Hristu krstili vodom i Duhom Svetim isvi kuwamo istu duhovnu hranu i pijemo isto duhovno piçe, tj.Hrista. Me$utim, veçina od nas nije po Boùijoj voxi (1.Kor.10,5).Jer, mnogi verni i revnosni Hriwçani su svoja tela izmoùdilii staqili mnogim podviùniykim naporima i telesnim delaqi-ma, ali nisu istovremeno imali i umileqe u skruwenom i dob-roxubivom drùaqu, niti saoseçaqe u xubavi prema bliùqimai samima sebi. Stoga su ostali prazni, liweni punote Duha Sve-toga i udaxeni od poznaqa Boga. Utroba qihovog razuma bewebesplodna, a slovo neslano i pomrayeno.

82. Slovesnost od nazoreja iwte na samo da se delaqempopnu na Sinajsku goru, ili da se prethodno oyiste, da ubele svo-je haxine i da nemaju dodira sa ùenama, veç i da ne ugledaju sa-mo ozadinu Boùiju (Izl.32,23), nego samoga Boga u slavi Qegovoj,koji im ukazuje svoje blagovoxeqe, koji im daje tablice poznaqai koji ih waxe na nazi$ivaqe xudi svojih.

83. Slovo ne vodi sve sluge i uyenike svoje na otkrivaqeskrivenih i visokih tajni svojih, veç samo nekolicinu, kojimaje dato uho za sluwaqe, yije su oyi otvorene za vi$eqe i kojimaje jasan novi jezik. Uzevwi navedene i odvojivwi ih od ostalih(koji su tako$e Qegovi uyenici), On se peqe na Tavorsku goruumozreqa i preobraùava se pred qima. I On im ne otkriva taj-ne Carstva nebeskog, veç im oyigledno pokazuje slavu i svetlostBoùanstva. I On im veç daje da sijaju prema crtama qihovog


ùivota i slova kao sunce u Crkvi vernih. On preobraça qihovashvataqa, dajuçi im belinu i yistinu presjajne svetlosti. Onpolaùe svoj um u qih, waxuçi ih da objavxuju novo i staro nanazi$ivaqe Crkve Qegove.

84. Mnogi su sa punim usr$em obra$ivali qive svoje i yis-to seme sejali na qima, prethodno posekavwi trqe i zapalivwikorov ogqem pokajaqa. Me$utim, s obzirom da Bog na qih nijepustio kiwu Duha Svetoga sa skruwenowçu, oni nisu niwtapoùqeli. Oni su se osuwili zbog nedostatka kiwe, u sebi ne do-nevwi mnogoplodni klas bogopoznaqa. Oni iz tela nisu izawlisa gla$u za Reyju Boùijom, premda ostawe oskudni u bogopoznaqui sa praznim rukama, opskrbivwi se tek nekom neznatnom koli-yinom hrane.

85. Onaj ko iz svojih usta iznosi reyi koje su korisne zanazi$ivaqe bliùqega, kao dobar iznosi ih iz dobre riznice sr-ca svog, po reyi Gospodqoj (Mt.12,35). Me$utim, niko ne moùe uçiu bogoslovxe i reçi doliynu rey o Bogu bez Duha Svetoga. Wta-viwe, niko od onih koji govore Duhom Boùijim ne moùe da govo-ri protiv vere u Hrista. On govori jedino ono wto izgra$uje,wto privodi Bogu, wto uvodi u Carstvo, wto obnavxa drevnoblagorodstvo i wto poneke od spasavanih sjediquje sa Bogom.Projava Duha se svakome daje na korist (1.Kor.12,7). Stoga onaj kose obogatio reyju mudrosti Boùije i primio dobri udeo reyi po-znaqa u stvari stoji pod dejstvom Boùanskog Duha, predstavxaju-çi dom neiscrpnih riznica Boùijih.

86. Niko od onih koji su poverovali u Hrista i krstili sene ostaje bez udela u blagodati Duha, ukoliko se nije potpunopredao u plen dejstvu protivnog duha, oskrnavivwi veru delimai saùivevwi se sa nemarom i bezbriùnowçu. Onaj ko je sayuvaoneugasivu prvinu Duha, primxenu na krwtequ, ili koji ju je,ugawenu, opet razgoreo delima pravde, svakako çe odozgo dobitii Qegovu punotu. Dobro se podvizavajuçi, on se kroz punotu Duhaudostojava da primi rey mudrosti kako bi pouyavao u Crkvi, ilirey poznaqa tajni Boùijih po istome Duhu - kako bi znao tajneCarstva nebeskog, ili po istome Duhu iskrenu veru - kako bi ve-rovao u obeçaqa Boùija kao Avraam, ili dar isceleqa od istogaDuha - kako bi leyio bolesti, ili dar yiqeqa sile [tj. yuda] - kakobi isterivao besove i yinio znake [yuda], ili dar prorowtva - ka-ko bi predvi$ao i proricao buduçe, ili dar razlikovaqa duhova- kako bi prepoznavao ko govori sa Duhom Boùijim, ili dar tu-mayeqa razliyitih jezika, ili dar ukrepxivaqa napaçenih, ilidar upravxaqa pastvom ili narodom Boùijim, ili dar xubaviprema svima i qenih plodova, tj. dugotrpxeqa, dobrote i svihostalih. Onoga, pak, ko nema udela u svemu reyenome, ne znam ka-


ko bih ocrtao kao vernog yoveka ili na koji nayin bi pripadaobroju onih koji su se obukli u Hrista kroz sveto krwteqe.

87. Onaj ko ima xubavi ne ume da zavidi iz xubomore, neuznosi se kao visokouman i drzak, ne nadima se ni pred kim, nepravi nered, yineçi ono wto je nepriliyno u odnosu na bliùqe-ga, ne iwte samo svoju korist, veç i ono wto je blagotvorno zabliùqeg, ne razdraùuje se na onoga ko ga oùalowçuje, ne pamtiukoliko ponekad od nekoga pretrpi newto lowe, ne raduje seukoliko mu prijatexi [trpe] nepravdu, veç se raduje zbog qihoveistine i pravde, pokriva sve ùalosno wto nai$e na qega, svemusa jednostavnowçu i nezlobivowçu veruje, nada se da dobije svewto nam je Bog obeçao, trpi sva iskuweqa, nikom ne uzvraçajuçizlom za zlo. Delatex xubavi nikada ne otpada od xubavi premabliùqem (1.Kor.13,4-8).

88. Od onih koji su se udostojili da prime nebesku blago-dat Svetoga Duha kroz razliyite darove, jedni su novoro$enyad inesavrweni i u boùanstvenim darovima, dok su drugi savrwenixudi i imaju ih u qihovoj punoti. Po uzrastaqu u delaqu bo-ùanstvenih zapovesti, prvi napreduju u darovima. Ispuqavaju-çi se veçim darovima Duha, oni ukidaju prethodne darove novo-ro$enyeta. Stigavwi, pak, do vrhunca xubavi i poznaqa Boga,drugi, po apostolu, veç ostavxaju delimiyne darove, tj. prorow-tva, razlikovaqa duhova, darove pomagaqa drugima, upravxaqaitd. Jer, onaj ko je uwao u palatu xubavi ne poznaje delimiynoBoga, koji je xubav. Naprotiv, razgovarajuçi sa Qim licem u li-ce, on ga poznaje u punoti, kao wto je i On qega poznao.

89. Onaj ko se iz revnosti za duhovne darove postarao dastekne xubav i stekao je, ne zadovoxava se da govori pri molitvii yitaqu samo radi sopstvenog duhovnog izgra$ivaqa. Jer, onajko govori samo Bogu jezikom kada se moli i poje, sebe izgra$uje,kao wto govori [sveti] Pavle. Qemu je neophodno, opet po [svetom]Pavlu, da —prorokuje” radi izgra$ivaqa Crkve Boùije, tj. dabliùqe pouyava vrwequ boùanstvenih zapovesti i da hitaju dablagougode Bogu. U yemu çe iguman koji uvek razgovara samo sa so-bom i sa Bogom molitvom i pojaqem, biti nekome od koristi, tj.ukoliko ne razgovara i sa svojim posluwnicima, ili otkrive-qem Svetoga Duha, ili znaqem tajni Boùijih, ili predvi$aju-çim proroykim darom, ili pouyavaqem reyima i mudrowçu Bo-ùijom? Jer, ukoliko im ne da lako razumxivu rey pouke, pismenuili usmenu, ko çe se od qegovih posluwnika spremiti za ratprotiv strasti i demona? Zaista, ukoliko ne iwte da ima iz-dawnu rey pouke i poznaqe Duha za nazi$ivaqe pastve svoje,pastir nije revnitex darova Boùijih. Jer, kada se samo moli imnogo poje jezikom, moleçi se duhom svojim, tj. duwom svojom, onizgra$uje sebe. Qegov um je, me$utim, besplodan, buduçi da ne


prorokuje reyju pouke i da ne izgra$uje Crkvu Boùiju. [Sveti]Pavle se veçma od svakog yoveka sjediqavao molitvom sa Bogom.Pa ipak, on je viwe ùeleo samo pet reyi iz svog plodonosnoguma da kaùe u Crkvi kako bi pouyio i druge, negoli hixade reyipsalmopojaqa jezikom. Dakle, ograniyivwi dostojanstvo pastirasamo na psalmopojaqe i yitaqe, duhovni rukovoditexi su izgu-bili put xubavi.

90. Onaj ko nam je dao biçe od predloùenog vewtastva iumne suwtine, suprotnosti po prirodi sjedinivwi na yudesannayin u jednu liynost, dao nam je i blaùenstvo reyju mudrosti isvoga poznaqa. On je reyeno uyinio sa jedne strane da bismo du-hovnim znaqem videli skrivene riznice mudrosti Carstva ne-beskog, koje nam je darovao, a sa druge da bismo reyju mudrostisvojim bliùqima obznanili bogatstvo dobrote Qegove i dobraveynoga ùivota, koja je ugotovio na sladost onima koji ga xube.

91. Onaj ko se uzdigao iznad pretqi i obeçaqa tri zakonadostigao je do ùivota koji se ne podvodi pod zakon. On sam je po-stao zakon Crkve i ne biva pod vlawçu zakona. Slobodan ùivotne podleùe zakonu, buduçi iznad svake prirodne nuùnosti i za-straqeqa. Onaj ko je dospeo do qega u stvari se oslobodio, budu-çi da je prevaziwao telo i postao ogaq kroz opwteqe sa Duhom.On se vascelo sjedinio sa Hristom, koji je iznad svake prirode.Za qega je ukinuto ono wto je delimiyno i nesavrweno.

92. Onaj ko je postao prijemyiv za poznaqe Prvoga Uma (ko-ji je Poyetak i Kraj svega, bezgraniyan po sebi i unutra i izvanu odnosu na sve drugo), zna da je sam i da samuje. [On zna] i izme$usamujuçih da samuje. Ostajuçi sam, on ne trpi wtetu u svom savr-wenstvu, ni boraveçi sa mnogima ne trpi wtetu u usamxivaqu.On je svuda isti i u svemu sam, buduçi da je za jedne poyetak qi-hovih kretaqa ka usamxivaqu i [za druge] savrweni kraj vrlinekoji se nalazi pred qima.

93. Nesmesivo jedinstvo i spoj duwe i tela, ukoliko je usaglasnosti sa sobom, savrwava jedno delo, bilo vewtastva, biloduhovne prirode. Ukoliko, me$utim, nije u saglasnosti, ono stva-ra bratoubilayku bitku, u kojoj svako priùexkuje pobedu. Dolazi,me$utim, slovesnost i primequje svoju moç, odmah razvejavajuçi[strast] pobedoxubxa i dajuçi prvenstvo jedinstvu, te ponovo us-postavxajuçi celinu dela u prirodi i duhu.

94. Od tri osnovna dela nawe duwe, jedan [slovesni deo] vla-da i qime se ne vlada, drugi [sryani] i vlada i qime se vlada, atreçi [ùelatexni] ne vlada, ali se qime vlada. Ukoliko se, me$u-tim, deo koji vlada postavi pod vladavinu jednog od dva dela ko-jima se vlada, po prirodi slobodan se pokazuje kao sluga onom [de-lu] koji je po prirodi sluga, izlazeçi iz okvira vladaqa i svojeprirode, usled yega se dewava veliki zastoj me$u qima. I sve


dok postoji zastoj me$u qima mi ne vidimo da je sve pokorenoSlovu [Jev.2,8]. Ukoliko se, pak, deo koji vlada odrùi iznad drugihi dovede ih pod vlast svoju, razjediqeno se sjediquje i saglawa-va, postiùuçi mir sa Bogom. I powto mu se sve pokori, Slovopredaje Carstvo Bogu i Ocu.

95. Ukoliko nayelo yetiri glavne vrline drùi u potyiqe-nosti pet yula i yuva qihovo svagdawqe pokoravaqe, prirodatela, sayiqena od yetiri sastojka, ne ometa toyak ùivota da sekreçe bez prepreka. Ukoliko se on kreçe na reyeni nayin, silenawe ne ustaju jedna protiv druge, veç se stradalni deo ùexe isryanosti saglawava sa slovesnim. Poprimivwi svoju prirodnuvlast, um od yetiri glavne vrline pravi koyiju, a od sluùebnepetorice [yula] - presto. Pobedivwi tlayitexsko telo, on se sayetiri koqa podiùe na nebo. Stavwi pred Cara vekova, on seovenyava vencem pobede, u Qemu nalazeçi pokoj od svih svojihho$eqa.

96. Onima koji postaju savrweni u vreme umozreqa i kojise oslaqaju na stubove Duha, priprema se yawa i daje se hlebcarske gozbe. Qima se daje presto da poyinu i novac da se oboga-te. I riznica bisera i dragog kameqa je spremna za qih i nebro-jeno bogatstvo im se daje u ruke. Buduçi da su najhitriji u deli-ma, delaqe ih yini prozorxivim i priprema ih da stanu predsamog Cara, a ne pred nemarne xude.

97. Wta se od dvoga zbiva: da li se Carstvo nebesko pod-viùnicima daje jow ovde ili posle smrti. Ukoliko se jow ovdedaje, pobeda je neopoziva, radost neizreciva i nawe usho$eqe uRaj slobodno. Jer, Raj se nalazi pravo na boùanstvenom istoku.Ukoliko se, me$utim, ono daje posle smrti, mi treba da ispitamoda li ishod iz ovoga ùivota biva bez straha, wta je Carstvo ne-besko i Carstvo Boùije i Raj, u yemu se razlikuje jedno od drugo-ga i koje je vreme svakoga od qih, te da li zadobijamo svo troje ikako i kada i posle koliko vremena. Jer, onaj ko se nawao u pr-vom dok je jow u ùivotu i nosi telo, nije izgubio ni druga dva.

98. Gorqi svet je jow uvek nepotpun i oyekuje svoje dovr-weqe, kako bi se vaspostavio u svojoj punoti od prvorodnih No-vog Izraixa, koji gledaju Boga. Jer, gorqi svet se upotpuquje, pu-neçi se onima koji hitaju bogopoznaqu. I powto se upotpuni,ogra$ujuçi krajeve doqeg sveta vernih i nevernih, postaçe jedanjedinstveni sabor, dajuçi svakome svoju ocenu i razdvajajuçi dvanesaglasna reda. Gorqi svet privodi sebi nayela i krajeve dru-gih i odre$uje ih kao neograniyenu ogradu. On sam se, me$utim,ne rukovodi niti upravxa drugim nayelom, koje bi ga ograniya-valo. On ima svojstvo svagdakretaqa, usled yega se ne saùima usebe, niti se rasprostire van svojih granica, veç je za druge su-botovaqe [poyinak] i uspokojeqe svakog nayela i pokreta.


99. Nebeske sile u celini, kao pesmopojci koji predvode upojaqu, svrstavaju se u zborove na trojiyan nayin i trojiyno sto-je kraj Svete Trojice, kojoj prinose hvalospev, sluùeçi sa stra-hom. Od qih jedne su rasprostrte ispod Nayela i Uzroka svega.One su mu najbliùe i predvode u pesmama. Po redu, one su pres-toli, heruvimi i serafimi. Qihova odlika je ogqena mudrost ipoznaqe nebeskih [stvari], a qihovo glavno delo jeste bogodoliy-na himna —Gel” na jevrejskom jeziku. Druge sile su u sredini, iz-me$u prethodnih i potoqih, tj. vlasti, gospodstava i sile, kojestoje oko Boga. Qihova odlika je usmeravaqe velikih stvari, de-laqe yuda i ostvareqa yudesnih znameqa. Qihovo glavno delojeste trisveta pesma —Svet, Svet, Svet”. Druge sile dolaze namaxudima, buduçi iznad nas, a ispod viwih sila. One stoje oko Bo-ga i zovu se nayela, arhan$eli i an$eli. Qihova odlika je da iz-vrwavaju boùanstvene sluùbe, a qihovo glavno zanimaqe je pes-ma —Aliluja”. Ukoliko se, dakle, usavrwi svakom vrlinom i uzvi-si svakim znaqem i mudrowçu Duha i boùanstvene vatre, slo-vesna xudska priroda preko boùanstvenih darova postaje bliskasa reyenim silama, buduçi da zbog yistote sebi privlayi odlikesvake ponaosob. Sa posledqim biva bliska kroz sluùeqe i dela-qe zapovesti Boùijih, sa sredqima - kroz sastradavaqe i zaw-titu xudi, te kroz domostroj velikih i boùanstvenih stvari idejstva Duha. Prvima se, pak, ona priopwtava preko ogqene mud-rosti slova i poznaqa boùanstvenih i xudskih stvari. Usavr-wavajuçi se i primajuçi darove jedan za drugim, xudska prirodase preko qih sjediquje sa Deseticom*) - Bogom, s obzirom da mu jeod sebe prinela prvine deset redova.

100. Bog je Jedinica i Trojica. On poyiqe od Jedinice i,buduçi da je Desetica, kruùno se zavrwava u sebi. Bog u sebiima poyetke i zavrwetke svega. On je, me$utim, izvan svega, bu-duçi da je iznad svega. Onaj ko se nawao u Qemu, smestio je sebeu smislove [naznayeqa] i poznaqe biça. I premda stoji izvan sve-ga, on obitava u svemu, znajuçi poyetke i krajeve svih, buduçi daje Slovom stekao umno jedinstvo sa Ocem i Duhom postao savr-wen. Svesavrwenoj, Nerazdexivoj i Jednosuwnoj Trojici, kojoj sepoklaqamo u Liynostima Oca, Sina i Duha Svetoga i koja se sla-vi kao Jedna Priroda i Carstvo i Sila Boùanstva, priliyi moçu vekove vekove. Amin.

*) Broj deset je od davnina smatran simvolom Boga. Pitagorejci su ga

nazivali —tetrakti” (yetverac), jer je jednak zbiru prva yetiri broja (1 Ë 2 Ë 3 Ë 4 Õ10), smatrajuçi ga najveçim i savrwenim, korenom i izvorom svakog stvaraqa.Sliynu simvoliku koriste i hriwçanski pisci (Klimen Aleksandrijski, Origen).


TEOLIPT, MITROPOLITFILADELFIJSKI

Kratko svedoyanstvo o qemuVeliko filadelfijsko svetilo, Teolipt je bio u punoj snazi pri An-

droniku Drugom Paleologu, oko 1325. godine. On je najpre provodio podviù-niyki ùivot na Svetoj Gori, a potom je prizvan da primi vladiyanski yinu Filadelfiji. Pod qegovim rukovodstvom i tajnovodstvom se nalazio Gri-gorije Solunski, kome je dao prekrasne yasove o svewtenom trezvoumxu i ot-krio tajne umne molitve dok je jow bio zauzet svetskim stvarima, kao wtostoji u qegovom ùitiju, koje je napisao patrijarh Filotej.

Qegovo trudoxubivo slovo predstavxa tayno i verno izobraùeqepravila skrivenog delaqa u Hristu. I poglavxa koja slede, u kojima su bo-ùanstvene misli sjediqene sa yistotom izraùavaqa, predlaùu se zajedno saostalim (otaykim spisima) stoga wto su veoma pouyna i dragocena za one ko-ji u kratkom pregledu hoçe da imaju yitavo bogomudro uyeqe duhovnog mudro-xubxa.


TEOLIPT, MITROPOLITFILADELFIJSKI

SLOVOu kome se objawqava skriveno delaqe u Hristu i ukratko pokazuje

u yemu se sastoji glavno delo monawkog yina

1. Monawtvo je visoko i mnogoplodno drvo, yiji korenpredstavxa - odstraqivaqe od svega ùivotnog, grane - nepri-strasnost duwe i odsustvo bilo kakvog oseçaqa za stvari koje suostavxene, a plod - bogatstvo vrlina i bogotvorna xubav i ra-dost, koja je od qih neodvojiva. Apostol govori: A plod Duha jes-te: xubav, radost, mir i ostalo (Gal.5,22).

2. Udaxavaqe od sveta daruje pribeùiwte kod Hrista.Svetom ja nazivam xubav prema yulnim stvarima i telu. Onaj kose odstraquje od qih radi razumevaqa istine, postaje Hristovusvojenik radi xubavi prema Qemu. Odvojivwi se od svega svet-skog, on je kupio jedan mnogoceni biser, tj. Hrista.

3. Ti si se u Hrista obukao u spasonosnom krwtequ, odba-civwi prxavwtinu (grehovnu) u boùanstvenoj kupexi. U qoj sistekao svetlost duhovne blagodati i prvobitno blagorodstvo.Wta je, pak, potom bilo? Ili, boxe reyeno, kako je potom yovekpostradao zbog nerazumnosti? Xubavxu prema svetu on je izme-nio boùanstvene crte, pristrasnowçu prema telu unakazivwiobraz. I mrak strasnih pomisli je zacrnio ogledalo qegove du-we, u kome inaye treba da se ogleda Hristos, umno Sunce.

4. Sada si opet prilepio duwu svoju za strah Boùiji, po-znao pomrayeqe svetskog nastrojeqa, shvatio rasejanost mislikoju u um uvode ùivotne brige, uvideo ispraznost [mislenog] luta-qa, u koje yoveka neizbeùno gura mnogometeùni ùivot, ranio sestrelom xubavi prema tihovaqu, zatraùio mir pomisli, po reyiproroka: Traùi mira i idi za qim (Ps.33,14), zaùeleo duwevnospokojstvo koje se od qega ra$a, po reyi istog proroka: Povratise, o duwo moja, u spokoj tvoj (Ps.114,7). Stoga ti je na misao i dow-lo blagorodstvo koje si dobio na krwtequ po blagodati i koje sipotom odbacio zlim proizvoxeqem, sluùeçi strastima u svetu.Sada si ga ponovo vaspostavio dobrim proizvoxeqem, dowavwiu svewteno uyiliwte i obukavwi yasnu odeçu pokajaqa, davwiod sve duwe zavet da prebivaw u manastiru do smrti.


5. I ti si veç drugi zavet poloùio pred Bogom. Prvi (sipoloùio) kad si stupio u sadawqi ùivot, a drugi (si poloùio)kad si uzrevnovao za (dobar) qegov kraj. Najpre si se radi veresjedinio sa Hristom, a potom si se pokajaqem prilepio za Qega.Najpre si obreo blagodat, a potom si primio obaveze na sebe.Najpre kao mlad nisi oseçao dostojanstvo koje ti je darovano(premda si kasnije, dostigavwi uzrast, poznao veliyinu dara te[okolnost] da nosiw uzdu na svojim ustima), a kasnije si, nalazeçise u savrwenom razumu, jasno shvatio silu obeçaqa. Pazi, dakle,(i drùi rey) kako ne bi, naruwivwi obeçaqe, bio kao neki sasudrazbijen u paramparyad i bayen u tamu najkrajqu, gde su play iwkrgut zuba. Jer, osim pokajaqa nema drugog puta koji vodi kaspasequ.

6. Poyuj wta ti saopwtava David: Viwqega si postavio zautoyiwte svoje (Ps.90,9). Ti si izabrao bolan ùivot, po duhuHristovom. [Pazi] da ti se ne pribliùi zlo koje se lepi na naspri kretaqu u svetu. Powto si uzeo na sebe pokajaqe, pazi da zatobom ne idu pohlepa, uteha, yast, ukrawavaqe, neobuzdavaqeyula. Neka ne stoje bezakonici pred oyima tvojim (Ps.5,6), tj. luta-qe misli, porobxenost uma, raspuwtenost pomisli koje se sme-quju, namerno skretaqe od pravog puta i smuçenost. Xubav pre-ma roditexima, braçi, srodnicima i prijatexima neka te nesreçe (na tvom putu). Ni nepotrebno i nekorisno susretaqe irazgovor sa qima neka kod tebe nema mesta.

7. Ukoliko na reyeni nayin zavoliw odricaqe od sveta itelom i duwom, biy nevoxa neçe se pribliùiti tvojoj duwi istrela tuge neçe raniti tvoje srce, niti pomrayiti lice tvoje.Oni koji su napustili slastoxubivu narav i pristrawçe premaranije navedenom otupxuju ùalac tuge. Jer, Hristos dolazi du-wi koja se podvizava i srcu daje neizrecivu radost. Reyenoj du-hovnoj radosti niwta i nikada ne mogu da oduzmu ni slasti sve-ta, ni qegove xute goryine. Dobra razmiwxaqa, spasonosna se-çaqa, boùanstvena umozreqa i reyi mudrosti sluùe podviùni-ku i yuvaju ga na putevima qegove bogougodne delatnosti. Stogaon i gazi svaku nerazumnu pohotu i drsku jarost kao guju i guwte-ra, te potire gnev kao lava i slastoxubxe kao zmiju. Uzrok qego-vog napuwtaqa svake nade u xude i pomenute stvari i prilep-xivaqa uz Boga, praçenog Qegovim svagdawqim umnim priziva-qem u pomoç i bogaçeqem bogopoznaqem, jeste sledeçe obeçaqe:Jer, na mene se pouzdao, i izbaviçu ga; pokriçu ga, jer je poznao imemoje. Prizvaçe me, i usliwiçu ga i izbaviçu ga od svih koji gaskorbe i proslaviçu ga (Ps.90,14-15).

8. Vidiw li kakva je borba onih koji se podvizavaju u Gos-podu i kakve su im nagrade? Potrudi se da reyeno zvaqe izvr-wiw na delu, odbacujuçi pomisli o stvarima s obzirom da si se


osamio telom. Powto si promenio odelo, uyini sebe strancem(tj. tu$im za sve i u oseçaqu srca), odbaci i same reyi (svojstve-ne svetu), a ne samo srodnike po prirodi. Jer, ukoliko ne prekra-tiw lutaqe mislima spoxa, neçew moçi da ustanew protivonih koji ti spremaju zasede unutra. Ukoliko ne pobediw one ko-ji te napadaju preko vidxivih stvari, neçew obratiti u bekstvonevidxive napadaye. Ukoliko prekratiw spoxawqu razonodu iukrotiw unutrawqe pomisli, um çe poyeti da se uzdiùe ka du-hovnim delima i reyima (ili da bude bodar u qima). I ti çewumesto poretka koji se drùi pri opwtequ sa srodnicima i pri-jatexima paùxivo da ispuqavaw poredak dobrog delaqa. Umestosujetnih reyi, koje se razvijaju u svetkom razgovoru (na pomraye-qe duwe), tvoju duwu çe prosveçivati i urazumxivati razmatra-qe i objawqeqe Boùanstvenih reyi, koje se kreçu u seçaqu.

9. Odreweqe yula nalaùe uzde na duwu, a uzde na yulimadaju slobodu duwi. Zalazak sunca uzrokuje noç. Ukoliko, pak,Hristos iza$e iz duwe, naiçi çe mrak strasti i obuzeti je, priyemu çe je mislene zveri rastrgnuti. Kada yulno sunce iza$e,zveri se sakrivaju u svoje jazbine. A ukoliko Hristos uzi$e nanebo srca koje se moli, svako saoseçaqe prema svetu prestaje, te-lesna ùexa iwyezava i um izlazi na delo svoje, tj. bogomislijedo veyeri. I on delaqe duhovnog zakona ne ograniyava samo odre-$enim vremenom ili odre$enom merom, veç (se u qemu podviza-va) sve dok sadawqi ùivot ne do$e do kraja i duwu natera daiza$e iz tela. Ukazujuçi na reyeno prorok govori: Koliko zavolehzakon tvoj, Gospode; sav dan pouyeqe je moje (Ps.118,97). On danomnaziva tok sadawqeg ùivota svakoga. Dakle, prekrati spoxaw-qe besede sa spoxawqima sve dok ne na$ew mesto yiste molitvei dom u kome obitava Hristos, koji te prosveçuje i usla$uje po-znaqem i posetom svojom. On te i podstiye da skorbi za Qegasmatraw radowçu i da svetske slasti odbacujew kao pelen.

10. Vetrovi podiùu morske talase. Ukoliko oni ne presta-nu, valovi ne mogu da se smire, niti more da se ukroti. I lukaviduhovi u duwi nemarnog podiùu seçaqe na roditexe, braçu,srodnike i prijatexe, kao i na pirove, praznike, pozoriwte isve druge pronalaske slastoxubxa, nagovarajuçi ga da se vidi saprvima i da primi uyewçe u drugima vidom, jezikom i telom, ka-ko bi i sadawqe vreme uzaludno potrowio, i kako bi mu potoqe,dok sam sedi u keliji, prolazilo u ispraznim seçaqima o vi$e-nom i sluwanom. Eto kako se uzalud upropawtava ùivot monahakoji dozvoxavaju da im se seçaqa na svetske stvari zapeyaçuju useçaqu, kao wto noge yoveka koji hodi po snegu ostavxaju svojetragove. Kako çemo ubiti zveri ukoliko im dajemo hranu? Kakoçemo umrtviti mudrovaqe tela ukoliko i na delu i pomislimabudemo zauzeti nerazumnim druùeqima i obiyajima? I kako çe-


mo moçi da poùivimo ùivotom u Hristu, kao wto smo obeçali?Trag nogu u snegu se uniwtava ili od sunyevih zraka, ili od vodekoja pada u vidu kiwe. I seçaqa na predmete slastoxubxa i sla-stoxubiva dela, koja kruùe u umu, nestaju ili Hristovim osija-qem u srcu kroz molitvu, ili kiwom umilnih suza (iskrene skru-wenosti).

11. Kako çe monah koji nerazumno dejstvuje izgladiti izuma predstave koje su se ranije zapeyatile? Ukoliko zadrùavawobiyaje sveta delo vrlina se vrwi samo telesno. U duwu se peya-te i zadrùavaju dobra seçaqa i usexavaju boùanstvene reyi uko-liko yestim molitvama, koje se vrwe sa vrelim umileqem, izuma izgladiw seçaqe na ranija dela. Svetlost seçaqa na Boga saverom i skruwenost srca kao noù seku zla seçaqa. Podraùavajmudrost pyela. Videçi da oko qih leti mnowtvo osa, one ostajuunutar kownice, izbegavajuçi wtetu od svojih napadaya. Podosama razumi opwteqe sa svetom i svetovqacima. Izbegavajuçiih sa svim staraqem, prebivaj u skrivnici yasne obitexi, te po-kuwaj daxe da u$ew u unutrawqu straùarsku tvr$avu duwe, gdeobitava Hristos, od koga dolaze mir, radost i nepomutiva tiwi-na. Oni su darovi Hrista, umnog Sunca, koje On kao neke zrakeispuwta iz sebe i kao nagradu daje duwi koja ga prima sa verom idobrotoxubxem.

12. Dakle, sedeçi u keliji seçaj se na Boga. Odvezujuçi umod svega, bezglasno ga polaùi pred Qega. I sve raspoloùeqe sr-ca izlivaj pred Qim, prilepxujuçi se xubavxu uz Qega. Seçaqena Boga jeste umozreqe Boga, koji ka sebi privlayi gledaqe iustremxeqe uma, ozarujuçi ga svojom svetlowçu. Presekavwi usebi sve oblikovne predstave postojeçeg, um se obraça Bogu i vi-di ga bezobliyno. I on svoj pogled prosveçuje, bez obzira na nesa-vrweno poznaqe Sagledavanog usled Qegove nepristupne slave.Iako Sagledavanog ne poznaje zbog Qegove nepostiùivosti, umistinski zna da je On Onaj koji jeste i koji jedini ima nadsuw-tastveno Biçe. Hraneçi svoju xubav prema Qemu bogatstvomblagosti koja istiye iz Qega i zadovoxavajuçi svoja stremxeqa,on se udostojava svagdawqeg uspokojeqa u Qemu.

13. Eto svojstava istinskog seçaqa na Boga. Molitva jemislena beseda sa Gospodom. U qoj se proiznose reyi molitve sasvecelim ustremxeqem oka uma ka Bogu. Ukoliko misao yestopriziva ime Gospodqe, a um napregnuto pazi na prizivaqe Bo-ùanstvenog imena, svetlost poznaqa Boga kao svetli oblak ose-quje yitavu duwu.

14. Posle istinskog i prixeùnog seçaqa na Boga dolazixubav i radost. Prorok David govori: Setih se Boga, i obradovahse (Ps.76,4). Posle, pak, yiste molitve sledi pomenuto poznaqeBoga i umileqe. Isti prorok govori: U koji dan te prizovem; evo


poznadoh da si ti Bog moj (Ps.55,10): %rtva je Bogu duh skruwen (Ps.50,19). Ukoliko um i misao stoje pred Bogom sa napregnutomustremxenowçu oka prema Qemu i vrelim moxeqem, doçi çe isrdayno umileqe. Ukoliko um, rey i duh (srce) pripadaju Bogu,prvi - paùqom, druga - prizivaqem, a treçi - umileqem, u stva-ri yitav unutrawqi yovek vrwi sluùbu Bogu, po zapovesti Gos-podqoj: Xubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim (Lk.10,27) i os-talo.

15. Hoçu, uostalom, da znaw newto kako se ne bi desilo damisliw da se moliw, a da si u stvari daleko od molitve, te daispadne da se uzalud trudiw i da tryiw uzalud (Gal.2,2). Za vremeusne molitve ponekad se vrwi psalmopojaqe, a um negde lutastrasnim pomislima po svetskim predmetima, usled yega gubishvataqe pevanoga. Sliyno biva i u mislenoj molitvi. Yesto mi-sao ponavxa reyi molitve, a um (paùqa) je ne prati, ne ustrem-xujuçi svoje oko Bogu, kome se i obraça beseda u molitvi, veç ne-primetno skreçe na druge pomisli. I premda misao obiyno govo-ri reyi, umu izmiye poznaqe Boga (tj. seçaqe na Qega i razumnostojaqe pred Qim). U reyenom sluyaju duwa jeste neuredna i kaonesvesna, s obzirom da qen um luta u nekim mawtaqima i kruùiili u neyemu wto ga privlayi i wto ga potkrada, ili u onome kayemu sam svojevoxno odlazi. A kako çe se usladiti molitva ono-me ko se moli bez svesti pred kim se moli i o yemu se moli, iukoliko u duwi nema molitvenog ustrojstva. Kako çe se razvese-liti molitvom srce onoga ko ima samo izgled molitvenika, iakou sebi nema istinski uspostavxenu molitvu. Raduje se srce onihkoji traùe Gospoda (Ps.104,3). Gospoda iwte onaj ko sa svom miw-xu i sa vrelim raspoloùeqem pripada Bogu, odbacujuçi svakisvetsku pomisao radi poznaqa Boga i xubavi, koji izviru iz yes-te yiste molitve.

16. Da bih objasnio kakvo treba da bude sagledavaqe umapri seçaqu na Boga i moxeqe misli za vreme yiste molitve,uzeçu pore$eqe sa telesnim okom i jezikom. Seçaqe (na Boga) zaum i molitva za misli jeste ono wto je zrak za oko ili izgovara-qe reyi za jezik. Oko kroz yulo vida prima utisak od predstoje-çeg vidxivog [predmeta], ne ispuwtajuçi nikakav zvuk, veç samimopitom gledaqa stiyuçi znaqe o vidxivom. I um se seçaqem(poznaqem) sa xubavxu ustremxuje pred Boga, te se sa vrelimoseçaqima i çutaqem jednostavnog umozreqa prilepxuje uz Qe-ga, ozarujuçi se boùanstvenim osijaqem, kroz koje prima zalogbuduçe svetlosti. Izgovarajuçi reyi, jezik onome ko sluwa ot-kriva nevidxive ùexe srca. I misao, yesto i vatreno proizno-seçi kratke reyi molitve, otkriva prozbu duwe svevideçem Bo-gu, dok neodstupnom molitvom i neprestanom skruwenowçu srcaozaruje yovekoxubivu wtedrost milosrdnog Boga i prima bogat-


stvo spaseqa. Srce skruweno i uniùeno Bog neçe odbaciti (Ps.50,19).

17. Ka shvataqu vrweqa yiste molitve moùe da te rukovo-di i uobiyajeno ponawaqe pred licem zemaxskog cara. Ukolikose desi da dobijew pristup caru, ti çew telom (prikladno) sto-jati pred qim, dok çew ga jezikom umoxavati i oyi prema qemu(umoxavajuçe) ustremxivati. Na reyeni nayin çew privuçicarsku naklonost. Sliyno yini i na molitvi, bilo da si na crk-venom sabraqu ili da se moliw u kelijnoj usamxenosti. Dolaze-çi u crkvu na opwtu molitvu Gospodu sa bratijom, pazi da ti,dok telom stojiw pred Qim i jezikom proiznosiw psalmopoja-qe, i um bude paùxiv prema reyima i prema Bogu, sa jasnomsvewçu sa kim besedi i kome se obraça. Seçaj se da çe se srceudostojiti neoduzimxive radosti i neizrecivog mira ukolikose misao usrdno i yesto zanima molitvom. Usamxeno sedeçi u ke-liji drùi se mislene molitve sa trezvoumxem i skruwenowçusrca. I tebe çe oseniti vi$eqe zbog trezvoumxa. U tebe çe seuseliti poznaqe zbog molitve. Najzad, na tebi çe poyinuti mud-rost zbog umileqa, izgoneçi beslovesno slastoxubxe i usa$ujuçiboùanstvenu xubav.

18. Veruj mi, istinu ti govorim: pri svakom svom trudu po-red sebe neodvojivo imaj majku svega dobrog, tj. molitvu, koja ne-çe zadremati dok ti ne pokaùe braynu odaju i ne uvede te unu-tra, ispuqavajuçi te neizrecivom slavom i radowçu. Odstraqu-juçi sve prepreke unaokolo, ona ravqa stazu vrlina i yini jeprohodnom za one koji iwtu (spaseqe).

19. Evo pogledaj i nayin mislene borbe. Beseda (tj. unu-trawqa rey u molitvi) uniwtava strasne pokrete, gledaqe (tj.ustremxeqe) uma ka Bogu progoni svetske pomisli, a umileqeodseca teloxubxe. Oyigledno je da molitva, sastojeçi se iz ne-uçutnog prizivaqa Boùanstvenog imena, predstavxa saglasnosti jedinstvo uma, reyi i duwe (srca). Gospod govori: Gde su dva ilitri sabrana u ime moje, onde sam i ja me$u qima (Mt.18,20). Prizi-vajuçi duwevne sile iz rasejanosti po predmetima strasti i sje-diqujuçi ih me$u sobom i sa samom trodelnom duwom, molitvaih izmiruje sa Jednim Triipostanim Bogom. U poyetku molitva,posredstvom raznih vrlina, iz duwe izgla$uje sramotu greha, apotom, posredstvom poznaqa koje joj je svojstveno, u qoj izobra-ùava lepotu boùanstvenih crta, najzad je iznoseçi pred Boga. Iduwa odmah Tvorca priznaje svojim. Jer, reyeno je: U koji dan teprizovem; evo poznadoh da si ti Bog moj (Ps.55,10). I On qu poznaje,s obzirom da se kaùe: Pozna Gospod one koji su Qegovi (2.Tim.2,19).Ona poznaje usled yistote obraza. Svaki, pak, obraz ima prirod-nu yeùqu prema Prvoobrazu. A biva poznata radi podobija po


vrlinama, putem kojih ima poznaqe o Bogu i Qime biva pozna-ta.

20. Onaj ko ùeli da stekne carsku naklonost upotrebxavatrojaki postupak: ili (doliynim) reyima moli (cara), ili çute-çi stoji pred qim (sa umoxavajuçim poloùajem), ili se pruùapred qegove noge, s obzirom da jedino on moùe da mu pomogne. Iyista molitva u sebi ujediquje um, (unutrawqu) rey i duh (srce).Ona reyju priziva ime Boùije, umom bez rasejanosti gleda naBoga koga priziva, a duhom (srcem) projavxuje skruwenost, smi-reqe i xubav. Na reyeni nayin ona stiye naklonost BespoyetneTrojice, Oca i Sina i Svetoga Duha, Jednoga Boga.

21. Raznovrsnost jela budi ùexu da se [sva] probaju. I raznevrste vrlina (duhovnih savrwenstava) bude revnost uma (da ihstiye). Hodeçi, dakle, mislenim putem, ponavxaj reyi molitve ibesedi sa Gospodom, neprestano vapijuçi i ne dopuwtajuçi mr-zovoxu. Moli se neodstupno, podraùavajuçi bestidnu udovicu,koja je pokrenula na milost neumoxivog sudiju. I ti çew hoditiduhom, ne obraçajuçi paùqu na telesnu pohotu. Ti svetskim po-mislima neçew presecati neprekidnost molitve, veç çew bitihram Boùiji, u kome se nerasejano peva Bogu. Prohodeçi misle-nu molitvu na reyeni nayin, ti çew se najzad udostojiti da do-stignew neprestano seçaqe na Boga i u$ew u nedostupne skriv-nice uma, te çew u tajinstvenim umozreqima gledati Nevidxi-vog, jedan Jedinome Bogu usamxeno sluùeçi i ispuqavajuçi sepoznaqem i xubavxu.

22. Ukoliko vidiw da poyiqew da slabiw u molitvi, uzmikqigu i pazi na ono wto yitaw, usvajajuçi qegov smisao. Nemojbrzo prelaziti preko slova, veç ih razmatraj sa rasu$ivaqem(traùeçi qihov smisao) i spoznato slaùi u um kao u riznicu.Potom poyni da rasu$ujew o proyitanom kako bi se tvoje srceusladilo qegovim shvataqem i kako bi proyitano ostalo nezabo-ravno. Iz reyenoga çe se u tebi razgoreti plamen pri razmiwxa-qu o Boùanstvenim stvarima, kao wto govori David: U razmiw-xaqu mome razgore se ogaq (Ps.38,4). Hrana usla$uje ukus ukolikose dobro izmexe zubima. I Boùanstvene reyi hrane um i veselesrce ukoliko se nalaze u duwi kroz rasu$ivaqe. Isti prorok ka-ùe: Kako su slatke grlu mome reyi tvoje (Ps.118,103). Uyi tako$enapamet jevan$elske reyi i izreke svetih blaùenih otaca. Izu-yavaj i qihova ùitija kako bi sve reyeno imao kao predmet raz-miwxaqa tokom noçi.

23. Ukoliko i posle yitaqa i razmiwxaqa o Boùanstve-nim reyima bude bilo neophodno da jow neyim oùiviw misao,koja je oslabila na molitvi i ponovo je uyiniw ùivom i delat-nom, vrwi usmeno psalmopojaqe tihim glasom sa paùqom uma,ne dozvoxavajuçi sebi da bilo wta od izgovaranog jezikom osta-


ne bez razumevaqa. Ukoliko newto izmakne paùqi uma, opetpoyni da yitaw stih. Reyeno ponavxaj sve dok um najzad ne poyneneodstupno sa paùqom da prati ono wto izgovara jezik. Um jesposoban i da peva ustima i da se seça na Boga. Reyenome se na-uyi iz opita. Kada besedi, yovek i razgovara sa nekim i gleda gaoyima. I onaj ko peva Psalam moùe ustima da peva, a okom umada gleda na Boga.

24. Nemoj ostavxati poklone. Preklaqaqem kolena se izo-braùava pad u greh, premda se podrazumeva i ispovedaqe greha.Ustajaqe sa kolena predstavxa pokajaqe, sa nagovewtajem obeça-qa vrlinskog ùivota. Svako kolenoprekloqeqe vrwi sa misle-nim prizivaqem Hrista kako bi, pripadajuçi Gospodu duwom itelom, Boga duwa i tela uyinio pomirxivijim prema sebi.

25. Tvoj naporni molitveni podvig çe biti potpomognutukoliko mislenu molitvu bude pratilo rukodexe, koje nije mno-gobriùno. Sva ukazana delaqa, sjediqena sa molitvom (kao oru-$a) izowtravaju paùqu, progone mrzovoxu, duwi saopwtavajumladalayku ùivost i um yine owtrovidnijim i vrelijim zaupraùqavaqe u umnom delaqu.

26. Yim udare u klepalo ti iza$i iz svoje kelije, telesnimoyima gledajuçi na zemxu, a misao udubxujuçi u seçaqe na Boga.Uwavwi u hram i dopunivwi yin molitvenika, nemoj jezikompraznosloviti sa monasima koji stoje blizu, niti umom lutaj poispraznostima, nego jezik zanimaj psalmopojaqem, a misao drùiu molitvi. Po okonyaqu bogosluùeqa idi u svoju keliju i poynida yiniw ono wto je odre$eno tvojim kelijnim pravilom.

27. Dowavwi u trpezu, nemoj da gledaw bratska sledovaqa,niti da razbijaw duwu svoju lowim posmatraqima. Gledaj samona ono wto je stavxeno pred tebe i telu pruùi hranu, sluhu -sluwaqe onoga wto se yita, a duwi – molitvu, kako bi, hraneçise telom i duhom, svecelo zablagodario Onome koji na dobro is-puqava tvoje ùexe. Ustavwi, skromno i çuteçi u$i u svoju keli-ju, kao trudoxubiva pyela rado se hvatajuçi za trud svojih dobrihdela.

Ukoliko newto radiw zajedno sa bratijom, neka tvoje rukerade, usta çute, a um se seça Boga. Ukoliko se neko da na prazno-slovxe, ti ustani i uyini poklon kako bi presekao nepriliynipostupak.

28. Odgoni pomisli i nemoj im dozvoxavati da ti pro$ukroz srce, te da se zadrùe u qemu. Zadrùavaqe strasnih pomislioùivxuje strasti i umrtvxuje um. Stoga, yim se pribliùe, priprvoj pojavi u umu, ti poùuri da ih poraziw strelom molitve.Ukoliko budu navaxivale, udarajuçi na vrata paùqe i smuçuju-çi misao, znaj da çe dobiti potkrepxeqe od sakrivene ùexe, ko-ja prethodi qihovom napadu. One uznemiravaju i dosa$uju duwi


stoga wto kao da polaùu pravo na qu, s obzirom da se u qoj veçpokrenulo proizvoxeqe. U reyenom sluyaju qih treba predavatiizrugivaqu kroz ispovest. Jer, zle pomisli se okreçu u bekstvoyim budu objavxene. Pri pojavi svetlosti nestaje tama. I predsvetlowçu ispovesti iwyezavaju strasne pomisli, koje i same je-su tama. Recimo, pomisli tawtine i pohotna strast se odmahprogone stidom pri ispovesti i zlopaçeqem pri nowequ epiti-mije, koja je dobijena zbog qih. Potom veç svakovrsne pomislibrzo beùe sa stidom, nawavwi misao slobodnom od strasti i za-uzetom neprestanom skruwenom molitvom.

29. Ukoliko podviùnik (i pored napora da [molitvom]preseye pomisli koje ga smuçuju, i premda ih na vreme odseca iuniwtava qihovo yesto pojavxivaqe) nije u staqu da ih se sa-svim oslobodi znayi da sam neguje qihove uzroke, tj. telesni po-koj i svetsko yastoxubxe, zbog kojih ne ùuri da ih ispoveda. Onnema pokoja stoga wto u sebi drùi ono wto neprijatexima dajepravo da ratuju protiv qega. Moùe li onaj ko je oteo tu$e stvaribiti slobodan od uznemiravaqa od strane onoga kome ih je oteo?I moùe li on, ne vraçajuçi ono wto zlo zadrùava, oyekivatislobodu od svojih suparnika? Me$utim, ukoliko se podviùnikukrepi u seçaqu na Boga, te zavoli uniùeqe i zlopaçeqe tela,ispovedivwi svoje misli ne bojeçi se stida, neprijatexi çe seodmah udaxiti. Postavwi slobodna, misao çe drùati nepresta-nu molitvu i neprekidno umozreqe Boùanstvenog.

30. Svako podozreqe koje se podiùe u srcu protiv nekogaodmah odsecaj, buduçi da razara mir i xubav. Svaku nevoxu kojadolazi spoxa hrabro prihvataj stoga wto ti daje povod za spaso-nosno trpxeqe, za koje çe ti na nebesima biti darovani pokoj iuteha.

31. Na reyeni nayin provodeçi svoje dane ti çew blago-duwno proùiveti sadawqi ùivot, ispuqujuçi se blaùenom na-dom. Po smrti çew se sa smelowçu prestaviti odavde i naselitiu mesta pokoja, koja ti je Gospod pripremio kao uzdarje za ovdaw-qe napore tvoje. I ti çew sacarovati uz Qega. Qemu priliyisvaka slava, yast i pokloqeqe sa bespoyetnim Qegovim Ocem iSvesvetim i Blagim i %ivotvornim Qegovim Duhom sada iuvek i u vekove vekova. Amin.

DRUGIH DEVET POGLAVXA

1. Udaxujuçi se od spoxawqeg i sabirajuçi se unutra, umse vraça samome sebi i sjediquje sa svojom prirodnom mislenomreyju. Tom reyju, koja mu je sapostojeça, on se hvata za molitvu.Molitvom, pak, ushodi ka poznaqu Boga sa svom xubavnom silom


i srdaynim raspoloùeqem. I pohota tela odlazi, svako slasto-xubivo oseçaqe prestaje i lepote zemaxske viwe nisu prijatne.Ostavivwi iza sebe sve u telu i ono wto je oko tela, duwa ide zakrasotom Hristovom, hodeçi yasnim delima i yistom miwxu ipojuçi: Privedowe se Caru devojke za qom (Ps.44,15). Ona Hristapredstavxa i gleda pred sobom, po reyi proroka: Provi$am Gospo-da preda mnom svagda, jer je s desne strane meni (Ps.15,8). Ona seprilepxuje uz Hrista xubavxu i uzvikuje: Oyi su moje svagda kaGospodu (Ps.24,15). Ona sa Hristom besedi yistom molitvom, qomega nasla$ujuçi i radujuçi, te govori: Qemu çe mio biti razgovormoj, i ja çu se radovati Gospodu (svome) (Ps.103,34). Primajuçi mo-litvenu besedu, buduçi voxen i imenovan i moxen za pomoç, Bogduwi dariva neizrecivu radost. I duwa, seçajuçi se Boga u mo-litvenoj besedi, stiye radost u Gospodu, govoreçi sa prorokom:Setih se Boga, i obradovah se (Ps.76,4).

2. Yuvaj yula i isuwiçew nasla$ivaqe yulnim. Beùi odmislenih mawtaqa o yulnim sladostima i isuwiçew slastoxub-xe pomisli. Um koji ostaje bez mawtaqa s obzirom da ne primautiske i izmene ni od slasnih predmeta, ni od pohotnih pomis-li, istrajava u yistoj prostoti. Nalazeçi se iznad yulnih i mis-lenih stvari, on Bogu uznosi svoju misao. On samo ime Gospodapriziva u dubini srca pri neprestanom seçaqu, kao dete u odno-su na oca. Sazdan rukom Boùijom iz praha zemaxskog, Adam postaduwa ùiva dahom Boùijim. I um, vrlinama presazdan, biva iz-meqen boùanstvenom izmenom, yesto prizivajuçi Gospoda sayistom miwxu i vrelim raspoloùeqem, buduçi oùivxen i obo-ùen poznaqem i xubavxu prema Bogu.

3. Ukoliko istupiw iz pohote za zemaxskim stvarima krozneprestanu srdaynu molitvu, ukoliko kao nekim snom poyinewod pomiwxaqa na sve wto je posle Boga i svecelo se utvrdiw je-dino na seçaqu na Boga, u tebi çe se, kao neka pomoçnica, sazda-ti xubav Boùija. Jer, srdayni vapaj, koji se ra$a iz molitve, is-tiye Boùanstvenu xubav, koja opet um pobu$uje na otkrivaqeskrivenih stvari. I um, uskla$en xubavxu, postaje plodotvoranmudrowçu, yijim dejstvom saopwtava divne stvari. Jer, Bog Slo-vo, koji se srdayno imenuje u molitvenom prizivaqu, uzima raz-um, kao rebro, i daruje poznaqe. Qegovo mesto ispuqujuçi dob-rim raspoloùeqem, On dariva vrlinu, sazdaje svetlotvornu xu-bav i privodi je ka vansebnom umu, koji spava i poyiva od svakezemaxske pohote. Reyena xubav jeste druga pomoçnica uma, kojije poyinuo od nerazumne pristrasnosti prema yulnim stvarima,pobu$ujuçi ga ka reyima mudrosti. Gledajuçi iz qe i nasla$uju-çi se qom, um u opwirnoj reyi drugima obelodaquje skrivena ra-spoloùeqa vrlina i nevidxiva dejstva razuma.


4. Iza$i iz svega yulnog i ostavi zakon tela, te çe se du-hovni zakon napisati u srcu tvom. Onaj ko po duhu hodi ne yinitelesnu pohotu, kao wto kaùe apostol (Gal.5,16). I onaj ko izlaziiz yula i yulnoga, tj. iz tela i sveta u stvari dospeva u staqe ho-$eqa duhom i duhovnog razmiwxaqa. Reyeno ti moùew razumetiiz onoga wto je Bog yinio Adamu pre neposluwnosti.

5. Onaj ko se podvizava u yuvaqu zapovesti i prebiva u ra-ju molitve, neprestanim seçaqem na Boga stojeçi pred Qim, od-straquje od sebe slastoxubiva dejstva tela, sve yulne pokrete isve predstave yulnih stvari iz misli, umrtvxujuçi strasti igreh i postajuçi priyesnik boùanstvenog ùivota. Onaj ko spavapostaje sliyan mrtvacu, premda je ùiv: po telu kao da je mrtav, apo dejstvima duwe je ùiv. I onaj ko prebiva u duhu kao da je mr-tav za telo i svet, dok je razmiwxaqem duha ùiv.

6. Ukoliko shvataw wta pevaw, steçi çew poznaqe. Odpoznaqa se stiye svest ili savest (u odnosu na poznato). Od sa-vesti niye vrweqe poznatog na delu, a od qega raste plod opit-nog poznaqa. Opitno poznaqe uzvodi ka istinskom umozrequ, odkoga zasijava mudrost, koja svetlozarnim reyima blagodati ispu-qava misleni vazduh i onima koji su napoxe objawqava skrive-no.

7. Najpre um iwte i nalazi, a potom se sjediquje sa na$e-nim. Iskaqe on vrwi razumom, a sjediqeqe xubavxu. Iskaqerazumom biva radi istine, a sjediqeqe xubavxu radi dobra.

8. Onaj ko stoji iznad tekuçe prirode stvari i ko je tu$ po-hoti prema prolaznim stvarima ne gleda na doqe i ne ùeli ze-maxske lepote. On otvorenim oyima gleda na gorqe, gledajuçigorqe lepote i postavxajuçi sebi za cix okuwaqe yistog bla-ùenstva. Nebesa su zakxuyana za onoga ko gleda samo na vewtas-tvena dobra zemxe i ko je sklon jedino ka telesnim zadovoxstvi-ma, s obzirom da ima pomrayene mislene oyi. Onaj, pak, ko prezi-re doqe i od qega odvraça pogled, ima um podignut gore i vidislavu veynih dobara, te dostiùe svetlozarnost koja je obeçanasvetima. On prima xubav Boùiju, koja na qega odozgo silazi, po-stajuçi hram Duha Svetoga. On yezne za Boùanstvenim, buduçiupravxan Duhom Boùijim, te se udostojava usinovxeqa. I Bogpokazuje blagovoxeqe prema qemu, s obzirom da se trudi da muugodi. Jer, koje vodi Duh Boùiji oni su sinovi Boùiji (Rim.8,14).

9. Nemoj ostavxati molitvu pod izgovorom nemoçi yak nina jedan dan, sve dok ima daha u tebi, sluwajuçi reyi apostola:Kada sam slab onda sam silan (2.Kor.12,10). Radeçi na reyeni na-yin steçi çew veliku korist. I molitva çe te ubrzo podiçi uzsadejstvo blagodati. Jer, gde je uteha Duha, nemoç i mrzovoxa iw-yezavaju.


SVETI GRIGORIJE SINAIT

Kratko svedoyanstvo o qemuSveti otac naw Grigorije je postriùen u monawtvo na Sinajskoj go-

ri, usled yega je i nazvan Sinait. On je bio u punoj snazi za carovaqa An-dronika Paleologa, oko 1300. godine. Dowavwi na Atonsku Goru i obiwav-wi manastire i tihovatexna mesta, on je nawao mnoge oce koji behu ukra-weni poznaqem i yistotom naravi, premda su bili revnitexi delatnog ùi-vota. O yuvaqu, pak, uma, tihovaqu i zrequ oni malo zna$ahu - yak im niime nisu shvatali.

On je u skitu Magula, nasuprot manastira Filoteja, sreo samo troji-cu (Isaiju, Kornilija i Makarija) koji su se unekoliko bavili umozreqem.Videçi [opisano staqe], on se razgoreo revnowçu i poyeo da poduyava trezvoum-xu, yuvaqu uma i umnoj molitvi ne samo tihovatexe, koji ùivxahu usamxe-no, nego i opwteùitexnike. Wtaviwe, on je u predelima Makedonije uspo-stavio tri velike lavre. Obilazeçi mnoga mesta i eparhije, on je svojim bo-ùanstvenim uyeqem sve uyio delaqu umne neprestane molitve. Na reyeninayin on je obratio mnoge grewnike, od nedostojnih uyinivwi ih dostojni-ma, postavwi vinovnik qihovog spaseqa. Qegov ùivot je detaxno opisaoKalistos, sveti patrijarh carigradski, qegov uyenik. Za vreme ùivota onje smatran opwtim uyitexem svewtenog trezvoumxa. I po qegovoj smrtiqegova dela koja predlaùemo rukovode ka qemu. U qima se prekrasno kao ru-kovodstvo izobraùava delatni nayin umnosrdayne molitve. On pouyava dob-roj naravi i borbi sa strastima, te dobro objawqava znake prelesti i znakeblagodati. Stoga su qegova dela korisna i poyetnicima, i naprednima i sa-vrwenima. Duhovno bogatstvo koje je u qima sakriveno naçi çe onaj ko ihneçe yitati samo iz znatiùexe, te çe se obradovati zaista neizrecivom ra-dowçu. On je skonyao 1360. godine, a spomen mu se vrwi 8. avgusta.


SVETI GRIRORIJE SINAIT

POGLAVXA O ZAPOVESTIMA I DOGMATIMA, OPOMENA-MA I OBE+AQIMA, POMISLIMA, STRASTIMA I VRLI-

NAMA, TIHOVAQU I MOLITVI

1. Istinski slovesan ili pridodan (kao wto bewe na po-yetku), [yovek] ne moùe da postane ukoliko ne stekne yistotu ibestrawçe. Prva bewe oduzeta zbog beslovesnih yulnih naklo-nosti, a drugo zbog - iskvarenog staqa tela.

2. Po prirodi slovesni su samo oni koji su se pokazali sve-ti kroz sticaqe yistote. Od mudrih u reyi niko nije imao yistuslovesnost stoga wto su je od ro$eqa kvarili (nepriliynim) po-mislima. Vewtastveni i priyxivi duh mudrosti ovoga vekaznalcima podnosi reyi, a neobrazovanima - pomisli. On se u qi-ma nastaquje, liwivwi ih liynosne mudrosti i umozreqa, tenepodexenog i jediniynog poznaqa.

3. Pod poznaqem istine treba da shvatiw naroyito oseça-qe blagodati. Ostala poznaqa treba nazivati projavxivaqemqenog poimaqa i ukazivaqa na qene predmete.

4. Blagodat se gubi zbog neverja i nemara, a stiye kroz verui revnost. Oni [koji je stiyu] kreçu se napred, a oni [koji je gube] sa-svim se vraçaju unazad.

5. Upasti u umnu neosetxivost isto je wto i biti mrtav.Biti slep umom isto je wto i ne videti telesnim oyima. Jer, pr-vi se liwio ùivotodejstvene sile, a drugi - boùanstvene svet-losti, koja yini da se vidi i da se bude vi$en.

6. Silu i mudrost samo malobrojni dobijaju od Boga. Jednauyestvuje u boùanstvenim dobrima, a druga ih projavxuje. Reyenouyewçe i predavaqe drugima zaista je boùanstveno delo, kojeprevazilazi xudske snage.

7. Istinsko svetiliwte jow pre buduçeg ùivota jeste srcebez pomisli, u kome deluje Duh. Jer, u qemu se sve vrwi i govoriduhovno. Onaj ko nije stekao reyeno, predstavxa kamen koji je po-godan da zidaqe boùanstvenog hrama, ali nije hram i svewteno-delatex Duha.

8. Yovek je stvoren netruleùan, tj. bez ùivotnih sokova,kakav çe i vaskrsnuti. Me$utim, on nije stvoren kao neprome-qiv, ali ni kao promeqiv. On je zapravo imao silu da se premaùexi promeni ili ne promeni. Hteqe, pak, nije u staqu da pri-


rodi saopwti potpunu nepromeqivost. Ona çe biti nagrada bu-duçeg nepromeqivog oboùeqa.

9. Truleùnost je porod tela. Jesti hranu i izbacivati ne-potrebno, gordo drùati glavu i spavati leùeçi po prirodi pri-pada zverima i stoci. Kroz neposluwnost i mi smo postali kaostoka, otpavwi od bogopodobnih dobara, koja nam behu svojstvena.Od slovesnih mi smo postali skotski, i od boùanstvenih - zvero-podobni.

10. Raj je dvojak - yulni i misleni, tj. Edemski i blagodat-ni. Edem je vrlo visoko mesto, doseùuçe do treçeg neba, kao wtosaopwtavaju oni koji ga opisuju, u kome je Bog posadio mirisnorastiqe svake vrste. On nije potpuno netruleùan, ni sasvimtruleùan. Postavxen izme$u truleùnosti i netruleùnosti, onsvagda izobiluje i zrelim i nezrelim plodovima i cveçem. Zre-lo drveçe i plodovi koji padaju na zemxu ne izdaju smrad tru-leùnosti, kao drveçe ovog sveta, veç postaju mirisno zemxiwte.Reyeno se dewava zbog preizobixa blagodati osveçeqa, koje je uqemu svagda prisutno. Raj preseca reka okean kojoj je naloùenoda ga stalno navodqava. Ona izvire iz qega, deleçi se na yetiridruge reke, koje tekuçi vuku zemxu i palo liwçe i donose ih uoblast Indije i Etiopije. U reyenoj oblasti sjediquju se dve re-ke, Fison i Geon, yesto preplavxujuçi poxa. Potom se opet raz-dvajaju, pri yemu jedna natapa livijsku, a druga egipatsku zemxu.

11. Postojeça tvorevina, kao wto govore, u poyetku nijestvorena kao truleùna, tj. nepostojana. Ona se po Pismu pokori-la ispraznosti, tj. yoveku, ne od svoje voxe, tj. ne hoteçi, nego zbogOnoga koji je pokori, sa nadom obnovxeqa Adama, koji se podvrgaotruleùnosti (Rim.8,20). I Onaj ko je obnovio i osvetio Adama(premda mu je u privremenom ùivotu telo jow truleùno), obno-vio je i tvorevinu (iako je od truleùnosti jow nije izbavio).Izbavxeqe tvorevine od truleùnosti neki razumeju kao izmenuu boxe staqe, a neki kao savrwenu promenu yulnoga. Pismo svag-da, pak, uobiyava da tewke stvari posvedoyuje preko jednostav-nih i prostih.

12. Oni koji primaju blagodat kao da zayiqu i postajutrudni Duhom. Me$utim, dewava se da oni izbace boùanstvenoseme usled pada ili stoga wto postaju kao udovice u odnosu naBoga usled opwteqa sa neprijatexem, koji se krije u qima. Bla-godat napuwta [yoveka] zbog dejstva strasti (zbog nasla$ivaqastrasnim pokretima). Yovek je se, pak, potpuno liwava zbog yi-qeqa grehova. Strastoxubiva i grehoxubiva duwa se liwavablagodati, izbacuje je i postaje udovica, pretvarajuçi se u sta-niwte strasti, da ne kaùemo - demona i u sadawqem i u buduçemveku.


13. Gnev se ukroçuje i pretvara u pitomost ponajviwehrabrowçu i milostivowçu. One kao opsadna oru$a savla$ujuspoxawqe i unutrawqe neprijatexe.

14. Mnogima od onih koji vrwe zapovesti izgleda da idupo putu, premda nisu stigli do grada i premda ostaju izvan. Oni,naime, bescixno obavxaju svoje putovaqe, pogrewno hodeçi ubespuça, skreçuçi sa pravog carskog puta, tj. upuwtajuçi se u po-roke koji su pored vrlina na pravom carskom putu. Jer, istinskoispuqavaqe zapovesti ne trpi ni nedostatak, ni suviwak, veçzahteva bogougodni cix, tj. ispuqavaqe jedino Boùije voxe usvemu. Ukoliko se ne radi o reyenome, trud je uzaludan, s obziromda se ne ide po pravim stazama Boùijim. Pri svakom delu i qe-govom obavxaqu neophodno je da postoji reyeni cix.

15. Na svom putu, tj. u srcu iwti Gospoda kroz ispuqavaqezapovesti. Yuvwi kako Jovan vapije u pustiqi, svima zapoveda-juçi da pripreme put i poravne staze (Mk.1,3), shvati da govori ozapovestima i srcima i delaqu. Jer, nije moguçe içi pravim pu-tem zapovesti i besprekornog delaqa bez srdayne ispravnosti.

16. Yuvwi da se u Pismu proroykim glasom saopwtava:Wtap tvoj i palica tvoja (Ps.22,5), znaj da se govori o sudu i pro-mislu, ili o psalmopojaqu i molitvi u naravstvenom smislu.Jer, kad nam sudi Gospod wtapom karaqa (pouke), kara nas da bis-mo se (nauyili) obraçequ (1.Kor.11,32). I kada sami karamo one ko-ji ustaju na nas wtapom hrabrog psalmopojaqa, mi se utvr$ujemou molitvi. Imajuçi, dakle, wtap i palicu u ruci delatnog uma,nemojmo prestati da karamo i sebe i druge, sve dok ne dospemopod promisao (tj. ne predamo se Qemu), kako bismo izbegli i sa-dawqi i dolazeçi sud.

17. U skladu sa zapovewçu svemu treba pretpostavxatisveobuhvatnu zapovest, tj. seçaqe na Boga: Seçaj se Gospoda Bogasvoga svagda (Pon.8,18). Jer, mi se moùemo sayuvati onim wto jesuprotno onome zbog yega ginemo. Jer, zaboravnost je otpoyetkaizbrisala seçaqe Boga i mrakom pokrila zapovesti, ogoxujuçinas od svakog dobra.

18. Podviùnici preko dve zapovesti dolaze u drevno do-stojanstvo, naime kroz posluwnost i post. Jer, kroz dela koja suim suprotna u rod smrtnika je uwlo svako zlo. Ipak, oni koji saposluwnowçu drùe zapovesti brùe ushode Bogu, negoli oni kojise sluùe postom i molitvom. Posluwnost je priliynija, opet,poyetnicima, a post - sredqima, tj. znalcima i hrabrima. Ipak,sayuvati pravu posluwnost Bogu pri ispuqavaqu zapovesti usvemu jeste udeo samo malobrojnih, s obzirom da predstavxa veo-ma tewko delo samo najhrabrijih.

19. Zakon Duha ùivota, o kome govori apostol (Rim.8,2), dej-stvuje i govori u srcu. Napisani, pak, [zakon] deluje u telu. Prvi


osloba$a um od zakona greha i smrti, a drugi ga neprimetno yinifarisejem [licemerem], tj. ostavxa da telesno shvata i ispuqavazakon i hodi u zapovestima iz pokaznosti (Mt.23,5).

20. Sklop koji se sastavxa i povezuje duhom (Ef.4,16) ispu-qavaqem zapovesti na delu, predstavxa, kaùu, yoveka kao savr-wenog ili jow nesavrwenog, sudeçi po napredovaqu. Dela po za-povestima jesu telo, vrline (kao oblikovana unutrawqa raspo-loùeqa) - kosti, a blagodat - duwa koja oùivxava, pobu$uje i po-maùe telo u vrwequ zapovesti. Nemarnost ili revnost u uzras-taqu u Hristu, yoveka pokazuje ili mladencem, ili savrwenim iu sadawqem i u buduçem veku.

21. Onaj ko ùeli da uveça —telo” zapovesti treba da se tru-di da stekne slovesno i nelaùno mleko majyinske blagodati. Jer,qome se doji svako ko ùeli i iwte da uzrasta uzrastom u Hristu.[Boùanstvena] mudrost kao toplinu iz svojih grudi daje mleko nauzrastaqe, dok savrwenima daje svoju radost kao hraqivi med naoyiwçeqe. Med i mleko su pod jezikom tvojim (Pes.4,11), peva se uPesmi nad pesmama . Solomon je mlekom oznayio hraqivu i uzras-tajuçu silu Duha, a medom - Qegovu oyiwçujuçu silu. I velikiapostol, ukazujuçi na razliyitost dejstava Duha, govori: Kao ma-lu decu mlekom vas napojih a ne jelom (1.Kor.3,1-2).

22. Onaj ko ùeli da shvati smisao zapovesti bez qihovogispuqavaqa, tj. jedino kroz uyeqe i yitaqe, liyi na yoveka kojizamiwxa senku umesto istine. Jer, shvataqe istine jeste udeoonih koji su postali qeni sudeonici (okusivwi je u ùivotu).Oni koji ne sudeluju u qoj i koji nisu posveçeni u qu, pokuwava-ju da je shvate i pocrpu iz —lude” [svetske] mudrosti. Qih je apos-tol nazvao duwevnima, tj. onima koji ne primaju ono wto je odDuha (1.Kor.2,14), premda se veliyaju poznaqem istine.

23. Yulno oko gleda na slova i iz qih prima yulna shvata-qa. I um, ukoliko se oyisti i do$e u drevno dostojanstvo, gledaBoga i od Qega prima boùanstvena shvataqa. Umesto kqige, onima Duha, umesto pera - razum i jezik (jezik je moj trska - Ps.44,2),umesto mastila - svetlost. Pogruùavajuçi razum u svetlost i sa-yiqavajuçi ga od svetlosti, on Duhom piwe reyi u yistim srci-ma sluwalaca. I on poznaje proroyku izreku: I biçe svi (verni)nauyeni od Boga, i: Bog Duhom nauyava xude znaqu (Is.54,13; Ps.93,10).

24. Zakon zapovesti treba da razumew kao neposrednu verukoja projavxuje svoje dejstvo u srcu. Jer, iz qe izvire svaka zapo-vest i vrwi se prosveçeqe duwa. Plodovi istinske i delatnevere jesu uzdrùaqe, xubav i cix, tj. bogodarovano smireqe, kaopoyelo i utvr$eqe xubavi.


25. Prava slava [uyeqe] jeste istinsko poznaqe vidxivih inevidxivih stvari, tj. yulnih sa jedne i mislenih, slovesnih,umnih i boùanstvenih - sa druge strane.

26. Uslov Pravoslavxa jeste yisto vi$eqe i poznaqe dvauyeqa vere, tj. Trojice i Dve. Trojicu treba zreti i poznati ne-sliveno i nerazdexivo u Jedinici, kao i dve prirode u Hristu, ujednom Licu. Treba, dakle, ispovedati i poznavati Jedinog Sinai pre Ovaploçeqa i posle Ovaploçeqa u dve prirode, proslav-xaqog u dve neslivene voxe - Boùanskoj i yoveyanskoj.

27. Ro$enost, nero$enost i isho$eqe su tri neizmeqiva inepromeqiva svojstva Lica Presvete Trojice, koja treba blago-yastivo ispovedati: Nero$enog i Bespoyetnog Oca, Ro$enog iSabespoyetnog Sina i Saveynog Duha Svetoga, koji od Oca isho-di i koji se Sinom predaje, kao wto govori sveti Damaskin.

28. Jedina blagodatna ùiva i dejstvena vera u Hristu saispuqavaqem zapovesti u Duhu privela bi ka spasequ kad bismoje yuvali na delu, ne pretpostavxajuçi joj mrtvu i nedejstvenuveru. Vernome je dovoxno da u sebe poloùi obraz vere i da uspo-stavi ùivot po dejstvenoj veri u Hristu. Me$utim, sada neukostblagoyastive uyi mrtvoj i neosetxivoj veri na reyima, a ne bla-godatnoj veri.

29. Trojica je jednostavna Jedinica, buduçi da je beska-kvotna [tj. bez osobina] i neslivena. Ona je Trojica u Jedinici. Je-dan Triipostasni Bog u sebi ima u potpunosti proùimajuçe ne-slivene Ipostasi [Lica].

30. Bog se u svemu triipostasno poznaje i imenuje. On svedrùi i o svemu promiwxa kroz Sina u Duhu Svetom. I ni jedanod Qih, ma gde bio pomenut, ne imenuje se i ne misli se izvanili zasebno u odnosu na druge.

31. U yoveku postoji um, slovo i duh. Um ne biva bez slova,niti slovo bez duha, veç su svagda i jedan u drugom i sami u sebi.Um govori posredstvom slova i slovo se projavxuje posredstvomduha. Po reyenome primeru yovek nosi slabi obraz neizrecive inayeloobrazne Trojice, pokazujuçi svoju sazdanost po obrazu Bo-ùijem.

32. Um je Otac, Slovo - Sin, a Duh Sveti - Duh, kao wto uyebogonosni oci, izlaùuçi dogmatsko uyeqe o Nadsuwnoj i Nat-prirodnoj Svetoj Trojici i Jednom Bogu u Tri Lica i predajuçinam istinsku veru i sidro nade. Znati jedinog Boga, po Pismu ,jeste koren besmrtnosti, a poznavati silu Triipostasne Jedini-ce jeste potpuna pravednost. U reyenom smislu se moùe shvati-ti i jevan$elsko slovo: A ovo je veyni ùivot da poznaju tebe jedno-ga istinitoga Boga u Tri Ipostasi i koga si poslao Isusa Hristau dve prirode i voxe (Jn.17,3).


33. Muke su razliyite, kao uostalom i nagrade dobara. Mu-ke su sve u adu, po reyi Pisma , u tamnoj i mraynoj zemxi, u zemxitame veyne (Jov 10,22), gde grewnici ùive pre suda i gde çe sevratiti po izricaqu [posledqeg Boùijeg] opredexeqa. Jer, reyiPisma : Neka se povrate grewnici u ad (Ps.9,18), i: Smrt çe ih napa-sati (Ps.48,15) upravo i znaye konaynu presudu i veynu osudu.

34. Ogaq, tama, crv, tartar odgovaraju svakovrsnom slado-strawçu, sveobuhvatnoj tami neznaqa, neutoxivoj ùexi za zado-voxstvima, smradu smrdxivog greha. Kao zayeci i uzorci adskihmuka, oni veç ovde poyiqu da deluju u duwama grewnika, ukore-nivwi se dugom navikom.

35. Strasne navike su zalog adskih muka, kao wto su stvar-ne vrline zalog Carstva nebeskog. Treba shvatati i nazivati[dobrim delima] dejstva po zapovestima, a vrlinama - navikom [uko-reqena dobra raspoloùeqa]. Sliyno se i grehovna dela nazivaju na-vikom.

36. Buduçe nagrade i kazne su podjednako [veyne], premdanekima izgleda drugayije. Jednima çe boùanstvena pravda dativeyni ùivot, a drugima - veynu muku. I jedni i drugi, i dobri izli, koji su proùiveli ovaj vek, nagradu dobijaju po delima. Ko-liyina i kakvota nagrade çe se opredeliti vrlinama ili stras-tima, koje su se navikom ukorenile.

37. Ogqena jezera su sladostrasne duwe u kojima, kao usmrdxivom blatu, smrad strasti hrani neuspavxivog crva neuz-drùaqa, nezadrùiva pohota tela - zmije, zle pohote - ùabe i pi-javice, a skverne i pogubne pomisli - demone. Reyeno staqe veçodavde poprima zalog tamowqeg muyeqa.

38. Zalog buduçih muka je skriveno prisutan u duwamagrewnika. I zalog buduçih dobara je prisutan u srcima praved-nika, dejstvujuçi duhovno i duhovno se oprobavajuçi. Jer, Car-stvo nebesko jeste vrlinski ùivot, kao wto je adsko muyeqe -strasne navike.

39. Dolazeça noç je, po reyi Gospodqoj, buduça tama, u kojojniko ne moùe raditi (Jn.9,4). Po drugom tumayequ radi se o anti-hristu, koji jeste i imenuje se noç i tama. U naravstvenom smi-slu radi se o posvednevnom nemaru, koji, kao mrayna noç, ubijaduwu koja se nalazi u snu neosetxivosti. Noç yini da svi spava-ju, predstavxajuçi obraz umrtvxenosti u smrti. I noç buduçe ta-me yini grewnike mrtvima i neosetxivima, opijene bolom.

40. Sud ovoga sveta jeste neverje neyastivih, po jevan$el-skoj reyi: A koji ne veruje veç je osu$en (Jn.3,18). Postoji i ustroj-stvo suda promisla Boùijeg kroz nevoxe radi presecaqa grew-nog ùivota i obraçeqa [ka dobrom ùivotu]. Postoji i stremxeqexudskih namera prema delaqu dobra ili zla, po psalamskom:Otu$iwe se grewnici od materice (Ps.57,4). Pravedni sud Boùiji


deluje u skladu sa neverjem, vaspitavaqem i delaqem svakog yo-veka. On jedne miluje, a druge kaùqava, jedne uvenyava, a drugewaxe u ad. Jer, jedni su potpuno neyastivi, a drugi verni alinemarni, usled yega se kaùqavaju sa yovekoxubxem. Posledqi supostali savrweni ili u vrlini ili u zloçi, dobijajuçi odgova-rajuçu nagradu.

41. Ukoliko xudska priroda ne bude Duhom sayuvana nepo-royna i yista kao wto priliyi, jedno telo i duh u Hristu u bu-duçnosti neçe moçi skladno da se ustroje. Jer, za sveobuhvatnu isveujediqujuçu silu Duha je neobiyno da stari plawt strastipriwiva za novi hiton blagodati.

42. Ravnoyawçe sa Hristom usled uobliyeqa u Qemu ima-çe onaj ko je na dar primio obnovxeqe duha i ko ga je sayuvao, ne-izrecivo se udostojavajuçi oboùeqa. A onamo niko neçe biti saHristom ili Qegov ud ukoliko ovde nije postao sudeonik blago-dati i ukoliko, prema apostolu, u sebi nije stekao uobliyeqe zna-qa i istine (Rim.2,20).

43. Carstvo nebesko je sliyno bogosazdanom watoru. I onoçe, kao i Mojsijev, u buduçem veku imati dve zavese. U prvi wa-tor çe uçi samo svewtenici blagodati, a u drugi, koji je misle-ni - oni koji su stupili u primrak bogoslovxa, trojiyno svewte-nosluùeçi, tj. umom, slovom i duhom, kao savrweni svewtenici.Oni imaju Isusa kao Obredonayelnika i prvog Svewtenonayel-nika pred Trojicom, u watoru koji je sayinio sam Hristos, u kojiulaùahu i primahu Qegova bogata obasjaqa.

44. Spasitex je mnogim obitexima nazvao razliyite ste-pene usho$eqa i napredovaqa tamowqeg staqa. Carstvo je jedno,ali u sebi ima razlike kao od zemxe do neba s obzirom na vrlinu,poznaqe i meru oboùeqa. Boùanstveni apostol govori: Druga jeslava sunca, a druga slava meseca, i druga je slava zvezda; jer se zve-zda od zvezde razlikuje u slavi (1.Kor.15,41), premda sve sijaju na bo-ùanstvenom svodu.

45. Sabesednik an$ela i gotovo bestelesan i netruleùanpostaje onaj ko je svoj um oyistio suzama, vaskrsnuvwi veç ovdeduwu svoju silom Duha i telo reyju uyinivwi svetlovidnim i og-qenom statuom boùanstvene lepote, premda je po prirodi zapra-vo zemxani kip. Jer, netruleùnost tela jeste odbacivaqe sokovai debxine [ploti].

46. Zemaxsko telo çe biti netruleùno, bez sokova i deb-xine, neizrecivo od duwevnog postavwi duhovno. Ono çe, dakle,ujedno biti i zemxano i nebesko, usled bogolike tananosti. Onoçe biti vaskrsnuto onakvim kakvo je u poyetku bilo stvoreno, ka-ko bi bilo saobrazno obrazu Sina Yoveyijega po svecelom uyew-çu u oboùequ.


47. Zemxa krotkih jeste Carstvo nebesko ili bogomuùnostaqe Sina Boùijeg u koje smo stupili ili stupamo, primivwiblagodat ro$eqa kroz usinovxeqe i obnovxeqa u vaskrsequ. Sve-ta zemxa jeste oboùena ili oyiwçena priroda, u skladu sa do-stojanstvom odgovarajuçih. Po drugom shvataqu, zemxa koju na-sle$uju istinski sveti jeste tihovatexna boùanstvena tiwinamira koji prevazilazi svaki um. U qemu çe se naseliti rod pra-vednih i niwta od postojeçeg ga neçe ometati, niti gauznemiravati.

48. Obeçana zemxa jeste bestrawçe, u kome, kao med i mle-ko, teye radost Duha.

49. Sveti çe u buduçem veku me$u sobom tajanstveno op-wtiti unutrawqom reyju, saopwtavanom Duhom Svetim.

50. Ukoliko ne poznamo kakvima nas je stvorio Bog, neçe-mo poznati ni kakvima nas je uyinio greh.

51. Ravni u duhovnom uzrastu su oni koji su ovde dostiglipunotu savrwenstva u Hristu.

52. Nagrade çe odgovarati trudu. Koliyinu i kakvotu, tj.meru pokazaçe red i staqe svakoga, u skladu sa qegovim uyewçemu qima.

53. Svetitexi çe, kao sinovi vaskrseqa, po netruleùnos-ti i oboùequ biti ravnoan$elski umovi.

54. U buduçem [veku], kaùu, an$eli i sveti nikada neçe pre-stati da napreduju u umnoùavaqu darova, stremeçi ka sve veçimi veçim dobrima. Umaqeqe ili prelazak od vrline ka grehu onajvek ne dozvoxava.

55. Ovde savrwenim yovekom smatraj onoga ko je primiopodobije Hristovog uzrasta kao zalog. U buduçem veku savrweneçe pokazati sila oboùeqa.

56. U buduçem [veku] stepen dostojanstva i oboùeqa [yoveka]çe odgovarati stepenu savrwenstva u vrlini prema duhovnim uz-rastima.

57. Istinska slava jeste, kaùu, poznaqe ili duhovno umo-zreqe, ili tayno shvataqe dogmata, ili poznaqe istinske vere.

58. Divxeqe je svecelo uzviwavaqe duwevnih sila premapoznatim i u velexepnoj slavi ujediqenim [Licima Boùijim]. Iopet, udivxeqe [iznena$eqe] je yisto i svecelo pruùaqe ka Bez-graniynoj Sili, koja postoji u svetlosti. Izvansebnost nije samouznoweqe duwevnih sila ka nebu, nego i istupaqe preko grani-ca samog yula. Dvostruka xubav je opijenost duha koja pokreçeyeùqu.

59. Postoje uglavnom dva vida xubavnog istupxeqa u duhu:srdayni i izvansebni. Prvi je svojstven onima koji se jow pro-sveçuju, a drugi - savrwenima u xubavi. Um u kome dejstvuju obapostavxaju izvan yula. Jer, boùanstvena xubav je opijenost duha


kojim se prirodne misli ustremxuju ka viwem, pri yemu se yulaudaxuju od [spoxawqih] odnosa.

60. Poyetak i uzrok pomisli jeste seçaqe, koje bewe jedno-stavno i jedinstveno, da bi se po prestupu yoveka rascepilo. Po-tom se izgubilo seçaqe na Boga, naruwivwi se sopstvenim sila-ma, buduçi da je od jednostavnog postalo sloùeno i od jedinstve-nog - raznovrsno.

61. Leyeqe prvobitnog seçaqa od lukavog i pogubnog seça-qa pomisli jeste qegov povratak drevnoj jednostavnosti. Oru$ezla, tj. neposluwnost, ne samo da je razorilo jednostavno seçaqeduwe na dobro, nego je pokvarilo i sve qene sile, pomrayivwiprirodnu ùexu za vrlinom. Ono se uglavnom leyi postojanim se-çaqem na Boga, koje se utvr$uje dejstvom molitve. Rastvorena du-hom, ona se uzvodi iz prirodnog u natprirodno staqe.

62. Uzroci strasti su grehovna dela, pomisli - strasti,mawtaqa - pomisli, mneqa - seçaqe, seçaqa - zaborav. Zaboravra$a neznaqe, neznaqe - leqost. Leqost ra$a pohotna ùexa.Majka ùexe jeste prevratno kretaqe, a kretaqa - dejstvo dela.Delo je plod beslovesne sklonosti ka zlu i prilepxivaqa za yul-no i yula.

63. U slovesnoj sili duwe ra$aju se i deluju pomisli, u sr-yanoj - zverske strasti, a u ùelatexnoj - seçaqe na skotsku poho-tu, u umu - mawtarska uobraùeqa, a u razumu - mneqa.

64. Nailazak zlih pomisli je kao reyni tok. U qima posto-ji podsticaj [prilog], za kojim sledi grehovno slagaqe, sliyno bur-noj poplavi, koje prekriva srce.

65. Dubokim blatqavim jarkom smatraj vlaùno uùivaqe,prxavwtinu bluda i teùak teret vewtastvenog sticaqa. Opte-reçen qima, strasni um se svojim pomislima pogruùava u dubi-nu oyajaqa.

66. Pismo yesto pomisli naziva smislom stvari, premda ismislove naziva mislima. Reyeno se dewava s obzirom da kreta-qe svega navedenog jeste nevewtastveno, premda uzima oblik uskladu sa stvarima i preoblikuje se. Stoga se ono wto pokreçeprepoznaje i imenuje po pojavxivaqu.

67. Pomisli su reyi demona i preteye strasti, kao wto sui smislovi i misli preteye dela. Jer, nije moguçe da se uyininewto dobro ili zlo ukoliko se prethodno ne pojavi pomisao.Pomisao je kretaqe bezobliynog priloga neke stvari.

68. Vewtastvo stvari po sebi ra$a jednostavne pomisli, ademonski podsticaj ra$a zle pomisli. Kada se porede, prirodnismislovi i pomisli se razlikuju od protivprirodnih i natpri-rodnih.

69. Smislovi i pomisli mogu jednakom silom da izazovumuqevite promene [u duwi], brzo od prirodnih postajuçi protiv-


prirodne, ili opet od prirodnih - natprirodne. Uzroci prome-ne jednog oblika u drugi i qihovog nastajaqa za demonske pomis-li se nalaze u vewtastvu, a za vewtastvene - u pomislima kojeproizilaze od priloga. Sliyno su uzroci boùanstvenih pomisliu prirodnim, a natprirodnih - u prirodnim. Svaka vrsta se me-qa u srodan oblik, pri yemu promena predstavxa pokretayki uz-rok i ra$aqe, koje se odvija na yetiri nayina.

70. Primeti da uzroci prethode pomislima, a pomislimawtaqima. Mawtaqa su pre strasti, a strasti pre demona. Kaoda postoji neki poredak i neki red me$u neurednim duhovimaoko lukavog cixa, pri yemu jedan prati drugoga i zavisi od dru-goga. Wtaviwe, ni jedan ne deluje sam, nego je podstican drugi-ma. Niti se mawtaqe pretvara u kumira, niti strast deluje beztajne i skrivene demonske sile. Jer, iako je pao sa neba i razbiose, satana je ipak jayi od nas i podiùe se na nas zbog nawe le-qosti.

71. Demoni pune naw um obrazima, ili pre sami uzimajuoblik i primiyu se u skladu sa navikom vladajuçe strasti, kojadeluje u nawoj duwi. Jer, oni strasnu naviku koriste kao uzrokda mawtaqe pretvore u kumira. Oni nam pokazuju raznovrsna iraznolika mawtaqa u budnom staqu i u snu. Demoni pohote seponekad pretvaraju u sviqe, ponekad u magarce, ponekad u ùen-koxubive i plamene koqe, a ponekad u Jevreje, naroyito demonineuzdrùxivosti. Demoni gneva se pretvaraju u neznabowce [ku-miropoklonike], a ponekad u lavove. Demoni strawxivosti se pre-tvaraju u Ismailçane, a demoni nepostojanosti - u Idumejce. De-moni pijanstva i prejedaqa [se pretvaraju] u Agarjane, a demonilakomosti ponekad u vukove, ponekad u tigrove. Demoni lukav-stva [se pretvaraju] ponekad u zmije, ponekad u otrovnice, a pone-kad u lisice. Demoni bestidnosti [se pretvaraju] u pse, a demonileqosti u mayke. Dewava se da se demoni bluda ponekad pretva-raju u zmije, a ponekad u gavrane ili vrane. U ptice se najviwepretvaraju duwevni, tj. vazduwni demoni. Nawa mawta trojakomeqa izobraùeqa duhova usled trodelnosti duwe, predstavxaju-çi ih u vidu ptica, zveri i stoke, u skladu sa tri sile duwe -ùelatexnom, sryanom i slovesnom. I tri kneza strasti se naoru-ùavaju protiv tri sile [duwe], poprimajuçi obraz koji je srodanstrasti kojom je obeleùena i pristupajuçi joj.

72. Demoni uùivaqa yesto pristupaju kao ogaq ili kao og-qeno ugxevxe. Slastoxubivi duhovi raspaxuju ùelatexnu siluduwe, smuçujuçi uostalom i razum i pomrayujuçi duwu. Uzrok po-hotne vatre, pometenosti misli i pomrayeqa duwe uglavnom le-ùi u strasnom uùivaqu.

73. Noç strasti jeste tama neznaqa. I opet, noç jestestrastorodna oblast u kojoj caruje knez tame i u kojoj duhovi zlo-


be (tj. u prenosnom smislu - poxske zveri, nebeske ptice i ze-maxski gmizavci) riyu, iwtuçi da nas pojedu kao hranu.

74. U vreme dejstva strasti jedne od pomisli prethode, adruge slede. Prethode pomisli mawte, a slede strasti. Strastiprethode demonima, a demoni slede strastima.

75. Poyelo i uzrok strasti jeste zloupotreba, zloupotrebe -sklonost, sklonosti - kretaqe ùelatexne navike. Ispitivaqeùexe jeste prilog. Prilog, pak, dolazi od demona, kojima promi-sao dozvoxava da pokaùu kakvo je nawe samovlawçe [sloboda].

76. Otrov ùalca greha na smrt jeste strasna navika duwe.Jer, onaj ko je dobrovoxno dozvolio da mu strasti postanu osobi-na, veç se tewko pokreçe i meqa.

77. Strasti se raznovrsno imenuju. [One se obiyno] dele natelesne i duwevne. Telesne se dele na skorbne i grehovne, askorbne se opet dele na bolne i kaznene. Duwevne se tako$e delena sryane, ùelatexne i slovesne. Slovesne se dele na mawtarskei razumske. Od svih qih neke su proizvoxne po zloupotrebi, aneke nevoxne po neophodnosti, tj. neporoyne strasti, koje su ocinazvali prateçim ili prirodnim svojstvima.

78. Jedne strasti su telesne, a druge duwevne. Druge su ùe-latexne strasti, druge sryane strasti, a druge slovesne strasti.Opet, druge su strasti uma, a druge razuma. Sve one opwte i dej-stvuju jedna na drugu, tj. telesne na sryane, slovesne na umne, um-ne na strasti razuma i seçaqa.

79. Sryane strasti su: gnev, ogoryenost, svadxivost, jarost,drskost, sujeta, nadmenost, i drugo. %elatexne strasti su: lako-most, neuzdrùxivost, neuzdrùaqe, nenasitost, slastoxubxe isrebroxubxe i samoxubxe (kao najxuça strast). Telesne strastisu: blud, prexuba, neyistota, razvrat, nepravednost, stomakouga-$aqe, leqost, rasejanost, svetoxubxe, ùivotoxubxe i sliyno.Strasti slovesnog dela [duwe] su: neverje, hula, lukavstvo, splet-kareqe, xubopitxivost, dvojeduwnost, uvreda, kleveta, osu$iva-qe, poniùavaqe, brbxivost, pretvaraqe, laù, psovka, ludiraqe,podozreqe, podsmevaqe, samoisticaqe, yovekouga$aqe, lakomi-slenost, krivokletstvo, praznoslovxe i ostalo. Strasti uma su:samopouzdaqe, prevaznoweqe, hvalisavost, prepiraqe, zavist,samozadovoxstvo, protivreyeqe, neposluwnost, mawtareqe, iz-miwxaqe, samopokazivaqe, slavoxubxe i gordost (kao prvo i po-sledqe zlo). Strasti razuma su: saqareqe, povrwnost, porobxe-nost, pomrayeqe, zaslepxenost, udaxavaqe [u nepriliynost], pri-lozi, slagaqe, nagiqaqe [na zlo], preokret, izvitoperavaqe isliyno. Jednom reyju, sve protivprirodno razmewta se prema trisile duwe, kao wto u qima prebiva i sve dobro, wto je u skladusa nawom prirodom.


80. David sa divxeqem veleglasno uzvikuje Bogu: Yudesno jeznaqe tvoje za mene, nadjaya me, ne mogu prema qemu (Ps.138,6). Onoje nedostiùno za moje slabo znaqe i moje sile. Yini mi se, dak-le, da je telo, u svom neshvatxivom sastavu i izgradqi, tako$etrojiyno po obliku, imajuçi jedinstven sklad ylanova i udova.Ono je poyastvovano brojem sedamdeset dva, koji po matematiya-rima [brojeslovcima] oznayava vreme i prirodu. Stoga i ono, uskladu sa dejstvenim zakonima prirode, predstavxa oru$e slaveBoùije, koje u prirodi projavxuje Trojiyno velikoxepije.

81. Prirodni zakoni su kakvotna spajaqa delova u dejstvu,koji se nazivaju i razliyitosti, s obzirom da predstavxaju pod-razdexke odgovarajuçih svojstava. Ili drugayije, prirodni zakonje moguçnost za dejstvo svake vrste i ylana. Bog pokreçe yitavutvorevinu, a duwa dejstvuje i pokreçe svaki deo tela u saglasnos-ti sa dejstvom uda. Ispitajmo sada zbog yega su bogonosni muùe-vi ùelatexnu i sryanu silu ponekad svrstavali u telesne, a po-nekad u duwevne sile. Me$utim, reyi svetih nisu u nesaglasnos-ti. Ukoliko ih sa taynowçu ispitamo, videçemo da i jedni idrugi govore istinu, mudro prema potrebi izmequjuçi svoje ra-su$ivaqe o reyenim predmetima. Jer, i duwa i telo su na neiz-reciv nayin dobili biçe sa naznayeqem da zajedno postoje, priyemu je duwa zavrwena i zaokruùena od poyetka, a telo - nesavr-weno, s obzirom da raste kroz ishraqivaqe. Duwa po sebi odtrenutka stvaraqa ima ùelatexnu i sryanu silu, koje joj dajuhrabrost i pokreçu na xubav. Ona tako$e ima i slovesnu silu ium. Beslovesna srëba i besmislena pohota nisu osobine koje jedobila pri stvaraqu. Sliyno vaùi i za telo, koje je stvoreno ne-truleùno i bez ùivotnih sokova. Tek od qih je, kao posledica,nastala pohota i zverolika srëba. Posle presluwaqa, telo je pa-lo u truleùnost i steklo debxinu beslovesnih ùivotiqa, te jepo neophodnosti sledila i srëba i pohota. I kada gospodari, te-lo se srëbom i pohotom suprotstavxa voxi duwe. Ukoliko se,pak, potyini slovesnosti, smrtno telo prati duwu u yiqequdobra. I powto je dowlo do spajaqa i mewaqa steyenih svojstavatela sa duwom, yovek je postao sliyan stoci, potpavwi pod zakongreha po nuùdi prirode. Od slovesnog, on je postao kao stoka, iod yoveka - zver.

82. %ivotvornim udahnuçem stvorivwi duwu slovesnom iumnom, Bog joj nije dao ùivotiqsku sryanu i ùelatexnu silu,veç ùelatexnu silu i ujedno hrabrost za xubavnu privlaynost.Sliyno, ni telo na poyetku nije stvorio, dajuçi mu srëbu i be-slovesnu pohotu. Qih je telo poprimilo kasnije, posle preslu-waqa [zapovesti], postavwi smrtno, truleùno i zversko. Bogoslo-vi stoga govore da je telo stvoreno netruleùnim, kakvo çe i vas-krsnuti, premda je i moglo da poprimi [truleùnost]. Oboje su, pak,


i telo i duwa, poprimili kvarxivost, pomewavwi se po prirod-nom zakonu me$usobnog proùimaqa i predavaqa. I duwa je po-primila kakvotu strasti, ili pre - demona. Telo se upodobilobeslovesnoj stoci pod uticajem staqa u koje je upalo i zbog nad-vladavaqa truleùnosti. Sile duwe i tela su postale jedinstve-ne, yineçi jednog beslovesnog i nesmislenog skota usled srëbe ipohote. I yovek… se izjednayi sa stokom nerazumnom i postade jojsliyan (Ps.48,13) u svemu, kao wto govori Pismo.

83. Poyetak i ro$eqe vrlina jeste dobro proizvoxeqe ilistremxeqe ka dobru, kao wto je Bog uzrok i izvor svakoga dobra.Poyetak dobra je vera, zapravo Hristos, Kamen vere, naw Poye-tak i Osnova svih vrlina. U Qemu mi stojimo i ostvarujemo sva-ko dobro delo. On je krajeugaoni Kamen, koji nas povezuje sa so-bom, i mnogoceni Biser. Traùeçi ga, monah ulazi u dubinu tiho-vaqa, prodavwi sve svoje ùexe posluwnosti zapovestima, kakobi ga stekao.

84. Vrline su ravnoznayne u smislu da se sve svode i svevode ka jednom cixu, sayiqavajuçi jedan potpuni lik vrlina.Ipak, postoje vrline koje su veçe od drugih, s obzirom da u sebisadrùe i smewtaju mnoge druge, pa yak i sve ostale, kao wto suboùanstvena xubav, smireqe i boùanstveno trpxeqe. O posled-qem Gospod govori: Trpxeqem svojim spasavajte duwe svoje (Lk.21,19). On nije pomenuo post ili bdeqe. Ja, pak, mislim na trp-xeqe po Bogu, na caricu vrlina i osnovu hrabrih poduhvata. Sa-mo po sebi, ono jeste mir u borbi, tihost u buri i nepokolebivatvr$ava onih koji su ga stekli. Onaj ko ga je stekao u Hristu Isu-su, postaje nedodiriv za oruùje, za kopxe, za vojske, za samu sku-pinu i zbor demona i neprijatexskih sila.

85. Iako se ra$aju jedne od drugih, vrline svoje biçe dugujujednoj od tri duwevne sile, naravno izuzev boùanstvenih. Jer,uzrok i poyelo yetiri roda boùanstvenih vrlina, tj. razboritos-ti, hrabrosti, zdravoumxa [yistote] i pravednosti, iz kojih se i ukojima se obrazuju druge, jeste boùanstvena duhopokretna mud-rost bogoslova, koja se u umu yetvorostruko kreçe. Ipak, ona ihne izvodi sve zajedno, nego svaku posebno u svoje vreme i kako iz-voli: jednu kao svetlost, drugu kao ùivotodejstvenu silu i kaonadahnutu svagdapokretnost, treçu kao osveçujuçu i oyiwçujuçusilu, yetvrtu kao rosu neporoynosti, koja raduje i rashla$uje znojstrasti. Ona savrweno svakome daje savrweno dejstvo svake odqih, kao wto je reyeno, na odgovarajuçi nayin.

86. Vrweqe vrlina koje se sprovodi vlastitim usr$em du-wi ne moùe doneti savrweno uzdaqe, ukoliko blagodaçu ne buduobraçeqe u suwtinsku naviku. Svaka od qih ima svojstveni dari osobito dejstvo. Buduçi darovana, ona postaje neizmeqiva inepromeqiva. Jer, oni koji su se udostojili reyenoga, u svojim


udovima kao ùivu duwu imaju blagodat, kojom ih vrwe. Bez bla-godati yitava skupina vrlina obiyno je mrtva. Oni koji ih pri-vidno imaju i na delu ispuqavaju u stvari imaju samo senku iprizrak dobra, a ne stvarni lik.

87. Dakle, yetiri vrline su opwte: hrabrost, razboritost,zdravoumxe i pravednost. Postoje i drugih osam naravstvenihosobina koje proizilaze iz qihovog suviwka ili nedostatka, ko-je ih sa strane u blizini prate i koje nazivamo i smatramo poro-cima, dok ih svet smatra vrlinama. Pored hrabrosti idu drskosti strawxivost, pored razboritosti - lukavstvo i neznavenstvo,pored zdravoumxa - neuzdrùaqe i neosetxivost, pored pravde -lakomost i nepravda ili oskudica. Izme$u qih, po sredini idune samo opwte i prirodne vrline, koje su iznad svakog suviwkai nedostatka, nego i delatne [vrline]. Vrline kao svog saradnikaimaju proizvoxeqe i ispravnost mneqa, a druge [tj. poroci] - is-kvarenost i prevaznoweqe. Da prave vrline idu po sredini sve-doyi i priya: Ispravi sve staze dobre (Priy.2,9). Sve one se nalazeu tri sile duwe, u kojima se ra$aju i izgra$uju, imajuçi za osnovusvoga nazi$ivaqa yetiri opwte vrline, a pre svega Hrista.Prirodne vrline se yiste delatnima, a boùanstvene i natpri-rodne daruje blagost [Svetoga] Duha.

88. Jedne od vrlina su delatne, druge prirodne, a treçe bo-ùanstvene, tj. od Duha Svetoga. Delatne su delo dobrog proizvo-xeqa, prirodne proizilaze od uobliyavaqa, a boùanstvene - odblagodati.

89. Duwa ra$a vrline, ali i strasti. Vrline ona ra$a uskladu sa prirodom, a strasti protivprirodno. U duwi uzrok ra-$aqa dobra ili zla predstavxa sklonost voxe. Ona je kao sre-diwte za zrake ili kao jeziyak na vazi. Duwa sara$uje i sadej-stvuje sklonosti u skladu sa stranom koju izabere. Namera yovekamoùe da se usmeri na oba dejstva, s obzirom da u sebi ima i vrli-ne i strasti - vrline po ro$equ, a strasti po samovoxnoj sklo-nosti proizvoxeqa.

90. Pismo devojkama naziva vrline usled sveze koja ih ve-zuje da duwom, smatrajuçi da predstavxaju jedno telo i jedan duhsa qima. Jer, lik devojke jeste simvol xubavi, a oblik svewtenihdevstvenica jeste pokazatex yednosti i yistote. Naime, obiyajblagodati jeste da, za one koji mogu primiti, boùanstvenim[stvarima] daje oblik koji je u vezi sa qihovim kakvotama i da ihbez pogrewke uobliyava u skladu sa onim wto im je srodno.

91. Ima osam glavnih strasti: tri velike - stomakouga$a-qe, srebroxubxe i tawtina, i pet koje ih slede - blud, gnev, tuga,leqost i gordost. I od suprotnih im vrlina, tri su glavne - uzdr-ùaqe, oskudoxubxe i smireqe, a pet ih slede - yistota, krotost,radost, hrabrost i samouniùavaqe. Za qima sledi yitav red vr-


lina. Ne moùe, me$utim, svako ko ushte da izuyi i pozna silu,dejstvo i poseban miris svake vrline i zloçe, veç samo onaj koih je i delom i reyju izvrwio i —pretrpeo”, od Duha [Svetoga] pri-mivwi dar raspoznavaqa i razlikovaqa.

92. Jedne vrline deluju u nama, a druge mi vrwimo. U namadeluju vrline, dolazeçi kada treba, te koliko i kako hoçe. Miih, pak, vrwimo prema svom proizvoxequ, naravstvenoj navicii sposobnosti. Vrline, me$utim, u nama deluju suwtinski, dokih mi vrwimo obrazno, oblikujuçi naravstvenost nawu. Naime,sve nawe vrlinske radqe jesu obraz u odnosu na suwtinske pra-obraze vrlina. I zaista samo malobrojni po suwtini uyestvuju uumnome pre netruleùne buduçe sladosti. Ovde delamo i uùiva-mo napore i obraze vrlina, a ne same vrline.

93. Jevan$exe svewtenodejstvuje onaj ko uyestvuje u prosve-çequ Hristovom i dejstveno moùe drugima da ga prenese. Kaoneko boùanstveno seme, on seje slovo na duwevnim qivama onihkoji ga sluwaju, po ukazaqu apostola: Rey vawa da biva svagda ublagodati, zayiqena soxu boùanstvene blagosti (Kol.4,6), da bidonela blagodat onima koji sluwaju sa verom (Ef.4,29). Na drugommestu apostol uyitexe naziva zemxodelcima, a one koji se uye -obra$ivanom qivom, oyigledno jedne predstavxajuçi kao oraye isejaye Slova Boùijeg, a druge kao rodnu, plodnu i bujnu zemxu vr-lina. Istinsko svewenodejstvo nije samo vrweqe Boùanskih[Tajni], nego i uyestvovaqe u dobrima i qihovo predavaqe drugi-ma.

94. Usmena rey koja se izgovara radi pouyavaqa drugih bi-va razliyita s obzirom na razliyitost nayina na koje se sabira:jedna biva od uyeqa, jedna od yitaqa, jedna od delaqa, a jedna odblagodati. Voda je svagde jednaka po prirodi, iako se ponegdepretvara i meqa po svojstvima u skladu sa razliyitowçu zemxa-nog vewtastva koje se nalazi pod qom, tj. po ukusu yas biva gorka,yas slatka, yas slana, yas kisela. Sliyno je i sa reyju koja je izgo-vara razliyito, tj. saobrazno sa naravstvenim ustrojstvom svako-ga, izazivajuçi raznovrsno dejstvo i donoseçi nejednaku dobro-bit.

95. Slovo je dato yitavoj slovesnoj prirodi radi koriwçe-qa. Duwa od qega, kao i od razliyitih jestiva, prima razliyitukorist i oseça razliyitu sladost. Slovo uyeqa za qu jeste kaovaspitay koji obuzdava qenu narav. Slovo od yitaqa je kao vodaodmora (Ps.22,2), koja je hrani. Slovo od delaqa jeste kao mesto ze-leno (Ps.22,2), koje je debxa. A slovo blagodati jeste kao yawa…napajajuça (Ps.22,5) i uvesexavajuça. Radost od blagodati je neiz-reciva. Ona je kao uxe koje ulepwava lice, koje veseli i yinisvetlim (Ps.103,15).


96. Duwa zaista reyeno ima u sebi kao ùivot. Wtaviwe, ikad od drugih koji je uye sluwa, ona oseça da ih rukovodi xubav ivera. Jedan, naime, sluwa sa verom, a drugi pouyava sa xubavxu,bez nadmenosti i tawtine predlaùuçi reyi o vrlinama. I duwaslovo uyeqa prima kao vaspitaya, slovo od yitaqa kao hranite-xa, unutrawqe slovo delaqa kao najsla$eg nevestoukrasitexa, aprosveçujuçe slovo Duha kao rey ùenika, koji je sjediquje sa so-bom i raduje. Svaka rey koja izlazi iz usta Boùijih jeste ilislovo koje dejstvom Duha izlazi iz usta svetih, ili najsla$e na-dahnuçe Duha kojim se samo dostojni nasla$uju. Jer, premda se svislovesni nasla$uju reyju, ipak je samo malo onih koji se ovde ra-duju slovu Duha. Najveçi deo zna samo obraz duhovnih reyi po se-çaqu i uyestvuje u qima, jow uvek, pak, u oseçaqu ne sudelujuçiu Reyi Boùijoj, tj. istinskom Hlebu buduçeg veka. Jer, onamo çese on obilno predavati dostojnima na svako uùivaqe, uopwte sene troweçi, ne iscrpxujuçi i ne ukidajuçi.

97. Bez umnog yula nije moguçe u oseçaju okusiti uùivaqe[koje dolazi] od boùanstvenih [stvari]. Onaj ko je otupio yula po-staje nesposoban da opaùa yulno, tj. ne vidi, ne yuje, ne miriwe,buduçi sasvim raslabxen ili polumrtav. I onaj ko je strastimaumrtvio prirodne duwevne sile postaje neosetxiv za dejstvo iuyestvovaqe u tajinstvima Duha. Jer, onaj ko duhovno ne vidi, neyuje i ne oseça zaista je mrtav duhom. U qemu ne ùivi Hristos.On se ne kreçe i ne dela u Hristu.

98. Jednoznayno i podjednako dejstvo imaju i yula i duwev-ne sile, naroyito kada su zdravi. Jer, duwevne sile dejstvujupreko yula, a ùivotvorni duh je povezan sa obadvoje. Yovek je za-ista bolestan ukoliko ima opwtu bolest strasti, trajno leùeçiu bolnici leqosti. Inaye, yula yulne stvari i duwevne sile um-ne stvari posmatraju sa jasnoçom, naroyito ukoliko ne postojinikakva satanska borba, koja se protivi umnom i duhovnom zako-nu. Ukoliko se, pak, sjedine u Duhu i postanu jednovidni, oni çeneposredno i suwtinski, tj. po prirodi poznati boùanstvene ixudske [stvari]. Oni çe qihovo naznayeqe jasno zreti, te premasili sagledavati i Uzrok svega, Svetu Trojicu.

99. Tihovatex pre svega treba da ima pet vrlina kao osno-vu ka kojoj çe graditi svoje delaqe: çutaqe, uzdrùaqe, bdeqe,smireqe i trpxeqe. Tri su, pak, bogougodna delaqa: psalmopoja-qe, molitva i yitaqe, kojima se dodaje i rukodexe u sluyaju ne-moçi. Reyene vrline ne samo da obuhvataju sve ostale, veç i jed-na drugoj ulaze u sastav. Od jutra, ispraznivwi se od svega, trebaprebivati u seçaqu na Boga sa molitvom i srdaynim tihovaqem.Prvi yas se treba moliti, drugi - yitati, treçi - pevati, yetvr-ti - moliti se, peti - yitati, westi - pevati, sedmi - moliti se,osmi - yitati, deveti - pevati, deseti - jesti hranu, jedanaesti -


odmoriti, ukoliko postoji potreba, dvanaesti - pevati veyerqu.I dobro prohodeçi popriwte dana, on uga$a Bogu.

100. Od svih vrlina treba kao pyela sakupxati najkoris-nije kako bi se, unekoliko uyestvujuçi u svima, pripremio veli-ki sastav delaqa vrlina, iz koga çe se obrazovati med mudrostina radost duwe.

101. Posluwaj kako je najpogodnije provoditi noçno po-priwte. Noçno bdeqe moùe biti trojako: [priliyno] poyetnici-ma, naprednima i savrwenima. U prvom se polovina noçi pre-spava, a polovina prebdi, bilo od veyeri do ponoçi, bilo od po-noçi do jutra. U drugom se od veyeri bdi jedan ili dva yasa, po-tom se spavaju yetiri yasa, i najzad se ustaje na jutrequ, tj. napojaqe i molitvu west sati do jutra. Zatim se peva prvi yas isedi u tihovaqu, kao wto je pokazano, ili se vrwi poredak dela-qa odre$en za svaki yas ili, pak, neprestana molitva, na koju sepodviùnik navikava. U treçem se stoji na svenoçnom stojaqu ibdequ.

102. Recimo newto i o hrani. Litra*) hleba je dovoxna zasvakoga ko se podvizava u tihovaqu. Mogu da se piju dve yawe ne-rastvorenog vina, a vode - tri. Treba jesti jestivo koje se zadesi,pri yemu ne treba gledati na ùexe prirode, nego sa uzdrùaqemupotrebxavati ono wto pruùi promisao. Najboxe i najkraçe ru-kovodeçe pravilo za one koji hoçe da ùive kao wto priliyi jes-te da drùe tri sveobuhvatna delaqa vrlina, tj. post, bdeqe i mo-litvu, kojima se obezbe$uje nepokolebiva stamenost svim vrli-nama.

103. Za tihovaqe je ponajpre neophodna vera i trpxeqe,te od sveg srca, kreposti i sile - xubav i nada. Ukoliko verujuçiovde i ne dobije ono wto iwte bilo zbog nemarnosti, bilo zbognekog drugog razloga, po ishodu odavde çe svako dobiti osvedoye-qe o plodu vere i podviga i ugledati slobodu u Hristu Isusu, ko-ji je izbavxeqe i spaseqe duwa nawih - Bogoyovek Slovo. A onajkoji ne veruje svakako çe biti osu$en po ishodu. On je, uostalom,veç… osu$en, kako govori Gospod (Jn.3,18). Jer, onaj ko sluùi uùi-vaqima i traùi slavu od xudi, a ne od Boga, zapravo nije veran(Jn.5,44). I premda je na reyima veran, i ne primeçujuçi on samsebe obmaquje. I on çe çuti: —Powto me nisi primio u srce svo-je, veç si mi okrenuo le$a, i ja çu te odbaciti”. Verni, pak, tre-ba da ima dobru nadu i da veruje istini Boùijoj, posvedoyenoj usvim Pismima, ispovedajuçi svoju nemoç kako ne bi potpao poddvostruku i neizbeùnu osudu.

*) Litra ima 327 grama, a sastoji se od 12 unci,- Prim. prev.


104. Usamxivaqe sa znaqem i çutaqe o svemu srce ponaj-viwe yini skruwenim i duwu smirenom. Sa druge strane, staqetihovaqa ponajviwe rastrojavaju i liwavaju boùanstvene pomo-çi glavne strasti: drskost, stomakouga$aqe, priyxivost i mno-gobriùxivost, nadmenost i gospo$a me$u strastima - oholost.Onaj ko se rado sa qima svikava sa produùetkom vremena sve vi-we se pomrayuje, da bi najzad postao potpuno neosetxiv. Uosta-lom, ukoliko do$e sebi, te sa verom i marxivowçu postavi poye-tak u vrwequ duùnosti, on çe opet dobiti ono wto traùi, naro-yito ukoliko ga bude traùio sa smireqem. Naprotiv, ukoliko seiz nemarnosti barem jedna od reyenih strasti zacari u qemu, isav ostali zbir zala, sa pogubnim neverjem na yelu, napawçe naqega potpuno mu opustowujuçi duwu. I usled demonskih smutqii meteùa, ona çe postati kao neki Vavilon, te çe potoqe bitigore… od prvoga (Mt.12,45). On çe postati jarosni neprijatex iporicatex tihovatexa, svagda protiv qih izowtravajuçi jeziksvoj kao noù i dvosekli may.

105. Vode strasti, koje zamuçuju i smuçuju more tihovaqa,mogu da se preplivaju jedino na laganoj i nenatovarenoj la$ipotpunog oskudoxubxa i uzdrùaqa. Jer, od neuzdrùaqa u stvaro-xubxu potoci strasti, potopivwi zemxu srca i nanevwi na qusvakovrsnu truleù i glib pomisli, pomuçuju um, pomrayuju srcei optereçuju telo. Oni u duwi i srcu izazivaju nemar, pomraye-qe i obamiraqe, liwavajuçi ih qihovog prirodnog nastrojeqa ioseçaqa.

106. Yak i duwu revnosnih podviùnika samoxubxe, tj. hra-nitexka strasti ponajviwe yini raslabxenom, bezbriùnom inesmislenom. Naporima oko vrline pretpostavxajuçi pokoj telai smatrajuçi dobrim mneqe da se yovek ne treba proizvoxno op-tereçivati delima, yak ni neznatnim i lakim znojem oko izvr-wavaqa zapovesti, ono obiyno u duwi stvara raslabxenost uproho$equ popriwta tihovaqa, proizvodeçi u qoj silnu i ne-odoxivu raslabxenost za dela.

107. Za one koji su se oleqili za ispuqavaqe zapovestiali i poùeleli da odagnaju mutno pomrayeqe, najboxi i najpri-godniji lekar jeste posluwnost u svemu bez premiwxaqa sa ve-rom. Ono je ùivotvorni mnogosloùni lek vrlina za one koji gapiju, te noù koji odmah yisti ivice rane. Onaj ko pretpostavida reyenim noùem sa verom i jednostavnowçu deluje, odjednomçe odseçi sve strasti. On ne samo da stupa u tihovaqe, veç gakroz posluwaqe u potpunosti izvrwuje, nawavwi Hrista i po-stavwi i nazvavwi se Qegov podraùatex i sluga.

108. Bez delaqa i ùivota playa nije moguçe istrpeti vre-linu tihovaqa. Onaj ko playe i pomiwxa na uùase pre i poslesmrti i pre qihovog dolaska ne moùe da nema trpxeqe i smire-


qe, koji predstavxaju dva temexa tihovaqa. Bez qih çe onaj ko jestupio u tihovaqe svagda kao pratixu qegovog nemara imatinadmenost, od koje se razmnoùava porobxenost i mawtaqe, kojinas guraju u raslabxenost. Potom kçi leqosti, tj. neuzdrùaqetelo yini uvelim i nemoçnim, a um - pomrayenim i okameqe-nim. I Isus se skriva, buduçi da je na razumnom mestu mnowtvonaroda misli i pomisli.

109. Muyeqe savesti u svom oseçaju u ovom i buduçem [veku]kao svoj udeo nemaju svi, nego samo oni koji su se ogrewili o [Pra-vo]slavxe i xubav. Reyeno muyeqe liyi na strawnog ëelata kojikrivce muyi na razliyite nayine, trajno muyitexski koristeçirevnost i izobliyavaqe, pri yemu kao da povlayi owtri may.Powto imamo savest, takozvana revnost ili, prema drugima,prirodna sryanost svoje kretaqe sprovodi na tri nayina, tj. pre-ma protivnicima [demonima], prirodi i duwi. Ona nam nare$ujeda je kao owtar may naowtrimo protiv neprijatexa. Ukolikorevnost pobedi i duwi potyini dvojicu, tj. greh i telo, preobra-tiçe se u visoku planinu hrabrosti, doseùuçi do Boga. Ukolikose, pak, duwa potyini reyenoj dvojici, revnost çe postati nemi-lostivi muyitex, s obzirom da je mneqe svojevoxno potyinilaneprijatexima. I veç duwa yini najsramotnije [stvari], izgubiv-wi svoje vrlinsko staqe i otpavwi i odvojivwi se od Boga.

110. Od svih strasti, dve su naroyito ùestoke i tewke:blud i mrzovoxa. One optereçuju i raslabxuju jadnu duwu. One sutesno me$usobno povezane i sjediqene, usled yega je tewko saqima se boriti i savladati ih. Zapravo, mi ne moùemo u potpu-nosti da ih pobedimo. Prva izobilno prebiva u ùelatexnoj siliduwe, premda obuhvata oba prirodna vewtastva, tj. i duwu i te-lo, razlivajuçi svoju uùivaqe po svim udovima. Drùeçi vlada-layki [um], druga kao brwxan obuhvata celu duwu i telo, yitavuprirodu nawu yineçi leqivom, raslabxenom i kao oduzetom.One se odgone (premda se pre blaùenog bestrawça ne pobe$uju upotpunosti) ukoliko duwa u molitvi dobije silu Duha Svetoga,koja joj daje utehu, krepost i duboki mir, veseleçi je u srcu tiho-vaqem. Bludna strast je poyelo, gospo$a i carica i preimuç-stvena slast uùivaqa. Zajedno sa svojom saputnicom, tj. leqow-çu navodeçi trojke faraonove, ona sayiqava nepobedivu koyiju.Kroz qih su u ùivot nas kukavnih uwli zalozi svih strasti.

111. Poyelo umne molitve jeste oyiwçujuçe dejstvo ili si-la Duha Svetoga i tajinstveno svewtenodejstvo uma. Poyetak ti-hovaqa jeste upraùqavaqe [u molitvi], sredina - prosveçujuça si-la i zreqe, a kraj - istupxeqe ili uzviwavaqe uma ka Bogu.

112. Duhovno svetiliwte (jow pre buduçeg nadumnog na-sla$ivaqa) jeste tajinstveno umno dejstvo uma na duwevnomùrtveniku, na kome, kao u zaruci Boùijoj, svewtenodejstvuje i


priyewçuje se Jagqetom. Jesti Jagqe na mislenom ùrtvenikuduwe ne znayi samo razumeti ga i priyestiti se Qime, nego ipostati kao Jagqe, po Qegovom obrazu u buduçnosti. Ovde imamosmislove, a onamo se nadamo da çemo dobiti same stvari tajin-stava.

113. Molitva kod poyetnika jeste kao veseli ogaq, koji seiz srca istrùe, a kod savrwenih - kao mirisna svetlost, koja uqemu dejstvuje. Ili opet: molitva je propoved apostola, dejstvovere, ili pre - neposredna vera, osnova nade, dejstvena xubav,an$elski pokret, sila, delo i vesexe bestelesnih, blagovest Bo-ùija, osvedoyeqe srca, nada spaseqa, znameqe osveçeqa, simvolsvetosti, poznaqe Boga, projavxivaqe krwteqa, oyiwçeqe u ku-pexi [preporoda], zaruka Duha Svetog, Isusovo radovaqe, vesexeduwe, milost Boùija, znameqe izmireqa, Hristov peyat, zrakmislenog Sunca, svetlonosac srdaca, utvr$ivaqe Hriwçanstva,potvrda pomireqa sa Bogom, blagodat Boùija, mudrost Boùija,ili pre - poyetak samomudrosti, Boùije javxaqe, delo monaha,ùivot tihovatexa, povod tihovaqa, obeleùje an$elskog ùivota.I, zawto mnogo govoriti? Molitva je Bog, koji sve dejstvuje usvima, s obzirom da je jedno dejstvo Oca i Sina i Svetoga Duha,svedejstvujuçe u Hristu Isusu.

114. Da od Boga nije primio ùezal sile, Mojsije ne bi po-stao bog faraonov, niti bi ga kaznio biyem, zajedno sa Egiptom.Ukoliko u ruci nema silu molitve, ni um neçe moçi da potregreh i protivne sile.

115. Oni koji govore ili postupaju bez smireqa sliyni suonome ko pravi dom u zimu ili bez blata. Na opitu i poznaqemnaçi i poznati smireqe jeste udeo samo malobrojnih. Oni kojipokuwavaju da ga opiwu reyima liye na one koji mere bezdan.Mi slepi, ponewto naziruçi o velikoj svetlosti, kaùemo: pravosmireqe ne govori smirene reyi, niti poprima smireni izgled,ne primorava se da smireno o sebi misli i ne prekoreva sebe dabi izgledalo smireno. Reyeno predstavxa poyetak, povod i raznevidove smireqa. Me$utim, samo smireqe jeste blagodat i darodozgo. Sveti oci govore o dva smireqa: smatrati sebe niùim odsvih i Bogu pripisivati svoja dobra dela. Prvo je poyetak, adrugo - kraj. Onima koji ga traùe predlaùe se da u poznaqu umajutri pomisli: da su grewniji od svih xudi, da su sramniji od svetvari, buduçi da se nalaze u protivprirodnom staqu i da su jad-niji od demona, buduçi qihovi robovi. Onaj ko se smirava trebada govori: —Kako da znam tayno grehe xudi, tj. kakvi su i koliki?Kako da znam da li su isti ili prevazilaze moje grehe? I powtone znam, duwo moja, ja sam ispod svih xudi, kao zemxa i pepeopod qima. I kako da sebe ne smatram sramnijim od yitave tvari?Jer, ona se drùi okvira svoje stvorene prirode, a ja sam svojim


bezbrojnim bezakoqima pao u protivprirodno [staqe]. Zaista,zveri i stoka su yistiji od mene grewnog. Ja sam niùi od svih,survavwi se do ada i u adu leùeçi jow pre smrti. Ko ne zna i neoseça da je grewnik gori od demona, buduçi qihov rob i podanik,veç ovde sa qima zatvoren u tamu? Zaista je gori od demona onajkoji im je potyiqen. Stoga çu sa qima, kukavni, naslediti bez-dan. Nalazeçi se u podzemxu, adu i bezdanu i pre smrti, kako se usamoobmani usu$ujew nazivati pravednikom, uyinivwi sebezlim delima grewnikom, gadnim i demonom? Tewko tvojoj pre-lesti i zabludi, demonopokloniye, neyisti psu, koji çew bitiosu$en na ogaq i tamu”.

116. Duhopokretana mudrost, u skladu sa bogoslovima, jestesila umne, yiste, an$elske molitve, yiji priznak jeste bezvid-nost uma za vreme moxeqa. On ne vidi ni sebe, niti bilo wtadrugo wto ima debxinu [prostornost], buduçi odvojen i od yulnogasvetlowçu koja u qemu deluje. Jer, um postaje nevewtastven isvetlovidan, neizrecivo se sjediqujuçi u jedan duh sa Bogom.

117. Postoji sedam raznih postupaka koji vode i rukovodeka bogodanome smirequ. Oni se uzajamno podrùavaju i ra$aju jed-ni iz drugih: çutaqe, smirenoumxe, smireni govor, smireno ode-vaqe, samoukorevaqe, skruwenost i zadqost [drùati sebe u svemuposledqim]. +utaqe sa poznaqem ra$a smirenoumxe, od koga se ra-$aju tri vida smireqa: smireni govor, noweqe smirene i bedneodeçe i svagdawqe samoukorevaqe. Reyena tri postupka ra$ajuskruwenost, koja dolazi od popuwtaqa iskuweqa i naziva se do-mostrojnim [promislitexskim] vaspitavaqem i smiravaqem od de-mona. Skruwenost lako duwu na delu navodi da [se oseça] niùomod svih i posledqom, s obzirom da je svi nadvladavaju. Reyenadva postupka donose savrweno i bogodano smireqe, koje se nazi-va silom i savrwenstvom svih vrlina. Ono Bogu pripisuje [vrlin-ska] postignuça. Dakle, prvo je çutaqe, iz koga se ra$a smireno-umxe, koje opet ra$a tri postupka smireqa. Reyena tri ra$ajujednu skruwenost, a ona ra$a sedmi postupak smireqa - [smatraqesebe] niùim od svih, ili domostrojno smireqe. Domostrojno smi-reqe donosi bogodano, savrweno, nepatvoreno, istinsko smire-qe. Prvo smireqe nastaje na [sledeçi nayin]: ukoliko ne budeostavxen samome sebi, ne bude pobe$en, porobxen i nadvladansvakom strawçu i pomiwxu i [neprijatexskim] duhom, ne nalazeçipomoçi ni od dela, ni od Boga, ni od bilo yega, buduçi gotov dapadne yak u oyajaqe i buduçi poniùen u svemu, yovek ne moùe dase skruwi, smatrajuçi se niùim od svih, posledqim i robomsvih, gorim yak i od samih demona, s obzirom da podleùe qiho-vom muyequ i da ga pobe$uju. Eto domostrojnog smireqa koje pru-ùa promisao [Boùiji] i zbog koga Bog daje drugo, viwe smireqe,tj. svedejstvenu i svetvorayku boùanstvenu silu. Videçi se u qe-


mu kao oru$e Boùanstvene sile, yovek veç vrwi divna Boùija[dela].

118. Suwtinsko duhovno zreqe svetlosti, um bez mawtaqai lutaqa, istinsko dejstvo molitve, koja se iz dubine srca ne-prestano izliva, vaskrseqe duwe i prostiraqe [na gore], boùan-stveno istupxeqe, napuwtaqe ovoga sveta, potpuno istupxeqerazuma iz yula po dejstvom Duha, iwyupanost uma iz qegovih si-la, bogopokretnu an$elsku pobudu duwe prema beskrajnim visi-nama nije moguçe naçi u nawem rodu, buduçi da sada kod nas, us-led mnowtva iskuweqa, vlada nasixe strasti. Um obiyno kod po-vrwnih ima sklonost da o svemu reyenome mawta pre vremena.Me$utim, zbog reyenoga izgubivwi i ono malo dobro staqe kojemu je Bog dao, on se potpuno umrtvxuje. Stoga uz veliko rasu$iva-qe treba izbegavati da se pre vremena traùi ono wto biva usvoje vreme. Treba paziti da se, mawtajuçi o neyem drugom, neodbaci ono wto se ima u rukama. Umu je po prirodi svojstveno dao reyenom izgra$uje laka mawtaqa i uobraùeqa, premda ga jownije dostigao. Stoga postoji veliki strah da se [yovek] ne liwi ionoga wto mu je dano, da izgubi yak i razbor, upavwi u prelest,te da postane mawtar, a ne tihovatex.

119. Blagodat nije samo vera, nego i dejstvena molitva. Is-tinska vera, koja u sebi oyigledno ima ùivot Isusov, projavxujese duhom kroz xubav. Stoga je vera mrtva i beùivotna kod onogako ne vidi da u qemu deluje [sa xubavxu]. Yak ni vernim ne bi tre-balo da se naziva onaj ko veruje samo na golim reyima, nemajuçiu stvari veru koja dejstvuje u zapovestima ili duhom. Qu trebapokazivati oyigledno posredstvom postignuça u delaqu dobrihdela. Ona treba da dejstvuje na svetlosti ili da sija u delima,kao wto govori boùanstveni apostol: Pokaùi mi veru tvoju bezdela tvojih, a ja çu tebi pokazati veru moju iz dela mojih (Jak.2,18),hoteçi da pokaùe da se blagodatna vera obnaruùuje delima pozapovestima, kao wto se i zapovesti ispuqavaju na delu, postaju-çi svetle verom koja je u blagodati. Vera je koren zapovesti ilipre - izvor koji ih napaja za rast. Ona se deli na dva [dela], na is-povedaqe i blagodat, prebivajuçi ipak nerazdexiva po prirodi.

120. Mala i velika i skraçena posluwniyka lestvica imapet stepenika koji uzvode ka savrwenstvu. Prvi - odricaqe (odsveta), drugi - potyiqavaqe (stupaqe u obitex sa zavetom izvr-wavaqa monawkog ustava), treçi - posluwaqe (potyiqavaqe nadelu, u ùivotu), yetvrti - smireqe, peti - xubav, koja je Bog. Od-ricaqe podiùe iz ada onoga ko leùi i porobxenog osloba$a odvewtastva. Potyiqavaqe nalazi Hrista i sluùi mu, po Qegovojreyi: Ko meni sluùi, za mnom neka ide, i gde sam ja onde çe i slugamoj biti (Jn.12,26). A gde je Hristos? Sedi sa desne strane Oca.Onaj ko sluùi treba da bude gde je i Onaj kome sluùi, polaùuçi


rado nogu na prvu stepenicu usho$eqa po ukazanoj lestvici. Me-$utim, i pre nego wto sam poyne da se peqe, qemu prilazi Hris-tos i sa qim se peqe. Dejstvujuçi u potpunosti po zapovestima,posluwaqe pravi lestvicu od raznih vrlina, polaùuçi ih u du-wi kao usho$eqa. Smireqe koje uzvisuje prihvata posluwnoga odposluwnosti i uzvodi ga ka nebesima, predajuçi ga carici vrli-na - xubavi. Ona ga privodi Hristu i predstavxa ga. Eto kakoonaj ko se potyiqava lagano po kratkoj lestvici ushodi na nebe-sa.

121. Najkraçi put usho$eqa kratkom lestvicom vrlina kagorqem Carstvu jeste umrtvxavaqe pet strasti koje su suprotneposluwaqu: neposluwnosti, prepiraqa, samodopadaqa, opravda-vaqa i pogubne nadmenosti. Oni su delovi i udovi nepokornogdemona, koji guta laùne posluwnike i waxe ih u bezdan ka zma-ju. Neposluwnost predstavxa usta ada, prepiraqe - qegov jezik,owtar kao may, samodopadaqe - qegove owtre zube, opravdavaqe- qegovo grlo, a nadmenost, koja ispraça u ad - gutaqe svegutajuçeutrobe qegove. Onaj, pak, ko je posluwaqem savladao prvo, i os-talo odmah odseca i brzo stupa ka nebesima jednom stepenicom.Zaista nam je yovekoxubivi Gospod uyinio nepostiùno i neiz-recivo yudo dopuwtajuçi da jednom vrlinom, ili pre jednom za-povewçu moùemo odmah da se popnemo na nebo, kao wto smo ijednom neposluwnowçu siwli i silazimo u ad.

122. Yovek je kao jedan drugi svet, koji se naziva i novi,kao wto boùanstveni apostol kaùe: Stoga, ako je ko u Hristu, no-va je tvar (2.Kor.5,17). Jer, sa vrlinom yovek postaje i naziva se inebo, i zemxa i sve wto yini svet. Wtaviwe, apostol kaùe: Jerne ratujemo protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstava, ivlasti, i gospodara tame ovoga veka, protiv duhova zlobe u podne-besju (Ef.6,12). Stoga treba smatrati da se oni koji sa nama ratujuskriveno nalaze u drugom velikom svetu, koji je po prirodi jed-nak sa nawim duwevnim silama. Jer, tri kneza [zlobe] napadaju natri duwevne sile, boreçi se sa podviùnicima. I svako biva na-padnut upravo u onome u yemu uspeva i nad yime se trudi. Zmaj,tj. knez bezdana, koji svoju silu projavxuje kroz miris i pupak, tj.staniwte ùelatexnog [dela], ustaje na rat protiv onih koji pazena srce. Preko slastoxubivog diva zaboravnosti puwta on naqih vatrenu silu raspaxenih strela, kao neko burno i penuwavomore podiùuçi u qima pohotu, pobu$ujuçi ih na snowaj i navod-qavajuçi ih nenasitim potocima uùivaqa. Knez ovoga sveta na-pada na one koji prohode delatne vrline, pokreçuçi rat protivsryanog dela. On stalno naoruùava svoje horde i napada ih. Kaou bitki koja biva u ovom svetu, ili pozoriwtu, ili popriwtu onu mislenoj borbi za sryani [deo] priprema raznovrsne podvalepreko diva leqosti. Pobe$ujuçi i bivajuçi pobe$ivan od onih


koji se stalno hrabro bore sa qim, on postaje vinovnik ili qi-hovih venaca ili qihovog stida pred an$elima. Vazduwni knez,najzad, napada na one koji se upraùqavaju u zrequ u razumu, na-vodeçi na qih mawtaqa, s obzirom da, zajedno sa vazduwnim du-hovima zlobe, moùe da dejstvuje na slovesni i misleni [deo]. Pre-ko diva neznaqa on privodi u smuçeqe i pomrayuje razum (kaoneko drugo slovesno nebo), koji je postao sposoban da se podiùegore. Da bi ga uplawio, on u qega unosi mawtarske magloviteobraze duhova i qihova preobraùeqa, prividno izazivajuçi mu-qe i gromove, bure i potrese. Svaki od tri [kneza] pristupa odgo-varajuçoj sili duwe i vodi borbu protiv qe. Svaki svoje napadeusmerava prema delu na koji je usmeren.

123. I demoni su nekada bili umovi. Otpavwi, pak, od ne-vewtastvenosti i tananosti, oni su poprimili izvesnu vewtas-tvenu zadebxalost, postavwi telesni po yinu i dejstvu koje imje postalo svojstveno. I oni su, kao i yovek, izgubili an$elskouùivaqe i liwili se boùanstvene sladosti. Stoga su, kao i mi,poyeli u prahu da nalaze nasladu, postavwi nekako vewtastvenii stiyuçi vewtastvene strasne navike. Reyenome se ne treba yu-diti s obzirom da je i nawa slovesna i umna duwa, sazdana po ob-razu Boùijem, ne ùeleçi da pozna Boga, usled naslade vewtas-tvenim stvarima postala skotska, neosetxiva i skoro bezumna.Jer, navika obiyno pretvara prirodu i meqa joj dejstvo u skladusa proizvoxeqem. Drugi, pak, od duhova su vawtastvovidni itewki i neuzdrùxivi, gnevni, osvetoxubivi i razjapxuju ustakao zverovi mesoùderi za vewtastvenim uùivaqem i nasladom.Oni liye na krvoùedne pse, koji kao $avoimani jedu svoju dragutruleù, i imaju za uùitak i svoje obitaliwte debela i punaykatela. Drugi duhovi su razuzdani i xigavi, kao pijavice i ùabe izmije u jezeru poùude. Ponekad bivaju kao ribe koje se kreçu unu-tar slanog uùivaqa razvrata, u kome nalaze uùitak. Plivajuçipuyinom prepijaqa, xigava i mlitava biça se raduju vlazi be-slovesnih uùivaqa, neprestano podiùuçi u duwi talase pomis-li i neyistota i bure i oluje. Drugi su, konayno, laki i tanki,kao vazduwni duhovi, uporno duvajuçi u zritexni deo duwe iraspirujuçi jake vetrove i mawtaqa. Ponekad se pretvaraju uptice, ali i u an$ele, te varaju duwu. Oni daju oblik seçaqimana poznate xude. Oni izvitoperuju i preokreçu svako duhovnozreqe, naroyito kod onih koji se jow uvek nalaze na stupqu bor-be i nisu dostigli do yistote i duhovnog rasu$ivaqa. Uopwte,oni se kriwom, po uobrazixi, pretvaraju u sve duhovno wto po-stoji. Jer, reyeni duhovi se naoruùavaju u skladu sa duhovnimstaqem i merom napredovaqa yoveka, i ulaze donoseçi prelestumesto istine, i uobrazixu umesto zreqa. Na reyeno se odnosi isvedoyeqe Svetoga Pisma , koje kaùe: Zveri poxske i ptice nebeske


i gmizavci zemaxski (Os.2,14), oyigledno podrazumevajuçi zle du-hove.

124. Podizaqe strasti i telesna borba, koja se podiùeprotiv duwe, u nama biva na pet nayina. Ponekad telo zloupo-trebxava ono wto postoji, ponekad iwte da yini ono wto je pro-tivprirodno kao da je prirodno, ponekad ga demoni naoruùavajuprotiv duwe, buduçi da se rado sa qima udruùuje, ponekad i sa-ma duwa yini nepriliynosti, usvojivwi strasti, a ponekad popopuwtequ doùivxavamo i borbu od zavisti demona, koji na nasustaju da bi nas smirili, powto prethodnim nayinima nisu us-peli [da nas sablazne].

125. Tri su glavna uzroka borbe koja nam dolazi od svega iod svih: navika, zloupotreba postojeçeg i zavist i napad demonapo popuwtequ. Telo ustaje i ùeli protiv duwe i duwa protivtela. Sliyno po navici i po dejstvu strasti tela ustaju na duwui duwa svojom izvrsnowçu protiv tela. I sam naw neprijatexponekad iznenada i bez razloga, ne znajuçi za stid, sa drskowçupodiùe borbu protiv nas. Nemoj, me$utim, prijatexu moj, dozvo-xavati krvoxubivoj pijavici da siwe krv iz ùila, buduçi da jenenasita. Ni zmiji, ni zmaju nemoj dozvoxavati da se do sitostinajedu praha, te çew lako pobediti gordost lava i zmaja. Uzdiwisve dok ne svuyew doqi i ne obuyew se u nebeski stan (2.Kor.5,2),uobliyivwi se po obrazu Isusa Hrista, koji te je sazdao.

126. Zaista, oni koji su potpuno telo i koji vole samoxub-xe robuju uùivaqu i tawtini, imajuçi u sebi ukoreqenu zavist.Suweçi se od zluradosti i ogoryujuçi se uspesima bliùqega,oni klevetaju dobro kao lowe, kao porod prelesti i ne primajuono wto je od Duha (1.Kor.2,14), tj. ne veruju u qega. Oslepxeni imaloverni, oni ne mogu da vide i poznaju Boga, te çe onamo pra-vedno yuti: Ne poznajem vas (Mt.25,12). Jer, verni koji voli trebada veruje kada yuje ono wto ne zna, ili da uyi ono wto veruje,ili da pouyava ono wto je nauyio, kako bi bez zavisti umnoùa-vao dar kod onih koji primaju sa verom. Ukoliko, pak, ne veruje uono wto ne zna, ili poniùava ono wto nije poznao, ili pouyavaono wto nije nauyio, iz zavisti prema onima koji pouyavaju izdelaqa, svakako çe se uvrstiti i ubrojati sa onima koji u sebiimaju gorku ùuy (up. Dap.8,23).

127. Besednik je, po istinski mudrima, onaj ko opwtimznaqem saùeto obuhvata sva biça, kao jedno telo, i razlaùe ih isastavxa, pokazujuçi ih jednako znayajnim i po razliynosti i poistovetnosti. On istinski sve potkrepxuje dokazima. I opet,besednik je uglavnom duhovnik, koji pet rasturenih opwtih svoj-stava biça, koje je ovaploçeno Slovo sastavilo, razlaùe i sa-stavxa obuhvatajuçi celinu saùetom besedom, kao govornik. Ireyeno on drugima ne dokazuje samo suvim dokazima, kao spoxaw-


qi [nehriwçanski] besednici, veç zreqima koja mu se duhovno ot-krivaju u biçima, kojima moùe i druge da prosveçuje. Istinskimudroxubac je onaj ko kroz biça spoznaje Uzrok biça, ili onaj kospoznaje biça iz Uzroka qihovog, powto je dostigao do nadumnogsjediqeqa sa Bogom i do neposredne vere. On nije samo nauyio,nego je i pretrpeo [doùiveo boùanstvene stvari]. I opet, mudroxu-bac je uglavnom um, koji je postao i ùivi kao delatni i zritex-ni. Savrweni mudroxubac je um koji je postigao naravstveno iprirodno i bogoslovski mudroxubxe, ili pre bogoxubxe, tj. onajko je Bogom nauyen delaqu naravstvenog mudroxubxa, smislovi-ma prirodnog [mudroxubxa] i zrequ i taynosti bogoslovskih dog-mata. I opet, boùanstveni besednik u boùanskim [stvarima] jeonaj ko odvaja glavna biça od biça i nebiça, i pokazuje smisloveprvih, i u qima, opet, sagledava qihove smislove na boùanstve-ni nayin. I jow, on upore$uje yulni i vidxivi svet sa umnim inevidxivim, i obrnuto, zakxuyujuçi da je vidxivi svet obraz ne-vidxivog i nevidxivi svet praobraz vidxivog. Jer, kao wto go-vore, neizobrazivim stvarima predlaùu se obliyja, i neuobli-yivim - oblici. Vidxivi i nevidxivi svet se duhovno projavxu-ju jedan kroz drugi. Stoga on yisto vidi jedan svet u drugom, ireyju istine ga obznaquje. On ne gradi sunceliku rey istineuvodeçim ili prenosnim reyima, veç duhovnim znaqem i silomobrazlaùe istinite reyi obadva sveta i upeyatxivo dokazuje daje vidxivi svet naw vaspitay, a nevidxivi veyno boùanstvenoobitaliwte, koje je oyigledno pripravxeno za nas. Boùanstvenimudroxubac je onaj ko se delaqem i zreqem na neposredan nayinsjedinio sa Bogom i postao i naziva se prijatexem Boùijim, bu-duçi da se potrudio i zavoleo prvu, tvorayku i istinsku mudrostveçma nego bilo koju drugu xubav i mudrost i znaqe. Slovoxu-bac, pak, a ne doslovno mudroxubac (premda je slava kriwomuzurpirala ime mudroxubxu, kako veli veliki Grigorije), jesteonaj ko xubi i istraùuje mudrost stvaraqa Boùijeg, kao qenkrajqi odjek, ne baveçi se mudroxubxem radi samoisticaqa iradi pohvale i slave xudske, kako bi bio xubitex mudrosti Bo-ùije o prirodi, a ne xubitex vewtastva. Kqiùevnik koji seuyio Carstvu Boùijem jeste svako ko delaqem poyiva u zrequBoga i istrajno prebiva u tihovaqu. On iz riznice srca iznosinove i stare pouke, tj. jevan$elske i proroyke, ili starozavetnei novozavetne, ili pouyne i delatne, ili zakonske i apostolske.Delatni kqiùevnik, dakle, obznaquje nove i stare tajne, na-uyivwi se bogougodnom ùivotu. Kqiùevnik je svaki delatex,koji se jow uvek telesno bavi delaqem. Boùanstveni besednik jeonaj ko po prirodi stoji izme$u znaqa i smislova biça i sve do-kazuje razdexujuçom silom slova u duhu. Istinski mudroxubac je


onaj ko u sebi oseça natprirodno sjediqeqe sa Bogom, na poznaj-ni i neposredan nayin.

128. Oni koji piwu i govore bez Duha i hoçe da nazi$ujuCrkvu, u stvari su duwevni i Duha nemaju, kao wto govori boùan-stveni apostol (Jd.19). Oni potpadaju pod kletvu koja kaùe: Tew-ko onima koji su sami sebi mudri i pred sobom znalci (Is.5,21). Jer,oni govore od sebe, tj. iz qih ne govori Duh Oca, kao wto bi re-kao Gospod (Mt.10,20). Oni koji pre sticaqa yistote govore posvojim pomislima u stvari su prelewçeni duhom nadmenosti. Oreyenome i Priya pomiqe: Video sam yoveka koji je smatrao da jemudar, premda i od bezumnoga ima viwe nade negoli od qega (Priy.26,12). Mudrost nam zapoveda: Nemojte smatrati sami sebe mud-rim (Rim.12,16). Ispuqen Duha, boùanstveni apostol ispoveda:Ne da smo sposobni sami od sebe wto pomisliti, nego je nawa spo-sobnost od Boga (2.Kor.3,5), i jow: Kao od Boga, pred Bogom u Hristugovorimo (2.Kor.12,19). Reyi, me$utim, pomenutih nisu sladosne ine prosveçuju, buduçi da ih govore crpeçi iz svog srca (kao iznekog blatqavog jezera, punog pijavica, zmija i ùaba pohote, na-duvenosti i neuzdrùaqa), a ne posu$ujuçi iz ùivog izvora Duha.Voda qihovog poznaqa je smradna, mutna i mlaka, usled yega oniwto piju oseçaju odvratnost, vrtoglavicu i muyninu.

129. Boùanstveni apostol govori: A mi smo telo Hristo-vo, i udovi ponaosob (1.Kor.12,27), i opet: Vi ste jedno telo, jedanduh, kao wto ste i pozvani (Ef.4,4). Telo bez duha jeste mrtvo i ne-osetxivo. Sliyno je nedelatan i onaj ko se umrtvio strastimakroz nemar prema zapovestima posle krwteqa, usled yega izgle-da kao da nije prosveçen Duhom Svetim i Hristovom blagodaçu.Po veri i preporodu on ima Duha, koji je, me$utim, zbog duwevneumrtvxenosti, nedejstven i nepokretan. Mi imamo jednu duwu,dok telo ima mnogo udova. Pa ipak, ona ih sve drùi, oùivotvo-ruje i pokreçe. Naravno, reyeno se odnosi na one koji su sposob-ni da primaju ùivot. Oni, pak, koji su se usled neke sluyajne ne-moçi osuwili, ostaju mrtvi, nepokretni, beùivotni i neoset-xivi, premda ih ona drùi pri sebi. I Duh Hristov, prebivajuçisav u svim udovima Qegovim, pokreçe i oùivotvorava samo onekoji mogu da sudeluju u ùivotu. One, pak, koji su nemoçni, On yo-vekoxubivo zadrùava kao svoje. Svaki verni po veri uyestvuje uduhovnom usinovxequ. Ipak, on [moùe da bude] nedejstven i nepro-sveçen, liwavajuçi se svetlosti i ùivota u Isusu, ukoliko jenemaran i neveran. Svaki verni, kao ud Hristov, ima Duha Hris-tovog. Me$utim, kod onog ko je nesposoban za primaqe blagodati,On ostaje nedejstven i nepokretan.

130. Postoje osam glavnih zreqa: prvo - bezobliynog, bes-poyetnog i nestvorenog Boga, Uzroka svega postojeçeg, JednogTrojiynog i Nadwustastvenog Boùanstva, drugo - yina i staqa


umnih sila, treçe - sastava biça, yetvrto - domostrojnog snisho-$eqa Slova, peto - sveopwteg vaskrseqa, westo - strawnog dru-gog Hristovog dolaska, sedmo - veynih muka, osmo - Carstva ne-beskog. Prva yetiri su prowla i veç se desila, a druga yetiri subuduça i jow pred ostvareqem. Qih jasno sagledavaju i priznajuoni koji su blagodaçu stekli punu yistotu uma. Onaj, pak, ko re-yenome pristupa bez svetlosti blagodati treba da zna da u stva-ri izobraùava mawtaqa, a ne zreqa. Qega mawtarski duh obavi-ja mawtaqima i uobrazixom.

131. I o prelesti je neophodno da ponewto po moguçnosti-ma kaùemo, s obzirom da je, po mnowtvu i raznovrsnosti zamki inayina, tewko prepoznatxiva i gotovo neuhvatxiva. Prelest se,kaùu, javxa u dva vida, ili pre nailazi i nastaje - u vidu maw-taqa i dejstva, premda u jednoj gordosti ima svoje poyelo i uzrok.Prva jeste poyelo druge, a druga - poyelo treçe, koja [se pojavxuje] uvidu istupxeqa. Poyelo [prividnog] mawtarskog zreqa jeste nad-menost, koje uyi da se mawtarski predstavxa Boùanstvo u izves-nom obraznom obliku, za yime sledi prelest, koja mawtaqimauvodi u zabludu i pora$a hulu. Potom ona u duwi $udxivim maw-taqima izaziva strahovaqa i na javi i u snu. Jer, posle gordostidolazi prelest, potom hula, pa strahovaqe, pa drhtaqe, paistupxeqe iz razbora. Eto prvog obraza prelesti od mawtaqa.Drugi vid prelesti u obliku dejstva svoje poyelo ima u slado-strawçu, koje se ra$a od navodno prirodne poùude. Od reyenoguùivaqa se ra$a nezadrùivost neizrecivih neyistota. Raspa-xujuçi yitavu prirodu i pomrayujuçi vladalayki [deo, tj. um] samawtaqem o kumiru snowaja, ona ga privodi u istupxeqe opije-nowçu od raspaxujuçeg dejstva i yini poremeçenim. U navede-nom staqu prelewçeni se upuwta u laùna prorokovaqa i pred-skazaqa, navodno videçi izvesne svete i sluwajuçi qihove re-yi. On ih potom objavxuje, buduçi opijen mamurlukom strasti,meqajuçi narav i poprimajuçi $avoiman izgled. Zavedeni pre-lewçu, svetovqaci sliyne nazivaju duwicama. Oni sede i pre-bivaju pored hramova izvesnih svetih, koji ih navodno oduhovxa-vaju, deluju na qih i muye ih, prenoseçi preko qih xudima oba-vewteqa. Me$utim, qih treba upravno nazvati $avoimanima,prelewçenim i zabludelim, a ne prorocima, koji predskazuju sa-dawqe i buduçe. Demon raspusnosti je pomrayio qihov um slado-strasnim ogqem, te ih pomera sa razbora, u mawtaqu im pred-stavxajuçi neke svete, dajuçi im da yuju qihove reyi i vide qi-hov lik. Me$utim, dewava se da im se i sami demoni javxaju,smuçujuçi ih strahovaqem. Potyinivwi ih igu velijara [demona],oni ih protiv qihove voxe guraju u prelest na delu (s obziromda su im predani robovi do smrti), da bi ih potom sproveli i uad.


132. Treba znati da postoje tri glavna uzroka zbog kojihprelest nailazi na yoveka: gordost, zavist demona i vaspitnopopuwteqe [Boùije]. Qihovi, pak, uzroci jesu: lakomislenost,napredovaqe i grehovni ùivot. Prelest od zavisti i nadmenos-ti se pre iscexuje, naroyito ukoliko se yovek smiri. Me$utim,prelest iz popuwteqa, tj. prepuwtaqe satani zbog greha, Bogyesto ostavxa do same smrti radi otpuwtaqa [grehova]. Dewava seda se i oni koji nisu odgovorni predaju na muyeqe [demonima] ra-di qihovog spaseqa. Treba znati da yak i sam duh gorde nadme-nosti ponekad predskazuje u onima koji ne paze sa taynowçu nasvoje srce.

133. Svi poboùni carevi i svewtenici istinski se poma-zuju u obnovxequ [tj. primaqu nove blagodati], kao wto su nekada idrevni praobrazno bili pomazivani. Jer, oni su bili praobrazinawe istine, premda ne delimiyno, veç u potpunosti svi svenas pradznamenujuçi. Nawe Carstvo i svewtenstvo nije jednakosa qihovim po obliku i vidu, premda i imaju iste simvole. Uos-talom, ne postoji ni razlika u odnosu na prirodu, blagodat ilipriziv, kojom bi se razlikovali oni koji se pomazuju. Wtaviwe,mi imamo jedan isti poziv, veru i oblik, koji pokazuje i projav-xuje, po slovu istine, da se pomazani, kao yist i bestrasan, sve-celo posveçuje Bogu i sada i u buduçnosti.

134. Ustima svojim govori mudrost, i pouyeqem srca… raz-umnost (Ps.48,4) onaj ko jasno iz biça pokaùe Boga Slova, uliy-nosqenu [uipostasiranu] Mudrost Boga i Oca. On u postojeçem sa-gledava smislove praobraza, koji ga zacrtavaju, dejstvenim i ùi-vim reyima govoreçi ustima mudrost od mudrosti. I powto se usrcu prosveçuje silom preobraùavajuçe razumnosti, kojom se po-uyava u duhu, on moùe da yini i razumnowçu prosveçuje one kojiga sa verom sluwaju.

135. Velika protivnica istine i sprovoditexka xudi kapogibli jeste prelest, preko koje se u duwe nemarnih zacarujemrak neznaqa, koji otu$uje od Boga. Oni Onoga ko nas je preporo-dio i prosvetio, ne priznaju za Boga, ili ga priznaju samo na re-yima, ali ne i na delu. Oni veruju da se Bog javxao samo drevni-ma, ali ne i nama. Smatraju da se svedoyeqa Pisma o Bogu ne od-nose na nas, nego na druge ili na one koji su ga napisali. Onihule na Boùije [uyeqe], buduçi da poriyu istinsku poboùnost sapoznaqem. Oni Pisma yitaju samo telesno, da ne kaùem jevrej-ski, poriyuçi moguçnost ovdawqeg podizaqa yoveka kroz vaskr-seqe duwe, pretpostavxajuçi da borave u grobu neznaqa. Tristrasti, tj. neverje, lukavstvo i leqost ra$aju i podrùavaju jednadrugu. Neverje je uyitexica lukavstva, a lukavstvo - saputnicaleqosti, yiji je simvol nemar. Ili obratno, leqost je majka lu-kavstva, kao wto kaùe Gospod: Zli i leqi slugo (Mt.25,26), a lukav-


stvo majka neverja, buduçi da je svaki lukavi ujedno neveran, aneverujuçi ujedno i nebogobojaùxiv. Od nebogobojaùxivosti sera$a nemar, tj. majka prezira, kojim se zanemaruje svako dobro iyini svako zlo.

136. Istinska slava [powtovaqe] Boga i nelaùno poznaqebiça predstavxa savrweno, dogmatsko Pravoslavxe. Stoga mitreba na sledeçi nayin da slavoslovimo Boga: —Slava ti, HristeBoùe, slava ti wto si blagoizvoleo da se radi nas ovaplotiw,Boùe Slove Nadsuwtastveni. Velika je tajna tvog domostroja.Spasitexu naw, slava ti”.

137. Po velikome Maksimu postoje tri razliyita bespre-korna i nezazorna cixa zbog kojih se piwu spisi. Prvi je da bise spisatexi sami podseçali. Drugi - radi koristi drugih. Tre-çi - iz posluwaqa. Iz posledqeg razloga sastavxeno je mnogospisa za one koji smireno iwtu rey [istine]. Onaj, pak, ko piwe ovrlinama iz yovekouga$aqa, radi slave i isticaqa, u stvari gu-bi svoju platu. On ni ovde, ni u buduçem veku neçe imati nikak-ve koristi, veç çe biti osu$en kao yovekougodnik i lukavi krad-xivac Reyi Boùije.


POGLAVXA

1. Svako ko je krwten u ime Hristovo treba da pro$e krozsve Qegove uzraste. Jer, on ih je u krwtequ primio kao sposob-nost, a kroz zapovesti moùe da ih ostvari i spozna. ZayeçuHristovom odgovara obruyeqe Duha. Qegovom Ro$equ odgovaradejstvo radosti, Krwtequ - oyiwçujuça sila ogqa Duha, Preob-raùequ - zreqe Boùanske Svetlosti, Raspeçu - umrtvxeqe ver-nog u odnosu na sve, Pogrebequ - osvajaqe boùanstvene xubavi usrcu, Vaskrsequ - ùivotvorno ustajaqe duwe, Vaznesequ - zanosu Bogu i uznoweqe uma. Onaj ko nije prowao reyene uzrasteHristove i ne oseça ih, jow uvek je odojye i telom i duhom, makari bio smatran od svih starcem i delatexem.

2. Stradaqa Hristova daju ùivotvorno umrtvxeqe onimakoji su ga u svemu podraùavali. Jer, razlog naweg sastradavaqaHristu jeste saproslavxaqe sa Qim. Stradaqa (tj. strasti) oduùivaqa, naprotiv, pruùaju smrtonosno umrtvxeqe onima kojiih vrwe. Jer, dobrovoxno uyestvovaqe u stradaqima Hristovimjeste raspeçe raspeça i umrtvxeqe smrti.

3. Stradati sa Hrista znayi podnositi iskuweqa koja namse dewavaju. Karaqe Gospodqe na one koji nisu odgovorni naila-zi zbog zavisti demona i postaje vinovnik koristi. Ali, na nas,koji smo odgovorni za grehe, nailazi kao izobliyeqe koje naspriziva na povratak i otvara nam uwi. Stoga je Bog onima kojipretrpe obeçao venac u vekove vekova. Slava tebi, Boùe naw,slava tebi. Trojice Sveta, slava ti za sve.

Strasna izmena4. Mrzovoxa je tewko savladiva strast, koja raslabxuje te-

lo. Ukoliko se, pak, raslabi telo, raslabxuje se i duwa. A powtose opuste oboje, sladostrawçem se meqa telesni sastav. Slado-strawçe pokreçe yeùqu, yeùqa raspaxivaqe, raspaxivaqe uz-bu$eqe. Uzbu$eqe pokreçe seçaqe, seçaqe pokreçe mawtaqe,mawtaqe donosi prilog pomisli. Prilog donosi spajaqe, spaja-qe - saglasnost. Saglasnost odvodi delu bilo rukobluda, biloraznovrsnih snowaja. I yovek biva pobe$en i pada.

Dobra izmena5. Trpxeqe u svakom delu ra$a hrabrost. Hrabrost ra$a

raspoloùeqe, raspoloùeqe - istrajnost, istrajnost - uzrastaqe.Uzrastaqe na delu utiwava neuzdrùxivost tela i umiruje ùexusladostrawça. %exa pokreçe yeùqu, yeùqa - xubav, xubav -


revnost, revnost - toplinu, toplina - ustremxeqe, ustremxeqe -usrdnost, usrdnost - molitvu, molitva - tihovaqe. Tihovaqe ra$azreqe, zreqe - znaqe, znaqe - poimaqe tajni. Kraj tajni je bogo-slovxe. Plod bogoslovxa je savrwena xubav. Plod xubavi je smi-reqe, smireqa - bestrawçe, bestrawça - predvi$aqe, prorowtvoi predznaqe. Reyene vrline niko ne poseduje u savrwenom [sta-qu], niti se odjednom uklaqa zlo. Naprotiv, sa porastom vrlineumaquje se zlo, da bi najzad potpuno nestalo.

Iskuweqa u snuPitaqe : Na koliko nayina se dewava grewno i bezgrewno

isteyeqe?6. Odgovor : Grewno se dewava na tri nayina: bludom, ruko-

bludom i saglasnowçu sa pomisli. Bezgrewno se dewava na se-dam nayina: zajedno sa mokraçom, od razne hrane ili pokreta ilipijeqa hladnih napitaka, ili zbog raslabxenosti tela, ili odprevelikog umora, ili od demonskog mawtaqa u snu na mnogo na-yina. Kod bestrasnih se dewava samo na prvi nayin, tj. teynostizlazi pomewana sa mokraçom, buduçi da su se na neki nayin kodqih opustili unutrawqi kanali od mnogih podviùniykih tru-dova, te im je boùanstvenim oyiwçujuçim i osveçujuçim dej-stvom dat blagodatni dar zdravoumxa. Posledqi nayin, tj. odmawtaqa u snu, dewava se onima koji su jow uvek ostrawçeni inejaki. Ali, i ovaj sluyaj, buduçi nehotiyan, u stvari je bez gre-ha, kao wto [sveti] oci govore.

Osobina bestrasnih je bezgrewno isteyeqe u retkim vre-menskim razmacima, po promislu, dok ostatak teynosti nestajeod boùanstvene vatre. Kod delatexa nuùda je mnogovidna iispraùqeqe bezgrewno. Kod strasnika postoje dva vida - jedno-stavno i zlo, tj. isteyeqe koje se dewava u snu i na javi, zbog sa-glawavaqa sa raznim mawtaqima. Prvo nije za osudu, dok je dru-go grehovno i povlayi epitimiju [kaznu].

Kod bestrasnih, reyeni pokret i isteyeqe tela je po pro-mislu jedno, tj. jedan deo teynosti se izbacuje zajedno sa mokra-çom kao tekuçina, dok ostatak nestaje od boùanstvene vatre. Zadelatne i sredqe kaùu da postoje west opwtih nayina isteyeqakoji nisu za osudu, kojima se telo yisti i osloba$a od wtetneteynosti koja nastaje prirodno i nuùno: od hrane, ili pokreta,ili pijeqa hladnog piça, ili raslabxenosti yoveka, ili oduze-tosti od prevelikog truda, ili na kraju, po demonskoj zavisti.Kod bolesnih i poyetnika postoje tako$e west strasnih nayina:ili od stomakouga$aqa, ili ogovaraqa, ili osu$ivaqa, ili suje-te, ili zbog saglawavaqa sa mawtaqima u snu i na javi, ili, nakraju, zbog demonskog napada iz zavisti. Me$utim, i reyeno seuvrwtava u nameru promisla da se oyisti xudska priroda od pro-


padxivosti, od ubayenih i qoj stranih tekuçina i od besloves-nih teùqi, te da se vaspita podviùnik da se smirava, da pazi ida se uzdrùava u svemu i od svega.

7. Onaj ko tihuje u samoçi i hrani se prilozima xubavidrugih, duùan je da prima milostiqu na sedam nayina. Prvi jeda traùi ono wto je neophodno, drugi - da uzima ono wto je neop-hodno, treçi - da ono wto mu daju prima kao od Boga, yetvrti - dase uzda u Boga i veruje da je Nagradodavac, peti - da bude delatexzapovesti, westi - da ne zloupotrebxava ono wto mu daju, sedmi -da ne bude wkrt, nego da i sam daje drugima i da bude milosrdan.Onaj ko se ophodi na reyeni nayin ima radost, buduçi da oseçada qegove potrebe bivaju namirene od Boga, a ne od xudi.


DESET POGLAVXA O TIHOVAQU I MOLITVI,I O POKAZATEXIMA BLAGODATI I PRELESTI,

O RAZLICI TOPLINE I DEJSTVA, TE O BLISKOSTIPRELESTI KOD ONIH KOJI SU BEZ RUKOVODIOCA

1. Trebalo bi da moùemo da kaùemo, zajedno sa velikimuyitexem*), da nemamo potrebe za pomoçu [Svetoga] Pisma i drugihsvetootaykih reyi, divni Longine, veç da nas sam Bog uyi, premaposlovici: —Sam Bog sve uyi”. Mi, naime, treba da uyimo i biva-mo pouyavani od Boga i preko Boga onome wto nam je na korist.I ne samo mi, nego i svaki vernik [treba da yini sliyno], kako bizakon Duha bio upisan na tablicama srdaca nawih i kako bismose udostojavali (wto je predivno) da razgovaramo sa Hristomyistom molitvom na neposredan i heruvimski nayin. Buduçi,pak, da smo odojyad u vreme naweg preporoda svetim krwteqem,te niti blagodat poimamo, niti smo svesni sopstvenog obnovxe-qa, ne spoznajuçi preveliku veliyinu yasti i slave koju prima-mo, niti [yiqenicu] da smo duùni da se razvijemo duwevno i du-hovno kroz zapovesti i da umno sagledamo ono wto smo primili,veçina nas zbog sopstvenog nemara i strasnih navika padamo uneosetxivost i pomrayenost. Mi, dakle, ne znamo ni da li po-stoji Bog, ni ko smo i wta smo krwteqem postali, premda smopostali sinovi Boùiji i sinovi svetlosti i yeda i udovi Hris-tovi. Ukoliko se, opet, krwtavamo u zrelim godinama, mi oseça-mo samo vodu, ali ne i Duha. Prepora$ajuçi se duhovno, mi ima-mo samo prostu i mrtvu, a ne delatnu veru i velimo da se nalazi-mo u dvojeduwnosti. Stoga smo tela i telesno ùivimo i hodimo.I ukoliko se desi da se pokajemo, mi ipak shvatamo i drùimo za-povesti samo telesno, a ne i duhovno. I ukoliko nas nakon mnogotrudova blagodat iz yovekoxubxa udostoji izvesnih svojih proja-va, mi je primamo kao prevaru. Ukoliko, opet, yujemo da blagodatdeluje u drugima, mi je iz zavisti smatramo prelewçu. Mi, dak-le, ostajemo mrtvi do smrti, bez ùivota i dejstava Hristovih. Ikao wto kaùe Sveto Pismo, u trenutku smrti i suda uzeçe se odnas i ono wto imamo zbog bezverja ili bezna$a. Mi ne shvatamoda deca treba da liye na oca, tj. da budu bogovi od Boga i duhovniod Duha, kao wto Gospod veli: Wto je re$eno od Duha, duh je (Jn.

*) Sa svetim Jovanom Zlatoustom, È beseda na Jevan$exe po Mateju,- Prim.prev.


3,6). Iako smo postali verni i nebeski, mi smo tela, te stoga DuhBoùiji ne obitava u nama. Stoga je Bog dopustio nesreçe i rop-stva i mnogo pokoxa, pokuwavajuçi da ispravi, ili da prekine,ili da izleyi zlo jayim lekovima.

2. Uz pomoç Boùiju (koji daje silinu reyi onima koji bla-goveste sliyna dobra) ispitajmo najpre kako moùemo naçi, ilipre, kako je Hristos na$en, buduçi da ga imamo duhovno krozkrwteqe, kao wto apostol Pavle kaùe: Ili ne poznajete sebe daje Isus Hristos u (srcima vawim) (2.Kor.13,5). Potom çemo reçi ikako se moùe napredovati, a zatim i kako sayuvati ono wto seobrete. Izvrstan i saùet nayin je da ukratko progovorimo o kra-ju i sredini, s obzirom da imamo opwirni [sadrùaj]. Jer, mnogo jeonih koji su se podvizavali da na$u ono wto su traùili, da bipotom svoju ùexu zaustavili. Oni ne idu daxe i neçe ni içi,nego su zadovoxni poyetkom koji su nawli. Nailazeçi na pre-preke i skrenuvwi na stazicu [bespuçe] bez da su shvatili, onimisle da idu dobro, premda beskorisno hodaju mimo puta. Drugi,opet, powto su dostigli do pola puta prosveçeqa, postaju umor-ni, te iz nemara ne nastavxaju do kraja, ili se vraçaju nazad rav-noduwnim ùivotom svojim, ponovo postajuçi poyetnici. Treçi,najzad, dostigavwi do savrwenstva, padaju iz nepaùqe zbog pre-vaznoweqa i vraçaju se nazad, postajuçi jednaki po delu sa sred-qima i poyetnicima. Poyetnicima, pak, priliyi dejstvo Duha,sredqima - prosveçeqe, a savrwenima - oyiwçeqe i vaskrseqeduwe.

Kako çemo pronaçi dejstvo Duha3. Dejstvo Duha, koje smo tajinstveno primili u krwtequ,

nalazimo na dva nayina. Kao prvo (govoreçi uopwteno), dar seotkriva vrweqem zapovesti uz mnogo truda i vremena, kao wtogovori sveti Marko. I ukoliko vrwimo zapovesti, utoliko dej-stvo jasnije blista nad nama svojim zracima. Kao drugo, ono seprojavxuje u posluwaqu kroz znalayko i stalno prizivaqe Gos-poda Isusa, tj. seçaqem na Boga. Prvim nayinom ono se nalazisporije, a drugim brùe, ukoliko, naravno, yovek nauyi da kopazemxu sa trudom i usr$em, traùeçi zlato. Ukoliko, dakle, ùeli-mo da na$emo i spoznamo istinu i da ne upadnemo u prelest, iw-timo jedino da imamo celovito dejstvo srca bez oblika i izgle-da, ne traùeçi da mawtom gledamo obliyja i likove navodnihsvetih ili razne svetlosti. Jer, u prirodi prelesti i u qenimnayelima jeste laùnim mawtarijama varati um neiskusnih. Mitreba da se podvizavamo da imamo jedino dejstvo molitve u srci-ma nawim, koje zagreva i oradowquje um naw i rasplamsava du-wu za neizrecivu xubav prema Bogu i xudima. Na reyeni nayinçe se doçi do smireqa i skruwenosti, a ne samo do molitve. Mo-


litva kod poyetnika jeste svagdakreçuçe umno dejstvo SvetogaDuha. U poyetku ona je kao vatra radosti koja isijava iz srca, ana kraju kao svetlost koja miriwe boùanstvenim dejstvom.

4. Progovoriçemo sada o pokazatexima poyetka dejstva Du-ha kod onih koji ga istinski traùe, a ne kao kuwajuçi Boga, sa-glasno Mudrosti Solomonovoj , koja veli da je —nalaze oni koji jene iskuwavaju i da se javxa kod onih koji ne sumqaju u qu” (up.Mud.1,2). Kod nekih se ono vidi kao svetlost koja se ra$a. Kod dru-gih - kao veselost zajedno sa trepetom. Kod treçih - kao radost.Kod yetvrtih - kao radost pomewana sa strahom. Kod nekih - kaotrepet i radost. Ponekad kod nekih - kao suze i strah. Duwa se,naime, raduje poseti Boùijoj i milosti Qegovoj, ali se plawi idrhti od Qegovog prisustva, buduçi da je odgovorna za mnoge gre-he. Kod svih, opet, ono u poyetku biva kao neizreciva skruwe-nost i neopisiv bol duwe, koja je bolna kao ùena u yasu poro$aja,kao wto kaùe Sveto Pismo. Jer, ùivo i delatno Slovo, tj. Isus,ulazi duboko do predela gde se razdvajaju duwa i telo, kost ikowtana srù, kao wto govori apostol, da bi silom uniwtioostrawçenost iz svih delova duwe i tela. Kod nekih se ono is-poxava kao xubav prema svima i nepobedivi mir. Kod drugih -kao razdraganost, koju sveti oci yesto nazivaju poskakivaqem,wto predstavxa silu duha i pokret ùivoga srca. Ono se zove ipuls i uzdah duha koji posreduje za nas pred Bogom neizrecivimuzdasima. Isaija ga je nazvao porodom pravde Boùije. VelikiJefrem ga naziva ubodom, tj. probadaqem, dok ga Gospod nazivaizvorom vode koji proistaye veyni ùivot (vodom naziva duh) iposkakuje iz srca i kxuya od jayine sile.

5. Treba da znaw da postoje dve vrste poskakivaqa, tj. raz-draganosti: smirenovidno (koje se zove puls i uzdah i posredova-qe duha) i veliko poskakivaqe srca (koje se zove i poskakivaqei skok, tj. propiqaqe, i uzvodeçi let ùivoga srca ka boùanstve-nom vazduhu). Jer, duwa, okrixujuçi se boùanstvenom xubavxu iosloba$ajuçi se sveza strasti, pokuwava da poleti u visinu jowpre nego wto se razdvoji od tela, yeznuçi da se razdvoji od teùi-ne tela. Reyeno se zove i potres (tj. kxuyaqe i kretaqe) duha,kao u reyenici: Isus se potrese u duhu i sam se uzbudi govoreçi: Gdeste ga metnuli (Jn.11,34). Razliku izme$u velikog i malog poska-kivaqa pokazuje boùanstveni David govoreçi: Gore uzigrawe kaoovnovi i brda kao jagaqci ovyiji (Ps.113,4). On je mislio na savr-wene i na poyetnike. Jer, da je mislio na vewtastvene gore i br-da, bilo bi suviwno da kaùe da poskakuju, buduçi da nemaju ùi-vota.

6. Treba da znamo da boùanstveni strah ne sadrùi prepla-wenost (pod preplawenowçu ne podrazumevam trepet koji pro-izilazi iz radosti, veç strahotu od boùanstvenog gneva, tj. vas-


pitnog karaqa i bogoostavxenosti), veç veselost sa bojaùxi-vowçu koju izaziva molitva sa ogqem straha Boùijeg. Pod stra-hom ne podrazumevam uplawenost koja se javxa od negodovaqaBoùijeg, tj. od kazne, veç strah mudrosti, koji se naziva poyet-kom mudrosti. Strah se deli na tri dela (premda su oci govorilida se deli na dva), tj. na uvodni i savrweni, i jow na strah odgneva Boùijeg, koji treba uglavnom zvati zastrawenowçu, tj. po-tresenowçu i skruwenowçu.

7. Ima viwe vrsta uplawenosti. Jedna je od gneva, druga -od radosti, a treça - od sryane [sile] (tj. kada se zbude prevelikokxuyaqe, kako vele, krvi oko srca). Drugayija je uplawenost kojadolazi od ostarelosti, drugayija od greha, tj. prelesti, a drugayi-ja od prokletstva, koja je data rodu xudskom preko Kaina. Me$u-tim, podviùnika na poyetku napada uplawenost od radosti i odgreha. Reyeno se, me$utim, ne dewava kod svih. Kod jednog posto-ji veselost sa strahom, pri yemu blagodat donosi utehu duwi sapuno blagoprijatnosti i suza. Kod drugog postoji neprirodno za-grevaqe, prevaznoweqe i tvrdoça srca, wto rasplamsava duwu iraspaxuje polne udove za telesno sjediqeqe i zaxubxenost, priyemu se u mawti unutrawqe yini sramno delo pristankom napomisli.

8. Postoje dve vrste dejstava kod svakog poyetnika. Ono nadva nayina deluje u srcu, pri yemu je jedan nayin odvojen od dru-gog. Jedno dejstvo proizilazi od blagodati, a drugo od prelesti.Veliki Marko Podviùnik svedoyi govoreçi: —Postoji dejstvoduhovno, a postoji i dejstvo satansko, koje neiskusan ne razliku-je”. I opet: —Postoje tri vrste topline, koja se raspaxuje od dej-stva u xudima: jedna je od blagodati, druga od prelesti, tj. od gre-ha, i treça od izobixa krvi”, koju sveti Talasije Afrikanac na-ziva [telesnim] sastavom i savetuje da je podewavamo i smiravamoumerenim uzdrùaqem.

9. Dejstvo blagodati je raspirivaqe vatre duha, koja sekreçe u srcu radowçu i blagoprijatnowçu, te utvr$uje, zagreva ioyiwçuje duwu, privremeno zaustavxajuçi pomisli i privreme-no umrtvxujuçi kretaqe tela. Qeni znaci i plodovi koji pro-javxuju qenu istinitost jesu suze, skruwenost, smireqe, uzdrùa-qe, çutaqe, trpxeqe, sakrivaqe od drugih i drugo sliyno, iz ye-ga se uveravamo bez oklevaqa.

10. Dejstvo prelesti je raspirivaqe greha, koji duwu ra-spaxuje uùivaqem i podiùe suludu ùexu u telu za sjediqeqemsa drugim telima. Ona je sasvim nepredodrediva i nemirna, posvetom Dijadohu. Ona poseduje beslovesnu radost i prevaznowe-qe i smuçeqe i neodredivu i (da kaùem) neuhraqenu prijat-nost. Ona sa mlakim uùivaqem utiye prevashodno na ùelatex-ni [deo duwe]. Kao vewtastvo svog raspirivaqa ona poseduje uùi-


vaqa, za saradnika imajuçi nenasiti stomak. Od qega ona crpii podiùe yitavo telo. Od qega ona uzima povod da dejstvuje i ra-spaxuje duwu i da je vuye ka sebi. I navikavajuçi se na slado-strawçe, yovek postepeno izbacuje blagodat iz sebe.


PETNAEST POGLAVXA O MOLITVII O DVA NAYINA MOLITVE

1. Postoje dva nayina sjediqeqa, ili boxe reyeno, dva ula-za sa jedne i druge strane umne molitve, koja se duhom vrwi u sr-cu. Reyenim nayinima se ili um nalazi u srcu pre molitve, pri-lepxujuçi se uz Gospoda, po Svetom Pismu , ili dejstvo molitve,kreçuçi se i napredujuçi u radosnom ogqu, privlayi um i vezujega za prizivaqe Gospoda Isusa i sjediqeqe sa Qim. Jar, ukolikoduh deluje u svakome kako hoçe, po reyima apostola, ponekad jed-no staqe kod nekih prethodi drugom staqu [i obratno], kao wtosmo naveli. Ponekad, pak, dejstvo deluje u srcu kako se strastismaquju stalnim prizivaqem Isusa Hrista. Potom se projavxujeboùanstvena toplina, buduçi da je Bog naw ogaq koji spaxujestrasti, kako kaùe Sveto Pismo. Ponekad, pak, duh privlayi umsebi i ogra$uje ga u dubini srca, sputavajuçi qegovo uobiyajenokretaqe. I veç se on, kao zarobxenik Asiraca, ne odvodi dalekood Jerusalima, nego se pohvalno vraça iz Vavilona u Sion, saprorokom govoreçi: Tebi priliyi pesma, Boùe, na Sionu, i tebi çese odati molitva u Jerusalimu (Ps.64,2), i: Kada vrati Gospod rob-xe Sionsko… obradovaçe se Jakov i uzveseliçe se Izraix (Ps.125,1;Ps.52,7). Pod navedenim imenima podrazumevaju se delatni i zri-texni um, koji uz pomoç Boùiju pobe$uje strasti delaqem i sa-gledava Boga zreqem, prema svojim moguçnostima. I kao da je po-zvan za bogatu trpezu, um se raduje boùanstvenom nasladom i pe-va: Pripremio si preda mnom trpezu, nasuprot tlayitexa mojih(Ps.22,5), tj. demona i strasti.

Kako treba da vrwimo molitvu2. Izjutra sej seme svoje (misli se na molitvu), ali ni uveye

neka ne poyiva ruka tvoja (Prop.11,6), kako ne bi postojao prekid utoku molitve i kako moùda ne bi propustio yas u kome çew bitiusliwen. Solomon nastavxa: Jer, ne znaw wta çe biti blagougod-no. Powto ujutru sednew na stoliyicu od jednog pedxa, premestium iz vladalaykog [dela, tj. glave] u srce i drùi ga u qemu, trudeçise savijen i bolujuçi grudima, ramenima i vratom, te uzvikujuçiiz uma i duwe: Gospode Isuse Hriste, pomiluj me. Powto je reye-no teskobno, i naporno, i verovatno zamorno usled ponavxaqa,wto uostalom ne proizilazi od samog yestog hraqeqa sa triimena (Gospode Isuse Hriste), buduçi da Pismo govori: Oni kojime jedu jow viwe çe ogladneti (Sir.24,21), ti prenesi um na drugu


polovinu i govori: Isuse, Sine Boùiji, pomiluj me. Mnogo putaizgovorivwi reyeno prizivaqe, pre$i opet na prvu polovinu.Me$utim, iz leqosti ne treba yesto meqati navedene uzvike.Jer, rastiqe koje se yesto presa$uje ne uspeva da se ukoreni.Sliyno [neçe uspeti da se ukorene] ni molitvena kretaqa u srcu priyestoj promeni molitvenih reyi. Ukoliko primetiw podizaqe ipristupaqe pomisli, nemoj se zagledati u qih, yak i kad ne bibile r$ave, veç drùi svoj um u srcu bezizlazno, prizivajuçi Gos-poda Isusa. I ubrzo çew prognati pomisli i proterati demonekoji ih navode, opaxujuçi ih i nevidxivo biyujuçi Boùanskimimenom. Sliyno uyi Lestviynik, govoreçi: —Isusovim imenombiyuj protivnike: ni na nebu ni na zemxi nema jayeg oruùja”.

O disaqu3. Isaija Usamxenik (kao i mnogi drugi) svedoyi da vazduh

treba da se zadrùava. Jedan kaùe: —Drùi nezadrùivi um”, kojipritiska i rasejava neprijatexska sila, koja se posle krwteqazbog naweg nemara opet vratila u leqivu duwu zajedno sa jow go-rim duhovima, kao wto govori Gospod: I bude potoqe gore yovekuonome od prvoga (Mt.12,45). Neko drugi uyi: —Monah treba da se se-ça na Boga kao wto diwe”, i jow neko: —Xubav prema Bogu kodqega treba da zadrùava disaqe”. Sveti Simeon Novi Bogoslovgovori: —Ograniyi i disaqe da ne bi disao neometano”. SvetiLestviynik savetuje: —Isusova molitva neka se sjedini s disa-qem tvojim, pa çew videti kakva je korist od tihovaqa”. Apos-tol Pavle uverava: A ne ùivim viwe ja, nego ùivi u meni Hristos(Gal.2,20), koji dejstvuje i udahquje boùanstveni ùivot. I Gospodgovori: Duh diwe gde hoçe (Jn.3,8), uzevwi primer u duvaqu yulnogvetra. Oyistivwi se (u krwtequ), mi smo primili obruyeqe Du-ha i usa$enu rey (Jak.1,21), po reyi brata Boùijeg Jakova, kao semekoje je posejano u nama. On se sa nama sjedinio nesmesivim op-wteqem, yineçi da se oboùujemo, pri yemu sam ne trpi umaqe-qe. On nas sjediquje sa preizobilnim Bogom iz blagosti. Me$u-tim, mi smo postali nemarni prema zapovestima, koje u stvariyuvaju blagodat, usled yega smo opet upali u strasti. Stoga smose, umesto dahom Duha Svetog, ispunili vetrom zlih duhova, odkojih se u nama javxa svako zevaqe i stiska [tj. nered], kao wto go-vore oci. Onaj, pak, ko je sayuvao Duha i Qime stekao oyiwçeqe,rasplamsava se Qime i nadahquje boùanstvenim ùivotom. OnQime govori, umuje i kreçe se, po reyi Gospodqoj: Jer neçete vigovoriti, nego çe Duh Oca vawega govoriti iz vas (Mt.10,20). Na sli-yan nayin i onaj ko ima suprotnog duha, yini i govori ono wto jesuprotno, buduçi qime savladan.


O pojaqu4. Lestviynik kaùe: —Zamorivwi se, yovek ustaje i moli

se, pa opet sedne i hrabro nastavxa da vrwi svoje delaqe” (Slovo27). On govori o umnom delaqu, tj. da treba postupati na reyeninayin powto se dostigne yuvaqe srca. Me$utim, priliyno je dase sliyno kaùe i za psalmopojaqe. Upitan o sadrùini pojaqa,Varsanufije Veliki je odgovorio: —Yasovi i pesme su crkvenapredaqa i dobro su ustanovxeni radi [molitvenog] usaglawavaqasvih xudi. Skiçani [tj. kelioti ili usamxenici], pak, ne yitaju niyasove, niti pesme [tj. kanone], nego se u usamxenosti upraùqava-ju u rukodexu, pouyavaqu i razmiwxaqu, i posle izvesnog vreme-na zapoyiqu molitvu. Stojeçi na molitvi ti treba da govoriwTrisveto i Oye naw , moleçi Boga za izbavxeqe od starog yoveka.Ipak, ne treba dugo ostajati na pomenutom molitvoslovxu. Na-protiv, tvoj um treba celog dana da bude na molitvi” (Odgovor 74).Starac je navedenim reyima pokazao da —usamxeno pouyavaqe”jeste srdayna molitva, a —kratka molitva” - stojaqe na psalmopo-jaqu. Jasno govori i veliki Jovan Lestviynik: —Prvo delaqe ti-hovaqa sastoji se u izbegavaqu brige o bilo yemu zemaxskom…drugo - u revnosnoj molitvi (tj. stajaqu na psalmopojaqu), a tre-çe - u neukradxivom delaqu srca” (Slovo 27). Eto sediwta molit-ve i ujedno tihovaqa.

O razlikama pojaca5. Pitaqe : Otkuda reyena razlika? Jedni uye da se mnogo

poje, drugi - malo, a treçi - da se uopwte ne poje, veç da se [yovek]samo drùi molitve, telesnog truda, nekog rukodexa i poklona,ili nekog drugog napornog delaqa.

Odgovor : Evo razreweqa pitaqa. Oni koji su delatnimùivotom kroz mnoge napore i duge godine nawli dejstvo blago-dati, stekli su znaqe, pa i druge uye. Oni ne veruju onima kojigovore da su znalayki po milosti Boùijoj, kao wto govori svetiIsaak, dostigli reyeno za kratko vreme vrelom verom. Oni pome-nute prekorevaju, buduçi pokradeni neznaqem i samopouzdaqem,uveravajuçi da je sve wto se dewava drugayije negoli kod qihpredstavxa prelest, a ne dejstvo blagodati. Oni ne znaju da jepred oyima Boùijim lako da se siromah iznenada obogati (Sir.

11,21). I Priye kaùu: Poyetak mudrosti jeste da steknew mud-rost (Priy.1,7). I apostol prekoreva ondawqe uyenike, koji nisuznali za blagodat, govoreçi: Ili ne poznajete sebe da je Isus Hris-tos u vama? Sem ako u neyemu niste vaxani (2.Kor.13,5), tj. ukolikozbog leqosti ne napredujete. Oni ni divna svojstva molitve, ko-ja dejstvom Duha postoje kod ponekih, ne prihvataju zbog svog ne-verja i visokoumxa.


Protivreyeqe reyenome6. Pitaqe : Kaùi mi zar onaj ko posti, uzdrùava se, vrwi

bdeqe, stoji, yini poklone, playe i drùi se oskudoxubxa u stva-ri ne upraùqava delaqe? Kako ti, pretpostavxajuçi psalmopo-jaqe, govoriw da bez delatnog ùivota nije moguçe drùati se mo-litve? Zar reyeno nije delaqe?

Odgovor : Onaj ko ustima tvori molitvu a umom luta, ustvari nema koristi. Ukoliko jedan zida, a drugi razgra$uje,niwta se ne dobija osim truda (Sir.34,23). Naprotiv, kao wto de-la telom, [yovek] treba da dela i umom, kako se telesno ne bi poka-zao pravednim, a u srcu bio ispuqen svake mrzovoxe i neyisto-te. I apostol potvr$uje, govoreçi: Jer ako se tim jezikom, tj. us-tima molim Bogu, moj duh, tj. glas moj se moli, a um je moj bez plo-da… Moliçu se Bogu duhom, a moliçu se i umom… Volim reçi petreyi umom svojim… negoli hixade reyi jezikom (1.Kor.14,14-15; 19).Sveti Lestviynik je svedok da on govori o (umnoj molitvi). USlovu o molitvi on kaùe: —Veliki podviùnik velike i savrwe-ne molitve kaùe: Volim reçi pet reyi umom svojim, i ostalo”. De-laqa su mnogobrojna i pojedinayna, a srdayna molitva je, po Le-stviyniku, velika i sveobuhvatna kao izvor vrlina. Preko qe sestiye svako dobro. Pokazujuçi prevashodnost delaqa, sveti Mak-sim govori: —Nema niyega strawnijeg od pomisli na smrt i niye-ga velexepnijeg od seçaqa na Boga”. Usled pomrayenosti koja do-lazi od neosetxivosti, neznaqa i malovernosti, neki u sadaw-qe vreme ne ùele yak ni da yuju da postoji blagodat.

7. Smatram da oni koji ne poju mnogo dobro yine, udexuju-çi yast umerenosti (koja je, po mudrima, u svemu prekrasna).Naime, [oni paze] da ne istrowe yitavu duwevnu silu na delaqe[tj. trud psalmopojaqa], usled yega bi se um pokazao nedovoxno usrd-nim za molitvu, ne nalazeçi u sebi dovoxno sile za qu. Napro-tiv, unekoliko pojuçi Psalme , on treba veçi deo vremena da pro-vodi u molitvi. Sa druge strane, kada se umori od yestog misle-nog vapijaqa i neprestanog usmeravaqa paùqe na molitvu, umupravedno treba dati izvestan odmor, iz pritewqenosti tihova-qa puwtajuçi ga u wirinu psalmopojaqa. Eto prekrasnog reda,eto uyeqa mudrih.

8. Dobro yine i oni koji uopwte ne upraùqavaju psalmo-pojaqe ukoliko napreduju. Ukoliko su dostigli prosveçeqe, oninemaju potrebu da psalmopojaqem, veç treba da prebivaju u çuta-qu, neprestanoj molitvi i umozrequ. Jer, oni su sjediqeni saBogom i ne treba svoj um da odvajaju od Qega, pogruùavajuçi ga usmuçeqe. Sveti Lestviynik govori: —Za posluwnika je pad - sop-stvena voxa, a za tihovatexa - napuwtaqe molitve”. Um sliynihu stvari yini prexubu kada odstupa od seçaqa na Boga, tj. %eni-


ka, i xubavxu se veùe za neznatne stvari. Nije moguçe sve, pak,nauyiti reyenome postupku. Jednostavni i nepismeni posluw-nici se mogu nauyiti s obzirom da je posluwnost radi smireqasposobna za svaku vrlinu. Neposluwnima, pak, bilo jednostavni-ma ili uyenima, reyenu nauku ne treba predavati kako ne biupali u prelest. Jer, samovoxni ne moùe da izbegne nadmenost,koju obiyno prati prelest, kao wto kaùe sveti Isaak. Ne po-miwxajuçi na moguçu wtetu, neki sve pouyavaju svojim napori-ma, tj. da drùe seçaqe na Boga. [Oni hoçe da ih] naviknu na seçaqeda bi ga zavoleli, wto je u stvari nemoguçe, naroyito za one kojisu navikli da ùive po svojoj voxi. Qihov um je neyist usled ne-mara i visokoumxa. On nije oyiwçen suzama, usled yega pre videsramne kumire pomisli, negoli molitvu. Uznemiravani straw-nim imenom [Boùijim], neyisti duhovi koji se gnezde u qihovomsrcu reùe na one koji ih raqavaju. Dakle, ukoliko samovoxni yu-je ili bude nauyen [iz kqiga] o reyenom delaqu i poùeli da gaupraùqava, svakako çe postradati na jedan od dva nayina: iliçe, prisixavajuçi se, upasti u prelest i ostati neiscexen, iliçe biti nemaran, yitav ùivot ostajuçi bezuspewan.

9. Reçi çu i ja newto wto sam poznao na neznatnom opitu.Sedeçi u tihovaqu daqu ili noçu, neprekidno se moleçi Bogu,bez pomisli i sa smireqem, um tvoj çe iznemoçi od prizivaqa,telo çe te zaboleti, a srce çe, i pored silnog i neprestanog pri-zivaqa Isusa ostati bez topline i veselosti, iz kojih se obiynora$a i podstiye revnost i trpxeqe podviùnika. Ti stoga ustanii poj Psalme sam ili sa uyenikom, koji je sa tobom, ili se pri-hvati razmiwxaqa o nekom slovu iz Pisma , ili se pogruzi u se-çaqe na smrt, ili uzmi rukodexe, ili pazi pri yitaqu, uglav-nom stojeçi, kako bi smorio telo. Ukoliko sam stojiw na psalmo-pojaqu, yitaj Trisveto, potom duwevno ili umno tvori molitvu,pri yemu um treba da pazi na srce. Ukoliko te napadne mrzovo-xa, yitaj Psalme , dva ili tri, i umilne tropare priguweno: jer,[tihovatexi] ne poju, kao wto kaùe Lestviynik. Da bi dobili ve-selost i radost qima je, po reyima [prepodobnog] Marka, dovoxnoda srdayno boluju [sa yeùqom] za blagoyawçem i duhovnom topli-nom. Posle Psalama vrwi duwevnu ili duhovnu molitvu bez ra-sejavaqa i Aliluja . Eto poretka svetih otaca Varsanufija i Di-jadoha i ostalih. Boùanstveni Vasilije govori da Psalme trebameqati svaki dan kako bi se podsticala usrdnost i kako um nebi opteretio pojuçi stalno isto. Umu treba davati slobodu kakobi se jow viwe uyvrstio u usrdnosti. Ukoliko zajedno sa vernimuyenikom stojiw na pojaqu, prepusti mu da yita Psalme , a tiskriveno u srcu pazi i moli se, yuvajuçi se. Sve yulne i mislenepomisli koje izlaze iz srca ti preziri uz pomoç molitve. Jer,


tihovaqe jeste odstraqivaqe pomisli koje nisu od Duha i nisuboùanstvene. [Treba] do pogodnog vremena [paziti] da se one neprihvate kao dobre, da se ne bi izgubilo ono wto je veçe.

O prelesti10. Sa taynowçu i poznaqem pazi, xubitexu Boùiji. Uko-

liko, vrweçi svoje delo, ugledaw svetlost ili spoxqi ili unu-trawqi ogaq, ili neki obraz, Hrista na primer, ili an$ela,ili nekog drugog, niwta nemoj primati kako ne bi pretrpeowtetu. Nemoj ni sam da, gledajuçi obraze, u umu praviw uobra-ùeqa. Jer, sve wto se prima kao spoxawqe i smuçeno preobli-kovaqe vodi ka prelesti duwe. Istinsko poyelo molitve jestesrdayna toplina koja spaxuje strasti, usexava utehu i radost usrce nepokolebivom yeùqom i uyvrwçuje srce nesumqivimosvedoyeqem. Ono wto ulazi u duwu, govore oci, bilo yulno iliduhovno, a srce ga ne prima i sumqa, u stvari jeste od neprijate-xa, a ne od Boga. Ukoliko vidiw da ti um spoxa ili odozgo vuyeneka nevidxiva sila, nemoj imati povereqa i nemoj dozvoxava-ti da bude odvuyen, veç ga odmah prinudi na qegovo delo. Onowto je od Boga dolazi samo po sebi, govori sveti Isaak, pri yemuyovek ne primeçuje qegovo vreme. I neprijatex pokuwava unu-tar bedara da prividno predstavi duhovno, jedno podmeçuçiumesto drugog, tj. umesto topline navodeçi neuredno raspiriva-qe (yime muyi duwu prevarom), umesto vesexa pobu$ujuçi beslo-vesnu radost i vlaùnu slast, koji ra$aju nadmenost i visokoum-xe. On reyenim prelestima uspeva da se prikrije pred neiskus-nima, predstavxajuçi prevaru kao dejstvo blagodati. Me$utim,vreme, opit i oseçaj obiyno ga otkrivaju pred onima kojima nisunepoznate qegove zamke. Grlo razlikuje jela, govori Pismo. I du-hovni ukus sve jasno pokazuje kao wto jeste, ne podvrgavajuçi seprevari.

O yitaqu11. Lestviynik govori: —Powto si delatex, ono wto yitaw

treba da predstavxa delatno [wtivo]. Jer, opitno ostvarivaqe de-latnog [wtiva] yini suviwnim yitaqe ostalih kqiga” (Slovo 27).Svagda yitaj o tihovaqu i molitvi kod svetog Lestviynika, sve-tog Isaaka, svetog Maksima, [svetog Simeona] Novog Bogoslova iqegovog uyenika, [Nikite] Stitata, Isihija, Filoteja Sinajskogi drugih, koji su pisali o reyenome. Ostale spise privremenoostavi. Oni nisu neprihvatxivi, ali privremeno ne odgovarajutvome cixu. Jer, predmeti kojih se oni dotiyu mogu tvoj um daodvuku od molitve. Neka tvoje yitaqe bude usamxeno. Glas nekati ne bude obojen nadmenowçu i ùexom za isticaqem. Yitaqeneka ne bude brzo i sa doteranom blagojeziynowçu, ili sa blago-zvuynowçu slova ili uùivaqem, da te ne bi potkradala nepri-


metna strast da se dopadnew xudima, iako nisu prisutni. Onone treba da bude ni nenasito. Jer, u svemu je najboxa mera. Onone treba ni da je brzo, ni previwe leqivo ili nemarno, veç po-boùno, trpexivo, postojano, razumno, sa taktom, sa umom i du-wom i slovesnowçu. Krepeçi se duwekorisnim yitaqem, um do-bija silu i naviku da se snaùno moli. Ukoliko, pak, yitaqe budesuprotno navedenom nayinu, um se pomrayuje i raslabxuje i iz-vodi iz sebe. Vladalayki [deo, tj. um] oseça bol u mozgu i postajenespreman za molitvu.

12. Obraçaj paùqu i na nameru svoju, tj. posmatraj gde sepriklaqa. Gledaj da li po Bogu, radi samog dobra i radi duwevnekoristi sediw u tihovaqu, pojew Psalme , yitaw molitve i nekudrugu vrlinu yiniw. Pazi da ne budew pokraden bez da prime-tiw i da se ne pokaùe da po obrazu liyiw na delatexa Boùijeg,a po srcu - na ugodnika xudima. Jer, lukavi ima mnogo zamki. Ontajno prati usmereqe nawih namera, na svaki nayin se trudeçida neprimetno upropasti nawe delo (wto mnogi ne znaju), te daono wto se yini ne bude po Bogu. I premda on uporno ratuje i be-stidno pristupa, ti treba da imaw yvrstu nameru da jedinomeBogu uga$aw, te neçew biti yesto potkradivan, makar se usmere-qe tvoje voxe nevoxno i vuklo u stranu i kolebalo. Yak i da ponemoçi nevoxno padne i bude pobe$en, yovek brzo dobija oprow-taj od Onoga ko poznaje nawe namere i srca. Strast tawtine mo-nahu ne dozvoxava da napreduje u vrlinama, usled yega podnosinapore, ali se na kraju pokazuje besplodan. Ona ogoxuje od plodavrlinskih napora svu trojicu - i poyetnika, i sredqega i savr-wenoga.

13. Evo wta bih jow rekao na osnovu poznaqa [iz opita]. Mo-nah nikako ne moùe da napreduje bez sledeçih vrlina: posta, uz-drùaqa, bdeqa, trpxeqa, hrabrosti, tihovaqa, molitve, çutaqa,playa, smireqa, koje jedna drugu ra$aju i jedna drugu yuvaju. Ne-prestani post, isuwujuçi pohotu, ra$a uzdrùaqe, uzdrùaqe -bdeqe, bdeqe - trpxeqe, trpxeqe - hrabrost, hrabrost - tihova-qe, tihovaqe - molitvu, molitva - çutaqe, çutaqe - play, play -smireqe. Smireqe, obrnuto, ra$a play i sve redom, pri yemuçerke ra$aju majke. Me$usobno ra$aqe i predstavxa najveçu vr-linu. Suprotno je, opet, svakome oyigledno.

14. Neophodno je da navedemo i bolne napore reyenog delapo poretku i da jasno pokaùemo kako treba upraùqavati svakodelaqe, kako niko ne bi, po yuvequ bez napora hodeçi reyenimputem, ni nas ni druge okrivxavao wto na delu nije kao wto smorekli. Jer, srdayni bol i telesni trud obiyno dokazuju da se radio istinskom delu. Preko qih se obnaruùava dejstvo Duha Sveto-ga, koje se na krwtequ daje svakome verujuçem, premda se zbog ne-mara prema zapovestima zatrpava strastima. Ono po neizreci-


voj milosti [Boùijoj] oyekuje nawe pokajaqe kako na kraju uslednawe neplodnosti ne bismo yuli: Uzmite od qega talant (Mt.25,28), i: Ko nema, uzeçe se od qega i ono wto misli da ima (Lk.8,18),i kako ne bismo bili poslani u ad, na veynu patqu u geeni. Sva-ko telesno i duhovno delaqe koje ne sadrùi bol i trud nikada nedonosi plod onome ko ga upraùqava. Jer, Gospod govori: Carstvonebesko s naporom se osvaja, i podviùnici ga zadobijaju (Mt.11,12).Pod naporom podrazumevaj bolno telesno oseçaqe u svemu. Mno-gi su mnogo godina yinili i yine [podvig] bez bola. I powto subez trudoxubxa i plamene srdayne gotovosti preduzimali i pre-duzimaju napore, oni su se pokazivali i pokazuju se tu$i yistotii zajednici u Duhu Svetome. Oni, naime, nisu poneli xutinubolnih napora. Jer, oni koji delaju sa nemarnowçu i leqowçunapreùu se mnogo, po svome miwxequ, premda ne sabiraju ni-kakve plodove. Oni su duboko neosetxivi stoga wto nisu ponelibol. Svedok za reyeno je onaj ko govori: —Ukoliko u ùivotu svomnemamo boleçivo srce, svi nawi podvizi biçe laùni i bxuta-vi” (Lestvica, Slovo 7). Ukoliko ùivimo bez napora i bola, mrzovo-xa nas gura u beskorisnu prezauzetost. I mi se pomrayujemo, mis-leçi da çemo u qoj naçi pokoj (wto je nemoguçe). I mi se jedno-stavno vezujemo sa nevidxivim nerazrewivim vezama, postajuçitromi za svako delo, buduçi da se u nama umnoùava mlitavost,naroyito ukoliko smo poyetnici. Sliyno svedoyi i sveti Jef-rem, govoreçi: —Trudeçi se, trudi se sa bolom kako bi izbegao boluzaludnog truda”. Jer, kao wto kaùe prorok, na zemxi naweg srcami neçemo zayeti duh spaseqa ukoliko se udovi nawi ne iscrpeod posnog truda i ukoliko nas ne obuzme bol srca, kao ùenu kojara$a dete (Is.21,3; 26,18). Mi se, me$utim, hvalimo mnogogodiw-qim prebivaqem u besplodnoj pustiqi i leqom tihovaqu, mis-leçi da smo newto znayajno. U vreme svoga ishoda, pak, svi çemonesumqivo poznati plod svoga ùivota.

15. Niko sam ne moùe da nauyi nauku vrlina, premda su seponeki iskoristili svojim iskustvom kao uyitexem. Jer, ukoli-ko yovek dejstvuje sam po sebi, a ne po savetu onih koji su uzna-predovali, svedoyi nadmenost, ili pre - izaziva nadmenost. Jer,Sin niwta sam od sebe ne yini, veç govori wto ga je nauyioOtac (Jn.5,19). Sliyno i Duh… neçe govoriti od sebe (Jn.16,13). Azar çe neko pomisliti da je dostigao visinu vrline koja mu omo-guçava da viwe nema potrebe da tu$im tajnovo$eqem? U samo-prelesti, sliyan pre poseduje bezumxe, negoli vrlinu. Stogatreba sluwati one koji su na opitu poznali bol i trud delatnevrline. Qu treba upraùqavati pod qihovim rukovo$eqem,[istrajavajuçi u] izgladqujuçem postu, gorkom uzdrùavaqu, trpexi-vom bdequ, zamornim poklonima, nepokretnom stojaqu, nepre-stanoj molitvi, nepatvorenom smirequ, postojanoj skruwenosti


i uzdisaqu, blagoslovenom i soxu zayiqenom çutaqu i sveop-wtem trpxequ. Niko ne treba da se stalno nalazi u zadovoxstvu,niti da se pre vremena ili neprinu$en starowçu ili bolewçudugo i iskxuyivo zanima sedeqem [na molitvi]. Pismo govori: Tru-dove plodova svojih jewçew (Ps.127,2), i jow: Carstvo nebesko s na-porom se osvaja (Mt.11,12). Onaj ko se trudoxubivo stara da svako-dnevno vrwi navedena delaqa, u stvari çe sa Bogom u svoje vre-me sabrati plodove.


O NAYINU SEDEQA TIHOVATEXA NA MOLITVII O [IZBEGAVAQU] BRZOG USTAJAQA

1. Sedi uglavnom na stoliyici, buduçi da je naporno. Po-nekad, re$e i privremeno sedi na vlasenici radi izvesne olak-wice. Tvoje sedeqe treba da je trpexivo, ispuqavajuçi [zapovestsvetog apostola Pavla]: U molitvi budite istrajni (Kol.4,2). Nemojbiti nespokojan, nemoj brzo ustajati sa patniykog napora, samislenog vapijaqa i neprestanog stezaqa svoga uma. Jer, prorokgovori: Obuzewe me bolovi kao ùenu koja ra$a (Is.21,3). Savijajuçise i sabirajuçi um u srcu (naravno, ukoliko se otvorilo), prizi-vaj Gospoda Isusa Hrista da do$e da ti pomogne. Ukoliko se i za-more tvoja ramena i yesto te boli glava, ipak izdrùi sa trpxe-qem, trudoxubxem i xubavxu, iwtuçi Gospoda u srcu svome.Carstvo nebesko s naporom se osvaja, i podviùnici ga zadobijaju(Mt.11,12). Gospod je navedenim reyima istinski pokazao da trebada budemo istrajni i trpexivi u svemu wto ra$a i telesne i du-wevne napore.

Kako treba proiznositi molitvu?2. Jedni od otaca su govorili da treba proiznositi celu

molitvu: Gospode Isuse Hriste, Sine Boùiji, pomiluj me, a drugi- polovinu: Isuse, Sine Boùiji, pomiluj me, wto je lakwe za ne-moç uma. Jer, niko ne moùe tajno sam u sebi da priziva GospodaIsusa bez blagodati Duha. Reyeno se yisto i savrweno vrwi jedi-no sa Duhom Svetim. Inaye je [yovek] kao dete koje jow uvek mucai ne moùe da poveùe celokupnu molitvu. Ipak, ne treba yestomeqati reyi molitve, pruùajuçi ustupak leqosti, veç retko, dabi se obezbedila trajnost. Jedni opet uye da se molitva izgovaraustima, a drugi umom. Ja smatram da treba koristiti oba [nayina].Jer, ponekad um nema snage da sam u sebi izgovara molitvu usledmrzovoxe, a ponekad se i usta umaraju. Stoga je neophodno moli-ti se i ustima i umom, a [svagda] tiho i bez smuçenosti, kako glasne bi naruwio oseçaqe i paùqu uma i presekao [molitvu]. A kadse um navikne na delaqe i poyne snaùno i celovito da se moli,dobivwi silu Duha, veç neçe biti neophodno da se molitva pro-iznosi ustima. Wtaviwe, usna molitva çe biti nemoguça, s ob-zirom da se [molitvenik] udostojio da se zadovoxava jedino celo-kupnim umnim delaqem.

Kako treba drùati um?3. Shvati da niko sam po sebi ne moùe zadrùati um. Qega

moùe samo Duh zadrùati. On je, naime, nezadrùiv, premda ne po


prirodi (kao uvekpokretan), veç stoga wto je zbog nemara usvojioskitaqe levo desno, spoyetka se navikavwi na qega. Kroz pre-stup zapovesti odvojivwi se od Onoga ko nas je preporodio [ukrwtequ], mi smo izgubili jedinstvo sa Qim i u oseçaqu izgubi-li misleno yulo. Saplevwi se i odvojivwi se od Boga, um veç lu-ta kao zarobxenik. I on ne moùe da se zaustavi ukoliko se ne po-vinuje Bogu i ukoliko se ne sjedini sa Qim u radosti, ukolikone poyne yesto i trpexivo da mu se moli i da mu svakodnevnomisleno ispoveda svoja sagreweqa. Jer, On odmah oprawta sveonima koji sa smireqem i skruwenowçu iwtu oprowtaj i kojisvagda prizivaju Qegovo sveto ime. Psalmopojac kaùe: Ispove-dajte se Gospodu, i prizivajte sveto ime Qegovo (Ps.104,1). Um zadr-ùava i zadrùavaqe daha i stezaqe usta, premda samo delimiyno,da bi se opet rasuo. Ukoliko se, pak, u srce useli dejstvo molit-ve, um çe ostajati kod sebe, posedujuçi radost i [slobodu] od porob-xenosti. Ponekad, opet, i dok se um moli i nalazi u srcu, razumluta i razmatra newto drugo. On se potpuno pokorava jedino sa-vrwenima u Duhu Svetom, koji su u Hristu Isusu dostigli nera-sejano staqe.

Kako odgoniti pomisli?4. Od poyetnika niko nikada ne moùe da otera pomisli,

ukoliko ih Bog ne otera. Jedino snaùni mogu da se bore sa qimai da ih progone. Me$utim, ni oni ih ne odgone sami od sebe, veçse sa Bogom podiùu na borbu protiv qih, obuyeni u Qegovo sve-oruùje. Kada ti dolaze pomisli, ti yesto i trpexivo prizivajGospoda Isusa, te çe pobeçi. Ne trpeçi srdaynu toplinu, kojudaje molitva, one çe pobeçi kao ogqem opaxene. —Isusovim ime-nom biyuj protivnike”, govori Lestviynik. Jer, Bog naw je ogaqkoji spaxuje zlobu. Brz na pomoç, Gospod çe brzo osvetiti one ko-ji mu danonoçno sveduwno vapiju. Onaj ko nema dejstvo molitveqih pobe$uje na drugi nayin, podraùavajuçi Mojsija. Jer, kad jeon ustajao i ka nebu prostirao svoje ruke i oyi, Bog je progonio[neprijatexe] (Izl.17,11). Potom opet sedi i zapoyiqi molitvu satrpxeqem. Eto kakav nayin upotrebxava onaj ko jow nije stekaodejstvo molitve. Me$utim, i onaj ko ima dejstvo molitve prikretaqu telesnih strasti, tj. mrzovoxe i bluda (xutih i tewkihstrasti) yesto ustaje i prostire ruke svoje radi [iskaqa] pomoçi.Ipak, zbog prelesti on reyeno ne yini dugo, veç opet seda kakomu neprijatex ne bi um doneo neko mawtaqe odozgo, pokazavwimu privid istine. Jer, jedino yistima i savrwenima jeste svoj-stveno da imaju um koji je bezbedan od pada i gore i dole, i u srcui svuda. Samo oni mogu da ga sayuvaju od wtete.


Kako pojati?5. Jedni govore da treba yesto pojati, drugi - retko, a tre-

çi - nikako. Ti nemoj ni yesto pojati (radi izbegavaqa smuçe-nosti), niti sasvim napuwtaj pojaqe (radi izbegavaqa raslab-xenosti i nemara), veç podraùavaj one koji ne poju yesto. Jer,umerenost je u svemu prekrasna, kao wto govore mudraci. Za onekoji prohode delatni ùivot dobro je dugotrajno pojaqe stoga wtone poznaju [mislena zanimaqa] i zbog truda. Me$utim, [ono nije dobro]za tihovatexe, kojima je dovoxno da prebivaju jedino u Bogu, mo-leçi se u srcu i uzdrùavajuçi se od pojmova. Jer, po Lestviynikutihovaqe predstavxa odlagaqe pojmova o yulnim i mislenimstvarima. Wtaviwe, istrowivwi svu svoju silu na dugotrajnopojaqe, um viwe neçe biti u staqu da krepko i trpexivo prebi-va u molitvi. Lestviynik tako$e govori da noçu treba za molit-vu odvajati viwe vremena, a za pojaqe - maqe. I ti treba na re-yeni nayin da postupaw. Ukoliko pri sedequ uvidiw da molit-va dejstvuje i ne prestaje da se kreçe u srcu, nikada nemoj da jeostavxaw radi ustajaqa na pojaqe, sve dok te sama po promislune ostavi. U suprotnom bi ti, ostavxajuçi Boga u sebi, stao damu mu se obraçaw spoxa, prelazeçi od viweg ka niùem. Wtavi-we, i u umu çew izazvati smuçeqe, izvukavwi ga iz mirnog za-tiwja. Tihovaqe po svom imenu ima i svoja delaqa, koja upraù-qava u miru i tiwini. Jer, naw Bog je mir, koji se nalazi iznadsvakog meteùa i vike. Prema nayinu naweg ùivota, i pojaqetreba da bu$e an$elsko, a ne telesno. Glasno pojaqe jeste ukaza-qe na umni vapaj unutra, i predano nam je za sluyaj razleqenos-ti i ogrubelosti, kako bismo dospevali u istinski [priliyno na-strojeqe]. Oni koji ne poznaju molitvu, koja je, prema svetom Jova-nu Lestviyniku, izvor vrlina, koji napaja nawe duwevne silekao mladice, treba mnogo i bez mere da poju, svagda se zanimaju-çi raznim delaqem. Oni nikada ne treba da imaju pokoja od qih,sve dok od velikog napornog delaqa ne stupe u staqe umozreqa,pronawavwi umnu molitvu koja dejstvuje iznutra. Jedno je delotihovaqa, a drugo opwteùiça. Svaki çe biti spasen prebivaju-çi u onome u yemu je prizvan. Ja se bojim da piwem zbog nemoç-nih, znajuçi da se kreçew me$u sliynima. Onaj ko se po yuvequili uyequ trudi na molitvi, u stvari se uzalud trudi, nemajuçirukovoditexa. Onaj, pak, ko je okusio blagodat treba umereno dapoje, po reyima otaca, viwe upraùqavajuçi molitvu. Ukoliko ganapadne leqost, neka poje ili yita delatna otayka poglavxa.La$i nisu neophodna vesla ukoliko vetar naduva jedra, s obziromda joj vetar daje dovoxno plovxeqe za lako preplovxavaqe sla-nog mora strasti. A ukoliko [vetar opadne i la$a] se zaustavi, neop-


hodno je da se pokrene veslima i barkom. Neki u vidu prigovoraukazuju na svete oce, ili neke ovdawqe [monahe], koji su vrwilisvenoçna stajaqa, sve vreme provodeçi u psalmopojaqu. Mi çemoodgovoriti iz Pisma da nije sve kod svih savrweno, s obzirom danekima nedostaje revnost i krepost. Ono wto je malo uopwte ni-je malo za velike, i ono wto je veliko za male uopwte nije savr-weno. Savrweni, pak, sve izvrwavaju sa lakoçom. Ni sada ni uranijim vremenima nisu svi bili delatni [podviùnici]. Niti susvi prohodili i drùali do kraja jedan put. Mnogi su od delatnogùivota prelazili na umozritexni. Napuwtajuçi sve, oni su seuspokojili i stupili u subotu [pokoj] po duhovnom zakonu i obra-dovali se u jednome Bogu. Nasiçeni boùanstvenom sladowçu, ko-ja po blagodati ne daje da se poje ili o neyem drugom pomiwxa,oni su svagda bili u udivxequ, dostigavwi, premda delimiyno ikao zalog, svrhu svojih ùexa. Drugi su do kraja, tj. do smrti pro-vodili delatni ùivot i dobili spaseqe, poyinuvwi u oyekiva-qu da u buduçnosti dobiju nagradu. Neki su pri smrti dobiliosvedoyeqe [o spasequ], po smrti izdavajuçi miomiris kao qegovpokazatex. Oni su, kao i svi, imali blagodat krwteqa, premdaza ùivota zbog porobxenosti ili neznaqa uma nisu tajanstvenoopwtili sa qom. Drugi i jedno i drugo, tj. i pojaqe i molitvenoiskusno vrwe i provode ùivot bogat u uvekpokretnoj blagodati,ni u yemu ne susreçuçi prepreku. Drugi su do kraja ponajviwedrùali tihovaqe, iako su behu prostoduwni, sjedinivwi se saJedinim Bogom i mnogo dobro postupajuçi. Qima je molitva bi-la potpuno dovoxna. Savrweni sve mogu u Hristu Isusu, koji imdaje snagu. Qemu slava u vekove vekove. Amin.

6. Wta da se kaùe o utrobi, carici strasti? Ukoliko mo-ùew da je umrtviw ili bar da je poloviyno umrtviw, nemoj jojpopuwtati. Mene je, xubxeni, ona savladala i ja joj sluùim kaorob i podanik. Ona je saradnica demona i obitaliwte strasti.Preko qe se dewava pad naw i nawe ustajaqe, ukoliko se drùiporetka. Preko qe smo izgubili i prvo i drugo boùanstveno do-stojanstvo. Jer, posle kvareqa koje se davno desilo, mi smo ob-novxeni u Hristu. Potom smo opet otpali od Boga preko zanema-rivaqa zapovesti (koje inaye yuvaju i uveçavaju blagodat u na-predovaqu), premda se iz neznaqa nadimamo, misleçi da smo uzBoga. Po pitaqu telesne ishrane postoje velike razlike, kaowto govore oci. Jednome je neophodno malo, a drugome mnogo ra-di podrùavaqa prirodnih sila. Svako se podmiruje hranom pre-ma svojim silama i navikama. Me$utim, tihovatex svagda trebada bude gladan, ne dajuçi sebi hranu do sitosti. Jer, ukoliko jestomak pretovaren, um se pomrayuje, te yovek ne moùe krepko iyisto da tvori molitvu. Pod dejstvom isparavaqa od mnogih jelanagoqen na san, on ùeli wto pre da legne i zaspe, pri yemu bez-


brojna mawtaqa u snu ispuqavaju um. Stoga je onome ko ùeli dadobije spaseqe i ko se prinu$ava da radi Gospoda ùivi u tiho-vaqu, dovoxna litra hleba i tri ili yetiri yawe vode ili vina.On moùe umereno da jede i ostalu hranu kako se zadesi, ne do-puwtajuçi sebi sitost. I mudrim upotrebxavaqem jela, tj. jede-qem svake hrane, on çe sa jedne starne izbeçi nadimaqe, a sadruge strane pokazati da se ne gnuwa tvorevine Boùije, koja jeveoma dobra, za sve zahvaxujuçi Bogu. Eto rasu$ivaqa onih koji[ispravno] razmiwxaju. Nemoçnima u veri i u duwi uzdrùaqe odhrane je viwe korisno. Qima apostol nare$uje da jedu zexe (Rim.14,2), buduçi da ne veruju da çe ih Bog sayuvati. A wta tebi re-çi? Ti si traùio pravilo. Me$utim, ono je obiyno tewko, naro-yito za tebe staroga. Ni mla$i ne mogu uvek drùati vagu i meru.A kako çew ti? Ti treba slobodno da postupaw u primaqu hrane.Ukoliko budew pobe$en, pokaj se, te upotrebi novo usixe. I ne-moj prestajati da yiniw reyeno, padajuçi i ustajuçi i jedino se-be prekorevajuçi, a ne drugog. I imaçew pokoj, mudro padovimastiyuçi pobedu, prema Pismu . Ipak, nemoj prestupati granicekoje smo ranije odredili. I biçe ti dovoxno. Jer, telo viweukrepxuju hleb i voda, negoli druga jela. Stoga je prorok, sve os-talo smatrajuçi u niwta, rekao: Sine yoveyiji, jedi sa vagom hlebsvoj i vodu pod meru pij (Jez.4,9). Uzimaqe hrane ima tri granice:uzdrùaqe, dovoxnost i sitost. Uzdrùaqe znayi biti unekolikogladan i posle jela. Dovoxstvo znayi ne biti gladan, niti bitisit. A sitost znayi biti unekoliko preoptereçen. A jesti i pos-le sitosti predstavxa vrata stomakouga$aqa, kroz koja ulaziblud. Znajuçi tayno sve reyeno, ti izaberi najboxe prema svojojsili, ne prestupajuçi granice. Jer, savrwenima je, po apostolu,svojstveno da budu i siti i da gladuju, buduçi da sve mogu [u Hris-tu koji im moç daje] (Fil.4,12-13).

O prelesti i o drugim predmetima7. Pazi, hoçu da ti pruùim tayno poznaqe o prelesti kako

bi se yuvao od qe i kako iz neznaqa ne bi sebi priyinio velikuwtetu, pogubivwi duwu svoju. Jer, yovekovo samovlawçe se lakopreklaqa na opwteqe sa neprijatexima, naroyito kod neiskus-nih, kojima i upravxaju. Neprijatexi qih, naime, neumornoprate. Blizu i okolo poyetnika i samovoxnika demoni obiynorasprostiru zamke pomisli i pogubnih mawtaqa, pripremajuçirov za pad. Jer, qihov grad se jow nalazi pod vlawçu varvara. Inije za yu$eqe ukoliko se neko od qih prevari, ili istupi izuma, ili primi prelest, ili vidi newto wto je tu$e istini, iligovori newto nepriliyno iz neiskustva i neznaqa. Govoreçi oistini iz svog neznaqa, yesto poneko govori jedno umesto drugo-ga, ne umejuçi da pravilno iskaùe kako stvari stoje. On privodi


u smuçeqe sluwaoce, na tihovatexe izvrgavajuçi uvredu i pod-smeh svojim bezumnim dejstvom. I nije nikakvo yudo wto se po-yetnici varaju i posle mnogih napora. Sliyno se dewavalo mno-gima koji su traùili Boga i u sadawqa i u pre$awqa vremena.Seçaqe na Boga ili umna molitva je viwa od svih delaqa. Kaoxubav Boùija, ona je glava vrlina. Me$utim, onoga ko bestidno idrsko ùeli da pri$e Bogu i da ga ispoveda yisto, prinu$avajuçise da ga ima u sebi, demoni lagano umrtvxuju, ukoliko im budedopuwteno. Jer, on drsko i bezobrazno traùi ono wto ne pripa-da qegovom staqu, u nadmenosti se napreùuçi da ga pre vremenapostigne. Wtedar prema nama i videçi da smo brzi na visoke[stvari], Gospod ne dozvoxava da yesto upadnemo u iskuweqe kakobi se svako, poznavwi svoje visokoumxe, sam od sebe obratio kadoliynom dejstvovaqu i kako ne bi postao podrugivaqe i pod-smeh demonima, te play za xude. [On naroyito pomaùe] onima kojireyeno divno delo traùe sa trpxeqem i smireqem i naroyito saposluwnowçu i raspitivaqem kod iskusnih, kako umesto pwe-nice ne bi posejali kukox, umesto sladosti - goryinu, i kakoumesto spaseqa ne bi nawli pogibao. Silnima i savrwenimapriliyi stalna borba sa samim demonima, na koje stalno trebada usmeravaju duhovni may, tj. rey Boùiju (Ef.6,17). Nemoçni, pak,i poyetnici se koriste bekstvom kao tvr$avom, sa poboùnowçui strahom izbegavajuçi borbu i ne usu$ujuçi se da pre vremenastupaju u qu, yime izbegavaju smrt. Ti, pak, ukoliko dobrotihujew, oyekujuçi da budew sa Bogom, nikada nemoj da primawnikakav yulni ni misleni obraz, ni spoxa ni iznutra, makar seradilo o obrazu Hrista, ili an$ela, ili nekog svetog. [Nemojprihvatati] ni svetlost koja ti dolazi kroz mawtu ili sezapeyaçuje u umu. Um sam po sebi ima silu da mawta i lako moùeda sayini obraze onoga wto ùeli kod onih koji ne paze mnogo nasebe, sami sebi yineçi wtetu. I seçaqe na dobre i r$ave stvariobiyno odmah u oseçaju uma ostavxa peyat qihovog obraza,uvodeçi ga u mawtaqe. Stoga je onaj ko trpi reyeno pre jestemawtar, negoli tihovatex. Ti, dakle, pazi da se ne sloùiw i dane poverujew bilo yemu, makar se radilo i o neyem dobrom.Ponajpre treba da pitaw iskusne, u potpunosti ispitavwistvar, kako ne bi pretrpeo wtetu. Svagda budi oprezan premareyenome, yuvajuçi um bez boje, izgleda i obraza. Yesto se i onowto je Bog slao radi ispitivaqa i venca okretalo na wtetumnogima. Gospod naw hoçe da ispita nawe samovlawçe, tj. gde jeusmereno. Onaj ko bez raspitivaqa kod iskusnih prima ono wtovidi razumom ili yulima, yak i da je od Boga, lako pada uprelest, buduçi brz na prihvataqe. Stoga poyetnik treba dapazi na srdayno dejstvo, koje je nezabludivo. Sve ostalo on netreba da prima sve dok se ne umiri od strasti. Bog ne negoduje na


onoga ko sa taynowçu pazi na sebe, tj. ukoliko iz opreznostipred prelewçu ono wto je od Qega ne prima bez raspitivaqa ineophodnog ispitivaqa. Wtaviwe, On ga pohvaxuje kao mudrog,premda je na neke i negodovao. Uostalom, ne treba sve pitati,nego samo onoga kome je povereno rukovo$eqe i drugih, ko blistaùivotom i ko, po P i s m u , iako siromawan, mnoge bogati(2.Kor.6,10). Mnogi neiskusni su uyinili wtetu mnogimanesmislenima, usled yega çe po smrti biti su$eni. Jer, nepriliyi svima da rukovode druge, veç samo onima kojima je, poapostolu, dato boùanstveno rasu$ivaqe (1.Kor.12,10), tj.razlikovaqe duhova, koje dobro od r$avog razdvaja mayem reyi.Svako ima svoje svoje prirodno, delatno ili nauyeno znaqe i ra-su$ivaqe, ali nemaju svi duhovno rasu$ivaqe. Stoga mudri Si-rah i govori: Oni koji grade mir sa tobom su mnogi, ali savetnikneka ti bude jedan od hixade (Sir.6,6). Nije mali trud naçi neza-bludivog rukovoditexa i u delima, i u reyima, i u shvataqima.Nezabludiv je onaj ko ima svedoyeqe iz Pisma i za delaqe i zarazboritost, drùeçi se umerenosti u onome o yemu treba razab-rati. Veliki je, naime, trud neophodan da se oyigledno postigneistina i da se bude yist od onoga wto je suprotno blagodati. Jer,$avo ima obiyaj, naroyito kod poyetnika, da pod vidom istinepodmeçe svoju prelest, svoju lukavost pretvarajuçi u duhovnost.Stoga je onaj ko se trudi da dostigne yistu molitvu u tihovaquduùan da hodi sa velikim trepetom, sa playem se raspitujuçikod iskusnih. On neprestano treba da proliva suze zbog grehovasvojih, drùeçi se skruwenosti i bojaùxivosti da ne dopadneada ili ne otpadne od Boga, buduçi odluyen od Qega i u sadaw-qosti i u buduçnosti. Videvwi nekoga da ùivi u playu, $avo seudaxuje, bojeçi se smireqa koje se ra$a od suza. Onoga, pak, ko sanadmenowçu mawta da dostigne visoke [stvari], imajuçi satanskua ne istinsku ùexu, on lako hvata u svoje mreùe kao svoga slugu.Stoga najveçe oruùje predstavxa drùaqe sebe u molitvi i pla-yu, kako molitvena radost ne bi dovela do pada u nadmenost. [Yo-vek] treba da pretpostavxa radostotvornu tugu kako bi ostao bezwtete. Tu$a prelesti, molitva je toplina, zajedno sa molitvomIsusu, koji u zemxu srca naweg polaùe ogaq. Ona je toplina kojaspaxuje strasti kao trqe. Ona u duwu polaùe vesexe i tiwinu,ne prilazeçi joj sa desne ili sa leve strane, niti odozgo, veç is-hodeçi iz srca kao izvor vode od %ivotvornog Duha. Jedino qupoùeli da steknew i na$ew u svom srcu. Svoj um yuvaj od mawta-qa i drùi ga obnaùenim od pojmova i pomisli, te se ne boj. Jer,Onaj ko je rekao: Ne bojte se, ja sam, ne plawite se (Mt.14,27), zais-ta je sa nama. Mi iwtemo da nas uvek pokriva i ne treba da sebojimo ili da uzdiwemo, prizivajuçi Boga. Ukoliko su nekiskrenuli, povredivwi se umno, znaj da su se drùali samovoxe i


visokoumxa. Jer, onaj ko u posluwnosti sa raspitivaqem i smi-renoumxem iwte Boga, nikada neçe pretrpeti wtetu blagodaçuHristovom, koji hoçe da se svi xudi spasu. Ukoliko se sa qima idesi iskuweqe, desiçe se radi ispitivaqa i uvenyavaqa, bu-duçi praçeno brzom pomoçu od Boga, koji ga popuwta iz samoQemu poznatih razloga. Jer, oci govore da onaj ko ùivi isprav-no i besprekorno se ponawa, udaxujuçi se od yovekouga$aqa ivisokoumxa, neçe pretrpeti wtete yak i da yitava horda demonana qega podigne bezbrojna iskuweqa. Oni, pak, koji dejstvuju sadrskowçu i samovoxom lako trpe wtetu. Stoga tihovatex uvektreba da se drùi carskog puta. Jer, preterivaqe u svemu obiynoprati nadmenost, koju zatim sledi prelest. Dah uma treba da za-drùavaw, za vreme molitve unekoliko steùuçi usta, ali ne idah u nosu, kao wto yine neuki, kako ne bi pretrpeo wtetu od na-duvavaqa. Tri vrline treba sa svom taynowçu drùati u tihova-qu, svakog yasa ispitujuçi da li svagda prebivamo u qima. Mitreba da pazimo da nas ne potkrade zaboravnost, te da ne poyne-mo da hodimo van qih. Radi se o uzdrùaqu, çutaqu i samoukore-vaqu, tj. smirequ. One su sveopwte i jedna drugu podrùavaju iyuvaju. Od qih se ra$a molitva i neprestano uzrasta. Poyetak[dejstva] blagodati u molitvi se kod nekih razliyito projavxuje, sobzirom da, po apostolu, i razdexivaqe Duha biva raznoobrazno,tj. kako sam hoçe (1.Kor.12,11). Ono se i kod nas projavxuje po uzoruproroka Ilije Tesviçanina. Kod nekih dolazi duh straha, ruwe-çi gore strasti i krweçi kamen, tj. ùestoka srca. Od reyenogstraha telo kao da se probada klincima i kao da postaje mrtvo.Kod drugih se javxa potres ili nevewtastvena i suwtinska (bu-duçi da je nesuwtinska bezliyna i nepostojeça) radost u utrobi(koju su oci nazvali poskakivaqem). Kod drugih, najzad, naroyitokod onih koji su napredovali u molitvi, Bog izaziva tanan i mi-ran povetarac svetlosti, powto se Hristos, po apostolu, useli usrce (Ef.3,17) i tajanstveno zasija u duhu. Stoga je Bog govorioIliji na Gori Horivskoj (3.Car.19,12) da se Gospod ne nalazi u jed-nom ili drugom (tj. u delimiynim dejstvima poyetnika), veç utananom povetarcu svetlosti (ukazujuçi na savrwenstvo molit-ve).

8. Pitaqe : Wta yiniti ukoliko se demon preobrazi u an-$ela svetlosti i prevari yoveka?

Odgovor : Yovek ima potrebu za velikim rasu$ivaqem kakobi dobro raspoznavao razliku dobra i zla. Dakle, nemoj iz lako-mislenosti brzo da se povodiw za onim wto se predstavxa, negobudi teùak [spor] i sa velikim ispitivaqem dobro primaj, a zloodbacuj. Ti svagda treba da ispitujew i razmatraw, pa tek potomda verujew. Znaj da su dejstva blagodati oyigledna. Premda se ipreobraùava, demon ne moùe da ih predaje. Dejstva blagodati,


kao wto su krotost, snishodxivost, smireqe, mrùqa prema sve-tu, presecaqe uùivaqa i strasti, on ne moùe [da predaje]. Demon-sko dejstvo jeste nadmenost, visokoumxe, strawxivost i svakozlo. Po reyenim dejstvima moùew prepoznati da li je svetlostkoja ti je zasijala u duwi od Boga ili od satane. Salata po izgle-du liyi na ren, i sirçe po boji liyi na vino. Po ukusu, pak, grloraspoznaje i odre$uje razliku svake od navedenih stvari. I duwakoja ima rasu$ivaqe mislenim yulom moùe da raspoznaje daroveDuha Svetoga i prizrayna mawtaqa satane.


NIKIFOR USAMXENIK

Kratko svedoyanstvo o qemuPrepodobni otac naw Nikifor je popriwte svojih asketskih podvi-

ga imao na Svetoj Gori Atonskoj. Skonyao je newto pre 1340. godine. Bio jenastavnik i rukovoditex u izuyavaqu uzviwenog podviùniykog mudroxubxaGrigoriju Solunskom (Palami), koji i sam svedoyi o reyenome. Pazeçi nasebe u bezbriùnom tihovaqu i neizrecivo se sjedinivwi sa nadsvetskimBogom, on je u srcu stekao blaùeno prosveçeqe blagodaçu. Bogato iskusivwiboùanstveni dar, on i nas otayki rukovodi svojim spisom. Sabravwi mestao trezvoumxu, paùqi i molitvi iz spisa i ùitija svetih otaca, on na kra-ju dodaje savet i iz svog opita, sve prizivajuçi da putem umnosrdayne mo-litve ushode ka najprisnijem opwtequ sa Gospodom.


NIKIFOR USAMXENIK

MNOGOKORISNO SLOVO O TREZVOUMXU IYUVAQU SRCA

Vi koji ùelite da dobijete blagoxepno boùanstveno pro-sveçeqe Spasitexa naweg Isusa Hrista, koji iwtete da srdaynou oseçaju dobijete nadnebeski ogaq, koji se trudite da na opitui u oseçaju okusite primireqe sa Bogom, koji ste ostavili svesvetsko da biste nawli blago sakriveno u poxu srdaca vawih istekli ga, koji ùelite da se duwevne sveçe vawe jow odavdesvetlo zasvetle, odrekavwi se svega sadawqega, koji hoçete dasvesno i opitno poznate i primite Carstvo nebesko koje se na-lazi u vama - pri$ite i reçi çu vam nauku veynog nebeskog ùivo-ta, ili boxe, nayin koji bez truda i znoja onoga koji dejstvuje poqemu uvodi u pristaniwte bestrawça, izbavxajuçi ga od strahaod prelesti ili pada u demonske zamke. Pomenuti strah je ume-san ukoliko se kreçemo izvan reyenog ùivota (kome nameravamda vas nauyim), tj. ukoliko smo negde daleko od qega u neposluw-nosti, kada i sa nama biva newto sliyno wto bewe sa Adamom.Udruùivwi se, naime, sa zmijom, on je prezreo zapovest Boùiju.Poverovavwi joj, on je okusio od zabraqenog ploda, najevwi seqegove prelesti do presiçeqa. Stoga je sebe na najùalosniji na-yin sruwio u dubinu smrti, tame i truleùnosti, zajedno sa svimsvojim potomcima.

Vratimo se, bratijo, sebi samima, sa odvratnowçu zamr-zevwi savet zmije i svako nisko puùeqe. Jer, mi se sa Bogom mo-ùemo pomiriti i oroditi jedino ukoliko se najpre vratimo sa-mi sebi prema silama svojim, ukoliko u$emo u sebe same, odvojiv-wi se (wto je vredno divxeqa) od svetskog lutaqa i sujetne mno-gobriùxivosti, naviknuvwi se da neodstupno pazimo na Car-stvo nebesko koje je u nama.

Prepodobni monawki ùivot je nazvan umetnowçu nadumetnostima i naukom nad naukama stoga wto nam obeçava divnai neizreciva blaga, koja oko ne vide, i uho ne yu, i u srce yoveku nedo$owe (1.Kor.2,9), a ne neka dobra koja su sliyna odvawqim tru-leùnim stvarima. On nas ne podstiye da od boxega na qih upra-vimo svoj um, sahranivwi ga u qih, [veç da se okrenemo nebeskome].Stoga borba nawa nije protiv krvi i tela, nego protiv poglavar-stava, i vlasti, i gospodara tame ovoga veka (Ef.6,12).


Ukoliko je sadawqi vek tama, beùimo od qega nastroje-qem uma i srcem. Neka nemamo niwta zajedniyko sa neprijate-xem Boùijim: Jer, koji hoçe svetu prijatex da bude, neprijatexBoùiji postaje (Jak.4,4). Ko moùe pomoçi neprijatexu Boùijem?Stoga podraùavajmo oce nawe iwtuçi blago koje se nalazi u sr-cima nawim. I nawavwi ga, snaùno ga drùimo, negujuçi ga iyuvajuçi, radi yega smo i od samog poyetka stvoreni. Moùda çese naçi neki drugi Nikodim, poyevwi da spori i da govori: —Ka-ko moùe yovek, uwavwi u srce, da dela i boravi”. On je i Spasi-texu govorio: Eda li [yovek] moùe po drugi put uçi u utrobu mate-re svoje i roditi se (Jn.3,4). Neka sliyan yuje da Duh diwe gde hoçe(Jn.3,8). Ukoliko smo, pak, mi u dewavaqima delatnog ùivotasumqiyavi zbog maloverja, kako çemo uçi u tajne umozritexnogùivota? Jer, ushod ka umozrequ jeste delatni ùivot.

Neverujuçi se ne moùe ubediti bez pismenih dokaza. Sto-ga çemo u nawe slovo radi koristi mnogih smestiti crte iz ùi-tija svetih i qihova pismena rasu$ivaqa da bismo potvrdilireyenu istinu i kako bi se svako ubedio i odbacio svaku sumqu.

Poyeçemo od naweg prvog oca Antonija Velikog, potom poredu prelazeçi na sledeçe, sabravwi, koliko je moguçe, qihovadela i reyi i predloùivwi ih na uvereqe nevernima.

Iz %itija prepodobnog oca naweg AntonijaJednom su ka avi Antoniju iwla dva brata. Kada im je ne-

stala voda, jedan je umro, a drugi je bio blizu smrti. Nemajuçisile da ide, on je leùao na zemxi i oyekivao smrt. U isto vremeAntonije je, sedeçi na gori, pozvao monahe koji su se zatekli kodqega i rekao im: —Uzmite bokal vode i poùurite po putu za Egi-pat. Od dvojice koji su iwli po qemu jedan je veç umro, a i drugiçe brzo, ukoliko ne poùurite. Eto wta mi je otkriveno dok samse molio”. Dowavwi do reyenog mesta monasi su zaista jednognawli mrtvog i sahranili ga, a drugog su oùiveli vodom i dove-li kod starca. A rastojaqe bewe jedan dan puta. Moùda çe nekopitati zbog yega sveti Antonije nije [monahe] poslao pre smrtiprvoga. Me$utim, pitaqe nije ispravno. Odluka o smrti bratanije Antonijevo delo, nego Boùije. Bog je o jednome izneo reye-ni sud, a o drugome je otkrio. Svetome Antoniju pripada samodivno delo. Naime, on je sedeo na gori sa trezvoumnim srcem iudostojio se da mu Gospod otkrije ono wto se dewava daleko odqega. Vidiw li da je sveti Antonije postao bogozritex i pro-zorxiv radi trezvoumxa srca. Jer, Bog mu se javio u srcu u poyet-ku kao ogaq, po reyima Jovana Lestviynika, koji yisti svoga mi-xenika, a potom kao svetlost koja prosveçuje um i yini ga bogo-vidnim.


Iz %itija Teodosija OpwteùiçenayelnikaSveti Teodosije je bio raqen slatkom strelom xubavi i

vezan qenim uzama. On je uzviwenu Boùiju zapovest: Xubi Gos-poda Boga svoga svim srcem svojim, i svom duwom svojom, i svom sna-gom svojom, i svim umom svojim (Lk.10,27) ispuqavao delima. Reye-no moùe da se ostvari jedino ukoliko se sve prirodne sile duweustreme jedino prema yeùqi za Spasitexem. On je imao umnodelaqe, koje mu je omoguçavalo da bude strawan i kad je tewio,kao i xubazan i sladak i kad je prekorevao. Govoreçi sa drugima,on bewe nejkorisniji. Ujedno, on je bio sposoban da sabira svojayula i usmerava ih vraçaqu unutra. On se usred meteùa nasla$i-vao tiwinom u unutrawqosti kao da ùivi u pustiqi. On je biojednak i usred guùve i u usamxenosti. Eto, i veliki Teodosije seranio xubavxu prema Sazdatexu, sabirajuçi svoja yula i uvo-deçi ih u unutrawqost.

Iz %itija Arsenija VelikogSveti Arsenije se drùao pravila da nikome ne piwe i da

ni od koga ne prima pisma, i uopwte da skoro ne govori. A mogaoje on lako da govori veoma krasnoreyivo, kao wto drugi lako go-vori jednostavno. Ipak, on je viwe çutao da bi izbegavao tawti-nu i ùexu da se istakne. I na crkvenim sabraqima on se staraoda stane negde gde ne vidi druge i gde ga drugi ne vide. On se ni-kada nije mewao u gomilu bratije, veç se nekuda skrivao. Eto ka-ko se on starao da pazi na sebe i da u unutrawqosti drùi svoj umsabranim, kako bi se lakwe uznosio ka Bogu. Boùanstveni muù izemaxski an$eo nam je u nasle$e ostavio [jasan] primer.

Iz %itija Pavla LatrskogBoùanstveni Pavle je gotovo sve vreme provodio u gorama

i pustiqama, imajuçi divxe zveri za susede i satrpeznike. On jeu lavru silazio jedino radi posete bratije, koju je obiyno uyioda nisu maloduwni i da ne napuwtaju naporna i bolna dela vr-lina, veç da se sa paùqom i rasu$ivaqem drùe jevan$elskog ùi-vota i sveduwno suprotstavxaju duhovima zlobe. On im je izla-gao i nayin kako da postanu krepki, tj. da se odvikavaju od rani-jih strasnih raspoloùeqa i da se udaxavaju od novih nasa$iva-qa strasti. Vidiw li kako boùanstveni otac svoje neiskusnewtiçenike uyi nayinu da se odvraçaju od naleta strasti. Reyeninayin je yuvaqe uma, buduçi da je qegovo delo (odbijaqe pomis-li).


Iz %itija svetoga SavePrimetivwi da je neko od onih koji su se odrekli od sveta

izuyio monawka pravila, postao snaùan da yuva um svoj i da sebori sa neprijatexskim pomislima, te da je sasvim odbacio izmisli seçaqe na svetske stvari i dela, sveti Sava mu je davaokeliju u lavri ukoliko je imao nemoçno i bolewxivo telo, dok jezdravima i krepkima razrewavao da sami naprave posebnu keli-ju. Vidiw li kako je sveti Sava iznad svega od svojih uyenikatraùio yuvaqe uma. On nije dozvoxavao da ùive u zasebnoj keli-ji ukoliko nisu imali naviku u reyenom delaqu. Wta çemo daradimo mi koji uzalud sedimo u svojim kelijama i yak ne znamowta je yuvaqe uma?

Iz %itija ave AgatonaBrat je pitao avu Agatona: —Avo, reci mi wta je veçe: te-

lesni trud ili yuvaqe srca”. Ava mu je odgovorio: —Yovek je sli-yan drvetu. Telesni trud je liwçe, a yuvaqe srca - plod. Po Pis-mu , svako drvo koje ne ra$a dobra roda, seye se i u ogaq baca (Mt.3,10). Oyevidno je, dakle, da mi sve staraqe treba da posvetimoplodu, tj. yuvaqu uma. Uostalom, nama je neophodno i pokrivaqeliwçem i ukrawavaqe, tj. telesni trud”. Divno je sveti porekaosve one koji nemaju yuvaqe uma, veç se hvale jedino delaqem vr-lina. On je rekao da se svako drvo koje ne donosi plod, tj. yuvaqeuma, veç ima samo liwçe, tj. spoxawqu ispravnu delatnost - se-ye i polaùe u ogaq. Strawna je tvoja, oye, odredba.

Iz poslanice ave Marka Nikolaju—Ukoliko hoçew, yedo, da u sebi steknew vlastiti svetil-

nik mislene svetlosti duhovnog poznaqa kako bi bez spoticaqamogao da hodiw po dubokoj noçi ovoga veka i kako bi ti Gospodupravxao koracima (Ps.36,23), s obzirom da si veoma ushteo jevan-$elski put, tj. da sa najtoplijom verom i molitvom postanew is-punitex Hristovih zapovesti, pokazaçu ti divan nayin i duhov-ni put, koji ne zahteva telesni trud, ili podvig, veç samo duhov-ni trud, tj. paùqu uma i misli, uz sadejstvo straha Boùijeg ixubavi. Na reyeni nayin ti çew uvek lako moçi da obraçaw ubekstvo neprijatexske vojske”. —Dakle, ukoliko hoçew da izvoju-jew pobedu nad strastima, molitvom i sadejstvom Boùijim budiunutar sebe, siwavwi u dubinu srca i i prateçi tri silna ëina,tj. zaborav, leqost i neznaqe, koji su potpora mislenih neprija-texa, preko kojih sve ostale strasti dejstvuju, ùive i krepe se uduwama slastoxubivih. Ti çew, pak, mnogom paùqom i nastoja-qem uma uz sadejstvo odozgo naçi mnoge nepoznate zle ëinove, teçew se potom veç lako, opet uz pomoç paùqe i molitve, izbavi-


ti od qih. Jer, revnowçu za istinsko poznaqe, za seçaqe na ReyBoùiju i saglasnowçu sa qim dobrog proizvoxeqa i ùivota, uzstojaqe u srcu sa paùqom, koje se uz pomoç dejstvene blagodatimarxivo yuva, nestaçe i istrebiçe se i sami trag zaborava, ne-znaqa i leqosti”.

Iz svetoga Jovana Lestviynika—Tihovatex je onaj ko bestelesnu prirodu, tj. duwu svoju

primorava da se zadrùi u predelima telesnog doma, wto pred-stavxa redak i divan podvig”. —Tihovatex je onaj ko je rekao: Jaspavam, a srce moje bdi (Pes.5,2). Zakxuyaj vrata kelije za telo,vrata jezika za reyi, i unutrawqe dveri srca za zle duhove”.—Kad sediw na visini, pazi (ukoliko uopwte znaw kako) i vide-çew kada i odakle, koliki i kakvi sve lopovi hoçe da u$u i po-kradu tvoj vinograd. Zamorivwi se, straùar ustaje i moli se, paopet seda i hrabro nastavxa da vrwi svoju duùnost”. —Drugo jeyuvaqe pomisli, a drugo - straùareqe nad umom. Drugo je uzvi-wenije od prvog (premda i teùe) koliko je istok daleko od zapa-da”. —Lopovi se ne usu$uju lako da do$u na mesto gde vide da leùicarsko oruùje. Ni misleni razbojnici ne mogu lako da pokraduonoga ko je uz srce, kao straùu, postavio molitvu”.

Vidiw li reyi koje otkrivaju divno delaqe velikog oca?Me$utim mi, hodeçi po tami, bez paùqe propuwtamo duwespa-sonosne savete Duha i ne sluwamo ih kao namerno gluvi.

Iz ave Isaije—Odvojivwi se od levog [puta, tj. od grehovnog ùivota], yovek

tayno shvata sva svoja sagreweqa pred Bogom. Jer, yovek ne vidisvoje grehe dok se ne odvoji od qih gorkim rastankom. Oni koji sudospeli do pomenutog stupqa, ridaju, mole se i stide pred Bo-gom, seçajuçi se pre$awqeg zlog prijatexstva sa strastima”.—Poynimo, bratijo, da se podvizavamo po silama svojim, i Bog çenam pomoçi zbog velike milosti svoje. Ukoliko nismo uspeli dasayuvamo srca svoja, kao oci nawi, upotrebimo svu usrdnost damakar, kako zahteva Gospod, tela sayuvamo bezgrewnim. I veruje-mo da çe On u vreme gladi, koja nas je zadesila, i na nama uyini-ti milost, kao i sa svima svetima svojim”.

Veliki otac tewi krajqe nemoçne, govoreçi: —Ukolikonismo sayuvali srca nawa, kao oci nawi, sayuvajmo makar telanawa bezgrewna, kao wto zahteva Bog. I On çe na nama uyinitimilost”. Velika je wtedrost i snisho$eqe qegovo.

Iz Makarija Velikog


—Najglavnije delo podviùnika sastoji se u ulaùequ u srcei zapoyiqaqu borbe sa satanom, u mrùqi prema qemu, u suprot-stavxaqu qegovim pomislima i u ratovaqu sa qim. Onaj ko samospoxa sayuva svoje telo od razvrata i bluda, a iznutra yini pre-xubu pred Bogom, bludniyeçi u pomislima, neçe imati koristiod devstvenog tela. Devojka koju mladiç lukavo prevari i upro-pasti, postaje mrska svom ùeniku zbog prexube. Jer, napisano je:Svaki koji pogleda na ùenu sa ùexom za qom, veç je uyinio prexubuu srcu svome (Mt.5,28). Jer, postoji telesni blud, a postoji i bludduwe, koja stupa u opwteqe sa satanom”.

Oyigledno veliki otac protivreyi ranije navedenim re-yima ave Isaije. Ipak, u stvari je drugayije. Jer, i on nam save-tuje da yuvamo tela nawa, kao wto Bog hoçe. Me$utim, Bog neçesamo telesnu yistotu, veç i duhovnu, kao wto se izlaùe u jevan-$elskim zapovestima.

Iz Dijadoha—Onaj ko uvek prebiva u svom srcu dalek je od svih krasnih

stvari ovog ùivota. Hodeçi duhom, on ne moùe da pozna telesnupohotu. On svoj put prohodi ogra$en vrlinama. One sluùe kaoyuvari pri vratima qegovog grada yistote. Stoga sve zamke $avo-la protiv qega ostaju bezuspewne”.

Dobro je rekao sveti da zamke neprijatexa ostaju bezus-pewne ukoliko prebivamo negde u dubini srdaca nawih, utolikoviwe ukoliko se duùe unutra zadrùavamo.

Iz Isaaka Sirina—Postaraj se da u$ew u svoju unutrawqu skrivnicu i ugle-

daçew nebesku skrivnicu. Jer, one su jedno. I jednim ulaskom vi-deçew obe. Lestvica u ono Carstvo je sakrivena u tebi, tj. u tvo-joj duwi. Omij se od greha i naçi çew unutra stepenice za usho-$eqe, po kojima çew se popeti u qega”.

Iz Jovana Karpatskog—Neophodni su veliki podvig i molitveni trud da bi se

dostiglo nepomuçeno staqe misli, tj. neko drugo srdayno nebo, ukome obitava Hristos, kao wto govori apostol: Ili ne poznajetesebe da je Isus Hristos u vama? Sem ako u neyemu niste vaxani(2.Kor.13,5)”.

Iz Simeona Novog Bogoslova—Nakon wto je yoveka preko neposluwnosti uyinio izgna-

nikom iz raja i odvojenim od Boga, $avo je sa demonima dobio do-stup da misleno koleba slovesnu silu svakog yoveka i daqu i no-çu, kod nekoga mnogo, kod nekoga malo, a kod nekoga previwe. Od


reyenog yovek moùe jedino da se ogradi neprestanim seçaqem naBoga, tj. ukoliko u srce svoje zapeyati krst, utvrdivwi um u ne-pokolebivosti. Eto yemu vode svi napori mislenog podviga, ko-jim je svaki Hriwçanin duùan da se podvizava na popriwtu ve-re. Ukoliko je drugayije, on se uzalud podvizava. Zbog reyenogpodviga preduzima i sva raznovrsna duhovna upraùqavaqa svakoko Boga iwte putem proizvoxnih liwavaqa, sa namerom da pri-kloni wtedrost sveblagoga Boga da mu opet daruje prvobitno do-stojanstvo i da se Hristos izobrazi u qegovom umu, kao wto govo-ri apostol: Deyice moja, koju opet s mukom ra$am, dokle se Hris-tos ne uobliyi u vama (Gal.4,19)”.

Da li ste shvatili, bratijo, duhovni nayin koji one koji gase drùe brzo uzvodi bestrawçu i bogozrequ? Da li ste se ubedi-li da yitav delatni ùivot Bog smatra liwçem na drvetu bezploda, te da se svaka duwa koja nema yuvaqe uma uzaludno trudi.Postarajmo se da ne skonyamo besplodni, kako se yitavu veynostne bismo beskorisno kajali.

Iz samog NikiforaPitaqe (Nikiforu): Iz navedenih svedoyanstava saznaje-

mo za delaqe onih koji su ugodili Bogu, te da postoji delaqe kojeduwu brzo osloba$a od strasti, vezujuçi je za xubav prema Bogu.Mi sada ne sumqamo, veç smo potpuno ube$eni da je ono neophod-no svakome ko se bori u Hristu. No, molimo te da nas nauyiwwta je paùqa uma i kako da se udostojimo da je steknemo. Jer,newto sliyno nam je potpuno nepoznato.

Odgovor (Nikifora): U ime Gospoda naweg Isusa Hristakoji je rekao: Bez mene ne moùete yiniti niwta (Jn.15,5), i Qegasamog pozvavwi za Pomoçnika i Sadelatnika, ja çu se po mojimsilama postarati da pokaùem wta je paùqa i kako se, po Boùi-jem blagoizvoxequ, u qoj uspeva.

Paùqu su neki od svetih nazivali yuvaqem uma, drugi -yuvaqem srca, treçi - trezvoumxem, yetvrti - mislenim tihova-qem, peti - jow drukyije. Ipak, sva imena znaye jedno isto.Sliyno i za hleb kaùu i kruh, i kriwka i parye. Wta je, pak,paùqa i yime se odlikuje, ubrzo çew saznati.

Paùqa je priznak iskrenog pokajaqa. Paùqa je priziva-qe duwe samoj sebi, mrùqa prema svetu i ushod ka Bogu. Paùqaje odbacivaqe greha i sticaqe vrlina. Paùqa je nesumqivoube$eqe u otpuwtaqe grehova. Paùqa je poyetak umozreqa, iliboxe, qegov uslov. Jer, Bog se preko qe javxa umu. Paùqa je ti-hovaqe uma, ili boxe, qegovo stojaqe (ili uyvrwçeqe od luta-qa), dato mu po milosti Boùijoj. Paùqa je presecaqe pomisli,palata seçaqa na Boga i skrivnica trpxeqa svega wto dolazi.


Paùqa stoga jeste vinovnik vere, nade i xubavi. Jer, onaj ko neveruje ne moùe da podnosi skorbi koje mu dolaze spoxa. Onaj,pak, ko skorbi ne podnosi rado ne moùe da kaùe: Zastupnik mojjesi ti, i utoyiwte moje (Ps.90,2). A onaj ko Viwqega nema za svo-je utoyiwte neçe ni biti duboko iskren u svojoj xubavi premaQemu.

Najveçe od svih velikih delaqa postaje nasle$e mnogih,ili yak i svih kroz uyeqe. Retki su oni koji ga dobijaju od Bogabez uyeqa, zbog qihovog samoprinudnog truda i vrele vere. Me-$utim, ono wto retko biva nije zakon. Stoga treba traùiti ne-varxivog nastavnika kako bi se, po qegovom izobraùequ, nauyi-lo raspoznavaqe desnih i levih nedostataka i preuveliyavaqana delu paùqe, koji dolaze po dejstvu lukavog. Sam postradavwii buduçi iskuwavan, on çe nam objasniti wta je neophodno iverno nam pokazati misleni put kojim çemo potom lagano hodi-ti. Ukoliko, pak, nema na vidiku sliynog nastavnika, treba gaiskati ne ùaleçi truda. Ukoliko se pri svom iskaqu ne na$e, tisa skruwenim duhom i suzama, prizvavwi Boga i pomilivwi muse prixeùno sa smireqem, yini wto çu ti reçi.

Neka ti je na znaqe da ono wto udiwemo jeste opwti vaz-duh. Mi ga udiwemo zbog srca, koje predstavxa uzrok ùivota itelesne toplote. Srce, naime, dovodi vazduh udisaqa do sebe kaosredstvo kojim çe spoxa, preko izdisaqa, preneti deo svoje top-lote, kako bi u sebi sayuvalo ispravnu zagrejanost. Uzrok, ilipre - sluga reyenog postupka jesu pluça, koja je stvorio Sazdatexkao redak sklop, koji kao neki meh unosi i iznosi vazduh beztewkoça. I srce sa udisaqem diwe, odbacujuçi toplotu, bespre-korno vrweçi reyeno dejstvo koje mu je odre$eno radi odrùavaqaùivota.

Dakle, sabravwi um svoj u sebe, povedi ga putem disaqa, tj.putem vazduha koji dolazi do srca, te zajedno sa udahnutim vazdu-hom prinudi da si$e u srce i ostane u qemu. Priuyi ga, brate, dane izlazi brzo iz qega, buduçi da çe u poyetku oseçati teskobuzbog zatvorenosti unutra i skuyenosti. Me$utim, kad privikne,on neçe viwe voleti da luta napoxe, s obzirom da unutra neçebiti bez radosti i vesexa. Yovek koji se vrati kuçi nakon odvo-jenosti ne zna wta çe od radosti wto se opet video sa ùenom idecom, te ih grli i ne moùe da se narazgovara sa qima. Sliynose i um, sjedinivwi se sa srcem, ispuqava neizrecivom radowçui vesexem. I on uvi$a zaista da je Carstvo nebesko unutra u na-ma. Gledajuçi ga u sebi, on yistom molitvom iwte da prebiva iukrepi se u qemu, sve spoxawqe smatrajuçi nedostojnim paùqei potpuno neprivlaynim.

Kada na opisani nayin u$ew u srdayno mesto, kao wto samti pokazao, uznesi blagodarnost Bogu. Proslavxajuçi Qegovu


blagost, ti se drùi reyenog delaqa svagda, te çe te nauyiti ono-me wto drugim putem ne bi nikada spoznao. Treba da znaw da umtvoj, utvrdivwi se u srcu, ne treba da ostane çutxiv i prazan,veç da neprestano tvori molitvu: Gospode Isuse Hriste, Sine Bo-ùiji, pomiluj me, i da nikada ne prestaje. Jer, ona yini da um nemawta, te da postane neulovxiv i neprikosnoven za neprijatex-ske priloge, svakodnevno ga sve viwe uvodeçi u xubav i yeùquBoùiju.

Ukoliko, pak, brate, i pored mnogo truda ne moùew da na-$ew oblast srca, kao wto sam ti rekao, uyini ono wto çu ti re-çi, te çew uz pomoç Boùiju naçi traùeno. Poznato ti je da seslovesnost (govor) kod svakog yoveka nalazi u prsima. Jer, dok na-wa usta çute, mi unutra u prsima govorimo i savetujemo se sa so-bom, kao wto i molitve tvorimo i psalmopojaqe vrwimo. Dakle,pomenutoj slovesnosti, izagnavwi iz qe svaku pomisao (wto mo-ùew ukoliko hoçew), daj sledeçu molitvicu: Gospode IsuseHriste, Sine Boùiji, pomiluj me. I podstakni je da jedino qusvagda izgovara unutra, [izbegavajuçi] svaku drugu pomisao. Ukoli-ko reyeno delaqe budew neodstupno drùao sa svom paùqom, savremenom çe ti se nesumqivo otkriti srdayni ulaz, o kome samti pisao ranije, wto smo sami iz iskustva poznali.

I tebi çe, uz mnogoùexenu i sladosnu paùqu, doçi i yi-tav lik vrlina: xubav, radost, mir i ostalo, radi kojih çe potomsvaku tvoju prozbu ispuniti Hristos Isus, Gospod naw, sa kojimneka je Ocu i Svetome Duhu slava, sila, yast i pokloqeqe sada iuvek i u vekove vekova. Amin.


SVETI GRIGORIJE PALAMA,SOLUNSKI ARHIEPISKOP

Kratko svedoyanstvo o qemuSveti Grigorije se rodio u Carigradu od blagorodnih i znatnih ro-

ditexa. On se rano liwio oca, te ga je vaspitala majka, zajedno sa braçom isestrom. Po zavrwetku obrazovaqa, on je izjavio ùexu da prihvati monaw-ki ùivot. Qegova ùexa se poklopila sa ùexom majke i braçe i sestre, te jecela porodica stupila u monawtvo. Sveti Grigorije je majku i sestru ubro-jao u jednu ùensku obitex, a sam se sa braçom uputio na Aton. Qih je smes-tio u nekom manastiru, a sam se predao na posluwnost divnom i svetomstarcu Nikodimu. On ga je dobro nauyio svim monawkim podvizima i deli-ma ne samo na reyima, nego i na delu i ne samo radi znaqa nego i radi ùi-vota. Stoga je on uskoro postao mladi starac, udostojivwi se javxaqa MajkeBoùije, koja ga je prihvatila u svoje zastupniwtvo i zawtitu.

Po prestavxequ qegovog starca, sveti Grigorije je stupio u Lavru. Uqoj je proùiveo nekoliko godina u strahu Boùijem i posluwaqu prema svi-ma i u xubavi prema svima. Ostavivwi Lavru, on se potom nastanio u pus-tiqu, gde je prohodio krajqe surov ùivot, goreçi xubavxu prema Bogu, komese duwom i telom predao na sluùeqe. Stoga je on pobedio sve napade demo-na, udostojivwi se boùanstvenih otkriveqa. On je dobio i dar da iscexujebolesne duwom i telom, te da yini znameqa i yuda. Proùivevwi dovoxnogodina u pustiqi, on je, po naredbi Boùijoj, primio svewteniyki yin, teje vrwio tajne Boùije kao an$eo Gospodqi, sve prisutne privodeçi umile-qu i playu.

Qega su svi powtovali kao svetog muùa, kao bogonosca, proroka iprogonitexa demona. Me$utim, nevoxe, napasti i iskuweqa od xudi, demo-na i naroyito od jeretika ni qega nisu zaobiwli. On je sve tokom dvadesettri godine slatko trpeo, sve okreçuçi u slavu Boùiju. Svojim zloumiwxe-qim mudrovaqem Varlaam Kalabrijski je u qegovo vreme naroyito smuçivaoCrkvu Boùiju. Me$utim, on je susreo silnog protivnika u svetom Grigoriju,koji je pobedonosno odbijao qegove napade na istinu. On ga je porazio kaoneprijatexa Boùijeg na saboru koji je car Andronik sazvao. Pozvan na sa-bor, sveti Grigorije je razotkrio jeretiyka mudrovaqa Varlaama i u licemu izloùio qihovu laùxivost, zbog yega je bio osu$en i prognan. Zajedniy-ki udeo doùiveo je i drugi jeretik, Akindin.

Poglavari su, dakle, bili poraùeni, ali su ostali qihovi brojniuyenici, koji su nastavili da smuçuju Crkvu i da sablaùqavaju pravoslav-ne. Bilo je neophodno da se protivdejstvuje. Nalazeçi da je sveti Grigorijenajpodesniji za navedeno delo, sabor je odluyio da ga rukopoloùe za solun-skog arhiepiskopa. On ga je zaduùio na reyeno delo, wto je on usrdno i us-pewno ispuqavao za vreme tri cara i tri patrijarha, izobliyavajuçi iurazumxujuçi zabludele i besedama, i spisima i na mnogim pomesnim sabo-rima.

Reyeni trud on nije ostavxao do kraja svog ùivota tokom tridesetgodina svoj arhipastirstva. Me$utim, reyeno delo nije bilo jedino. Samrevnujuçi na napredovaqu u duhovnom ùivotu od mladosti, on se neumorno


starao i o rukovo$equ drugih u prvom hriwçanskom delu, pobu$ujuçi, utvr-$ujuçi i reyju i spisima (kojih bewe mnogo) ukazujuçi na put i stranputi-ce. Qegovi podviùniyki spisi su smewteni u Grykom dobrotoxubxu, odakleih prenosimo u naw zbornik podviùniykih spisa.


SVETI GRIGORIJE PALAMA, SOLUNSKIARHIEPISKOP

SVEYASNOJ ME&U MONAHIQAMA, KSENIJIO STRASTIMA I VRLINAMA I O PLODU UMNOG

DELAQA1. Zbog mnowtva onih koji su me napadali, ja imadoh name-

ru da se potpuno uzdrùim od svakog pisaqa. Me$utim, powto sime ti, powtovana mati, neprestano molila i pismima i napo-miqaqem preko drugih, ja sam se opet latio za delo radi utehe inazi$ivaqa onih koji iwtu spaseqe. Tebi samoj nisu neophodninikakvi saveti s obzirom da si, blagodaçu Hristovom, sa staray-kim uzrastom stekla i sedinu mudrosti. Ti si dugogodiwqim de-laqem izuyila svewtene jevan$elske zapovesti, svoj ùivot dele-çi na trudove posluwaqa i tihovaqa, kojima si ubelila svojuduwu i uyinila je sposobnom da primi boùanstvena slova i daih zadrùi. Me$utim, duwa koja je zarobxena xubavxu prema du-hovnom uyequ nikada ne moùe da se qime nasiti. Stoga mudrosti govori o sebi: Oni koji me jedu jow viwe çe ogladneti (Sir.24,21).Gospod i daje da se sliyna boùanstvena ùexa useli u duwu. Onkaùe da se od Marije neçe oduzeti dobri deo koji je izabrala (Lk.10,42).

2. Tebi su pomenuti spisi moùda neophodni i radi kçerivelikoga Cara, koje ùive pod tvojim vaspitavaqem, i radi ne-vesta koje hoçew da obruyiw Besmrtnom %eniku. On je radi nasistinski primio naw obraz, a ti, podraùavajuçi mu, na sebeprimaw lik poyetnice, koja ima potrebu za uyeqem. Me$utim, janisam sposoban da druge uyim, ponaroyito ne sliynom uyequ.Ipak, radi posluwaqa i radi zapovesti da se da onome ko traùi,ja çu sa spremnowçu da ispunim dug xubavi u Hristu onim wtosada imam.

3. Znaw, powtovana mati, ili boxe neka znaju preko tebedevojke koje su izabrale da ùive po Bogu, da u duwi postoji smrt,premda i jeste besmrtna po prirodi. I xubxeni Bogoslov govori:Ima greh na smrt… a ima greh ne na smrt (1.Jn.5,16-17), podrazume-vajuçi, naravno smrt duwe. I veliki Pavle govori: %alost ovo-ga sveta donosi smrt (2.Kor.7,10), naravno, smrt duwe. I opet: Us-tani ti koji spavaw i vaskrsni iz mrtvih, i obasjaçe te Hristos(Ef.5,14). Iz kakvih mrtvih on priziva da se vaskrsne? Iz mrtvih


od telesnih ùexa, koje vojuju na duwu (1.Pt.2,11). Stoga je i Gospodmrtvima nazvao one koji ùive po duhu ovog ispraznog sveta. On,naime, jednom od svojih uyenika, koji je iskao da ode i pogrebesvog oca, nije dao dozvolu, veç je naredio da ga sledi, ostavxaju-çi mrtvima da sahraquju svoje mrtvace. Mrtvima je Gospod na-zvao one koji jow ùive, ali su mrtvi duwom.

4. Udaxavaqe duwe od tela jeste smrt tela, a odvajaqe Bo-ga od duwe jeste smrt duwe. Zapravo, prava smrt i jeste smrt du-we. Na qu je ukazivao Bog kada je u raju, dajuçi zapovest, rekaoAdamu: U koji dan okusiw sa zabraqenog drveta, smrçu çew umreti(Post.2,17). I qegova duwa je reyenog yasa umrla, iako je qegovotelo nastavilo da ùivi sve do devet stotina trideset godina.Dowavwi preko pregreweqa, smrt nije samo duwu uyinila ne-prikladnom i yoveka dostojna kletve, veç je i telo nayinilapodloùnim bolestima i strastima, na kraju ga predavwi smrti.Nakon umrtvxivaqa unutrawqeg yoveka kroz neposluwnost, izemxani Adam je yuo: Zemxa da je prokleta u delima tvojim. Trqei korov çe ti ra$ati i u znoju lica svoga jewçew hleb svoj, dokle sene vratiw u zemxu iz koje si uzet; jer si prah i u prah çew se vra-titi (Post.3,17-19). U buduçem preporodu, sa vaskrseqem praved-nika vaskrsnuçe i tela bezakonika i grewnika jedino stoga dabi bili predani drugoj smrti, tj. veynoj muci, crvu koji ne umi-re, wkrgutu zuba, tami najkrajqoj, mraynoj ogqenoj i neugasivojgeeni, po reyi proroka koji kaùe: Biçe saùeùeni bezakonici igrewnici zajedno, i neçe biti nikoga da ugasi (Is.1,31). Radi se, na-ime, o drugoj smrti, kao wto nas je nauyio sveti Jovan u Otkrive-qu . Yuj i velikoga Pavla koji govori: Jer, ako ùivite po telu,pomreçete; ako li Duhom dela telesna umrtvxujete, ùiveçete(Rim.8,13). On govori o ùivotu i smrti onih koji çe biti u budu-çem veku, ùivotom nazivajuçi nasla$ivaqe veynim Carstvom, asmrçu - veynu muku. Prestup Boùije zapovesti postaje uzrok sva-ke smrti i za duwu i za telo, i ovovekovne i one koju çe sayiqa-vati beskrajna muka.

5. Pravu smrt i predstavxa razdvajaqe duwe od boùan-stvene blagodati i sjediqeqe sa grehom. Oni koji imaju um trebada izbegavaju i da se boje reyene smrti. Za one koji dobro raz-miwxaju, ona je strawnija od same paklene muke. Qu i mi trebana sve nayine da izbegavamo. Napustimo sve i ostavimo sve, od-recimo se svega i u uzajamnim odnosima, i u delima, i u ùexamawto nas odvlayi od Boga i prouzrokuje reyenu smrt. Onaj ko sebude qe bojao i yuvao, neçe se bojati pribliùavaqa telesne smr-ti, imajuçi u sebi istinski ùivot, koji upravo smrçu postajeneoduzimxiv. I smrt duwe jeste prva smrt, i ùivot duwe jestepravi ùivot. %ivot duwe jeste sjediqeqe sa Bogom, kao wto jei ùivot tela - sjediqeqe sa duwom. Odvojivwi se od Boga kroz


prestup zapovesti duwa umire, a sjediqeqem sa Bogom kroz po-sluwnost zapovesti duwa oùivxava. Stoga Gospod u Jevan$exugovori: Reyi koje vam ja govorim duh su i ùivot su (Jn.6,63). Ispi-tavwi na delu reyeno, sveti Petar mu je rekao: Ti imaw reyi ùi-vota veynoga (Jn.6,68). No, one su ùivotodavne samo za one koji ihsluwaju, dok onima koji ih ne sluwaju bivaju na smrt. I apostolisu, buduçi Hristov miomir, za jedne bili miris smrti za smrt, aza druge miris ùivota za ùivot (2.Kor.2,15-16).

6. Reyeni ùivot nije samo ùivot duwe, veç i tela, s obzi-rom da ga obesmrçuje kroz vaskrseqe. On ga izbavxa i od smrtnos-ti i od beskrajne smrti, tj. buduçe adske muke. On i qemu dajeveyni ùivot u Hristu, ùivot bez truda, bolesti i briga, zaistabesmrtni. Posle smrti duwe, tj. posle prestupa i greha, sledilaje smrt tela, a sa qom povratak u zemxu i pretvaraqe u prah.Posle, pak, telesne smrti, sledi druga smrt duwe, tj. osuda nageenu. I po vaskrsequ duwe, tj. po qenom povratku Bogu kroz is-puqavaqe Boùanstvenih zapovesti, sledi vaskrseqe tela, kojeçe se opet sjediniti sa duwom. Po telesnom vaskrsequ veç slediistinska besmrtnost i saveynost sa Bogom dostojnih, tj. onih ko-ji su od telesnih postali duhovni i koji su, sliyno an$elima, po-stali sposobni da ùive na nebu. Apostol govori: Biçemo… uzne-seni na oblacima u sreteqe Gospodu u vazduhu, i tako çemo svagda sGospodom biti (1.Sol.4,17). Sin Boùiji je iz yovekoxubxa postaoYovek i potom umro telom kroz odvajaqe duwe od qega. Me$utim,On se od qega nije odvojio i svojim Boùanstvom, usled yega ga je,vaskrsnuvwi ga, uzeo na nebo u slavi. I oni koji ovde poùive poBogu neçe se odvojiti od Qega ni pri odvajaqu od tela, a po vas-krsequ çe uzeti i telo kod Qega, ulazeçi zajedno sa Qim u ra-dost neizrecivu, gde kao preteya za nas u$e Isus (Jev. 6,20). I oniçe se zajedno sa Qim nasla$ivati slavom koja çe se otkriti uHristu. Jer, oni neçe biti priyesnici samo Gospodqeg Vaskrse-qa i Vazneseqa, nego i yitavog Qegovog Boùanstvenog ùivota.Qemu çe, pak, biti tu$i oni koji su svoj ùivot proveli telesno,pokazavwi se u vreme svog ishoda bez ikakvog opwteqa sa Bogom.Svi çe, dakle, vaskrsnuti ali svaki u svome redu, kao wto govoriapostol (1.Kor.15,23). Onaj ko je ovde duhom umrtvio dela telesnaonamo çe ùiveti sa Hristom boùanstvenim i zaista veynimùivotom, a onaj ko je ovde telesnim pohotama i strastima umrt-vio duh, onamo çe, avaj, biti osu$en zajedno sa tvorcem i uzroy-nikom zla, buduçi predan neizdrùxivom i neprestanom muyequ,wto i predstavxa drugu, veç neprolaznu smrt.

7. Gde je zapoyela istinska smrt, tj. izazivay i uzrok vre-menske i veyne smrti i za duwu i za telo? Zar nije u oblasti ùi-vota? Zbog yega je yovek bio smesta izgnan iz raja Boùijeg yim jestekao smrtonosni ùivot, koji mu ne odgovara? Sliyno i istin-


ski ùivot, uzrok istinskog i veynog ùivota i za duwu i za telotreba da dobije svoj poyetak u oblasti smrti. Onaj, pak, ko nerevnuje da ga u duwi stekne ovde, neka se ne vara pustom nadomda çe ga dobiti onamo, ili da çe se nekako udostojiti yovekoxub-xa Boùijeg u ono vreme. Jer, ono çe biti vreme samo pravednognagra$ivaqa (a ne pomilovaqa i wtedrosti), vreme gneva i ot-krivaqa pravednoga suda Boga (Rim.2,5), vreme pokazivaqa moçneruke i visoke miwice (Ps.135,12), koja nepokorne baca na muku uad. Tewko onome ko upadne u ruke Boga ùivoga (Jev.10,31). Tewkoonome ko onamo iskusi gnev Gospodqi, i ko ovde strahom Boùi-jim nije poznao moç gneva Qegovog (Ps.89,11), ne uspevwi da deli-ma privuye na sebe yovekoxubxe Boùije. Reyeno je, pak, delo sa-dawqeg vremena. Bog nam je i dao ovaj ùivot da bismo imalimesto za pokajaqe. Ukoliko qega ne bi bilo, yovek bi odmah posagrewequ bio liwen ùivota. I kakva bi od qega bila korist ikakva potreba? Stoga oyajaqe ne treba da ima mesta me$u xudi-ma. Lukavi, me$utim, na mnogo nayina pokuwava da xude vrgne uqega, wtaviwe ne samo one koji nemarno ùive, veç i one koji sedobro podvizavaju. Vreme ùivota, dakle, jeste vreme pokajaqa.Sama yiqenica da je grewnik ùiv veç sluùi kao svedoyanstvoda çe ga Bog milostivo primiti ukoliko poùeli da se obrati.Jer, u sadawqem ùivotu je samovlawçe [tj. sloboda] uvek u dejstvu.Pred samovlawçem kao predmet leùi ili put ukazanog ùivotaili smrti. Ono wto je dostiùno qegovoj voxi jeste da odbaciili izabere i jedno i drugo. I gde se u reyenome moùe naçi mes-to za oyajaqe? Naime, uvek i svi imaju moguçnost da steknu vey-ni ùivot ukoliko hoçe.

8. Vidiw li koliko je veliko yovekoxubxe Boùije? U po-yetku On se ne koristi pravednim sudom protiv nawe nepokor-nosti, veç dugo yeka, dajuçi nam vreme za obraçeqe. Za reyenovreme dugotrpxeqa On nam daje vlast da mu postanemo sinovi(Jn.1,12) ukoliko hoçemo. Wta ja govorim - da mu postanemo sino-vi? Jow viwe - da se sjedinimo sa Qim i da budemo jedan duh sQim (1.Kor.6,17). Ukoliko za vreme dugotrpxeqa mi i po$emo su-protnim putem i zavolimo smrt viwe od ùivota, On nam ne odu-zima danu nam vlast ili slobodu da mu se vratimo, veç nas i sampriziva da se vratimo i obilazi nas, iwtuçi nayina da nas vra-ti delima ùivota, saglasno priyi o poslenicima vinograda, odsamog jutra do veyeri ùivota (Mt.20,1-16). Ko, pak, zove i unaj-mxuje? Otac Gospoda naweg Isusa Hrista i Bog svake utehe. Koje, opet, vinograd na yije obra$ivaqe On priziva? Sin Boùijije rekao: Ja sam istinski yokot (Jn.15,1). Ka Hristu niko i ne mo-ùe da do$e, kako je sam rekao u Jevan$exu , ako ga ne privuye Otac(Jn.6,44). A ko su loze? Mi. Yuj wta On potom govori: A vi ste lo-ze… I Otac moj je vinogradar (Jn.15,5; 1). Otac nas kroz Sina miri


sa sobom ne urayunavwi nam grehe (2.Kor.5,19) i priziva nas kao ne-zaposlene i besposlene (iako je i besposlenost greh s obzirom daçemo i za praznu rey dati odgovor - Mt.12,36), a ne kao one koji yi-ne neprikladna dela.

9. Bog nas, kao wto sam rekao, stalno iznova priziva, pre-vi$ajuçi ranije uyiqene grehe. Na wta nas On zove? Na rad u vi-nogradu, wto znayi na trud nad lozom, tj. nad sobom. Potom On inagradu obeçava i daje (koliko je samo veliko yovekoxubxe Bo-ùije) stoga wto se trudimo nad samima sobom i za same sebe. On[kao da] govori: —Do$ite i primite ùivot veyni, koji vam izobil-no dajem. I za trud ho$eqa ka ùivotu i za samu ùexu da ga dobi-jete od mene ja çu vam, kao duùnik, dati nagradu”. I ko neçe daispovedi blagodat i da uznese blagodarnost Izbavitexu od smr-ti i Darodavcu ùivota? On jow obeçava da doda i nagradu, wta-viwe - neizrecivu nagradu. On kaùe: Ja do$oh da ùivot imaju ida ga imaju u izobixu (Jn.10,10). Wta znayi u izobixu? Ne samo pre-bivati i ùiveti Qegovom silom, nego biti i Qegova braça isunaslednici. Reyeno u izobixu jeste nagrada koja se daje onimakoji pritiyu ka ùivotvornom yokotu i predstavxaju lozu na qe-mu, tj. koji se trude nad samima sobom i sami sebe obra$uju. Wtazapravo rade? Odsecaju od sebe sve wto je nepotrebno i nekoris-no, yak i ono wto spreyava da se donosi rod koji je dostojan ùit-nice Boùije. Wta, zapravo? Bogatstvo, utehe, sujetnu slavu, svetekuçe i prolazno, svaku duwevnu i telesnu, sramnu i wtetnustrast, svako sluwaqe i gledaqe i svaku rey koja moùe duwi danapravi wtetu. Jer, onaj ko sve reyeno ne odseye i ko svoje srcesa najveçim staraqem ne oyisti od sliynih izraslina, u stvarinikada neçe doneti plod za veyni ùivot.

10. I oni koji ùive u supruùanstvu mogu da dostignu reye-nu yistotu, premda veoma tewko. Stoga oni koji su od mladostidobili blagovoxeqe Boùije prepodobno beùe od braka, owtrimokom uma gledajuçi na onaj ùivot i postavwi xubitexi tamow-qih dobara. Jer, Gospod je rekao: Jer, o vaskrsequ niti se ùene ni-ti se udaju, nego su kao an$eli na nebu (Mt.22,30). Onaj ko, dakle, ùe-li da bude an$eo Boùiji, po pravdi jow ovde, podobno sinovimaonoga vaskrseqa, stoji iznad telesnog opwteqa. Povod ka grehuje u poyetku potekao od ùene. Stoga onome ko ùeli da nikada ni-kakav sluyaj za sablazan ne da neprijatexu, sebe udaxava od bra-ka. Telo je samo po sebi tewko savladivo i tewko pokretxivo navrlinu. Mi ga, pak, nosimo na sebi kao neprijatexa koji je sras-tao sa nama. Hoçemo li ga mi moçi pokoriti ukoliko smo vezanimnogim i raznim delima (ùena, deca, posluga), uveliyavwi tew-koçe na trudu oko vrlina. I kakvu çe slobodu (dobivwi zapovestda za qu revnuje) imati ona koja se prirodnim svezama vezala zamuùa, decu i sve istokrvne? Kako çe bezbriùno sedeti uz Gospo-


da ona koja je uzela na sebe brigu za mnoga lica? Kako çe izbeçismuçeqa i uznemireqa ona koja je okruùena velikom skupinom?

11. Dakle, istinska devstvenica, koja ùeli da se upodobiSvetoj Djevi i Sinu od Djeve, tj. %eniku duwa koje prepodobnoùive u devstvenosti, ne samo da izbegava telesno supruùanstvo,veç i svako svetsko saùivxeqe, odrekavwi se svih srodnika.Ona sa smelowçu moùe da govori Hristu sa Petrom: Eto mi smoostavili sve i za tobom powli (Mt.19,27). Zemaxska nevesta ostav-xa oca i majku radi telesnog ùenika, sa kojim se vezuje po Pis-mu . Zar je yudno wto i devstvenica yini newto sliyno, ostavxa-juçi ih radi nadsvetske brayne odaje i [nebeskog] %enika? I zar jeumesno da oni yije je ùivxeqe na nebesima (Fil.3,20) imaju srod-nike na zemxi? Ne buduçi dete ploti, veç duha, kako çe ona ima-ti telesnog oca, ili majku ili krvne srodnike? Otu$ivwi se odsopstvenog tela i otu$ujuçi se, po moguçnosti, kao ona koja jeveç ostavila plotski ùivot, kako çe imati odnos sa tu$im teli-ma? Ukoliko, po poslovici, sliyno voli sebi sliyno i prixub-xuje se uz sve ono wto mu liyi, i djeva çe postati sliyna sa oni-ma sa kojima se druùi i ponovo pasti u ropstvo bolesne xubaviprema svetu. Prijatexstvo prema svetu jeste neprijatexstvoprema Bogu (Jak.4,4). I nevestovoditex duhovne brayne odaje, Pav-le govori newto sliyno (Rim.8,6). Ona bi se podvrgla opasnostine samo da raskine brayni savez sa nebeskim %enikom, nego i damu postane neprijatex.

12. No neka te ne yudi i neka ti ne smeta wto Pismo neprebacuje onima koji se u braku brinu o svetskome, a ne o Gospod-qem (1.Kor.7,32-34). Onima, pak, koji su Bogu obeçali devstvenostono zabraquje da se yak i dotiyu bilo yega svetovnoga, uopwteim ne dopuwtajuçi da provode ùivot u udobnostima. Istina,apostol Pavle se obraça i onima koji su u braku: Ostalo je malovremena: od sada i oni koji imaju ùene neka budu kao da ih nemaju…i oni koji ovaj svet upotrebxavaju kao da ga ne upotrebxavaju(1.Kor.7,29; 31). Reyeno je, pak, yini mi se, mnogo teùe od devstve-nosti. Iskustvo tako$e pokazuje da je post lakwi od uzdrùavaqau jelu i piçu. Pravedno bi bilo reçi da se nawe slovo ne obraçaonima ko se ne hvataju dela spaseqa. Onaj, pak, ko se stara za svo-je spaseqe zna da je devstveni ùivot mnogo ostvarxiviji i maqenaporan od braynog ùivota.

13. Ostavimo, me$utim, [priyu]. Ti devstvenice, nevestoHristova, lozo Yokota ùivota, drùi na umu ono wto je reyeno.Gospod govori: Ja sam istinski yokot, i Otac moj je vinogradar…Svaku lozu koja rod ra$a On yisti da viwe roda rodi (Jn.15,1; 2). Re-yeno staraqe o tebi smatraj ukazaqem na plod tvoje devstvenos-ti i na xubav %enika prema tebi. I reyenome se raduj mnogo ipostaraj se da mu uzvratiw potpunom predanowçu. Reçi çu i


newto drugo. Ukoliko se pomewa sa bakrom, zlato se naziva laù-nim, a ukoliko se bakar obloùi zlatom ili se pozlati - postajesvetliji i bxewtaviji. Ukoliko oni koji nisu devstvenici ùeletvoj [nayin ùivota] svakako su dostojni pohvale. Me$utim, ukolikoti ùeliw qihov, upadaw u bewyawçe stoga wto te tvoja ùexuvraça u svet bilo stupaqem u odnos sa onima koji ùive u svetu iùivotom sa qima (iako si umrla za svet), bilo nastojaqem da senasladiw onim yime se nasla$uju oni i qihovi srodnici, onimwto predstavxa svetsko zadovoxstvo, tj. bogatstvom, znatnowçu,slavom, utehom. I najzad bi ti mogla i da otpadnew od voxe %e-nika svoga. Jer, sve sliyno On prekoreva u Jevan$exu , govoreçi:—Tewko vama, bogatima. Tewko vama koji se smejete. Tewko vama,sitima. Tewko vama kada o vama svi xudi dobro govore”. Zbog ye-ga ih prekoreva? Stoga wto su umrli duwom. A nevesta ùivotakakvo srodstvo moùe imati sa mrtvima? Kakav dodir moùe onaimati sa onima koji hode suprotnim putem? Put kojim oni idujeste prostran i wirok. I ukoliko se ne uzdrùe, poprimivwi inewto od tvoga, sasvim çe upasti u pogibao. A ti uskim vratimai tesnim putem ulaziw u ùivot (Mt.7,13). Uskim vratima, pak, itesnim putem ne moùe da hodi onaj ko se nadima slavom, pre-puwtajuçi se zadovoxstvima i obremequjuçi se bogatstvom iimaqima. Me$utim, sluwajuçi da je reyeni put ùivota wiroknemoj misliti da je i bez ùalosti, s obzirom da je pun mnogih itewkih skorbi. Wirokim i prostranim ga nazivaju stoga wto jemnogo onih koji idu qime i wto je svako od qih obloùen mnow-tvom prolaznih stvari. Tvoj je devstvenice, pak, put veoma te-san. Ni dvoje ne mogu zajedno da idu.

14. Zbog yega su mnoge od onih koje najpre behu zauzete sve-tom i izgubivwi muùeve i ostavwi same, napustile svet iz rev-nosti za nadsvetski nayin ùivota i powle tvojim putem kako bise udostojile istih venaca? Apostol Pavle zapoveda da sliynepowtujemo buduçi da su prixeùne na molitvi i moxeqima sanadom na Boga (1.Tim.3,5). Yak i ono wto je neprijatno na reyenomputu pruùa svojevrsnu utehu s obzirom da pomaùe sticaqe Car-stva nebeskog i postaje uzroynik spaseqa. Na suprotnom putu jei prijatno i neprijatno podjednako smrtonosno. Jer, kaùe se:%alost koja je po Bogu donosi pokajaqe za spaseqe, za koje se ne ka-je; a ùalost ovoga sveta donosi smrt (2.Kor.7,10). Stoga Gospodublaùava ono wto je suprotno svetskim dobrima, govoreçi: Bla-ùeni siromawni duhom, jer je qihovo Carstvo nebesko (Mt.5,3).Zbog yega je On rekavwi - blaùeni siromawni, dodao i - duhom?Da bi pokazao da je ublaùavaqa dostojno zapravo smireqe duwe.I telesno siromawtvo je blaùeno i vodi u Carstvo nebesko,premda treba da ga prati i duwevno smireqe, da je sa qim tesnosjediqeno i da predstavxa qegovo nayelo. Ublaùivwi, dakle,


siromawne duhom, Gospod je divno pokazao gde je koren i uzrokvidxivog siromawtva svetih, tj. u qihovom duhu. Primivwi usvoje nedro blagodat jevan$elske propovedi, duh iz sebe ispuwtaizvor siromawtva koji napaja svu zemxu (Post.2,6), tj. spoxawqegyoveka, yineçi ga rajem vrlina. I reyeno siromawtvo je dostojnoBoùijeg ublaùavaqa. Jer, neko moùe proizvoxno da bude oskudo-xubiv i niwt radi slave xudske. On, me$utim, nije siromawanduhom, veç licemer. Licemerje se ra$a od samomneqa, koje je su-protno siromawtvu duhom. Onaj ko ima skruwen i smiren duhsvakako mora da se raduje vidxivom siromawtvu i smirequ, s ob-zirom da se smatra nedostojnim slave, udobnosti, utehe i sliy-nog. Onoga ko sebe smatra nedostojnim svega reyenoga Bog ubla-ùava kao siromawnog. I on je zaista siromawan, ne zasluùujuçisvoje ime samo jednom polovinom. Svi sliyni sluwaju i sledeGospoda Isusa, Sina Boùijeg. Oni ga i podraùavaju, buduçi da jerekao: Nauyite se od mene; jer sam ja krotak i smiren srcem, i naçiçete pokoj duwama svojim (Mt.11,29). I qihovo je Carstvo nebesko,buduçi da su sunaslednici Hristovi.

15. Duwa je trodelna i sagledava se u tri sile: slovesnoj,sryanoj i ùelatexnoj. Svim silama ona je bolesna. I Hristos,qen Lekar, leyeqe poyiqe od posledqe, tj. od ùelatexne sile.Hrana gnevu (stvari sryane sile) jeste ùexa (stvar ùelatexnesile). Oboje, pak, pri r$avom usmerequ, hrane gordost uma (stvarslovesne sile). Stoga nikada neçew videti zdravu sryanu siluduwe pre leyeqa ùelatexne, ni zdravu mislenu silu pre leyeqaobe druge.

16. Ukoliko ispitaw, naçi çew da je prvi zli porod ùexepohlepa. %exe koje xudima pomaùu da sayuvaju i odrùe ùivotnisu poroyne. One su od mladih noktiju srasle sa nama. Srebro-xubxe, pak, newto kasnije prirasta uza sve wto postoji. Ono,dakle, svoje nayelo nema u prirodi, nego u proizvoxequ. SvetiPavle ga je sa pravom nazvao korenom svih zala (1.Tim.6,10). Na-vewçemo neka od zala koja pora$a: tvrdiyluk, sitniyavost, oti-maqe, kra$u i svaki vid lakomstva, koje je apostol nazvao drugimidolosluùeqem (Kol.3,5). Onom, pak, zlu koje samo ne pora$a, onodaje hranu i podrwku. Sve, naime, ono wto se ra$a od stvaroxub-xa jesu strasti duwe koja nema revnosti za vrline. Strasti kojezavise od proizvoxeqa lakwe se leye, negoli strasti koje imajunayelo u prirodi. Strasti koje pora$a srebroxubxe tewko savla-divim yini neverovaqe u Boùiji promisao. Onaj ko ne veruje upromisao nadom se opire na svoje bogatstvo. On yuje reyi Gospod-qe: Lakwe je kamili proçi kroz iglene uwi negoli bogatome uçi uCarstvo Boùije (Mt.19,24), ali Carstvu ne daje veliki znayaj(premda je nebesko i veyno), veç ùeli zemaxsko i prolazno bo-gatstvo. Ono, pak, yini veliku wtetu i kad se ne poseduje onome


ko ga ùeli, veç stoga wto ga ùeli. Jer, Pavle govori: A koji hoçeda se bogate, upadaju u iskuweqe i zamku $avolsku (1.Tim.6,9). I ka-da je prisutno, kada se ima u rukama i kod kuçe, ono pokazuje svo-ju niwtavnost okolnowçu da ga nerazumni, koje iskustvo ne opa-meçuje, ipak jow uvek ùele. Jer, nesretna strast ne dolazi od si-romawtva, nego pre siromawtvo (oseçaj bede) dolazi od qe. Onadolazi od bezumxa. Stoga je veoma pravedno po qemu i opwtiVladika svih, Hristos imenovao onoga koji je razruwio ùitnicesvoje i sagradio veçe (Lk.12,18). Jer, kako da nije bezuman onaj koradi stvari koje ne mogu da prinesu nikakvu suwtinsku korist(buduçi da niko ne ùivi od suviwka svoga - Lk.12,15), ostavxa onowto je najkorisnije.

17. Monah koji ima strast ne moùe da bude posluwan. Uko-liko joj uporno bude udovoxavao, on çe biti u velikoj opasnostida telom neizleyivo postrada. Giezije i Juda (iz Starog i NovogZaveta) jesu ubedxivi primeri. Kod jednog se pojavila guba kaoukazaqe na neizleyivost duwe, a drugome je, obesivwi se na krv-noj qivi, po sredini pukla i prosula se sva utroba (Dap.1,18).

18. Odricaqe od svega prethodi posluwnosti. Bez prvogani drugo ne moùe da sledi. Ono je osnovno nayelo monawkog ùi-vota. I kako bi onaj ko se najpre nije odrekao svakog sticaqa mo-gao da preduzme bilo kakav podvig reyenog ùivota? Neko çe re-çi: —Wta ne vaxa ukoliko je nesposoban za posluwnost? On moùeda tihuje, ùiveçi sam i predajuçi se molitvi”. Neka on yuje wtaje Gospod rekao: Jer, gde je blago vawe, onde çe biti i srce vawe (Mt.6,21). Kako çe se misleno pruùiti pred Onim koji sedi sa desnestrane Veliyanstva na visinama (Jev.1,3) onaj ko gomila skrivni-ce na zemxi? Kako çe naslediti Carstvo nebesko onaj komestrast pohlepe ne dozvoxava yak ni u umu da ga yisto drùi? Sto-ga je i reyeno: Blaùeni siromawni duhom, jer je qihovo Carstvonebesko (Mt.5,3).

Vidiw li koliko je strasti Gospod odsekao jednim bla-ùenstvom? Me$utim, pohlepa je samo prvi porod zle pohote. Onaima i drugi porod, koji jow viwe treba izbegavati, pa i treçi,ne maqe zao.

19. Wta je drugo? Slavoxubxe. Jer, rastuçi uzrastom, jowpre telesne xubavi i jow dok smo mladiçi, nas susreçe strastslavoxubxa, kao neki qen zli zayetak. Ja imam u vidu oblik sla-voxubxa koji se sastoji u ukrawavaqu tela i razmetaqu odeçom,wto oci nazivaju svetskom tawtinom. Druga vrsta tawtine su-sreçe se kod onih koji se odlikuju vrlinom i za sobom vuye samo-mneqe i licemerje, kojima neprijatex pokuwava da potkrade iraseje nawe duhovno bogatstvo.

20. Sve reyene strasti nalaze potpuno izleyeqe u oseçaqui xubavi prema gorqoj poyasti (uz sve smatraqe sebe nedostoj-


nim qe), u podnowequ poniùavaqa od xudi (uz smatraqe sebedostojnim qega), i u pretpostavxaqu slave Boùije slavi xud-skoj, po reyi proroka: Ne nama, Gospode, ne nama, nego imenu tvomedaj slavu (Ps.113,9). Wtaviwe, yak i ako uyini newto pohvalno,[yovek] treba Bogu da ga pripisuje i Qemu da blagodarno uznosislavu, a ne da je sebi prisvaja. On çe se radovati wto je na dardobio vrlinu, uopwte se ne prevaznoseçi qome, s obzirom daniwta svoje nema. Wtaviwe, on çe se smiravati, imajuçi dano-noçno svoje mislene oyi obraçene Bogu, psalamski govoreçi, kaooyi sluwkiqe u ruke gospo$e svoje (Ps.122,2), pazeçi da se, odvajaju-çi se u dobru od Onoga ko ga daje i yuva, ne bi survao u propastzla, kako obiyno postradaju sluge samomneqa i tawtine.

21. Izleyequ reyenih pomaùe udaxavaqe od opwteqa sadrugima, usamxeniyki ùivot i sedeqe u keliji sa svewçu o ne-moçi svog proizvoxeqa i smatraqem sebe nemoçnim za ùivot uzajednici sa drugima. Reyeno zapravo jeste siromawtvo duhom,koje Gospod ublaùava.

22. Ukoliko prizove u um sramotu koja obiyno prati strasttawtine, yovek çe se po svojim silama potruditi da je izbegne.Onaj, naime, ko od xudi traùi slavu, obiyno zbog dela radi qesusreçe bewyawçe. Onaj ko se stara o lepoti, ko visoko misli osebi zbog znatnosti predaka, zbog sjaja odeçe i sliynih stvari, usebi pokazuje detiqu nezrelost uma. Jer, sve reyeno je prah. Aima li wta niwtavnije od praha? Otuda ona kojoj ruho ne sluùisamo za pokrivaqe i grejaqe tela, nego i za pokazivaqe i gizda-qe ukrawavaqem i bojama, ne samo da pred prisutnima otkrivabesplodnost duwe, nego i bludnu bestidnost. Sliyni neka yujuOnoga ko govori: Eto, koji meke haxine nose po carskim su dvoro-vima (Mt.11,8). Me$utim, nawe ùivxeqe je na nebesima (Fil.3,20),govori sveti Pavle. Nemojmo dozvoliti da zbog mekote haxinabudemo zbayeni sa neba u watore kneza ovoga veka.

23. Sliyno stradaju i oni koji dobra dela yine radi slavexudske. Jer, iako su dobili udeo u nebeskom ùivotu, oni su, avaj,svoju slavu nastanili u prah (Ps.7,6), navukavwi na sebe Davidovukletvu. Qihova molitva ne ushodi na nebo i sva xubav pada do-le, ne buduçi obloùena krilima boùanstvene xubavi, koja nawazemaxska dela uzvodi gore. Oni, dakle, preduzimaju napor, aline stiyu nagradu. Me$utim, zawto ja uopwte govorim o neplod-nosti qihovih napora? Oni donose plod koji, me$utim, sayiqa-vaju - posramxeqe, nepostojanost pomisli, porobxenost i smete-nost misli. Psalam govori: Jer, Bog razasu kosti yovekougodnika;postidewe se, jer ih Bog satre (Ps.52,6).

24. Reyena strast je najtananija od svih. Stoga podviùnikne samo da treba da se yuva spajaqa [tj. razgovora] ili da beùi odslagaqa sa qom, nego i sam prilog [tj. pristupaqe] da veç smatra


slagaqem i da se yuva od qega. Postupajuçi yak i na reyeni na-yin, on çe jedva uspeti da predupredi brzinu pada. Ukoliko budepostupao na reyeni nayin, prilog mu yak moùe biti povod zaskruwenost. U suprotnom, on çe pripremiti mesto za gordost.Onaj, pak, ko qu primi postaje tewko urazumxiv, tj. nepoprav-xiv. Jer, ona je $avolski pad. Me$utim, i jow ranije, strast yove-kouga$aqa yini veliku wtetu onima koji je steknu s obzirom dai u odnosu na veru trpe brodolom, po reyi Gospoda koji kaùe: Ka-ko vi moùete verovati kada primate slavu jedan od drugoga, a sla-vu koja je od jedinoga Boga ne traùite (Jn.5,44). Wta imaw u slavixudskoj, o yoveye, ili boxe reçi, u praznoj reyi slave, koja ustvari nema ono wto imenuje, nego ga i uskraçuje. Pored drugihwteta, ona pora$a i zavist, koja je jednaka ubistvu, buduçi da be-we uzrok prvog ubistva, a potom i bogoubistva.

25. Da li je ona u bilo yemu korisna prirodi? Da li je po-drùava i hrani ili je leyi kad se povredi? Niko, naravno, new-to sliyno ne moùe reçi za qu. Naprotiv, onaj ko hoçe detaxnosve da ispita o qoj, svakako çe naçi da veçim delom predstavxasavetnicu za sramna dela. Propovednici neznaboùaykog uyeqatvrde da bez qe niwta dobro u ùivotu nije nastalo. Me$utim,mi koji nosimo ime Onoga ko je yovekoxubivo sobom pomazao na-wu prirodu, imamo drugo uyeqe. On sam gleda nawa dela. Gleda-juçi na Qega, Qime i za Qega yineçi sve najboxe, mi sve u Qe-govu slavu usmeravamo, uopwte nemajuçi u vidu uga$aqe xudima.Mi sledimo svetoga Pavla, vrhovnog tajnika naweg Zakonodavca,koji kaùe: Jer, kad bih jow xudima uga$ao, ne bih bio sluga Hristov(Gal.1,10).

26. Treçi porod duwe koja je bolesna pohotom jeste stoma-kouga$aqe, od koga dolazi svaka telesna neyistota. Zbog yega ganazivamo treçim i posledqim, buduçi da je smewteno u nawuprirodu od samog ra$aqa, jednako kao i prirodni pokreti koji seodnose na ra$aqe dece. Zbog yega mi na posledqe mesto stavxamotelesnu pohotu? Stoga wto ona pripada nawoj prirodi. Ono wtoje prirodno ujedno je i nevino, buduçi stvoreno blagim Bogom nakoriwçeqe za dobro. Prirodni pokreti ne ukazuju na bolest du-we. Bolesna je duwa onih koji ih zloupotrebxavaju. Grewnastrast, poyetak telesnih strasti, bolest duwe i slastoxubxe po-stoje kad mi staraqe za telo pretvaramo u pohotu (Rim.13,14).Oni dolaze spoxa, ali ih duwa usvaja i postaju deo qe. StogaGospod govori da iz srca izlaze zle, pomisli koje ga skrnave (Mt.

15,19-20). I pre Jevan$exa zakon govori: Pazi na sebe da skrivenarey u tvom srcu ne bi postala bezakoqe (Pon.15,9). Zle pomisli suiz duwe. Me$utim, one u duwu ulaze odozdo, kroz yula. One se za-drùavaju u predstavama o yulnim stvarima, koje se dovode u po-kret opet yulima, naroyito oyima, koje izdaleka mogu da privuku


ono wto sluùi oskrnavxequ. Oyigledno osvedoyeqe za reyenojeste nawa pramajka Eva. Ona je najpre videla da je [plod] dobar zagledaqe i krasan za poznaqe (Post.3,6), a potom se sloùila sa po-miwxu srca, kosnula i okusila zabraqeno drvo. Stoga smo dobrorekli da pobedi sramnih strasti prethodi prelewçenost lepo-tom stvari i lica preko oyiju. Otuda i otayka zapovest da negledamo na lepotu tu$ih tela, niti da se svojom nasla$ujemo.

27. Telesne strasti se zayiqu i stupaju u pokret od stras-nih pomisli. Stoga i leyeqe treba od qih da zapoyne. Onaj koùeli da ugasi poùar, ali plamen preseca pri vrhu, u stvari ne-çe uspeti u delu gaweqa. Ukoliko, pak, ukloni vewtastvo kojegori, poùar çe se odmah smaqiti i utihnuti. Sliyno je i sabludnom strawçu. Ukoliko se izvor pomisli ne isuwi iznutramolitvom i smireqem, veç se [yovek] samo postom i umrtvxeqemtela naoruùa protiv qih, u stvari çe se neuspewno truditi.Naprotiv, ukoliko se izvor osveti smireqem i molitvom, kaowto smo rekli, osveçeqe çe se preneti i na spoxawqe telo.Sliyno nas savetuje, meni se yini, i apostolska rey, koja nam za-poveda: Opawite bedra svoja istinom (Ef.6,14). I jedan od otacamudro ukazuje da çe se podbedrene i podstomayne strasti utiwa-ti ukoliko umozritexna sila ukroti pohotnu.

28. Neophodno je i umrtvxivaqe tela, i srazmerno uzdrùa-vaqe u jelu i piçu. Inaye çe telo postati neobuzdano i poyetida pritiska pomisli. Telesne strasti se najuspewnije leyeumrtvxivaqem tela, koje prati molitva i smireqe srca, tj. si-romawtvo duha, koje je ublaùio Gospod. Ukoliko, pak, neko hoçeda se obogati osveçeqem, bez koga niko neçe videti Gospoda (Jev.12,14), neka prebiva u svojoj keliji, umrtvxujuçi telo i sa smire-qem istrajavajuçi u molitvi. Jer, za onoga ko dobro prebiva uusamxenosti, kelija postaje pristaniwte zdravoumxa [tj. yisto-te]. Sve spoxawqe, naime, naroyito ono wto se dewava na trgo-vima i prazniynim wetqama, biva ispuqeno bludnim sastojci-ma, koji kroz sluh i vid proniyu u duwu monaha koji im se pri-bliùava, pogruùavajuçi ga u sramne pomisli i pokrete. Ovajgrewni svet se moùe nazvati i goruçim ogqem, koji one koji su uqemu yini svojim zapaxivim vewtastvom, svaku vrlinu u qimaobraçajuçi u pepeo. Ogaq koji ne opaxuje jednom se obreo u pus-tiqi (u kupini). Ti, pak, umesto u pustiqi, sedi u keliji, po si-lama se skrivajuçi dok ne pro$e vrelina strasti. Kada ona pro$eboravak na otvorenom vazduhu neçe wtetiti. I veç çew i ti bi-ti siromawna duhom, stekavwi gospodstvo nad strastima i budu-çi sjajno ublaùena od Onoga koji je rekao: Blaùeni siromawniduhom, jer je qihovo Carstvo nebesko (Mt.5,3).

29. I neçe li pravedno biti ublaùeni oni koji se uopwtene nadaju na bogatstvo, veç na Qega jedinoga, ùiveçi u smirequ


pred Qegovim licem? Osiromawimo i mi duhom, smiravajuçi se,umrtvxujuçi plot i zavolevwi oskudoxubxe, kako bi i nawe bi-lo Carstvo Boùije i kako bismo se udostojili dobre nade.

30. Smewtajuçi (izreke o blaùenstvima) na poyetak Je-van$exa, kao neki qegov saùetak, Gospod veç prvom izrekom (osiromawtvu duhom) obuhvata mnoge vrline, odsecajuçi mnogar$ava raspoloùeqa i izbacujuçi ih iz blaùenstva. U qoj posto-ji jow newto. Wta, zapravo? Ukazaqe na razna iskuweqa kojasmiravaju. Qih treba radosno da nosi onaj ko hoçe da doneseplod Odgajivayu duwa nawih. Rastiqe zimi treba da promrznekako bi donelo plod. I skorbi iskuweqa su neophodne radi naweduhovne plodnosti. Onaj ko hrabro ne podnese tewko breme isku-weqa koja ga susreçu neçe doneti ploda koji je dostojan nebeskihùitnica i skrivnica. Svaki revnitex savrwenstva prolazikroz preuzimaqe proizvoxnih i nevoxnih trudova i liwavaqada bi do qega dowao. Neka od qih dolaze spoxa, a neka nastaju ukuçi. Me$utim, proizvoxni su maqe blagotvorni nego oni kojidolaze spoxa, mimo nawe voxe. Xubav prema Bogu se najboxe is-pituje skorbima neproizvoxnih iskuweqa. Proizvoxna liwava-qa pripremaju duwu za podnoweqe neproizvoxnih. Jer, onaj koje pri prvima navikao da ni u wta rayuna ne ùivotne prijat-nosti i slavu, veç çe lako podnositi i druga. Siromawni duhompo samom duhu siromawtva ne samo da se ne smuçuje skorbima ko-je nailaze, veç se smatra dostojnim i veçih, s obzirom da ima po-trebu za najjayim lekarstvima pokajaqa. On ùivi danonoçnooyekujuçi svaku nevoxu, te svako iskuweqe prima kao newtowto mu pripada. On se raduje kada ona nailaze, smatrajuçi ihoyiwçeqem duwe. U qima se on predaje najskruwenijoj i najdej-stvenijoj molitvi, usled yega su zapravo izvor i zawtita qego-vog dobrog duwevnog nastrojeqa. Stoga on nema zlopamçeqe pre-ma onima koji su ga uveli u iskuweqe, veç im ukazuje blagodar-nost i moli se za qih kao za dobrotvore. Stoga i sam ne samo dadobija oprowtaj uyiqenih grehova, po obeçaqu Spasitexa, veçse udostojava i blagoslova Boùijeg i Carstva nebeskog, buduçiublaùavan Gospodom radi qegove dugotrpexivosti u duhu smi-reqa.

31. Pored onih koji su stekli neotu$ivo bogatstvo siro-mawtva u duhu, Jedini Blaùeni kao priyesnike svog blaùenstvaobjavxuje i one koji playu, govoreçi: Blaùeni koji playu, jer çe seutewiti (Mt.5,4). Zbog yega je Hristos Gospod tesno povezao playsa siromawtvom? Stoga wto se on nikada ne razdvaja od qega.Me$utim, apostol govori da ùalost pri svetskom siromawtvudonosi smrt duwi, a ùalost pri siromawtvu po Bogu donosi po-kajaqe za spaseqe, za koje se ne kaje (2.Kor.7,10). Wtaviwe, za nepro-izvoxnim siromawtvom sledi neproizvoxni play, a za voxnom -


voxni. Dakle, play koji se ublaùava vezuje se sa siromawtvom poBogu. Podrazumeva se da on biva radi qega, od qega kao od uzrokau svemu zaviseçi. Jedino u vezi sa qim on je duhovan i voxan.Me$utim, pogledajmo kako blaùeno siromawtvo ra$a blaùeniplay.

32. Mi smo newto ranije ukazali na yetiri vida duhovnogsiromawtva - u razmiwxaqu, u drùaqu tela, u ùivotnom staqui u iskuweqima u snu. Sluwajuçi, me$utim, qihovo odvojeno iz-lagaqe neka niko ne pomisli da su oni i u stvarnosti odvojeni.Jer, oni se obiyno svi zajedno projavxuju. Svi su oni deo jednogblaùenstva, koje ujedno pokazuje da im je koren i istoynik u na-wem duhu. Primajuçi u svoju unutrawqost blagodat Jevan$exa ,on iz sebe, kao wto je reyeno, puwta izvor siromawtva koji na-paja yitavu nawu zemxu, tj. naweg spoxawqeg yoveka, yineçi garajem vrlina.

33. Od svakog od yetiri vida siromawtva ra$a se posebanplay, sa odgovarajuçom utehom. Od siromawtva u drùaqu tela sasmireqem (koje sayiqava glad, ùe$, bdeqe i uopwte svako liwa-vaqe i umrtvxivaqe tela, te strogo yuvaqe yula) ra$a se se nesamo play (ùalost, tugovaqe), nego i suze. Od uhraqenosti i sve-strane zadovoxenosti tela ra$a se neosetxivost, ogrubelost iùestokost srca. Od uzdrùaqa i oskudne hrane, pak, ra$a se skru-wenost srca i umileqe, kojima se uniwtava svaka goryina od te-lesnih liwavaqa i stiye tiha sladost u ùivotu sa qima. Bezskruwenosti srca je nemoguçe, kaùu, da se izbavimo od grehov-nih oseçaqa. Srce, pak, do skruwenosti dovodi trojako uzdrùa-qe: u snu, u hrani i u telesnom odmoru. Kroz srdaynu skruwenostse oslobodivwi sliynih oseçaqa i qihove goryine, duwa popri-ma duhovnu utehu. Zbog qe Gospod i naziva blaùenima one kojiplayu. Sveti Jovan, koji nam je izloùio duhovnu lestvicu, govo-ri: —%e$ i bdeqe skruwavaju srce. Skruweno srce ispuwta suze.Onaj ko ispita reyeno zasmejaçe se, blaùenim smehom (Lk.6,21) seutewivwi, kao wto je obeçao Gospod” (Lestvica, Slovo 6). Od bogo-ugodnog telesnog siromawtva se, dakle, ra$a play, koji blaùenotewi one koji su ga stekli. Kako, pak, on nastaje od samouniùa-vajuçeg razmiwxaqa i boùanstvenog smireqa u dubini duwe?

34. Sa smireqem duwe svagda saprebiva samouniùeqe.Ono se u poyetku dovodi do silnog napregnuça strahom od veynihmuka, stavxajuçi pred oyi strawno saprebivaqe u jednom muyi-liwtu sa neprijatexima. Qemu se dodaje i strah od pomisli dasu muke neizrecive i da nema reyi kojima bi se iskazale. Uùasdodaje i [misao o qihovoj] beskonaynosti. Vrelina, hladnoça, tama,ogaq, uze, strawiliwta, ujedaqe neuspavxivih crva - sve se sa-bira u jednu kaznu. Ipak, svime reyenim se jow uvek ne stiyepredstava o yitavom tadawqem uùasu, sudeçi po reyenome o su-


protnom staqu: I wto u srce yoveku ne do$e (1.Kor.2,9). I kako çesamo biti beskoristan i neutewan play koji nema kraja! Ovde sekod onih koji grewe Bogu od poznaqa vlastitih sagreweqa po-kreçe play koji je smekwan nadom na pomilovaqe. Onamo, pak,kod izobliyenih i osu$enih, pri oduzimaqu svake dobre nade ipri oyajaqu zbog nemoguçnosti spaseqa, nevoxno prekorevaqe iugrizi savesti zapravo playem bezmerno uveliyavaju predstojeçumuku. I sada play, i uvek play. I svest o neprestanosti qegovojra$a novi play. I tama çe na tamu nailaziti, i plamen na pla-men, bez ikakve prohlade. I sve obuhvata beskonayan bezdan oya-jaqa.

35. Sada je play dragocen. Na qega obraça paùqu sam Bog,koji je siwao do nas svojom posetom i koji je onima koji playuobeçao utehu, s obzirom da sam jeste i naziva se Utewitex. Jesili video play koji izlazi i smirene duwe i donosi utehu? Uosta-lom, samouniùeqe i samo po sebi, kao neko misleno tocilo zaumni deo duwe, tewko pritiska i skruwava, istiskujuçi spaso-nosno vino koje veseli srce naweg unutrawqeg yoveka. Vino jes-te skruweno umileqe koje playem uniwtava strasti i duwu is-puqava blaùenom radowçu, izbavxajuçi je od xutog tereta. Sto-ga su blaùeni koji playu, jer çe se utewiti [Mt.5,4].

36. Oni su blaùeni zbog oskudoxubxa, ili zbog siromaw-tva u posedovaqu, ukoliko je praçeno sa siromawtvom duha. Jer,jedino je u reyenom sluyaju ono bogougodno. Yuj i razumno obratipaùqu kako od reyenog siromawtva dolazi play i uteha, koja uqemu postoji. Ostavivwi sve i odrekavwi se zlata i srebra isvakog imaqa, odbacivwi sve ili razdavwi po zapovesti i odvo-jivwi duwu od brige o reyenom, yovek joj daje moguçnost da se ob-rati brizi o samoj sebi, buduçi da je slobodna od ùivotnih dela,koja je spoxa rasejavaju. Odvojivwi se od svega yulnog i podig-nuvwi se iz utopxenosti u brigu o reyenome, um poyiqe da gledasvog unutrawqeg yoveka. I ugledavwi qegovo lice do odvratnos-ti uprxano od lutaqa po doqem, on ponajpre ùuri da ga umijeplayem. Potom, po skidaqu sa qega ruùnog pokrova (buduçi da seduwa viwe ne rasejava stvarima koje je nisu dostojne), on bezsmuçeqa ulazi u duwine unutrawqe skrivnice, gde se tajno mo-li Ocu. I On mu pre svega daje mir pomisli kao gotovo smesti-liwte za blagodatne darove, te ujedno i savrweno smireqe, tj.roditexku i yuvarku svake vrline. I ne radi se o smirequ kojese sastoji od lakih za sve smirenih reyi i drùaqa, veç o smire-qu koje posvedoyuje blagi Boùanstveni Duh i koje izgra$uje Duhkoji se obnavxa u utrobama nawim (Ps.50,12). U qima (miru i smi-requ), kao u yvrsto ogra$enom mislenom raju, niyu svakovrsna dr-veta istinskih vrlina, usred kojih se podiùe carska svewtenaodaja xubavi, dok u predverju cveta neoduzimxiva neizreciva


radost, kao zayetak buduçeg veka. Jer, oskudoxubxe je majka bez-briùnosti, bezbriùnost - paùqe i molitve, paùqa i molitva -playa i suza, dok play i suze, pak, izgla$uju sve preduzimano (tj.ranije grehe). Po qihovom izgla$equ se veç lako hodi putem vr-lina, s obzirom da se odstraquju sve smetqe i da savest postajebesprekorna. Iz svega reyenog se toyi radost i blaùeni duwev-ni smeh. I gorke suze se pretvaraju u sladost. I slatke su grlu…reyi Boùije, veçma od meda [i saça] ustima [yovekovim] (Ps.118,103).U molitvi se prozba pretvara u blagodareqe, a pouyavaqe u sve-doyanstvima Boùijim postaje radost srca sa nepostidnom na-dom. I opituje se ono wto saopwtava Psalam: Okusite i viditeda je dobar Gospod (Ps.33,8), tj. vesexe pravednih, radost uvre$e-nih, uteha poniùenih i uspokojeqe onih koji playu Boga radi.

37. Me$utim, rasprostrimo daxe rey nawu, verujuçi onomewto su govorili oci nawi i druge u reyeno ube$ujuçi, po reyiapostola iz pisanoga: Verovah, zato govorih; i mi verujemo, zato igovorimo (Ps.115,1; 2.Kor.4,13). Iz nas treba da bude prognana svakastrast, koja se gnezdi unutra i da se um, kao wto je reyeno, vratisebi i drugim duwevnim silama, vrweqem vrlina ukrasujuçi du-wu. Prostiruçi se ka savrwenome i sve delatna dodajuçi usho$e-qa, on se sve viwe omiva uz Boùiju pomoç i veç ne samo wto od-bija r$avo, nego uopwte sve dolazeçe izgoni napoxe, yak i uko-liko pripada dobrom udelu. Uzdigavwi se iznad svega mislenogi svih nemawtareçih pomisli o qemu, on sve po xubavi i iz xu-bavi prema Bogu ostavxa, kao gluv… i kao nem (Ps.37,14) stojeçipred Qim. I viwe niwta spoxawqe ne udara u vrata uma stogawto blagodat drùi unutrawqost u najboxem ustrojstvu i obasja-va je neizrecivom predivnom svetlowçu, usavrwavajuçi unu-trawqeg yoveka. I kad na reyeni nayin Dan… osvane i Danicase… rodi u srcima nawim (2.Pt.1,19), po proroykoj reyi, istinskiyovek izlazi… na istinsko delo svoje (Ps.103,23). Koristeçi sesvetlowçu, on se laça puta kojim se peqe na veyne gore, postaju-çi u qoj gledalac nadsvetskih stvari.

38. Stoga boùanstveni Nil kaùe: —Pravo staqe uma jestemislena visina, sliyna nebeskoj boji, koju za vreme molitve po-seçuje svetlost Svete Trojice”. I opet: —Ukoliko neko hoçe davidi um u pravim staqu, neka se isprazni od svih pomisli. Iugledaçe ga sliynog safiru ili nebeskoj boji. Me$utim, newtosliyno se ne moùe bez bestrawça. Jer, neophodna je Boùija po-moç i izlivaqe Qegove Boùanstvene svetlosti”. I sveti Dija-doh govori: —Sveta blagodat kroz krwteqe nam daje dva dobra, odkojih jedno bezmerno prevazilazi drugo: najpre nas obnavxa u vo-di da bi zasijalo ono wto je u nama po obrazu Boùijem, izgla$uju-çi svaku grehovnu neyistotu u nama, a zatim u nama poyiqe dadejstvuje zajedno sa nama. Dakle, powto um poyne punim yulom da


okuwa blagost Svetoga Duha, mi treba da znamo da blagodat poyi-qe da u nama na onome wto po obrazu izobraùava ono wto je popodobiju. Yulo, dakle, pokazuje da se obrazujemo u podobije. Savr-wenstvo, pak, podobija mi çemo poznati u prosveçequ”. I opet:—Duhovnu xubav niko ne moùe steçi ukoliko se uz puno osvedoye-qe nije prosvetio Duhom Svetim. Ukoliko kroz boùanstvenoprosveçeqe savrweno ne primi ono wto je po podobiju, um neçepostati priyesnik savrwene xubavi, makar imao sve druge vrli-ne”. Sliyno govori i sveti Isaak: —Oblagodaçeni um za vrememolitve vidi svoju yistotu, koja je sliyna nebeskoj boji. Qu su istarci Izraixa nazivali mestom Boùijim, ugledavwi ga na go-ri”. I opet: —Postoji yistota uma u kojoj, za vreme molitve, pro-sijava svetlost Svete Trojice. Udostojen reyene svetlosti, um itelu, koje je sjediqeno sa qim, saopwtava mnoge znakove Boùan-ske krasote. Stojeçi izme$u Boùanske blagodati i debxine tela,um mu saopwtava silu za ono za wto samo nema sile. Otuda i bo-goobrazna i neizreciva vrlinska nastrojenost, nepokretna ilitewko pokretna na zlo”.

39. Eto do kakve visine uzvodi blaùeni play smirene sr-cem i siromawne duhom. Reçi çemo o qemu jow newto. On pratii sve oblike neproizvoxnog ili svetskog siromawtva. Jer, kakoda se ne ùalosti onaj ko je oskudan u novcu, ko nevoxno gladuje,ko je obremeqen naporima i poniùavan? Me$utim, qegov play jeneutewan sve dok traje beda, naroyito ukoliko u trpxequ nemaistinsko poznaqe. Jer, on yulne slasti i goryine ne potyiqavarazumu, veç im se sam potyiqava, te ih, zloupotrebxavajuçi pre-vrtxivost uma, uveliyava preko potrebe ne samo bez koristi,veç i na veliku wtetu za duwu. On sebe, pak, izlaùe javnom izo-bliyequ s obzirom da ne veruje snaùno Jevan$exu Boùijem, pro-rocima koji su mu prethodili i uyenicima koji su sledili zaqim. Jer, oni su poslani da blagoveste neoskudno bogatstvo kojese stiye kroz siromawtvo, utehu bez tuge - kroz liwavaqa, izbav-xeqe od veynog muyeqa i skorbi (pripremxenih za one koji suzavoleli ovdawqi raspuwten ùivot i koji nisu hteli da uskimvratima i tesnim putem pro$u u ùivot) - kroz trpxeqe nadola-zeçih iskuweqa. Dobro je rekao apostol Pavle da ùalost ovogasveta donosi smrt (2.Kor.7,10). Istinski ùivot duwe jeste Bo-ùanstvena svetlost koja dolazi od playa po Bogu, kao wto su rek-li oci. Smrt, pak, duwe jeste lukavi mrak koji na qu dolazi odùalosti ovoga sveta. O qemu sveti Vasilije Veliki govori:—Greh, koji svoje biçe dobija oskudevaqem dobra, nepravdom obra-zuje misleni mrak”. I boùanstveni Marko govori: —Kako çe onajko je obuzet zlim pomislima, videti greh koji je skriven ispodqih? Greh predstavxa mrak i maglu duwe, koja kroz zle pomisli,reyi i dela nailazi na qu. Ne ugledavwi opwti greh, kada çe se


on pomoliti zbog qega i oyistiti? Onaj, pak, ko se ne oyisti, ka-ko çe naçi mesto yiste prirode? Ne nawavwi ga, kako çe ugleda-ti unutrawqe obitaliwte Hristovo”.

40. Postojanom molitvom, dakle, treba iskati reyeno obi-taliwte. Qega ne treba samo steçi, veç i oyuvati. Jer, ima onihkoji su ga stekli, a potom izgubili. Golo poznaqe o qemu ilisluyajno iskustvo imaju moùda i oni koji su spori na uyeqe imladi. Postojano, pak, delaqe sa trpxeqem nemaju yak ni svi po-boùni i mnogoiskusni starci. Sa reyenim se slaùe i nebeskiMakarije (po poznaqu) i yitava skupina prepodobnih.

41. Navedeni mrak svoje postojaqe dobija od svih pregre-weqa. Ukoliko ispitaw i ùalost ovoga sveta, naçi çew da sera$a i podrùava od svih strasti. Ona nosi obraz i kao zayetak,predverje ili zalog buduçeg beskrajnog playa, koji çe doçi naone koji nisu hteli da izaberu play koji ublaùava Gospod, kojine samo wto ovde donosi utehu (sluùeçi ujedno kao zalog veyneradosti), veç i vrlinu uyvrwçuje, yineçi da duwa postane ne-prekloqiva na r$avo. Jer, ukoliko onaj ko je osiromawio, smiriose i unizio po Bogu, napredujuçi ka boxem, ujedno ne stekne iplay, ostaçe kolebiv, te çe se miwxu vraçati na ono wto jeostavio i ùeleti ono wto je odbacio, praveçi od sebe prestup-nika. Ukoliko, pak, ostaje postojan u raspoloùequ prema blaùe-nom siromawtvu i, pazeçi na qega, u sebe smesti play, on çe bi-ti nepokolebiv u odnosu na ono wto je ostavio, ne skreçuçi zloka onome od yega je ranije, yineçi dobro, beùao. Apostol govori:Jer, ùalost koja je po Bogu donosi pokajaqe za spaseqe, za koje se nekaje (2.Kor.7,10). Stoga neko i od otaca govori: —Play yini i yuva[yoveka]”. Plod playa nije samo [okolnost] da yovek skoro postaje ne-pokolebiv u odnosu na zlo, tewko se vraçajuçi na ranije grehe,veç i [okolnost] da yini da gresi kao da nisu ni postojali. Jer, bu-duçi da yovek u poyetku playe zbog qih, Bog ih smatra nevox-nim. Ono, pak, wto je nevoxno, ne urayunava se u krivicu. Onajko playe zbog bede svedoyi da je neproizvoxno [trpi], usled yegazajedno sa onima koji koji hoçe da se bogate, ili koji su se oboga-tili, upada u… zamku $avoxu (1.Tim.6,9). I ukoliko ne poùuri dapobegne iz reyenih zamki, on çe sam sebe poslati u veyne muke.Onome, pak, ko je sagrewio pred Bogom, ali se pokajao i u playuzbog grehova provodi svoje dane, po pravdi çe gresi biti urayu-nati u neproizvoxne [nehotimiyne]. I on çe, zajedno sa onima kojinisu sagrewili sliyno qemu, bez sablazni (za qih) hoditi pu-tem koji vodi u ùivot veyni.

42. Eto ploda napornog playa, sa kojim se sjediquje strahBoùiji. Pruùajuçi se napred, on se divno sjediquje sa xubavxuBoùijom i donosi najsla$i i svewteni plod utehe po blagostiUtewitexa. Reyeni plod okuwa onaj kome je play postao osobi-


na. On je za one koji ga nisu okusili newto neyuveno i neizre-civo. Sladost meda niko jasno ne moùe da izrazi reyima onimakoji ga nisu okusili. Ni sladost radosti i blagodati koja je odBoga niko ne moùe da se objasni onima koji ih nisu iskusili.

43. Poyetak playa jeste izvesno iskaqe zaruka Boùijih,koje izgledaju nedostiùne. Jer, pri silnoj ùexi, oni koji ùelezaruke izriyu izvesne predzaruyne reyi, predajuçi se playu.Oni razdiru srce pred %enikom i prizivaju ga sa ridaqem. Krajplaya je savrweno brayno spajaqe u yistoti. Stoga je Pavle na-zvao velikom tajnom sjediqeqe supruùnika u jedno telo, govore-çi: A ja govorim o Hristu i o Crkvi (Ef.5,32). Oni postaju jedno te-lo. Sliyno i [xudi] Boùiji postaju jedan duh sa Bogom, kao wto jenegde isti apostol rekao: A ko se sjedini sa Gospodom, jedan je duh sQime (1.Kor.6,17). Gde su oni koji govore da blagodat koja obitavau svetima jeste newto tvarno? Neka oni znaju da izriyu hulu nasamog Duha, kome sveti postaju priyesnici.

44. Da bismo objasnili ono wto govorimo navewçemo idrugi, jow izrazitiji primer. Poyetak playa je sliyan povratkubludnog sina. On svog delatexa ispuqava stidom i nagoni da go-vori iste reyi: Oye, sagrewih nebu i tebi, i viwe nisam dostojannazvati se sinom tvojim (Lk.15,21). Qegov, pak, kraj je sliyan su-sretu i zagrxaju nebeskog Oca. Udostojivwi ih se po bogatstvuneizrecive wtedrosti, sin se ispuqava radowçu i smelowçu, teprima i daje celiv, ulazi u dom zajedno sa Ocem i obeduje saQim, oseçajuçi nebesku radost.

45. Do$ite sa blaùenim siromawtvom duha i pripadnimoQemu i playimo pred Gospodom Bogom nawim (Ps.94,6), kako bismoomili ranije grehe, uyinivwi sebe nepokretnima na zlo, udosto-jivwi se priyewça Duha Utewitexa i ostajuçi Qime utewava-ni. Qemu neka je slava sa Bespoyetnim Ocem i JedinorodnimSinom sada i uvek i u vekove vekova. Amin.


DESETOSLOV HRIW+ANSKOG ZAKONA

1. Gospod Bog tvoj je jedan (Pon.6,4) u Ocu i Sinu i SvetomeDuhu poznat: u Ocu nero$enom, u Sinu ro$enom bezvremeno i be-strasno kao Slovu, koje se, pomazavwi sobom ono wto je od nasprimio, imenovalo Hristom i u Duhu Svetom, tako$e iz Oca,premda ne ro$enom, nego ishodeçem. On je jedini Bog i istinitiBog u Tri Ipostasi, jedan Gospod po prirodi, voxi, slavi, dej-stvu i svim svojstvima Boùanstva nerazdexivi.

2. Qega jedinoga xubi i Qemu jedinome posluùi svom pomiw-xu svojom, svim srcem svojim, svom snagom svojom i neka Qegove reyii Qegove zapovesti budu u srcu tvome kako bi ih yinio, pouyavaose u qima, govorio o qima sedeçi u domu, iduçi putem i leùuçi iustajuçi (Pon.10,12). Svagda se seçaj Gospoda Boga tvoga i Qega je-dinog se boj. Nikada ga ne zaboravxaj, niti zapovesti Qegove. IOn çe ti dati silu da tvoriw voxu Qegovu. Jer, On od tebe tra-ùi jedino da ga se bojiw, da ga xubiw i da hodiw po svim putevimaQegovim (Pon.10,12).

3. On je hvala tvoja, On je i Bog tvoj. Nemoj se bez mere di-viti bestrawçu i nevidxivosti nadsvetskih an$ela, niti kraj-qem lukavstvu sila koje su otpale odande, qihovoj podmuklostii zlobnosti, [te nameri] da nas varaju. Nemoj se usuditi da pomis-liw da oni imaju newto ravno Bogu. Nemoj se zagledati u veli-yinu neba i mnogoobraznost qegovog kretaqa, ni na bxesak sun-ca, ni na svetlost meseca, ni na sijaqe drugih zvezda, na prigod-nost vazduha za disaqe i na veliku korist mora i zemxe. Boj seda newto iz reyenog sebi uyiniw bogom. Jer, Qemu sve sluùikao Qegova tvorevina, Qegovom reyju iz nebiça u biçe prizva-na. Jer, On reye, i postadowe; On zapovedi, i sazdawe se (Ps.32,9).

4. Qega jedinoga slavi, Qemu se jedinome prilepxuj xu-bavxu, Qemu se kaj danonoçno zbog voxnih i nevoxnih grehovasvojih. Jer, On je milosrdan… i milostiv, dugotrpexiv i mnogo-milostiv (Ps.85,15), veyni Dobroyinitex, koji je obeçao da darujebeskrajno Carstvo nebesko, bezbriùan i besmrtan ùivot, svet-lost neveyerqu na sladost onima koji ga powtuju i xube, koji muse poklaqaju i yuvaju Qegove zapovesti. Me$utim, On je i Bogrevnitex, Sudija pravedni i strawni Osvetnik, koji uzvraçaonima koji ga ne powtuju, koji mu se ne pokoravaju i koji ostav-xaju Qegove zapovesti. On je pripremio muku veynu, tamu naj-krajqu, wkrgut zuba, neuspavxivog crva prvom lukavom odstup-


niku i onima koje je prelestio i koji ga slede, ostavivwi svogTvorca delima, reyima i pomislima.

5. Nemoj graditi sebi nikakvog lika ni od onoga wto je gorena nebu, ni dole na zemxi, ni u vodi ispod zemxe kako bi mu sluùioi klaqao se kao Bogu (Izl.20,4). Jer, sve je tvorevina jedinoga Bo-ga koji je, u posledqe vekove iz devstvene utrobe primio telo, ja-vio se na zemxi i poùiveo sa xudima. Postradavwi radi spase-qa xudi, umrevwi i vaskrsavwi, On se uzneo na nebo sa telom iseo sa desne strane veliyanstva na visinama. Sa telom çe Onopet doçi da sudi ùivima i mrtvima. Stoga iz xubavi nayiniikonu Onoga ko se radi nas oyoveyio, te se preko qe seçaj na Qe-ga, preko qe mu se poklaqaj, preko qe uzvodi um svoj ka telu Spa-sitexa, dostojnom pokloqeqa, koje sedi u slavi sa desne straneOca na nebesima. Na isti nayin sayini i ikone svetih i po-klaqaj im se, premda ne kao bogovima, wto je zabraqeno, nego ra-di svedoyanstva tvog opwteqa sa qima, xubavi i powtovaqaprema qima. Svoj um uzvodi ka qima preko ikona, kao wto je iMojsije nayinio ikone heruvima i postavio ih u Svetiqu nadSvetiqama. Najzad, i sama Svetiqa nad Svetiqama bewe obraznadnebeskih stvari. I Svetiqa je nosila obraz celog sveta. Moj-sije ju je nazvao Svetiqom ne da bi slavio tvar, nego Boga koji jestvorio svet. Ni ti nemoj smatrati bogovima ikone Gospoda Isu-sa Hrista i svetih, nego se preko qih poklaqaj Onome koji nas jepo obrazu svome spoyetka stvorio. Potom je On, po svom neizre-civom yovekoxubxu, blagoizvoleo i sam da primi naw obraz, pokome je i postao opisiv.

6. Poklaqaj se ne samo ikoni Hrista Gospoda, nego i obra-zu Qegovog Krsta, koji je znameqe Qegove pobede nad $avolom inad yitavom vojskom protivniykih sila. Stoga oni i trepte ibeùe kada ga vide izobraùenog. I pre pojave prvoobraza, on jebio visoko proslavxen kod proroka, projavxujuçi velika i divnayuda. I pri drugom dolasku Gospoda Isusa Hrista, koji çe doçida sudi ùivima i mrtvima, Krst (na kome se raspeo) çe içi predQim kao strawno i veliko znameqe Qegove sile i slave. Ti gaslavi sada kako bi tada sa smelowçu mogao da pogledaw na qegai da bi se proslavio zajedno sa qim. Jednako se poklaqaj i iko-nama svetih, s obzirom da su se saraspeli Hristu, na svom licuizobraùavajuçi krst i priseçajuçi se qihovog stvarnog uyewçau stradaqima Hristovim. Podjednako powtuj i grobnice svetihi ostatke qihovih mowtiju, buduçi da od qih nije odstupilablagodat Boùija kao wto od pokloqeqa dostojnog tela Hristovognije odstupalo Boùanstvo u vreme Qegove ùivotvorne smrti.Yineçi reyeno i proslavxajuçi one koji su proslavili Boga ikoji su se kroz dela pokazali savrweni u xubavi Boùijoj, i tebe


çe zajedno sa qima Bog proslaviti, te çew pevati sa Davidom: Ameni su veoma ceqeni prijatexi tvoji, Boùe (Ps.138,17).

7. Nemoj uzimati imena Gospoda Boga svoga uzalud (Izl.10,7),laùno se kuneçi i zakliquçi radi neyeg zemaxskog ili iz stra-ha xudskog ili iz stida ili radi sopstvene koristi. Krivoklet-niwtvo jeste odricaqe od Boga. Stoga nemoj ùuriti da se zakli-qew, veç na svaki nayin izbegavaj zakletve. Plawi se da prekoqe ne upadnew u krivokletniwtvo, koje otu$uje od Boga i [yove-ka] ubraja u bezakonike. Naprotiv, budi istinit u svim reyimasvojim, yime çew im pruùiti tvrdoçu zakletve. Moùda çe senekada desiti da se bez velike potrebe veùew zakletvom. Upus-ti se u reyeno samo ukoliko se radi o neyem wto je saobrazno saboùanstvenim zakonom, s obzirom da çew postupiti po zakonu.Ipak, krivicu wto si nesmotreno postupio oyisti milostiqom,molitvom, playem i zlopaçeqem tela, umilostivxujuçi Hrista,koji je rekao: Ne kunite se nikako (Mt.5,34). Ukoliko se, pak, radio neyem bezakonom, pazi da zbog (nerazumne) zakletve ne pre$ewi na bezakono delo, kako ne bi bio sudeonik prorokoubice Iroda.Ostavivwi, pak, bezakonu zakletvu bez ispuqeqa, ti potom nasebe naloùi zakon da se ne kunew i zakliqew bez razbora, ùure-çi da umilostiviw Boga jow bolnije se koristeçi navedenim le-karstvima.

8. Jedan dan u sedmici (koji se naziva Gospodqim stogawto je posveçen Gospodu, koji je u qemu vaskrsao iz mrtvih ipruùio preduvereqe i predukazaqe na opwte vaskrseqe svih)svetkuj (Izl.20,10-11) i nemoj obavxati nikakvo svakodnevno deloizuzev neophodnog. Svima koji su pod tobom i sa tobom pruùi od-mor kako bi zajedno sa tobom slavili Onoga koji nas je stekaosvojom smrçu i koji je nawu prirodu savaskrsao u svom Vaskrse-qu. Seçaj se buduçeg veka i pouyavaj se u svim zapovestima i na-redbama Gospodqim. Ispituj samoga sebe da li si prestupio ilizapostavio newto i ispravi se u svemu. Reyenog dana poseçujhram Boùiji i budi na svim sluùbama crkvenim. Priyewçuj seSvetim Telom i Krvxu Hristovom i polaùi poyetak ispravnogùivota. Obnavxaj se i pripremaj za primaqe buduçih dobara.Radi qih se zemaxskim dobrima nemoj koristiti na zlo, wtouostalom vaùi i za ostale dane. Da bi bio uz Boga u dan Gospod-qi, ostavxaj sve osim onoga wto je neophodno, tj. bez yega se nemoùe ùiveti. Imajuçi, dakle, Boga kao mesto svog pribegavaqa,ti neçew prestupati zapovesti, nego çew izbeçi raspaxivaqeogqa strasti i breme greha. I ti çew svetkovati dan subotni [tj.dan odmora], subotujuçi kroz izbegavaqe zla. Sa danom Gospodqimupodobxavaj i velike ustanovxene praznike, sliyno postupajuçii od istog se uzdrùavajuçi.


9. Powtuj oca svoga i majku (Izl.20,12), s obzirom da te jepreko qih Bog uveo u ùivot. Posle Boga, oni su vinovnici tvogpostojaqa. Stoga ih i ti posle Boga powtuj i xubi, ukoliko jexubav prema qima u skladu sa xubavxu prema Bogu. Ukoliko, pak,nije, udaxi se od qih. Ukoliko ti budu prepreka, naroyito ustvarima istinske i spasonosne vere (kao nepravoslavni), ti ihne samo napusti, veç ih se i odrekni, kao uostalom i svih drugihsliynih. Jer, Hristos Gospod je rekao: Ako neko do$e meni i ne mr-zi oca svoga, i mater, i ùenu, i decu, i braçu, i sestre, pa i duwusvoju, ne moùe biti moj uyenik. I ko ne nosi krsta svoga i za mnomne ide, ne moùe biti moj uyenik (Lk.14,26-27). Eto kako se treba od-nositi prema telesnim oyevima, prijatexima i braçi koji ome-taju spaseqe. One, pak, koji su jednoverni i ne ometaju spaseqetreba powtovati i voleti.

10. Ukoliko treba da powtujemo telesne oyeve, utolikopre treba da powtujemo i volimo oyeve koji su nas rodili po du-hu. Jer, oni su tvoje biçe pretvorili u blagobiçe, saopwtili tisvetlost poznaqa, nauyili te da oyigledno budew u istini, pre-porodili te baqom preporoda, poloùili u tebe nadu na vaskrse-qe i besmrtnost, na beskrajno Carstvo i nasle$e i od nedostoj-nog te uyinili dostojnim veynih dobara, iz zemaxskog - nebes-kim, iz vremenskog - veynim, sinom i uyenikom ne yoveka, negoBogoyoveka Isusa Hrista, koji ti je dao duh usinovxeqa, kao wtoje sam rekao: I ocem svojim ne zovite nikoga na zemxi; jer je u vasjedan Otac, koji je na nebesima. Niti se zovite nastavnici; jer je uvas jedan Nastavnik, Hristos (Mt.23,9-10). Ti treba svojim duhov-nim ocima da ukazujew svaku yast i xubav, s obzirom da se yastkoja im se ukazuje uznosi ka Hristu Gospodu i Duhu Svetome, ko-jim primiste Duha usinovxeqa (Rim.8,15) i ka Ocu nebeskome, odkoga svako oyinstvo na nebesima i na zemxi ima svoje ime (Ef.3,15).Postaraj se da za yitav ùivot imaw duhovnog oca i da mu otkri-vaw svaki greh i svaku pomisao, te da dobijaw otpuwteqe i le-karstvo. Jer, qima je dato da svezuju i razdrewuju duwe. Sve wtooni sveùu na zemxu biçe svezano na nebesima, i sve wto razdre-we na zemxi biçe razdreweno na nebesima (Mt.18,18). Reyenublagodat i vlast oni su dobili od Hrista. Stoga im se povinuj inemoj im protivreyiti kako ne bi izazvao pogibao duwe svoje.Onaj ko protivreyi telesnim roditexima u onome wto zakon Bo-ùiji ne zabraquje po zakonu biva predan na smrt. Utoliko preçe onaj ko protivreyi duhovnim ocima iz sebe izagnati Duha Bo-ùijeg i pogubiti duwu svoju. Stoga se savetuj sa svojim duhovnimocima i sluwaj ih do kraja kako bi se spasla duwa tvoja i kako binasledila veyna i netruleùna dobra.


11. Nemoj yiniti prexubu (Izl.20,14), kako umesto Hristovoguda ne bi bio ud bludnice (1.Kor.6,16) i kako ne bi bio odseyen odBoùanstvenog tela i bayen u geenu.

12. Kçi svewtenika se po zakonu spaxuje ukoliko se oskr-navi bludom (Lev.21,9), buduçi da je osramotila oca. Utoliko preçe biti osu$en na veyne muke onaj ko je oskrnavio Telo Hristovona sliyan nayin.

13. Ukoliko ne pretpostaviw devstvenost i nisi dao zavetBogu, ti treba da u Gospodu uzmew jednu zakonitu ùenu, te da saqom jednom ùiviw, kao svoj sopstveni sasud drùeçi je u sveti-qi i od svih drugih se svim silama uzdrùavajuçi. Ti çew potpu-no moçi da se od qih uzdrùiw ukoliko se budew yuvao od ne-umesnog opwteqa sa qima, ukoliko se ne nasla$ujew bludnim re-yima i sluwaqem, ukoliko i sam pogled telesni i duwevni bu-dew odvraçao od qih prema moguçnostima i ukoliko se navik-new da se sa znatiùexom ne zagledaw u lepotu lica. Jer, svakikoji pogleda na ùenu sa ùexom za qom, veç je uyinio prexubu u srcusvome (Mt.5,28). I on je neyist pred Hristom, koji gleda u srce. Odreyenoga kukavni upada i u sramna telesna dela, tj. ne samo ublud, prexubu i druge prirodne grehe, veç i u svakakve nepri-rodne nepriliynosti. Odsecajuçi, pak, od sebe gorke korene, tineçew donositi smrtonosne plodove, veç çew prineti plod yis-tote i svetosti, koja je u qoj i bez koje niko neçe videti Gospoda(Jev.12,14).

14. Nemoj ubiti (Izl.20,13) kako se ne bi liwio usinovxeqaOnome ko oùivxuje mrtve i kako svojim delima ne bio postaosin iskonskog yovekoubice. Ubistvo proizilazi od udaraca,udarci od uvreda i sva$e, uvrede od gneva, a gnev od wtete ilipovrede, ili udarca, ili uvrede, koje nam drugi yine. Stoga jeHristos i rekao: Onome koji hoçe da ti uzme haxinu, podaj i kowu-xu (Lk.6,29). Onome ko te udari nemoj uzvratiti udarcem i onomeko te uvredi - uvredom. Na reyeni nayin çew i sebe i onoga ko teje povredio izbaviti od greha ubistva. I ti çew dobiti oprow-taj onoga wto si zgrewio pred Bogom, s obzirom da je reyeno: Op-rawtajte, i oprostiçe vam se (Lk.6,37). Onaj, pak, ko te je uvredioi ko ti je uyinio zlo dobiçe kaznu, tj. veynu muku. Jer, onaj ko ka-ùe bratu svome: —Budalo”, biçe kriv paklu ogqenome (Mt.5,22), rekaoje Hristos. Ukoliko sa korenom moùew da istrgnew zlo i u duwuuseliw blaùenu krotost, uznesi slavu Hristu, Nastavniku i Sa-yinitexu vrlina, bez koga, kao wto smo nauyeni, ne moùemo dauyinimo niwta dobro. Ukoliko, pak, ne moùew da ostanew ne-gnevxiv, prekori sebe kada se razgneviw i pokaj se pred Bogom ipred onim ko je od tebe yuo ili pretrpeo newto zlo. Jer, onaj kose pokaje u poyetku greha neçe doçi do qegovog kraja. I onaj ko


ne tuguje zbog malih grehova, svakako çe preko qih upasti i u ve-like (Sir.19,1).

15. Nemoj krasti (Izl.20,15) kako te Onaj ko zna sakriveno(Dan.13,42) ne bi predao na viwestruke kazne, s obzirom da ga pre-zirew. Boxe je, naprotiv, da i ono wto imaw tajno dajew potre-bitima kako bi od Boga, koji vidi tajno, dobio stostruko viwe iùivot veyni u buduçem veku.

16. Nemoj svedoyiti laùno protiv bliùqega svoga (Izl.20,16) kako se ne bi upodobio onome ko je u poyetku oklevetao Bo-ga pred Evom i kako ne bio bio proklet kao on. Boxe je da sakri-jew pad bliùqega svoga, ukoliko drugima ne bi uyinio wtetu,kako se ne bi upodobio Hamu, veç Simu i Jafetu i udostojio seblagoslova.

17. Nemoj poùeleti niwta od onoga wto pripada bliù-qemu tvome, ni imaqa, ni novca, ni slave, niti iwta drugo (Izl.20,17). Jer, ùexa zatrudnevwi ra$a greh, a greh uyiqen ra$a smrt(Jak.1,15). Ne ùeleçi tu$e, dakle, uzdrùi se i od otimaqa iz la-komstva. Boxe i od svoga poklaqaj siromasima i prema moguç-nostima ukazuj milost potrebitima, ne odbijajuçi onoga ko hoçeda pozajmi od tebe. Ukoliko na$ew newto wto je izgubxeno, sa-yuvaj ga za vlasnika, makar bio i neprijatexski prema tebi ras-poloùen. Jer, reyenim çew ga primiriti sa sobom, dobrom pobe-divwi zlo, kao wto nare$uje Hristos.

18. Yuvajuçi sve reyeno svim svojim snagama i ùiveçi poreyenim pravilima, ti çew u svoju duwu smestiti skrivnicupoboùnosti i ugoditi Bogu. I Bog çe te ublaùiti, kao i oni ko-ji su po Bogu, te çew postati naslednik veynih dobara. Nekabismo ih se svi udostojili blagodaçu i yovekoxubxem Gospoda iBoga i Spasitexa naweg Isusa Hrista, kome priliyi svaka sla-va, yast i pokloqeqe sa Bespoyetnim Qegovim Ocem i Svesve-tim, Blagim i %ivotvornim Qegovim Duhom sada i uvek i u ve-kove vekova. Amin.


O SVEWTENIM TIHOVATEXIMA

Pitaqe qemu:Dobro si uyinio*) , oye, wto si na moju stvar pomenuo reyi

svetih. Videçi kako si razrewio moje sumqe, ja sam se zaprepas-tio zbog oyevidnosti istine, premda sam se i pribojavao da se,kao wto sam govoriw kako se svaka rey bori sa reyju, i tvojim re-yima ne na$e opovrgavaqe. Me$utim, ja sam prestao da se bojimkad sam yuo da je samo svedoyanstvo dobrih dela nepokolebivo ikad sam shvatio da sveti govore isto wto i ti. I kako onaj ko imne veruje moùe da oyekuje da mu se veruje? Zar on ne odbacuje iBoga svetih, koji je rekao apostolima: Ko se vas odriye… odriye(Lk.10,16) samu Istinu? Zar se mogu iskatexi istine saglasiti saqenim protivnikom? Molim te, oye moj, posluwaj nabrajaqedrugih stvari koje sam yuo od onih koji se yitav ùivot bave je-linskim obrazovaqem i kaùi wta sam misliw o svemu, ponovododavwi su$eqa svetih. Oni, dakle, govore da r$avo yinimo wtose staramo da um svoj zakxuyamo unutar tela. Oni govore da je ne-uporedivo potrebnije i korisnije da se svakovrsno prostire iz-van tela. Oni istovremeno silno osu$uju neke od nawih, piwuçiprotiv qih stoga wto poyetnicima savetuju da gledaju u sebe ida kroz disaqe unutra uvode svoj um. Oni, pak, govore da um nijeodvojen od duwe. Ukoliko, pak, nije odvojen, veç sjediqen sa qom,kako ga opet uvoditi unutra? Oni ih jow okrivxuju stoga wtonavodno uye da Boùanstvenu blagodat treba usexavati kroz noz-drve. Ja, me$utim, znam da je reyeno samo kleveta (s obzirom danisam yuo da bilo ko od nawih govori newto sliyno) i zakxuyu-jem da su i drugi napadi tako$e zlobna kleveta. Jer, oni obiynoprotiv xudi izmiwxaju ono wto ne postoji, dok ono wto postojizlobno izvrçu. Ipak, ja te molim, oye moj, da me nauyiw kako izbog yega sa naroyitim staraqem mi um uvodimo unutra, ne smat-rajuçi da je r$avo da ga zakxuyamo u telu.

*) Sveti Grigorije Palama je napisao tri trijade slova pod nazivom —O

svewtenim tihovatexima”. U ovoj kqizi se navodi drugo slovo prve trijade,- Prim.prev.


Qegov odgovor:Oni koji u tihovaqu paze na sebe imaju korist od drùaqa

uma unutar tela.1. Brate. Zar ne yujew kako apostol govori da su tela nawa

hram Svetoga Duha koji je u nama (1.Kor.6,19), i opet da smo hramBoùiji (1.Kor.3,16), kao wto i Bog govori: Useliçu se u qih, i ùive-çu u qima, i biçu im Bog (2.Kor.6,16). Zar çe neko od onih koji imajuuma smatrati nepriliynim usexavaqe uma u ono wto se udosto-jilo da postane staniwte Boga? Kako je i Bog na poyetku uselioum u telo? Zar je i On lowe uyinio? Sliyne reyi, brate, priliyejereticima koji govore da je telo zlo i da je tvorevina zlog naye-la. Mi zlom smatramo prebivaqe uma u telesnom mudrovaqu, ane qegovo prebivaqe u telu. Jer, telo nije zlo. Stoga svako ko seprilepxuje ùivotom uz Boga zajedno sa Davidom vapije: Oùednetebe duwa moja, koliko puta tebi (yezne) telo moje (Ps.62,2), i: Sr-ce moje i telo moje obradovawe se Bogu %ivome (Ps.83,3), i sa Isai-jom: Utroba moja kao gusle jeyi i unutrawqost moju si obnovio kaostenu (Is.16,11), i: Radi tvoga straha primismo u utrobu… Duhaspaseqa tvoga… i neçemo pasti (Is.26,18). Premda telo nazivasmrçu, govoreçi: Ko çe me izbaviti od tela smrti ove (Rim.7,24),apostol u stvari misli na yulno i telesno mudrovaqe. Primequ-juçi reyeno na duhovnu [oblast], on ga je ispravno nazvao telom,premda ne jednostavno telom, nego telom smrti. Stoga on newtoranije, pokazujuçi da ne okrivxuje telo, veç grehovno stremxeqekoje je dowlo kao posledica pada, govori: Ja sam… prodan u rop-stvo grehu (Rim.7,14). Onaj, pak, ko je prodan, nije rob po prirodi.I opet on govori: Jer, znam da dobro ne ùivi u meni, to jest, u te-lu mome (Rim.7,18). Vidiw li da on zlom ne naziva telo, nego onowto ùivi u qemu. Stoga zlo nije um, nego zakon u udima nawimkoji se bori protiv zakona uma nawega, i porobxava nas zakonomgreha koji je u udima nawim (Rim.7,23). Stoga se mi protivimo za-konu greha i izgonimo ga iz tela, usexavajuçi u qega um kaoepiskopa (koji sve nadzire i svime upravxa). I on polaùe zakonsvakoj sili duwe i svakom delu tela ustanovxuje ono wto mu pri-liyi. On yulima prepisuje wta i u kojoj meri treba da primaju(wto se u duhovnom zakonu naziva uzdrùaqem), stradalni deo du-we nastrojava na najboxe raspoloùeqe (yije ime je xubav), a slo-vesni deo poboxwava, odgoneçi sve wto ometa da se razum uznosika Bogu (wto po duhovnom zakonu nazivamo trezvoumxem).

2. Onaj ko uzdrùaqem oyisti svoje telo, ko xubavxu gnev ipohotu uyini povodom za vrlinu, a um nauyi da sa yistom molit-vom stoji pred Bogom, u stvari stiye i u sebi vidi blagodat kojaje obeçana onima sa yistim srcem. On moùe sa Pavlom da govori:Jer, Bog koji reye da iz tame zasija svetlost, On zasija u srcimanawim radi prosvetxeqa znaqa slave Boùije u licu Isusa Hrista.


A ovo blago imamo u zemxanim sudovima (2.Kor.4,6-7), tj. u telima.Dakle, da li çemo mi uyiniti newto nedostojno veliyini uma,ukoliko ga budemo drùali unutar tela? Newto sliyno çe reçisamo onaj ko je potpuno neduhovan, imajuçi samo xudski um, pot-puno obnaùen od Boùanske blagodati.

3. Nawa duwa je obdarena mnogim silama, dok se telom, ko-je oùivxava, sluùi kao oru$em. Kojim se, pak, delom tela kaooru$em u svojoj delatnosti sluùi qena sila koju nazivamo um?Niko nikada nije pomiwxao da um prebiva u noktima ili trepa-vicama, u nozdrvama ili obrazima. Jer, svi su saglasni da je on unama. Xudi se samo ne slaùu u odnosu na unutrawqi deo kojimse on koristi kao oru$em. Jedni ga postavxaju u mozak kao u nekiuzviweni presto, a neki mu odre$uju presto u srediwtu srca. Sareyenim smo i mi saglasni, pojawqavajuçi da se slovesna sila usrcu ne nalazi zakxuyana kao u nekom sasudu, s obzirom da nijetelesna, kao wto nije ni izvan qega, s obzirom da je sjediqena saqim, veç se u qemu nalazi kao u svom oru$u, wto nismo nauyiliod xudi, veç od samog Sazdatexa yoveka, koji u Jevan$exu govori:Ne pogani yoveka ono wto ulazi u usta; nego wto izlazi iz ustaono pogani yoveka. Jer, iz srca izlaze zle pomisli (Mt.15,11; 19).Sliyno govori i Makarije Veliki: —Srce upravxa svim [telesnim]delovima. I ukoliko blagodat obuzme sva odexeqa, srce gospoda-ri nad svim pomislima i udovima. Jer, u qemu su um i sve duwev-ne pomisli”. Dakle, srce je skriveno staniwte uma i prvi teles-ni deo slovesne sile.

4. Mi u nawem staraqu, dakle, da sa trezvoumxem nadzire-mo nawu slovesnu silu i da qome pravo upravxamo i da je is-pravxamo moùemo uspeti jedino ukoliko unutra u srce (koje jesmestiliwte pomisli) saberemo um, koji je spoxawqim yulimarasejan. Stoga i blaùeni Makarije nakon navedenih reyi govo-ri: —U qemu treba gledati da li je blagodat napisala zakone du-ha”. Gde - u qemu? U glavnom [telesnom] delu, na prestolu blagoda-ti, gde je um i sve duwevne pomisli, tj. u srcu.

5. Vidiw li kako je neophodno da oni koji su namerni dapaze na sebe u tihovaqu svoj um vraçaju i zakxuyavaju u telo, po-najviwe u onome wto je najunutarqije telo u telu, wto nazivamosrcem. Po psalmopojcu, sva je slava kçeri Careve unutra (Ps.44,14).Zawto bismo je mi onda traùili negde napoxu? Apostol [kaùe]:Posla Bog Duha Sina svoga u srca vawa, koji viye: Ava, Oye (Gal.4,6).Kako onda da se mi u srcu ne molimo sa Duhom? Po reyi Gospoda,proroka i apostola: Carstvo Boùije unutra je u nama (Lk.17,21).Zar neçe i onaj ko se usrdno stara da um izagna iz sebe ujedno bi-ti i izvan Carstva nebeskog?

6. Onaj, dakle, ko hoçe da se suprotstavi grehu, da steknevrlinu i da se udostoji venca za vrlinski podvig ili da obrete


zalog reyenog venca, tj. duhovno yulo, svakako mora um da vrati utelo ili unutar sebe. Postavxati um izvan samog tela, a ne iz-van telesnog mudrovaqa kako bi sticao umozreqa jeste vrhunacjelinske [neznaboùayke] zablude, koren i izvor qihovog zlomisli-ja, pronalazak demona, majka neznaqa i kçi nerazumnosti. Stogaoni koji, po nagovoru demona, govore newto sliyno, u stvariistupaju iz sebe ne shvatajuçi wta govore. Mi, pak, um uvodimone samo unutar tela i srca, nego i unutar samih sebe.

7. Nisu li stoga dostojni osude oni koji govore da um nijeodvojen od duwe, veç sjediqen sa qom, usled yega ne moùe opetda se uvodi unutra? Izgleda da oni ne znaju da je jedno prirodauma, a drugo - qegova delatnost. Ili, moùda i znaju, ali su pro-izvoxno stali na stranu varalica, tj. na skladu reyi gradeçivarxive sofizme. Ne primajuçi jednostavnost duhovnog uyeqaoni, po svetom Vasiliju Velikom, uveùbani u dijalektiykimprotivreynostima, preko suprotnosti laùnonazvanoga znaqa isofistiyke ubedxivosti izvrçu silu istine. Sliyni i moraju dabudu oni koji nisu duhovni, ali sebi daju slobodu da rasu$uju iuye o duhovnome. Qima, me$utim, nije nepoznato da sa umom nijekao sa okom, koje vidi ostale vidxive stvari, ali ne i samo sebe.On se, naime, ustremxuje na posmatraqe drugih stvari (wto ve-liki Dionisije naziva upravnim kretaqem uma), a potom se vra-ça u sebe, dejstvujuçi obratnim kretaqem prema sebi, samog sebegledajuçi (wto isti otac naziva kruùnim kretaqem).

8. Wtaviwe, dejstvo uma u kome ponekad biva iznad sebe,sjediqujuçi se sa Bogom, u stvari je za qega najboxe i qemu naj-svojstvenije. Vidiw li, govori sveti Vasilije Veliki, (do yegauzlazi) um koji se ne rasejava u spoxawqim stvarima. (Onaj, pak,ko uzlazi ima potrebu da se vrati. Stoga on govori) da se vraça usebe, od sebe se uznoseçi Bogu nezabludivim putem. Sveti Dio-nisije, nezabludivi zritex duhovnih stvari, kaùe da um u reye-nom svom kretaqu ne moùe da upadne u neku zabludu. Otac pre-lesti, obmane i zablude, koji svagda ùeli yoveka da odvoji od re-yenog puta i da ga navede na onaj koji sadrùi i qegove prelesti,nikada do sada, koliko nam je poznato, nije nalazio sebi pomoç-nika koji bi se postarao da [naoyigled] dobrim reyima privuyeqemu. Sada je, pak, izgleda, nawao sebi saradnike koji, kao wtosi sam rekao, slaùu reçi koje privode qemu, pokuwavajuçi sveda ubede da je za vreme molitve mnogo boxe drùati um izvan te-la, yak i onima koji su izabrali tihovatexski ùivot, ne stide-çi se ni Jovana, koji nam je ostavio —Lestvicu”, koja uzvodi nanebo i koji je odre$eno i odluyno rekao da je —tihovatex onaj kobestelesnu prirodu (duwu) nastoji da zadrùi u predelima teles-nog doma” (Slovo 27,6). U skladu sa qim uyili su nas i svi nawi


duhovni oci. I kako çemo um usredsrediti u samom sebi ukolikoga ne zakxuyamo unutar tela?

9. Vidiw, brate, da ne samo duhovno, nego i uopwte xudskirasu$ujuçi, po neophodnosti mora da se prizna da su oni koji suùeleli da pripadaju samima sebi i da zaista po unutrawqem yo-veku budu monasi, uvodili um unutar tela i drùali ga u qemu.Ni poyetnike nije neumesno uyiti da paze na sebe i da navika-vaju da kroz disaqe svoj um uvode unutra. Jer, onoga ko jow nijeumozritex, niko od dobromisleçih neçe odvajati od izvesnihnayina za uvo$eqe uma u sebe samog. Kod onih koji su nedavnostupili na reyeni podvig um, premda ga sabiraju unutra, ipakyesto odskakuje napoxe. Stoga oni moraju yesto da ga opet vraça-ju unutra. Ne navikavwi se, pak, on opet isklizava kao vrlo po-kretan i tewko zadrùiv paùqom na umozrequ jedinoga. Stoganeki savetuju da se uzdrùavaju od brzog disaqa, unekoliko ga za-drùavajuçi, kako bi zajedno sa disaqem i um zadrùali u sebi svedok se, uz pomoç Boùiju, ne naviknu i priuye ga da ne skreçe naono wto ga okruùuje i da se ne mewa sa qim, postavwi silan dase usredsredi na jedno. (Zadrùavaqe disaqa), uostalom, kao wtosvako moùe da vidi, sledi samo po sebi po paùqi uma (ili gaprati), buduçi da se pri usixenom razmiwxaqu o neyemu duh(disaqe) ne uzima i izbacuje brzo, naroyito kod tihovatexa du-wom i telom. Subotujuçi [tihujuçi] duhovno i poyivajuçi od svihdela svojih, koliko je umesno, oni usporavaju raznovrsna kretaqaduwevnih sila, naroyito u oblasti poznaqa, yulnog opaùaqa iuopwte svakog kretaqa tela koje stoji u nawoj vlasti.

10. Reyeno je svojstveno onima koji su napredovali u tiho-vaqu. Jer, ukoliko duwa savrweno u$e u samu sebe, reyeno dolazisamo po sebi po nuùnosti, bez truda i naroyitog staraqa. Po-yetnicima se, pak, niwta od reyenoga ne daje bez napornog tru-da. Trpxeqe samo po sebi ide iza xubavi. Jer, xubav… sve trpi(1.Kor.13,7). Ipak, mi se sa samoprinu$avaqem uyimo da dobro vr-wimo delo trpxeqa, kako bismo dostigli xubav. Oni koji su is-pitali reyeno delo smeju se onima koji, premda nisu ispitali,piwu suprotne ustave. Jer, reyenim stvarima ne uyi rey, negodelatni trud, i opit od truda, koji donosi korisne plodove, uda-xujuçi se od besplodnih reyi xudi koji vole prepirke i koji vo-le da se istiyu.

11. Neko od velikih uyitexa govori da se po prestupu (pa-du) unutrawqi yovek obiyno saglawava sa spoxawqim (sa spo-xawqim poloùajima i pokretima). Stoga treba prihvatiti [imiwxeqe] da onome ko se stara da svoj um okrene u sebe samog veo-ma pomaùe okretaqe unutra i ustanovxeqe u grudima vlastitihoyiju, uz izbegavaqe qihovog lutaqa tamo-amo. Ukoliko se oyiobrate spoxawqosti, um se rasejava po stvarima koje se vide.


Ukoliko se, pak, vrate nazad, one çe prirodno unutra povuçi ium onoga koji se napreùe da mu da obratno kretaqe, sabravwi gaiz spoxawqosti u unutrawqost.

12. Mojsije govori: Pazi na sebe da ne bude tajna rey bezako-qa u srcu tvome (Pon.15,9). Pazi na sebe, tj. na celog sebe, a ne dapaziw na newto od svoga, a da na drugo svoje ne paziw. Pazi nasve. Yime, pak, treba da paziw? Naravno, umom. Jer, niyim dru-gim se ne moùe paziti na celog sebe. Stoga qega postavi za yu-vara duwe i tela. Qime çew se lako izbaviti od zlih strastitelesnih i duwevnih. Dakle, stoj sam pred sobom, samog sebe pod-stiyi, samog sebe nadziri, ili boxe - yuvaj, posmatraj i razmat-raj. I neobuzdano telo çew potyiniti duhu, te u srcu tvom nika-da neçe biti tajne reyi bezakoqa.

13. Ukoliko duh vladaoca, tj. zlih duhova i strasti, nai$e natebe, govori propovednik, nemoj ostaviti mesto svoje (Prop.10,4),tj. ni jedan deo svoje duwe i ni jedan ud svoga tela bez nadzora. Iti çew pobediti i duhove koji nisko iskuwavaju, sa smelowçu ibez ispitivaqa se suprotstavxajuçi i onima koji ispituju srcai utrobe, prethodno se sam ispitavwi. Sveti apostol Pavle go-vori: Jer, da smo sami sebe ispitivali, ne bismo bili osu$eni(1.Kor.11,31). Okusivwi blaùeno oseçaqe svetog Davida (o svuda-prisutnosti Boùijoj: Kuda çu poçi…) i sam çew reçi Bogu: Jer,tama se neçe pomrayiti od tebe, i noç çe se kao dan prosvetli-ti… Jer, ti si stvorio bubrege moje (Ps.138,12; 13). On kao da kaùeda çe svu ùelatexnu silu svoje duwe uyiniti Qegovom. I ukoli-ko se u telu na$e neka iskra ùexe, i ona çe uzleteti ka Qemu,priviçe se uz Qega i prilepiçe se za Qega. Kod onih koji supredani yulnim i propadxivim uùivaqima ùexa duwe se upotpunosti predaje telu, usled yega u celini bivaju telo. I DuhBoùiji neçe prebivati u qima (Post.6,3). Sliyno i kod onih kojisu um svoj ustremili Bogu i duwu privikli na ùexu za Boùan-stvenim i telo postaje nastrojeno da se uzvisuje i okuwa boùan-stveno opwteqe. I telo, dakle, postaje posed i dom Boùiji, pre-stavwi da u sebi ima ùivo neprijatexstvo prema Bogu i da ùeliprotiv Duha (Rim.8,7; Gal.5,17).

14. Koje mesto je pogodnije za duha koji nas nisko napada -telo ili um? Nije li telo u kome, po reyima apostola, niwtadobro ne ùivi (Rim.7,18) sve dok yovek ne primi zakon Duha ùivo-ta (Rim.8,2). Qega ne treba ostavxati bez paùqe. Inaye, kako çebiti nawe? Kako çemo ga zadrùati? Kako çemo odbiti napadena qega lukavog ukoliko i spoxawqim nayinima ne nauyimo dapazimo na sebe (naroyito ukoliko saznamo kako da se suprotstav-xamo duhovima zlobe)? Ja ne govorim samo o poyetnicima, s ob-zirom da je i me$u savrwenima bilo onih koji su se koristilisliynim nayinima za vreme molitve, te bili usliweni Bogom,


yak i pre Hrista, tj. pre Qegovog dolaska kod nas. I sam Ilija,savrwen u bogovi$equ, savi se na zemxu i poloùi lice svoje me$ukolena svoja (3.Car.17,42), te sabra um svoj u sebe i pristupi Bogu,prekrativwi viwegodiwqu suwu.

15. Oni od kojih si yuo suprotne stvari, brate, izgleda daboluju od farisejske bolesti, s obzirom da neçe da nadziru i yis-te yawu iznutra (Mt.23,26), tj. srce svoje. Oni se ne slaùu sa otay-kim predaqem, veç pokuwavaju sami po sebi da predsedavajupred svima kao novi uyitexi. Oni ne dopuwtaju smireni spo-xawqi poloùaj za vreme molitve, koji je imao opravdani cari-nik, i druge ube$ujuçi da ga izbegavaju na molitvi. Gospod u Je-van$exu govori: A carinik izdaleka stajawe, i ne htede ni oyijuuzdignuti nebu (Lk.18,13). Qega u spoxawqem poloùaju podraùa-vaju oni koji paze na sebe u vreme molitve. Qih nazivaju omfa-lopsihima (tj. onima kojima je duwa u pupku), podsmevajuçi imse i laùno ih optuùujuçi. Jer, ko od qih kaùe da je duwa u pup-ku? I oni pokazuju da su oyigledni zlobni klevetnici, ismevayixudi dostojnih pohvale, a ne ispravxayi zabludelih. Oni ne pi-wu radi istine, nego iz sujete. Oni ne privlaye trezvoumxu, veçudaxuju od qega. Jer, oni se na svaki nayin trude da zbog spo-xawqeg nayina (koji se upotrebxava), unize samo delo i one kojisu mu privrùeni. Oni su i onoga ko je rekao: Zakon je tvoj u ut-robi mojoj (Ps.39,9), i onoga ko je rekao Bogu: Utroba moja jeyi kaogusle i unutrawqost moju si kao stenu obnovio (Is.16,11) spremnida nazovu kiliopsihima (tj. onima kojima je duwa u utrobi). Uop-wte, oni uniùavaju sve koji telesnim poloùajem i pokretimaizobraùavaju ono misleno, boùanstveno i duhovno. Me$utim,qima oni niukoliko ne yine wtetu, veç naprotiv, postaju vi-novnici qihovog blaùenstva i umnoùavaqa venaca na nebesi-ma. Sami çe, pak, ostati izvan svewtenih zavesa, ne udostojiv-wi se da ugledaju yak ni senku istine. Yak se treba bojati da çese podvrgnuti i veynoj kazni stoga wto su ne samo napustilisvete, veç ih i reyima napadali.

16. %ivot Simeona Novog Bogoslova ti svakako poznajew.On je bio divan za sve i proslavio se natprirodnim yudima.Onaj ko qegove spise nazove spisima ùivota neçe biti dalekood istine. Ti poznajew i prepodobnog Nikifora, koji je mnogogodina proveo u tiwini i tihovaqu, da bi se potom naselio unajpustija mesta Svete Gore. On je na sebe uzeo trud da iz reyisvetih otaca izvuye i nama preda pravilo svewtenog trezvoum-xa. U qemu se za one koji ùele jasno izlaùe delo trezvoumxa,protiv koga, kao wto kaùew, neki ustaju.

17. I zawto bih privodio drevne oce? Muùevi, koji sunewto pre nas ùiveli i potvr$eni i zasvedoyeni Duhom Sve-tim, sve reyeno su nam usmeno predali: istinski bogoslov, verni


zritex istine Boùijih tajni, Teolipt - dostojni predstojatexFiladelfijske Crkve, iz koje, kao iz svetilnika, prosveçuje yi-tav svet, Atanasije, koji je mnogo godina ukrawavao patrijar-wijski presto i yiju je grobnicu sa mowtima uspowtovao Bog,Nil iz Italije, revnitex Nila Velikog, Seliot i Ilija, kojiniukoliko ne zaostaju za qim, Gavrilo i Atanasije, koji su seudostojili proroykog dara. Svi oni i mnogi drugi pre qih i pos-le qih pohvaxuju reyeno predaqe i one koji ùele ube$uju da gaprihvate, premda novi uyitexi tihovaqa, koji nisu ni trag qe-gov videli, uyeçi (ili boxe reçi brbxajuçi) na osnovu svojihsmiwxaqa, a ne na osnovu opita, pokuwavaju da ga unize i odba-ce, ne priyiqavajuçi onima koji ih sluwaju nikakvu korist. Mismo, pak, liyno razgovarali sa nekima od navedenih svetih, ima-juçi ih kao uyitexe. I kako bismo smeli one koji su opitom iblagodaçu nauyeni da ne rayunamo ni u wta, pretpostavxajuçiim one koji se iz nadmenosti usu$uju da uye, sastavxajuçi lukavereyi?

18. I ti se odvoji od qih, razumno sa Davidom govoreçi se-bi: Blagoslovi, duwo moja, Gospoda, i sve wto je u meni ime svetoQegovo (Ps.102,1). I predajuçi se na posluwnost kao uyenik oci-ma, sluwaj kako uporno savetuju da svagda um uvodimo unutra iunutra ga zadrùavamo.


O MOLITVI I YISTOTI SRCA

1. Bog je sama blagost, milosr$e i bezdan blagovoxeqa.Onaj ko stupi u jedinstvo sa Qim svakako çe se udostojiti Qego-vog milosr$a. Sa Qim se yovek sjediquje kroz sticaqe bogopo-dobnih vrlina prema moguçnostima i bogoopwteçom molitvom imoxeqem. Opwteqe preko bogopodobnih vrlina marxivog rev-nitexa yini sposobnim za primaqe boùanstvenog sjediqeqa,premda ga ne izaziva. Tek silna molitva koja svewtenodejstvujeyini da se yovek pruùa prema Bogu i sjediquje sa Qim, buduçipo prirodi sveza slovesne tvari sa qenim Sazdatexem, naravnoukoliko qeno dejstvo kroz toplo umileqe i skruwenost prevazi-$e strasti i strasne pomisli. Jer, sve dok je strastan, um ne mo-ùe da se sjedini sa Bogom. I sve dok je strastan, on se ne udosto-java milosti Boùije, iako se moli. Ukoliko, pak, odbacuje stras-ne pomisli, utoliko poprima play i skruwenost. Saobrazno saskruwenowçu i umileqem, on se udostojava i milostive utehe.Dugo prebivajuçi u reyenim oseçaqima sa smireqem, on najzadpreustrojava stradalnu silu duwe.

2. Ukoliko biva trojiyan, jediniyni um, prebivajuçi jedi-niyan, postaje sjediqen sa Bogonayelnom Trojiynom Jedinicom,zatvarajuçi svaki ulazak za prelesti, pogrewke i zablude i uzdi-ùuçi se iznad tela, sveta i svetodrwca. Izbegavwi qihove zam-ke, on svecelo prebiva u sebi i u Bogu, oseçajuçi duhovnu radostkoja izvire iznutra. Jediniyni um je trojiyan, prebivajuçi jedanu vraçaqu sebi samome i u usho$equ kroz sebe Bogu. Vraçaqe umasebi jeste yuvaqe sebe, a usho$eqe Bogu se vrwi molitvom. Ionaj ko prebiva u sabranosti uma i u pruùaqu ka Bogu, kroz sil-no samoprinu$avaqe pritewqujuçi brzoprotoynost svoji misli,misleno se pribliùava Bogu, susreçe neizrecivo, okuwa od bu-duçeg veka i duhovnim oseçaqem poznaje da je blag Gospod, po re-yima psalmopojca: Okusite i vidite da je dobar Gospod (Ps. 33,8).Postaviti um u straqe trojiynosti kako bi, ostajuçi jedan isti,i yuvao i bio yuvan i vrwio molitvu, nije tewko. Me$utim,krajqe je tewko dugo vreme prebivati u reyenom staqu, koje po-ra$a newto neizrecivo. Trud nad svakom drugom vrlinom je malii veoma podnowxiv u odnosu na reyeno. Stoga mnogi, napuwtaju-çi tesnotu molitvene vrline, ne dobijaju wiroke darove. Oni,pak, koji trpe reyeno udostojavaju se boùanstvenog zastupniw-tva, koje im daje silu da lako sve preduzimaju i podnose, sa zado-


voxstvom se pruùajuçi na predstojeçe. Za qih tewko postaje la-ko. Qihovoj prirodi se saopwtava an$elska sila kojom vrwe onowto je iznad prirode, po reyi proroka: Oni koji trpe Gospoda do-ùivxavaju promenu kreposti, okrixavaju se kao orlovi, trye i nezamaraju se, hode i ne trpe glad (Is.40,31).

3. Umom se naziva i dejstvo uma, koje se sastoji iz misli irazumevaqa. Um je i sila koja ih proizvodi, koja se u Pismu jownaziva srce. Po reyenoj sili uma, koja je najvaùnija nawa sila,duwa u nama jeste slovesna [smislena]. Kod onih koji upraùqavajumolitvu, prvenstveno jednoslovnu, dejstvo uma se sastoji u po-mislima i lako se yisti. A duwa koja ih pora$a ne moùe da seoyisti ukoliko se i sve druge qene sile ne yiste. Jer, duwa jenewto jedinstveno, premda ima mnogo sila. I ona se yitava pr-xa ukoliko se u bilo koju qenu silu prokrade zlo. One, naime,zbog jedinstva duwe, sve stoje u opwtequ sa qom. Svaka od silaprojavxuje razliyito dejstvo. Stoga je moguçe da posebnom paù-qom i marxivowçu neko od dejstava privremeno bude yisto. Me-$utim, iz reyenoga ne treba zakxuyiti da je i sva sila yista. Jer,stojeçi u opwtequ sa drugima, ona moùe da je viwe neyista, ne-goli yista. Stoga onaj ko je vlastitom paùqom i marxivowçu zavreme molitve projavio yisto dejstvo uma i umereno se prosve-tio svetlowçu poznaqa ili umnim ozareqem (umozreqem) ustvari prelewçuje sebe ukoliko se smatra yistim, buduçi daupada u laù i samomneqem wiroko otvara vrata onome ko svagdapokuwava da nas obmane. Ukoliko se, pak, znajuçi neyistotu svogsrca, ne uznese umerenom ili sluyajnom yistotom, on çe, uz po-moç qe, jasnije videti duwevnu neyistotu i drugih sila, te na-predovati u smirequ, dodavati play i skruwenost i traùitisvrsishodni lek za svaku duwevnu silu. On çe delaqem yistitisvoj delatni deo, poznaqem - poznajni i molitvom - umozritex-ni, dostiùuçi istinsku, savrwenu i yvrsto ukoreqenu yistotusrca i uma, koja se nikada ne moùe steçi bez savrwenstva u dela-qu, postojanosti u skruwenosti, bez umozreqa i molitve u umo-zrequ.


SVETOGORSKA SVESKA U ODBRANU SVEWTENIHTIHOVATEXA

(Onima koji po svom neiskustvu i nepokornosti svetim [ocima]odbacuju tajinstvena dejstva Duha, koja na nadslovesan nayin dejstvuju

u onima koji ùive duhovno, i projavxuju se delima, ne dokazujuçi sereyima)

Dogme koje su sada veç saopwtene i poznate svima i pro-povedaju se javno, behu tajne Mojsijevog zakona, koje su jedinoproroci predvi$ali, buduçi nadahqivani Duhom. Obeçana dobrasvetima u buduçem veku jesu tajne jevan$elskog ùivota, koje sadadelimiyno bivaju vidxive i daju se kao obruyeqe samo onima ko-ji su Duhom udostojeni da ih vide. Me$utim, ukoliko u ono vremenije rado sluwao proroke kako govore o saveynom i preveynomSlovu i Duhu Boùijem, neki Judejac je mogao zatvoriti uwi svo-je, verujuçi da sluwa reyi koje su zabraqene za blagoyastivu verui koje su opreyne propovedi koja je uyila blagoyastive: —GospodBog tvoj je jedan Gospod”. Sliyno se moùe i sada nekome desiti,ukoliko ne bude blagoyastivo sluwao tajne Duha, koje su poznatesamo onima koji su se vrlinom oyistili. Kasnije ostvareqe on-dawqih prorowtava pokazalo je da su tadawqe tajne saglasne saonima koje su se otkrile i u koje sada verujemo: Otac i Sin iSveti Duh, Triipostasno Boùanstvo, jedna prosta, nesloùena,nestvorena, nevidxiva, umom neobuhvatxiva priroda. Sliyno ikada se u odre$enom vremenu bude otkrio buduçi vek po neizre-civom projavxivaqu jednoga Boga, koji ima Tri savrwene Liy-nosti [Ipostasi], projaviçe se tajne koje su po svemu saglasne saobjavxenim. Treba obratiti paùqu da je dogma o Tri IpostasiBoùanstva kasnije bila objavxena do krajeva zemxe, nikako neporiyuçi shvataqe jednoga Boga. Pa ipak, ona je kod onih proro-ka bila tayno poznata i pre zbivaqa stvari. Qu su lako prihva-tili oni koji su bili ube$eni reyima proroka. Na sliyan nayinni mi ne prenebregavamo dogme svog hriwçanskog ispovedaqa,ni one koje se javno propovedaju, ni one koje se tajinstveno do-stojnima otkrivaju Duhom. Jedni ih ne prenebregavaju jer su po-sveçeni u qih svojim iskustvom, odrekavwi se novca i xudskeslave i zlih telesnih uùivaqa radi jevan$elskog ùivota. Onisu, wtaviwe, svoje odricaqe potvrdili pokoravaqem onima kojisu uznapredovali u uzrastu u Hristu. Powto su se uspokojili usebi i u Bogu i tihovaqem i iskrenom molitvom izbavili od


svakog staraqa, oni su prevaziwli sebe i sjedinili se sa Bogom.Tajinstvenim nadumnim sjediqeqem sa Qim, oni su se posveti-li u nadumne tajne. Drugi su ih, opet, nauyili kroz powtovaqe,veru i xubav prema qima. I mi, yuvwi velikog Dionisija, u qe-govoj Drugoj poslanici Gaju , kako bogotvoreçu blagodat Boùijunaziva Boùanstvom, Bogonayelstvom i Dobronayelstvom, zakxu-yujemo da je Bog (koji je daruje dostojnima) iznad —Boùanstva”(bogotvoreçe blagodati). Ipak, Bog ne potpada pod umnoùavaqe,niti bilo ko govori o dva Boùanstva. Naprotiv, bogotvoreçablagodat Boùija, kako izraùava boùanstveni Maksim, piwuçio Melhisedeku, jeste nestvorena i uvekpostojeça, proizilazeçiiz veynog Boga. On je na mnogim drugim mestima naziva nero$e-nom i uipostasqenom svetlowçu, koja se pojavxuje dostojnima,tj. powto je postanu dostojni. Ona, naravno, ne postaje tek tada.Qu isti svetitex naziva svetlowçu nadneizrecive slave i yis-totom an$ela, dok je Veliki Makarije naziva hranom besteles-nih, slavom Boùanske prirode, krasotom buduçeg veka, Boùan-skom i nebeskom svetlowçu, neizrecivom i umnom svetlowçu,obruyeqem Svetoga Duha, svetim uxem radosti.

Onaj ko, dakle, pribraja Mesalijancima i naziva dvobow-cima one koji bogotvoreçu blagodat Boùiju nazivaju nestvore-nom i nero$enom i uipostasqenom (ukoliko sliyan postoji), ne-ka zna da se protivi svetima Boùijim, te da se izbacuje iz udelaspasenih i otpada od jednog i jedinog po prirodi Boga svetih,ukoliko se ne preumi (pokaje). Onaj, pak, ko veruje i pokorava sei saglawava se sa svetima i ne opravdava se, nalazeçi izgovoreza grehe, ali ne poznaje nayin tajne, premda i ne odbacuje onowto se javno govori, neka ne smatra nedostojnim da traùi i uyiod onih koji znaju. Jer, on çe nauyiti da nema niyeg nedoslednogu boùanstvenim reyima i stvarima, naroyito u najtemexnijem,bez kojih ni na koji nayin niwta ne moùe da postoji, niti uop-wte nikakva bogodoliyna tajna.

Onaj ko smatra da se savrweno jedinstvo sa Bogom zbiva sa-mo podraùavaqem i opwteqem sa Qim, bez bogotvoreçe blagoda-ti Duha, kao wto se inaye zbiva izme$u xudi koji imaju iste na-vike i uzajamno se vole, te onaj ko bogotvoreçu blagodat Boùijusmatra svojstvom slovesne prirode, koja se stiye samo podraùa-vaqem, a ne natprirodnim ozareqem i neizrecivim Boùanskimdejstvom, koje dostojni vide nevidxivo i nesmestivo umuju, nekazna da je, i ne znajuçi, upao u mesalijansku zabludu. Jer, ukolikooboùeqe biva po prirodnoj sili i ukoliko se smewta u prirod-ne okvire bilo bi nuùno da onaj ko se oboùuje postaje bog poprirodi. Neka, dakle, on ne pokuwava da svoju zabludu pripojionima koji stameno stoje, izazivajuçi prxavwtinu na neukaxa-nima u veri. Naprotiv, neka odloùi svoje razmiwxaqe i neka


nauyi od prekaxenih, ili od qihovih uyenika, da je blagodat Bo-ùanstva sasvim nesmestiva i da ne postoji nikakva sila u pri-rodi koja bi mogla da je primi, buduçi da viwe ne bi bila blago-dat, veç projavxivaqe dejstva jedne prirodne sile. Oboùeqe,naime, ne bi bilo niwta preslavno ukoliko bi se zbivalo silomkoja je prijemyiva za oboùeqe, s obzirom da bi opravdano bilodelo prirode, a ne dar Boùiji. I onaj ko se oboùuje mogao bi dabude bog po prirodi i da doslovno nosi reyeno ime. Jer, prirod-na sila biça nije niwta drugo do neprikosnoveni pokret priro-de ka dejstvu. Kako, me$utim, oboùeqe izvodi oboùavanog iz qe-ga samog, ukoliko se samo sadrùi unutar granica prirode, ja nemogu da shvatim. Dakle, blagodat oboùeqa je iznad prirode, ivrlina i poznaqa. Sve reyeno je, po svetom Maksimu, beskrajnoniùe od qe. Jer, sva vrlina i podraùavaqe Bogu koje moùemo dapostignemo, yini vrlinskog yoveka podobnim za boùansko sjedi-qeqe. Blagodat, me$utim, savrwava samo neizrecivo sjediqeqe.Qome yitav Bog proùima yitave dostojne xude, i yitavi sveticelovito proùimaju yitavog Boga, uzimajuçi yitavog Boga nasvoje mesto i zadobijajuçi samog Boga kao nagradu za uspiqaqeka Qemu. On se sjediquje sa qima kao sa svojim udovima, na na-yin na koji je duwa isprepletena sa telom, buduçi da ih je samudostojio da budu u Qemu.

Onaj ko tvrdi da su Mesalijanci oni koji govore da um sto-luje u srcu ili mozgu, neka zna da se zlo suprotstavxa svetima.Jer, Atanasije Veliki veli da je slovesni deo duwe u mozgu, dokMakarije Veliki veli da se dejstvo uma odvija u srcu. Saglasnisa qima su gotovo svi sveti. Reyi boùanstvenog Grigorija Nis-kog da um kao bestelesan nije ni unutar, ni izvan tela, nisuopreyne miwxequ navedenih svetitexa. Oni vele da je um unu-tar tela, s obzirom da je sjediqen sa qime. Obrazlaùuçi [sadrùaj]drugayije, oni se neznatno razlikuju od qega. Jer, ni onaj ko go-vori da se Boùanstvo, kao bestelesno, ne nalazi ni na kakvommestu, uopwte se ne suprotstavxa onome ko govori da se nekadaSlovo Boùije nastanilo u deviyansku i sveneporoynu matericu,po neizrecivom yovekoxubxu nadmisleno sjediqen sa xudskomprirodom.

Onaj ko naziva privi$eqem i simvolom svetlost koja je za-blistala oko uyenika na gori Tavoru, tj. da nastaje i nestaje, teda ne postoji po sebi i da nije iznad svakog shvataqa, veç da jedejstvo niùe od shvataqa, u stvari jasno protivreyi stavu sve-tih. Jer, sveti je i u svewtenim pesmama, i u svojim spisima na-zivaju neizrecivom, nestvorenom, veynom, nevremenom, nepri-stupnom, izobilnom, beskrajnom, bezgraniynom, nesagledivom ian$elima i xudima, prvoobrazom i neizmeqivom krasotom, sla-vom Boùijom, slavom Hristovom, slavom Duha, zrakom Boùanstva


i sliyno. Telo Hristovo se proslavilo od trenutka kada ga jeuzeo na sebe i slava Boùanstva postala je slava tela. Me$utim,slava je bila nevidxiva u vidxivom telu za one koji ne mogu dasmeste ono wto je i an$elima nesagledivo. On se, dakle, preobra-ùava, uopwte ne uzimajuçi newto wto nije bilo, niti pretva-rajuçi se u newto wto nije bilo, veç objavxujuçi uyenicima onowto je istinski bilo, otvarajuçi im oyi i od slepih uyinivwiih kadrima da vide. Iako je ostao isti, On je uyenicima izgle-dao drugayiji nego wto je ranije izgledao. Jer, On je istinskasvetlost, krasota Boùanske slave, koja je u [reyenom] trenutku za-blistala kao sunce. Nejasna je [opisana] slika, ali je nemoguçe beznedostatka opisati nestvoreno u tvorevini.

Onaj ko govori da je samo suwtina Boùija nestvorena, a nei Qegova veyna dejstva (jer je [navodno] od qih uzviweniji, budu-çi da dejstvuje sve wto se dejstvuje), neka yuje wta kaùe svetiMaksim: —Sve wto je besmrtno, pa i sama svetlost, i sve wto jevrlinsko, pa i sama vrlina, i sve wto je dobro, pa i sama dobro-ta, i sva biça, pa i samo biçe, oyigledno su dela Boùija. Me$u-tim, prve [stvari] imaju vremenski poyetak postojaqa, s obziromda nekada nisu postojale, dok druge nemaju vremenski poyetak,buduçi da ne postoji vreme kada nije bilo vrline, dobrote, svet-losti, besmrtnosti”. I opet: —Dobrota i sve wto se obuhvata poj-mom dobrote, i uopwte svaki ùivot i besmrtnost i jednostav-nost i stamenost i neograniyenost i sve wto se smatra poveza-nim sa suwtinom Boùijom, u stvari su dela Boùija i nemaju vre-menski poyetak. Nikada, recimo, vrlini nije prethodilo nepo-stojaqe, niti bilo yemu od svega wto smo naveli, premda onowto uyestvuje u qima ima vremenski poyetak. Jer, svaka je vrli-na bespoyetna i nema vremena starijeg od qe. Jer, jedini qenveyni poroditex jeste Bog. I Bog je bezbroj puta beskrajno iznadsvih biça, i onih u kojima se uzima uyewçe i onih koja uyestvu-ju”. Neka on, dakle, uyi iz reyenoga da se ne potyiqavaju vremenustvari koje su primile postojaqe od Boga. Neke od qih su bespo-yetne, nikako ne naruwavajuçi pojam jedine po prirodi bespo-yetne i Trojiyne Jedinice i Qene natprirodne jednostavnosti.Potpuna nedexivost Boga ima kao svoju nejasnu sliku um, kojinikako nije sloùen, izuzev qegovih uro$enih poimaqa.

Onaj ko ne prihvata duhovna staqa koja se zapeyaçuju odduhovnih darova duwe na telu onih koji napreduju po Bogu, i na-ziva bestrawçem svojstvo umrtvxeqa stradalnog dela duwe, aline i svojstvo dejstva ka uzviwenijem, sa svecelim odvraçaqem odzlih stvari i obraçaqem da dobrim, sa odbacivaqem zlih svoj-stava i sticaqem dobara, u stvari se svojim stavom odriye i ùi-vota biça sa telom u nepropadxivom buduçem veku. Ukoliko, dak-le, i telo zajedno sa duwom uzme uyewça u neizrecivim dobrima,


zasigurno çe uyestvovati i sada, po moguçnosti, u blagodati kojuBog daruje tajanstveno i neizrecivo umu koji je oyiwçen. I onoçe, dakle, primiti boùanstvene stvari, na nayin, naravno, kojimu je prikladan, dok çe se stradalni deo duwe preobraziti iosvetiti, ne umrtvxujuçi se, me$utim, po svojstvima. Tako$e çese osveçivati raspoloùeqa i delovaqa tela, buduçi da çe se veçostvariti zajednica duwe i tela. Jer, po svetom Dijadohu, umonih koji su se oslobodili ùivotnih dobara radi nade buduçihdobara, buduçi da se kreçe yilo zbog bezbriùnosti, oseça neiz-recivu boùanstvenu dobrotu i predaje, shodno svom napredova-qu, i telu svoje dobro staqe. I radost koja se javxa u duwi i u te-lu jeste nepogrewivi znak besmrtnog ùivota.

Drugu svetlost opaùa um, a drugu yulo. Yulo opaùa yulnusvetlost, koja yulne stvari pokazuje kao yulne. Umna svetlost jeznaqe koje postoji u pojmovima. Ne shvataju istu svetlost vid ium, sve dok svako od qih deluje po sopstvenoj prirodi i u prirod-nim uslovima. Me$utim, ukoliko dostojni budu posreçeni daprime duhovnu i natprirodnu blagodat i silu, i yulom i umomçe videti ono wto je iznad svakog yula i svakog uma —na nayinkoji zna jedino Bog i oni koji primaju boùanstvena dejstva” (daupotrebimo izraz velikog Grigorija Bogoslova). Reyenome smo senauyili iz Svetog Pisma . Reyeno smo primili od otaca nawih.Reyeno smo spoznali svojim malim iskustvom. Reyeno zapisa naj-yasniji izme$u jeromonaha, brat naw gospodin Grigorije, pod na-slovom O svewtenim tihovatexima. I mi reyeno potpisasmo kaotayno i saglasno predaqu svetih, da bi se uverili oni koji yita-ju.

Protos yasnih svetogorskih manastira, jeromonah Isaak.Iguman yasne, carske i svewtene Lavre, Teodosije jeromonah.Postojao je i potpis igumana Manastira Ivirona, na qihovom jezi-

ku.Iguman carskog Manastira Vatopeda, jeromonah Joanikije.Postojao je i potpis igumana Srpskog manastira na qihovom jeziku.Najmaqi jeromonah Filotej, smatrajuçi isto, potpisah.Najmaqi jeromonah i duhovnik yasnog Manastira Esfigmena, Amfi-

lohije.Najmaqi jeromonah i duhovnik Vatopeda, Teodosije.Iguman Svetog Manastira Kutlumuwa, Teostirikt jeromonah.Grewni Gerondije Marulis, ylan sabora staraca yasne Lavre, misle-

çi isto, potpisah.Najmaqi monah Kalistos Muzalonski.Neugledni jeromonah Gerasim, powto videh i proyitah wto je isti-

noxubivo i prihvatih, potpisah.Neugledni starac i najmaqi monah Mojsije, misleçi isto, potpi-

sah.Najmaqi i neugledni monah Grigorije Stravolangadski, navodni

tihovatex, razmiwxajuçi i smatrajuçi isto, potpisah.Starac i najmaqi jeromonah Isaija iz Skita Magula, misleçi isto,

potpisah.

D O B R O T O X U B X E Ì 265Najmaqi monah Marko Sinaita.Najmaqi monah Kalistos iz Skita Magula.Postojao je i potpis starca tihovatexa iz Sirije na qegovom jezi-

ku.Najmaqi monah Sofronije.Najmaqi monah Joasaf.Smireni episkop Jerisosa i Svete Gore, Jakov, othraqen svetogor-

skim i svetootaykim predaqima, i svedoyeçi da je, sa izabranim Svetogor-cima koji potpisawe, saglasna i da potpisuje cela Sveta Gora, potpisah isam, saglawavajuçi se i zapeyaçujuçi. I zajedno sa svima dopuqavam i slede-çe: onoga ko se ne slaùe sa svetima, kao wto se mi slaùemo i sveti oci na-wi newto pre nas, neçemo primiti u opwteqe.


PATRIJARH KALISTOSKSANTOPULOS

I QEGOV SAPODVI%NIK,IGQATIJE KSANTOPULOS

Kratko svedoyanstvo o qimaNajsvetiji patrijarh carigradski Kalistos Ksantopulos je ùiveo u

vreme Andronika Drugog Paleologa (1360 godine). Nauyivwi se podviùniw-tvu kod svetog Grigorija Sinaita, yije opwirno ùitije je kasnije napisao,on je provodio podviùniyki ùivot na Svetoj Gori Atonskoj u Skitu Magu-la, koji se nalazi u blizini Manastira Filoteja. %iveo je sa svojim tajni-kom Markom yitavih dvadeset osam godina. I sa Igqatijem, tako$e Ksanto-pulom, bewe veoma blizak, te se yinilo da imaju jednu duwu. Postavwi po-tom patrijarh i polazeçi za Srbiju zajedno sa klirom radi izmireqa sa ta-mowqom Crkvom, on je prolazio kroz Svetu Goru, gde mu je Maksim Kapsoka-livit predskazao skori kraj, govoreçi: —Ovaj starac viwe neçe videti pas-tvu, buduçi da se iza qega veç yuje nadgrobna pesma: Blaùeni neporoyni naputu [svom] (Ps.118.1)”. Dowavwi u Srbiju on je stvarno truleùni ùivot zame-nio za netruleùni.

Rasu$ujuçi o Isusovoj molitvi Simeon Solunski o reyenoj dvojicivelikih podviùnika govori sledeçe: —U nawe dane su o ovoj molitvi uzvi-weno pisali Duhom pokretani bogonosni oci Kalistos, patrijarh Novog Ri-ma, i jednoduwni mu sapodviùnik, prepodobni Igqatije u kqizi koju su bo-gomudro sastavili, izlaùuçi potpuno savrweno poznaqe o qoj. Iako su biliizdanci Carskog Grada, oni su ostavili sve i najpre devstveno i monawkipoùiveli u posluwaqu (u obitexi), a zatim udvoje nerazdvojno provodilizaista nebeski podviùniyki ùivot, jedino u Hristu prebivajuçi, kako jesam Hristos [ùeleo], moleçi se za nas Ocu (Jn.17,11). Sayuvavwi u potpunostimir, koji je sveti Pavle ùeleo svojim uyenicima (Fil.4,7), oni su mirnoprewli u drugi ùivot, gde poseduju uzviweni mir yisto sagledavajuçi Isu-sa, koga su savrweno zavoleli i traùili, jedino sa Qim prebivajuçi i svet-lowçu Qegovom nenasitno se nasla$ujuçi. Zalog reyenoga oni su jow ovdestekli, oyistivwi se kroz umozreqe i delaqe i udostojivwi se nebeskogprosveçeqa, yiji odblesak je bio vi$en na qihovim licima kao na licuStefana”.

Uvodne napomeneTihovaqe predstavxa vid duhovnog ùivota koji je dostojan powtova-

qa i koji je moùda najuzviweniji put tajinstvenog savrwenstva u Hristu iboùanstvenog sjediqeqa. Crkva je ukrawena mnowtvom svetih, tihovatexakoji su dospeli do najviwih nivoa savrwenstva. Qihovo uyeqe saùima bo-ùanstvenu xubav i nestvorena blistaqa, koja je u qihovim bogonosnim du-wama dejstvovao —nestvorenosaporestonisatvorac” Sveti Duh. Me$u svetimtihovatexima, koji su poznali i —trpeli” boùanstvene [stvari] nalaze se i


ùivotom sliyni, jednoduwni i blagodaçu bogopodobni Kalistos i IgqatijeKsantopuli, iz sredine yetrnaestog veka, poreklom iz istoimenog vizantij-skog manastira. Oni su do silnog savrwenstva dostigli na poxu tihovaqa.Prvi je potom bio pozvan na carigradski tron, kao Kalistos Drugi, dok jeprepodobni Igqatije do konyine svoga ùivota ostao prost jeromonah. Obo-jica su, pak, puni Duha Svetoga, sastavili bogomudro delo koje sledi, o ti-hovaqu i raznim stadijumima u napredovaqu po redu. Radi se o delu osobi-tog svetoduhovskog opita, koje saùima vascelo uyeqe posveçenika tihovaqa,koje su sveti Grigorije Sinajski i Palama uobliyili i obogatili duwevno-vewtinskim postupcima, koji su upotrebxavani u prvim stadijumima umnei srdayne molitve.

Sveti tihovatexi, pisci dela o kome je rey, zaista predaju opitnii umozritexni postupak i tayno pravilo tihovatexskog ùivota, poyiquçiod osnovnih yovekoslovnih [antropolowkih] pretpostavki, prolazeçi kroz raz-liyne duhovne stadijume, da bi dostigli do savrwenog sjediqeqa sa Bogom uSvetom Duhu. Opipxiva je yiqenica da sve wto izlaùu i zastupaju nisugnoseolowki izumi, mawtaqa, oseçajna talasaqa, neki vid satanskih iliprirodnih veùbaqa istoyqaykog porekla, veç liynosne istine, koje su oku-sili i doùiveli u savrwenoj istinitosti, koje su uskla$ene sa svetoduhov-skim opitom prethodnih svetih otaca, na koji se yesto pozivaju. Sto po-glavxa predstavxaju ozakoqeqe vascelog tihovatexskog predaqa, koje sadr-ùi sve stadijume i stepene boùanstvenih iskustava qihovih svetih pisa-ca, potvr$ivanih odnosnim upuçivaqima na tihovatexske spise. Qihovznayaj se sastoji u postupnosti i redosledu boùanstvenih iskustava. Svaka-ko je oyigledno da srediwte svih projava boùanstvenog opita svetih Ksan-topula predstavxa uglavnom umnosrdayna molitva sa boùanstvenom xubav-xu kao vrhunskim zavrwetkom, kojom su bile obuzete qihove svete duwe,wto se odraùava u qihovim najsla$im zapisima i upuçivaqima na duhovno-xubavne izraze Boùanstvenog Pisma.

Sastavxayi Dobrotoxubxa nam daju ùivotopisne podatke o blaùe-nim Ksantopulima. Oni su se voleli i bili kao jedna duwa —u dva tela”.Sveti Simeon Solunski ih naziva —bogoreyitim, bogonosnim, hristonos-nim i oboùenim”. Me$utim, mi ne znamo dovoxno o qihovom natprirodnomùivotu. Ipak, visina qihove svetosti postaje osetna preko qihovih bo-ùanstvenih reyi, koje su xubavno bremenite dejstvima Svetoga Duha. Mine znamo ko je koga prevazilazio, powto se sto poglavxa predaju kao zajed-niyki plod, u kome postaje duhovno osetna —poskakujuça voda” u qihovim os-veçenim srcima. Kao wto je reyeno, sto poglavxa su miomirisni cvet liy-nog opita svetih. Da bi doneli koristi svojoj braçi u Hristu, kao bratoxu-bivi, oni su potkrepili svoja poglavxa odnosnim upuçivaqima na razne bo-goslove i svete oce tihovatexe. %iveçi sredinom yetrnaestog veka, u komese, zahvaxujuçi tihovatexskim sporovima, razvilo opwirno duhovno, tiho-vatexsko i bogoslovsko spisatexstvo, bilo je razumxivo da i sami upotrebesvetoduhovske riznice, koje su potvrdili Sabori iz 1341, 1347. i 1351. godi-ne. Stoga stalno primeçujemo tihovatexsko uyeqe, koje je razvio sveti Gri-gorije Palama, premda se qegovo ime ne navodi, buduçi da u reyeno vremejow nisu bili utihnuli odjeci Palaminih protivnika.

Sto poglavxa svakako predstavxaju saùetak uyeqa Crkve o tihovaquu svim qegovim projavama, u yitavom qegovom rasponu, u qegovim odreynimi potvrdnim stranama, od niùih nivoa tihovatexskog obrazovaqa, do kraj-qih qegovih ishoda, tj. do boùanstvenog sjediqeqa. Premda u qima preov-ladava struja umnosrdayne molitve, ipak se pruùaju i umozritexni i odri-cajni [apofatiyki] sadrùaji, usled yega se viwe puta ponavxaju imena Dio-nisija Areopagita i Maksima Ispovednika. Ukoliko poseduje Sto poglavxasvetih Ksantopula, tihovatex moùe nezabludivo da do$e do posledqeg svogcixa, wto ne znayi da ne postoje i drugi putevi i drugi prostor razvoja du-wevnih sila u saradqi sa Duhom Svetim, koji je psalmopojca nadahnuo is-


tinom: Pokazao si mi puteve ùivota (Ps.15,11), koja iskxuyuje iskxuyivostma kog puta.


MONAHA KALISTA I IGQATIJAKSANTOPULA

POUKA TIHOVATEXIMA U STO POGLAVXA1. O neophodnosti da jedni druge pouyavamo u dobruKao yeda svetlosti i naslednike Boùije i sunaslednike

Hristove, po obeçaqu Boùanskom nas bi trebalo da nas uyi samBog (Jn.6,45), da neizrecivo nosimo u srcu jasnije od plamena is-pisani Novi Zavet i da se upravxamo blagim i pravim Duhom,trebalo bi da ùivimo an$elopodobno i da nemamo nikakve po-trebe da nas bilo ko uyi: Poznaj Gospoda (Jer.31,34). Me$utim,powto nas sa jedne strane nawe odvajaqe od dobrog i priklaqa-qe zlu od mladosti, i sa druge strane - prevara i nepomirxivoneprijatexstvo prema nama xutog velijara [tj. $avola], uye da se,udaxivwi se od spasonosnih i bogotvornih zapovesti, nosimo poduwegubnim provalijama i, wto je ùalosnije od svega, da protivsebe samih i rasu$ujemo i dejstvujemo, usled yega, po reyi Boùi-joj, nema onoga koji razumeva ili traùi Boga, te smo svi, skrenuv-wi sa pravog puta, postali nepotrebni (Ps.13,2-3), telesni i bez-blagodatni, mi imamo veliku potrebu za uzajamnim podstica-qem na dobro i saradqu u reyenome.

2. Pouke se piwu po molbi nekog brata i kao ispuqeqe otay-ke zapovesti. Prosi se pomoç Boùija za pisaqe, a yitaocima za ra-zumevaqe i ispuqavaqe proyitanog

Powto si ti, yedo nawe duhovno i voxeno, po reyi Gospod-qoj, sa ùexom da ispitaw Boùanstvena ùivotvorna Pisma i dapostanew nepogrewivo posveçen u qihove tajne, yesto molio odnas nepotrebnih pouku i pisano pravilo na korist sebi, a, moùebiti, i drugima, kako sam govoriw, mi smo konayno smatrali datreba da ispunimo, uz Boùiju pomoç, tvoje pohvalno iskaqe, izxubavi prema tebi i radi koristi tvoje zaboravivwi na nawuvaspitayicu - leqost i podraùavajuçi tebi u tvom stremxequka dobru i tvom neumornom trudoxubxu, a iznad svega ubojavwise Boùije osude, koja oyekuje svakoga ko skriva svoj talanat, aujedno i ùeleçi da ispunimo otayku zapovest koju su nam ostavi-li nawi oci i uyitexi duhovni - naime, da i drugim bogorayi-texima [tj. bogoxupcima] poverimo ono yemu smo se od qih nauyi-li. Bog, pak, Otac xubavi i uopwte svih dobara svewtedri Daro-


davac, koji je udexivao reyi i beslovesnim ùivotiqama, nekabi nama, nespretnim i nemim, darovao potrebnu rey kojom bi seotvorila usta nawa na korist onih koji sluwaju, a tebi i onimasa tobom, po reyi tvojoj, neka bi pridodao uho mudro i razumno dasluwa, te da (kao wto mu je drago) nepogrewivo ùivite po reye-nome: jer, bez Qega, kao wto je napisano, mi ne moùemo uyinitiniwta duwekorisno i spasonosno (Jn.15,5). I jow: Ako Gospod nesazida dom, uzalud se muyi graditex (Ps.126,1).

3. Skica nameravane poukeCix upravxa svakim delom. Naw cix je da po sili svojoj

iskaùemo sve wto moùe pomoçi tvome napredovaqu. Tvoj, pak,cix je da sa svom taynowçu usmeriw svoj ùivot saglasno sa onimwto çe biti reyeno. Stoga pre svega drugog treba objasniti nayemu moùemo, gledajuçi na punotu domostroja Hristovog, polo-ùiti provereni temex zdaqa ùivota, potom zdaqe okonyati inajzad, u svoje vreme ili kako Bog pomogne, postaviti odgovaraju-çi krov - sve graditexstvom Duha.

4. Osnovno nayelo pouyavaqaOsnovno nayelo naweg pouyavaqa uz pomoç Boùiju se sa-

stoji ukratko u sledeçoj nameri: neophodno je na svaki nayin iuz sav napor starati se da se ùivi po ukazaqima svih bogotvor-nih zapovesti Spasitexa, da bi se qihovim ispuqavaqem dowloopet do savrwenog duhovno-blagodatnog obrazovaqa i obnovxeqakakvo nam je na poyetku nizawta bilo darovano u svetoj kupexi.Ako ti je draùe, pomenuti dar moùemo odrediti i kao odbaciva-qe starog Adama sa qegovim delima i pohotama, kako bismo seobukli u novog i duhovnog, koji je Gospod Isus Hristos, kako go-vori boùanstveni Pavle: Deyice moja koju opet s mukom ra$amdok se Hristos ne uobliyi u vama (Gal.4,19), i opet: Koji se god uHrista krstiste, u Hrista se obukoste (Gal.3,27).

5. Slava blagodati svetog krwteqa. Wta je pomrayuje, a wtavaspostavxa

O kakvoj se blagodati radi i kako se je udostojavamo, wta jepomrayuje, a wta yisti, objasniçe sveti Zlatoust, koji sija du-wom i reyju viwe nego zlato i koji govori: —Odraùavajuçi slavuGospodqu, mi se preobraùavamo u taj isti lik (2.Kor.3.18). Reyenoje bilo jasnije za verujuçe iz apostolskog vremena, kada su dej-stvovali darovi yudotvorstva. Wtaviwe, kad se krwtavamo, na-wa duwa, buduçi oyiwçena Duhom, postaje svetlija od sunca, tene samo da postajemo sposobni da gledamo na slavu Gospodqu, ne-go i sami primamo od qe izvesno sijaqe. Yisto srebro, leùeçinaspram sunyevih zrakova, i samo ispuwta zrake ne samo od sop-stvene prirode nego i od sunyevog bleska. Sliyno i duwa, oyiw-çena Duhom Boùijim i postavwi sjajnija od srebra, u sebe prima


zrak slave Boùije i sobom odraùava qenu svetlost. Stoga i govo-ri apostol: Odraùavajuçi slavu Gospodqu, preobraùavamo se u tajisti lik iz slave u slavu, tj. iz slave Duha, koja se u nas usexava, uslavu nawu, kojoj priliyi da je od Duha Gospoda”.

Newto kasnije on produùuje: —Hoçew li da ti reyeno jas-nije i oyiglednije pokaùem na apostolima? Seti se Pavla, yijaje odeça imala yudotvorno dejstvo, opomeni se Petra yija je sen-ka pokazivala yudotvornu silu. Da u sebi nisu nosili obraz Caranebeskog i da qihovo blistaqe nije bilo nedostupno, qihovaodeça i senka ne bi pokazivale pomenutu silu. Jer, odeça Cara jestrawna i za razbojnike. Hoçew li da vidiw kako i kroz telaproniye qihova unutrawqa svetlost? I pogledavwi na qega [tj.

Stefana], kaùe kqiga Dela apostolskih, videwe lice qegovo kao li-ce an$ela (Dap.6,15). Me$utim, reyeno jow nije niwta u pore$equsa slavom koja je sijala unutar qega. Jer, ono wto je Mojsije neka-da imao na licu svome, oni su nosili u duwi svojoj. I jow mnogoviwe, buduçi da je ono kod Mojsija bilo viwe yulno, a qih [viwe]duhovno. Tela koja imaju sposobnost da primaju i odraùavajusvetlost, buduçi obasjana telima iz kojih izvire svetlost, i sa-ma razlivaju na bliska im tela svetlost koja se odraùava na qi-ma. Sliyno biva i sa vernima. Oni koji reyeno okuse odvajaju seod zemaxskog i misle samo na nebesko. Me$utim, mi pri svemureyenome moramo gorko da zasteqemo. Jer, udostojivwi se veli-kog blagorodstva, mi yak i ne shvatamo wta se o qemu govori sto-ga wto ga ubrzo gubimo, priklaqajuçi se yulnome. Neizreciva istrawna slava ostaje kod nas dan ili dva, a zatim je gasimo, go-milajuçi [na sebe] buru ùivotnih dela i gustim oblacima odbija-juçi qen sjaj” (7. bes. na 2. Pos. Kor.).

Na drugom mestu on govori: —Tela ugodnika Boùijih obla-ye se u slavu, koja se ne moùe videti [tj. telesnim] oyima. Nekaznameqa i nejasne nagovewtaje reyenoga Bog je blagoizvoleo dapruùi u Starom i Novom Zavetu. Mojsijevo lice je zasjalo veli-kom slavom, usled yega ga oyi Izraixaca nisu mogle gledati, a uNovom je jow mnogo viwe zasjalo lice Hristovo”.

Da li si sada yuo reyi Duha? Da li si poznao silu tajne?Da li si spoznao kakve su muke naweg potpunog duhovnog prepo-roda u svetoj kupexi [tj. krwtequ]? Kakvi su plodovi, punota i po-yasti pobede i koliko stoji u nawoj vlasti da umnoùimo iliumalimo natprirodnu blagodat, tj. da je projavimo ili zatrpamo?Qu zatrpava bura ùivotnih briga i mrak strasti, koji se od qihra$a i koji joj (sliyno vihoru ili divxem potoku, napadajuçi nanas i potapajuçi duwu) ne daje da odahne ni da pogleda na onowto je uistinu dobro i blaùeno, za wto je i sazdana. Prebijenu iizmuyenu valovima i dimom yulnih strasti, on duwu pomrayuje


i pogruùava u nepriliynosti. Qu [tj. blagodat], pak, projavxujeono wto je suprotno - wto se ra$a iz bogotvornih zapovesti kodonih koji ne hode po telu, nego po duhu. Jer, reyeno je: Po Duhuhodite i pohotu telesnu neçete yiniti (Gal.5,16). Ona ih, kao du-wekorisna i spasonosna, kao po lestvici uzvodi na sam vrh savr-wenstva, na najviwi qen stepen, do xubavi koja je - Bog.

6. U svetom krwtequ mi ni za wta dobijamo Boùanstvenublagodat. Ukoliko je pokrijemo strastima, mi je opet moùemo oyis-titi ispuqavaqem zapovesti

U boùanstvenom krilu, tj. u svewtenoj kupexi u potpunos-ti kao dar primamo savrwenu boùanstvenu blagodat. Ukoliko je,me$utim, potom bilo kako (zbog zloupotrebe zemaxskim stvarimaili zbog mnogobriùnosti oko ùivotnih dela) ponovo prekrije-mo maglom strasti, mi je kroz pokajaqe i ispuqavaqe bogotvor-nih zapovesti moùemo nanovo zadobiti i iznova steçi natpri-rodnu qenu svetlost, te ugledati qeno jasno projavxivaqe. Qe-no projavxivaqe se otkriva po meri yovekove revnosti da budeveran veri, ali iznad svega pomoçu i blagovoxeqem GospodaIsusa Hrista, kako govori sveti Marko: —Hristos, kao savrweniBog, savrweno daje onima koji se krste blagodat Svetog Duha, ko-ja sa nawe strane ne prima nikakav dodatak, nego se samo raskri-va i projavxuje u nama saobrazno ispuqavaqu zapovesti. Ona,naprotiv, u nama razvija veru, sve dok ne dostignemo svi u jedin-stvo vere: u meru rasta punote Hristove (Ef.4,13). Stoga, Ukolikomi newto posle preporoda u nama i dodajemo, ipak je sve Qime iod Qega veç bilo poloùeno u nas”.

7. Onaj ko ùivi po Bogu treba sve zapovesti da vrwi, iakoveçi deo delatnosti treba da posveçuje prvima od qih, kao rodi-texkama ostalih

Rekli smo da se poyelo i koren sveg dejstvovaqa koje nam jesvojstveno sastoji u ùivotu po spasonosnim zapovestima, dok segranica i plod (koji se od nas oyekuje) sastoji u dolaùequ do sa-vrwene blagodati Duha Svetog, koja nam je u poyetku darovanakroz krwteqe, i koja je, premda je jow u nama (buduçi da se Bog nekaje za svoje darove, kao wto govori apostol - Rim.11,29), prigqe-yena strastima, projavxujuçi se samo kroz ispuqavaqe bogotvor-nih zapovesti. Stoga nama svakako predstoji da se usrdno posta-ramo da putem napornog ispuqavaqa svih zapovesti oyistimoskrivenu u nama blagodat Duha i da je projavimo u sebi, kako bise jasno uvidela. Blaùeni David govori: Svetilnik je nogama mo-jim rey tvoja i svetlost stazama mojim (Ps.118,105), i: ZapovestGospodqa je svetla, prosveçuje oyi (Ps.18,9), i: Po svima zapovesti-ma tvojim upravxah se (Ps.118,128). Onaj, pak, ko je legao na grudiGospodqe govori: Onaj koji drùi zapovesti Qegove u Qemu prebiva


i On u qemu (1.Jn.3,24), i: Zapovesti Qegove nisu tewke (1.Jn.5,3). Isam Gospod uyi: Ko ima zapovesti moje i drùi ih, to je onaj kojime xubi; a koji mene xubi, toga çe xubiti Otac moj; i ja çu ga xu-biti i javiçu mu se sam (Jn.14,21), i: Ako me neko xubi, rey moju dr-ùaçe, i Otac moj xubiçe qega; i qemu çemo doçi i u qemu çemo senastaniti (st. 23), i: Ko mene xubi, reyi moje drùi (st. 24).

Iznad svega je neophodno postarati se oko prvih i izvor-nih me$u zapovestima, koje su kao majka ostalih. Qima treba po-sveçivati najveçi deo truda. I uz Boùiju pomoç, mi çemo bezspoticaqa dostiçi cix koji smo postavili na poyetku dobrogpoduhvata i svrhu naweg stremxeqa, tj. projavxivaqe u namablagodati Svetog Duha.

8. Poyetak svakog bogougodnog poduhvata jeste prizivaqe saverom imena Gospoda naweg Isusa Hrista, a sa qim i mira i xuba-vi, koji isijavaju iz qega

Poyetak svakog bogougodnog poduhvata jeste prizivaqe saverom spasonosnog imena Gospoda naweg Isusa Hrista, kao wtoje i sam rekao: Bez mene ne moùete yiniti niwta (Jn.15,5), a saQim prizivaqe i mira i xubavi. Mir - buduçi da apostol govo-ri da se treba moliti bez gneva i dvoumxeqa (1.Tim.2,8), a xubav -buduçi da je Bog xubav… Koji prebiva u xubavi, u Bogu prebiva iBog u qemu (1.Kor.4,16). Oni (tj. mir i xubav) ne samo da molitvuyine blagoprijatnom, nego se i sami opet iz molitve ra$aju iisijavaju kao neraskidive boùanstvene luye, uzrastajuçi i dola-zeçi do savrwenstva.

9. Sa svakom od ove tri zapovesti i sa sve tri zajedno mi do-bijamo obixe svih blaga

Sa svakom od tri [zapovesti] i sa sve tri zajedno nama se da-je i u nama se umnoùava obixe svih dobara. Jer, ukoliko sa veromprizivamo ime Gospoda naweg Isusa Hrista, mi se tvrdo nadamoda çemo dobiti milost i istinski ùivot, koji su u Qemu sakri-veni. Pri yestom prizivaqu imena Gospoda naweg Isusa Hristaunutar srca, oni se toye kao iz nekog nepresuwnog boùanstvenogizvora. Mirom koji prevazilazi svaki razum i koji nema grani-ce, mi se udostojavamo pomireqa sa Bogom i sa bliùqima. Xu-bavxu, pak, yija je slava neuporediva (powto je kraj i glava zako-na i proroka i powto se i sam Bog qome naziva) mi se u potpu-nosti sjediqujemo sa Bogom kroz izgla$ivaqe naweg greha prav-dom Boùijom i uz pomoç blagodatnog usinovxeqa, koje divno dej-stvuje u nama kroz xubav. Jer, xubav pokriva mnowtvo grehova(1.Pt.4,8). Xubav sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi. Xubavnikad ne prestaje (1.Kor.13,7).


10. Gospod naw Isus Hristos ih je u dane spasonosnog strada-qa ostavio uyenicima svojim kao zakxuyne zapovesti i boùanstve-no nasle$e, kao uostalom i po Vaskrsequ

Kada se pribliùio [dobro]voxnom stradaqu za nas i kad sejavio apostolima po Vaskrsequ, kad je imao da se uznese ka Ocusvome po prirodi i nawem po blagodati, kao istiniti i yedoxu-bivi Otac, sveblagi i najsla$i Gospod naw Isus Hristos je iste[zapovesti] ostavio svima svojima kao neke posledqe naloge islatke utehe, kao dragocene i pouzdane, takoreçi, zaloge, ilijow boxe - kao Bogom darovano nasle$e. Kada je nastalo Qegovospasonosno stradaqe, On je svojim uyenicima saopwtio: I akowta zaiwtete u ime moje, ja çu uyiniti (Jn.14,14), i: Zaista, zais-ta vam kaùem da wto god zaiwtete od Oca u ime moje, daçe vam.Do sada ne iskaste niwta u ime moje; iwtite i dobiçete, da ra-dost vawa bude ispuqena (Jn.16,23-24). I opet, On im je posle Vas-krseqa govorio: A znaci onima koji veruju biçe ovi: imenom mojimizgoniçe demone, govoriçe novim jezicima, i ostalo (Mk.16,17). Sa-glasno sa reyenim saopwtava i devstvenik, Jovan jevan$elist: Ai mnoga druga znameqa uyini Isus pred uyenicima svojim koja nisuzapisana u kqizi ovoj. A ova su zapisana da verujete da Isus jesteHristos, Sin Boùiji, i da verujuçi imate ùivot u ime Qegovo (Jn.26,30-31). I sveti apostol Pavle [govori]: Da se u ime Isusovo poklo-ni svako koleno, i ostalo (Fil.2,10). I u Delima apostolskim je na-pisano: Tada Petar, ispunivwi se Duha Svetoga, reye qima: Nekaje na znaqe svima vama i svemu narodu Izraixevu, da u ime IsusaHrista Nazareçanina, koga vi raspeste, koga Bog podiùe iz mrt-vih, stoji ovaj pred vama zdrav. I newto malo niùe: Jer, nema ni ujednom drugom spaseqa. Jer, nema drugog imena pod nebom danog xu-dima kojim bismo se mogli spasti (Dap.4,8-12). I opet Spasitex [go-vori]: Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemxi (Mt.28,18). Reyenoje jasno i iz onoga wto je Bogoyovek Gospod rekao apostolima preKrsta: Ovo sam vam kazao da u meni mir imate (Jn.16,33), i: Ovo jezapovest moja: da xubite jedni druge (Jn.15,12), i: Po tome çe svipoznati da ste moji uyenici ako budete imali xubav me$u sobom(Jn.13,25), i: Kao wto Otac mene xubi, i ja xubim vas; ostanite uxubavi mojoj. Ako zapovesti moje drùite ostaçete u xubavi mojoj,kao wto sam ja odrùao zapovesti Oca moga i ostajem u xubavi Qe-govoj (Jn.15,9-10). I po Vaskrsequ se On yesto vidi kako daje mir,javxajuçi se svojim uyenicima i govoreçi: Mir vam (Jn.20,21).Apostolu Petru, kome je poverio prvenstvo nad uyenicima, triputa je rekao: Ako me xubiw, Petre, viwe od drugih, napasaj ov-ce moje (up. Jn.21,17), pokazujuçi da je poveravaqe brige o pastvineko uzdarje za najvatreniju xubav prema Qemu samom (GospoduIsusu Hristu). Neçe biti daleko od naweg cixa ili naweg pred-meta ukoliko neko kaùe da se iz tri navedene vrline ra$aju tri


druga divna ploda, naime: oyiwçeqe duwe, prosveçeqe i duhov-na zrelost.

11. U navedene tri, smewtene su sve vrlineOnaj ko ushte sa svom paùqom tayno da ispita, naçi çe da

na pomenutoj trostrukoj i neraskidivoj vrpci visi Bogom satka-na porfira svih vrlina. Jer, ùivot po Bogu jeste neka dragocenazlatotkana nit, u kojoj se jedna vrlina tesno spaja sa drugom isve se saglawavaju me$usobno, buduçi da sve nazi$uju jedno delo,naime, oboùuju yoveka koji iskreno ùivi sa qima, obogaçujuçiga kao prstenovima koji se spajaju: spasonosnim prizivaqem naj-sla$eg imena Gospoda naweg Isusa Hrista sa verom, i, ako ho-çew, sa nadom i smireqem, a tako$e i mirom i xubavxu. Oni suuistinu bogonasa$eno trostruko i ùivotodavno drvo, od koga onikoji ga se blagovremeno dotiyu i priyewçuju kao wto treba, sa-biraju beskrajni i veyni ùivot, a ne smrt, kao prvosazdani.

12. Dar i poseta Svetog Duha udexuje se vernima od Boga Ocau Hristu Isusu, i u Qegovo sveto ime

Dar i poseta Svetog Duha daje se vernima od Boga Oca,Hristom Isusom, u Qegovo sveto ime, kao wto je sam nadboùan-ski i duwexubivi Gospod Isus Hristos rekao apostolima: Boxeje za vas da ja odem, jer ako ja ne odem, Utewitex neçe doçi k vama;ako li odem, poslaçu ga k vama (Jn.16,7), i: Kada do$e Utewitex, ko-ga çu vam ja poslati od Oca, Duh Istine, koji od Oca ishodi i osta-lo (Jn.15,26), i opet: Utewitex Duh Sveti, koga çe Otac poslati uime moje (Jn.14,26).

13. Sveti oci i Duh Sveti, koji ùivi u qima, prepodobno sunam opredelili da se molimo Gospodu nawem Isusu Hristu i da odQega iwtemo milost

Stoga veoma mudro slavni rukovoditexi nawi i nastavni-ci, zajedno sa Duhom Svetim koji ùivi u qima, sve nas, a osobi-to one koji su poùeleli da stupe na popriwte bogotvornog tiho-vaqa, da se posvete Bogu i odvoje od sveta i sa razumom tihuju,savetuju da se iznad svakog drugog dela i brige najpre Gospodumole i od Qega iwtu milost sa nesumqivom nadom, imajuçi kao[svoje] neprekidno delo i zanimaqe - prizivaqe svesvetog i naj-sla$eg imena Qegovog, svagda ga noseçi u umu, u srcu i u ustima,i stalno se prinu$avajuçi da u Qemu i sa Qim i diwu, i ùive,i spavaju, i bde, i hode, i jedu, i piju - i uopwte, u svemu delaju.Jer, u Qegovom odsustvu nam se pribliùava sve wtetno, neostavxajuçi mesta niyemu duwekorisnom, a u Qegovom prisus-tvu se sve protivno progoni i ni jedno dobro ne nedostaje, negose sve lako ispuqava, kao wto i sam Gospod saopwtava: Ko ostajeu meni i ja u qemu, taj donosi mnogi plod, jer bez mene ne moùeteyiniti niwta (Jn.15,5). Sa verom prizvavwi powtovano i za sva-


ku tvorevinu strawno ime, koje je iznad svakog imena, i mi nedo-stojni çemo, uz pomoç Boùiju, podiçi jedra nawe reyi i sastremxeqem krenuti napred.

14. Onaj ko je poùeleo da bez padaqa u Gospodu hodi putemtihovaqa, pre svega treba sa potpunim odricaqem od svega da iza-bere i savrweno povinovaqe

U ime velikog Boga i Spasa naweg Isusa Hrista, koji jerekao: Ja sam svetlost i ùivot i istina, put i vrata ka Ocu (up.Jn.8,12; 14,6), i: Ako ko u$e kroza me spawçe se, i uçi çe i iziçi çe, ipawu çe naçi (Jn.10,9-10), pazi na ono wto ti govorimo i iskrenosavetujemo. Pre svega, izaberi za sebe, po reyi boùanstvenoj, sa-vrweno i nepritvorno povinovaqe i odricaqe. Stoga se sa svomusrdnowçu postaraj da potraùiw i na$ew sebi rukovoditexa inelaùnog nastavnika (qegova istinitost neka se pokazuje u po-tvr$ivaqu qegovih reyi kroz svedoyanstva iz Boùanstvenog Pis-ma), duhonosnog, koji vodi ùivot saglasan sa svojim reyima, vi-sokog u umozrequ [tj. sagledavaqu], smirenog u miwxequ o sebi, usvemu blagonaravnog, i uopwte, po bogopredanim reyima, onak-vog kakav treba da bude uyitex u Hristu.

Nawavwi ga, i vezavwi se za qega telom i duhom kao oye-xubiv sin za ro$enog oca, prebivaj ubuduçe potpuno u qegovimzapovestima, sa qime se u svemu saglawavaj, gledajuçi na qegakao na Hrista, a ne kao na yoveka, odgoneçi od sebe svako neverjei sumqu, kao i svako svoje miwxeqe i samovoxno hteqe. I korakpo korak idi za svojim uyitexem, imajuçi potpuno posluwaqeprema qemu bez rasu$ivaqa i imajuçi ga kao neko ogledalo i kaosavest svoju. Ukoliko newto protivno nekad u tvoj um i poseje$avo, koji je protivan svemu dobrome, ti od qega odskoyi kao odbluda ili od ogqa, govoreçi mudro protiv obmaqivaya, koji tipotura sliyne misli: —Ne rukovodi rukovo$eni rukovoditexa,nego rukovoditex rukovo$enoga”, i: —Nisam ja nad svojim ocem,veç je on nada mnom dobio pravo su$eqa; nisam ja qemu, veç je onmeni postavxen za sudiju”, kao wto [govori] Lestviynik (up. Les-tvica, slovo 4).

Stoga, za onog ko je rewio da rastrgne obveznicu svojihgrehova i da se udostoji da bude upisan u boùanstvenu kqiguspasavanih, nema proverenijeg nayina [ka ostvarequ reyenoga] odnavedenog obraza ùivota, tj. posluwaqa. Jer, po boùanstvenomPavlu, Sin Boùiji i Bog naw, Gospod Isus, radi nas postavwisliyan nama i mudro ostvarujuçi Oyevo blagovoxeqe o nama,i$awe reyenim putem (posluwaqa), i kroz qega se udostoji Oye-vog proslavxeqa, tj. zbog uga$aqa Qemu po yovewtvu [svome], bu-duçi da je unizio sebe i bio posluwan do smrti, yak do smrti nakrstu, usled yega i Qega Bog visoko uzdiùe, i darova mu ime iznad


svakog imena (Fil.2,8-9). I zar çe se bilo ko drsko usuditi da nera-sudxivo kaùe i da se ponada da çe se udostojiti slave GospodaBoga i Spasa naweg Isusa Hrista i otaykih nagrada ukoliko neizabere da hodi stazom kojom je iwao Rukovoditex i Uyitex nawIsus Hristos? Jer, ukoliko hoçe da bude kao i uyitex [qegov], uye-nik je duùan da nepokolebivo i sa svom usrdnowçu gleda na ùi-vot i dela rukovoditexa kao na primer i najboxi uzor, i da seprinu$ava da mu u svemu podraùava. I o samom Gospodu nawemIsusu Hristu napisano je da je bio posluwan ocu i majci svojoj(Lk.2,51). I sam je o sebi Spasitex rekao: Nisam dowao da mi slu-ùe, nego da sluùim (up. Mt.20,28). Da li se, dakle, za onoga ko ùi-vi drugayije, tj. bez rukovodstva, svojeglavo i samovoxno, moùemisliti da ùivi boùanstvenim ùivotom i saglasno sa Reyju Bo-ùijom? Ni na koji nayin! I Lestviynik govori: —Onaj ko ide bezvodiya lako skreçe sa puta i luta. I onaj ko samovoxno provodimonawki ùivot lako gine, pa makar i poznavao svu svetsku mud-rost”. Stoga mnogi (da ne kaùemo - svi) od onih koji ne hode pu-tem posluwaqa i koji ostaju bez saveta uistinu ùaqu veoma ma-lo (premda zbog truda svoga i znoja i mawtaju, kao u snu, da mnogoseju), a neki, avaj, umesto pwenice ùaqu plevu, buduçi da svojùivot vode svojeglavo i po samovoxnom mudrovaqu (od yega nemaniwta gore). O reyenome svedoyi i Lestviynik, piwuçi: —Vi ko-ji se spremate za popriwte duhovnog ispovedniwtva; vi koji ho-çete da na svoj vrat stavite jaram Hristov; vi koji od sada nasto-jite sa sopstveno breme prebacite na tu$a pleça; vi koji se ùu-rite da dragovoxno sami sebe prodate u ropstvo, da biste u zame-nu dobili pravu slobodu; vi koji plivate podrùavani rukamadrugih, kako biste prewli preko ove beskrajne puyine - znajte daste kroyili na put kratak i kamenit, na kome vreba samo jednazabluda, koja se zove samovoxa. Onaj ko se samovoxe potpuno od-rekao, yak i u stvarima koje mu izgledaju dobre, duhovne, bogo-ugodne, stigao je na cix pre nego wto je i koraknuo. Jer, posluw-nost je neverovaqe sebi u svakome dobru do kraja ùivota” (Sl. 5).

Stoga i ti, shvativwi razumno, i poùelevwi da se pod-viùniyki nauyiw dobrom i neoduzimxivom delu (up. Lk.10,4) ne-bu-usmerenog tihovaqa, sledi dobro ustanovxene zakone, kaowto ti je pokazano, i najpre sveobuhvatno obgrli posluwnost, azatim i tihovaqe. Nemoj pokuwavati da prekorayiw granice kojesu poloùili oci, kao wto je napisano (Priy.22,28), i seçaj se reye-noga: Tewko usamxenome (Prop.4,10). Poloùivwi dobar poyetaktemexu, tokom vremena çew postaviti i slavni krov na tvoje du-honosno zdaqe. Kod onog yiji poyetak nije iskusan, kako je nekorekao, i sve ostalo biva klimavo. Naprotiv, kod onog yiji je po-yetak opitan, i sve ostalo je blagoxepno i doliyno, premda seponekad dewava i suprotno, wto uostalom biva po nawoj voxi.


15. Obeleùja istinske posluwnosti uz pomoç kojih, ukolikoih ima, istinski posluwnik prohodi posluwaqe bez padova

O reyenom nayinu ùivota reyeno je mnogo tewko razumxi-vog. Stoga ga i oni koji su ga prihvatili razliyito upraùqava-ju. Mi çemo tebi ukazati na neke qegove crte. Ukoliko se reye-nih obeleùja budew drùao kao pravila i oslonca, moçi çew daùiviw sa nepogrewivom ispravnowçu. Moùemo ti reçi, kaowto se nama yini, da istinski posluwnik mora da se drùi petvrlina. On najpre treba da ima yistu i nelaùnu veru prema (ru-kovoditexu) svome, te da na qega gleda kao na samog Hrista i damu se povinuje kao [wto bi se povinovao samome] Hristu, kao wto igovori Gospod Isus: Ko vas sluwa, mene sluwa, i ko se vas odriye,mene se odriye; a ko se mene odriye, odriye se Onoga koji je mene po-slao (Lk.10,16), i kao wto uyi apostol: Sve wto nije od vere, greh je(Rim.14,23). Zatim, treba da se drùi istine , tj. da istinstvuje nadelu i u reyi i u taynom ispovedaqu pomisli, buduçi da je napi-sano: Nayelo tvojih reyi je istina (Ps.118,160), i: Istinu traùiGospod (Ps.31,24). I Hristos govori: Ja sam istina (Jn.14,6), zbog ye-ga je i nazvan samo-istinom. Na treçem mestu, [on ne treba] da tvo-ri svoju voxu. Jer, kako se kaùe, za posluwnika je veliki gubitaki velika wteta kad yini svoju voxu. On svagda mora da odsecasvoju voxu dobrovoxno, tj. ne po prinudi svoga oca. Kao yetvrto,on nikako ne treba da protivreyi ili da se prepire stoga wtoroptaqe i sva$a nisu svojstveni poboùnima. I svewteni Pavlepiwe: Ako li neko misli da se sva$a, mi takvoga obiyaja nemamo,niti Crkve Boùije (1.Kor.11,16). Ukoliko se reyeno zabraquje uop-wte svim Hriwçanima, utoliko pre se zabraquje monasima kojidaju zavet potpunog povinovaqa u svemu. Prepiraqe i svadxi-vost proizilaze iz samouverenosti, koju prati neverje i visoko-umxe, dok, naprotiv, izbegavaqe prepiraqa i svadxivosti pro-izilazi iz vernog i smirenoumnog nastrojeqa. I kao peto, ontreba da ispuqava vrlinu taynog i iskrenog ispovedaqa svomenastojatexu (rukovoditexu). Mi i na postrigu (dok kao da pred-stojimo strawnom prestolu Hristovom, pred Bogom i Qegovimsvetim an$elima) dajemo, pored drugih obeçaqa, i zavet da çemoza poyetak i kraj (nawih ùexa i dela) imati ispovedaqe tajnisrca (pomisli i ùexa). I boùanstveni David je rekao: Ispove-dih bezakoqe moje Gospodu i ti si ostavio neyastivost srca moga(Ps.31,5). A Lestviynik [kaùe]: —Rane koje se otkrivaju ne samo wtose ne pogorwavaju, nego se lakwe i leye” (Sl. 4).

Onaj ko pet putokaznih vrlina poyne mudro i razumno daispuqava, bez [svake] sumqe neka zna da veç sada, kao neki zalog,prima sauyesniwtvo u blaùenstvu pravednih. Eto osobina slav-


ne posluwnosti, qenog korena i osnove. A sada poyuj kakve suqene grane, kakav plod i vrh.

—Od posluwnosti - smireqe,- govori opet Lestviynik,- odsmireqa - rasu$ivaqe, od rasu$ivaqa - prozorxivost” (Sl. 4),wto je veç delo jedinog Boga i izuzetan i natprirodan dar, kojidaruje blaùeno oboùenim. Pored reyenog neka ti je poznato daçe po meri vernosti i iskrenosti tvog posluwaqa u tebi izvi-rati i smireqe, i opet, po meri smireqa - rasu$ivaqe. Isto semoùe reçi i o vrlinama koje daxe slede. Stoga se podvizavaj, ko-liko imaw sile, da bez spoticaqa idew putem posluwaqa, yimeçew se bez skretaqa ustremiti i ka ostalim [vrlinama]. A ukoli-ko na stazi posluwaqa budew hromao, znaj da ni ostalu duùinuputa koji ti predstoji, tj. ùivota po Hristu, neçew ostvaritidobro i temexito, te neçew biti uvenyan vencem koji se dajepobednicima. Stoga neka ti posluwaqe i qegova gore navedenaobeleùja budu kao neki putevo$a, kao neki kompas kojim se ko-riste moreplovci da bi nawli pravi put, kako bi, gledajuçi naqega bez skretaqa, mogao bezbedno da preploviw veliko more vr-lina i da dostignew tiho pristaniwte bestrawça. A ukolikoneka bura i oluja i nai$u na tebe, sve çe se desiti po meri tvogposluwaqa. Istinskom posluwniku ni sam $avo ne moùe uyini-ti wtete, kako govore sveti oci. Da bismo ti ukratko pokazaliyasnu uzviwenost preslavnog posluwaqa, setiçemo se jow jedneizreke svetog oca.

Najsvetliji svetilnik ùivota po Hristu, novi Veseleilnebeske lestvice, opet govori: —Oci odre$uju pojaqe Psalamakao oruùje, molitvu kao bedem, a neporoyne suze kao umivaonik.Blaùenu posluwnost oni shvataju kao ispovedaqe, bez kojeg ni-ko od strasnika neçe videti Gospoda” (Sl. 4). Reyeno je dovoxno,kako nam se yini, da zaista istakne i pohvali preblaùeno po-sluwaqe putem nepodraùivog obrasca. Doduwe, mi i iz opitamoùemo da uvidimo koliko je posluwaqe veliko delo ukolikoobratimo pogled na ono wto se ranije dogodilo, i razmotrimowta je bio uzrok nawe povrede i smrtnosti. Jer, mi nismo od po-yetka bili sazdani u staqu u kome smo sada. I opet, koji je uzroknaweg obnovxeqa i besmrtnosti. Naçi çemo da je uzrok prvog, tj.nawe ozlede bila Adamova samouverenost, samovoxa i neposluw-nost, iz kojih se i sastoji zanemarivaqe i prestupaqe boùan-stvene zapovesti. Nayelo, pak, drugog, tj. naweg obnavxaqa i ne-truleùnosti jeste jednovoxnost drugog Adama, Gospoda Boga iSpasa naweg Isusa Hrista sa Bogom Ocem i posluwnost Qemu,od yega i sledi yuvaqe Qegovih zapovesti. Ja ne govorih sam odsebe, govori Spasitex, nego Otac moj koji me posla On mi dade za-povest wta da kaùem i wta da govorim. I znam da je zapovest Qe-gova ùivot veyni. Wto god, dakle, ja govorim, onako govorim kako


mi je rekao Otac (Jn.12,49-50). Kod praoca i svih koji su po qego-vom liku, koren i mati svih zala jeste nadmenost. U Novom Bogo-yoveku, Isusu Hristu i kod onih koji rewavaju da ùive po Qego-vom obliyju, poyetak, izvor i osnova svih blaga, pak, jeste smire-qe. Sliyan poredak i yin, kao wto vidimo, neguje i prenebesni,viwi i svewteni svet svih bogolikih an$ela, kao i nawa zemax-ska Crkva. I mi se uyimo da verujemo da se oni koji se udaxuju odreyenog osnovnog zakona i biraju da ùive po drskoj samovoxi, od-vajaju od Boga i presvetog nebeskog nasle$a i od vasexenske Crk-ve, usled yega bivaju izgnani i waxu u najkrajqu tamu i adskiogaq. Sliyno çe postradati, smatramo, i lukavi zloyinci, kojisu na strani palog danice i zlomisleçi jeretici, tj. brbxivcikoji se povremeno javxaju, kao wto opisuju bogopisane reyi, bu-duçi da se zbog samovoxe i gordosti najùalosnije odstraquju odboùanstvene slave i svewtenog sabora onih koji su blagougodiliBogu.

Neko od mudrih je rekao da se suprotno leyi suprotnim.Powto je uzrok svega ùalosnog za nas u nepokornosti i gordosti,a svega radosnog u poviqavaqu i skruwenosti, onaj ko ùeli daùivi bez sagreweqa treba da prebiva u posluwaqu kod iskusnogi nelaùnog oca, koji je dugotrajnim podvizima stekao poznaqeboùanstvenih stvari i yiji je ùivot ukrawen vrlinama, i dasvaku qegovu zapovest i svaki savet smatra glasom i savetom sa-moga Boga. Jer, spaseqe je, govori mudri, u mnogim savetima (Prop.11,14), i: Yovek bez saveta je sam sebi neprijatex. Ukoliko je nekiod mnogopowtovanih otaca i uspeo da bez reyenog podviga pos-luwnosti stekne bogotvorno tihovaqe i savrwenstvo u Bogu, ra-dilo se o osobitom otkrivequ Boùijem, wto biva veoma retko.Ono, pak, wto je retko, kao wto je negde napisano, nije zakonCrkve, kao wto ni jedna lasta ne yini proleçe. I ti, verujuçi daje istinsko posluwaqe neka priprema za uzviweno tihovaqe,ostavi ono wto je po osobenom promislu bivalo retko i upravxajse prema onome wto je opwte za sve propisano sveyasnim ocima,te çew se i ti udostojiti nagrade odre$ene za one koji pravilnoùive.

Wta, dakle? Na sluyajan put, neispitan na delu, retko korewava da stupi bez pouzdanog predvodnika, kao wto se na moreniko ne puwta bez iskusnog krmanowa i kao wto se niko neçelatiti neke nauke ili zanata bez uyitexa koji poznaje stvar. Koçe se onda usuditi da pristupi izuyavaqu nauke nad naukama ivewtine nad vewtinama, da stupi na tajanstvenu stazu koja vodiBogu i da se spusti u beskrajno misleno more, tj. u monawki ùi-vot, koji je sliyan ùivotu an$ela, te da sa samouverenowçu do$edo kraja bez rukovoditexa, bez iskusnog i istinitog krmanowa iuyitexa? Ma ko bio, on zaista vara sebe i pre stupaqa na put


veç je zalutao kao onaj ko se nepravilno podvizava. Naprotiv,onaj ko se potyiqava otaykim uputstvima, veç je dowao do kraja,premda ni koraka nije napravio. Jer, odakle bismo inaye mogliznati kako da se borimo protiv tela ili kako da se naoruùamoprotiv strasti i demona? Kako çemo se bez qih nauyiti da raz-likujemo dobro od r$avog, kada se uz vrline lepe r$ave strasti,koje nekako uvek stoje pored qihovih vrata? Kako çemo bez qihnauyiti da obuzdavamo telesna yula i da, kao strune na guslama,dovodimo u saglasnost duwevne sile? Wtaviwe, kako çemo bezqih moçi da razlikujemo glasove, otkriveqa, nagovewtaje, bo-ùanstvena vi$eqa, te zamke, prelesti i $avolske privide? Jed-nom reyju, kako çemo se udostojiti da dostignemo do sjediqeqasa Bogom, da se nauyimo bogotvornim svewtenodejstvima i tajna-ma bez posveçeqa kroz istinske i prosveçene tajnovoditexe?Zaista, reyeno nikako nije moguçe, nikako, buduçi da vidimo dai izabrani sasud, najblaùeniji Pavle, tj. usta Hristova, svet-lost sveta, sunce vasexene, sveopwti uyitex, ùuri ka apostoli-ma da bi zajedno sa qima razmotrio svoju blagovest. A zbog yega?Da kako, govori, ne tryim ili ne tryah uzalud (Gal.2,2). [Tako$e],vidimo da i sama Mudrost, Gospod naw Isus Hristos, govori osebi: Ja sam siwao s neba ne da tvorim voxu svoju, nego voxu Oca ko-ji me je poslao (Jn.6,38). I za Svetog i %ivotvornog Duha On saop-wtava da neçe govoriti od sebe, nego da çe govoriti ono wto yuje(Jn.16,13).

Gledajuçi na bogotvorno pravilo, koga se drùi sve nebeskoi zemno sa trepetom, [setimo se], obuzeti oduwevxeqem i uùasom,nawe nemoçi i leqosti i opasnog poloùaja onih koji se, zbog la-komislenosti i samouverenosti, rewavaju da ùive svojeglavo, tj.bez ikakve glave, na rastrojeqe i pogibao svoju. Zaista je nawpodvig strawan. Uz qega su bezbrojni grabxivci, neprestane za-sede pirata, bezbrojni brodolomi. Stoga se od mnogih samo neko-licina spasavaju. Me$utim, oni neka putuju kako hoçe, buduçi daçe se svayije delo, kao wto je pisano, ogqem ispitati kakvo je(1.Kor.3,13), i: Jer, ti çew svakome dati po delima qegovim (Ps.61,13). Zapravo, neka ne putuju jednostavno kako hoçe, nego nekahode i ùive kako priliyi. Neka ti Gospod da razboritost u sve-mu (2.Tim.2,7). A ti i svako ko ùeli da ùivi po Bogu iz izrekaPisma , kao od neke srme, shvativwi svo zlatno i duhovno tkaqeblaùene posluwnosti, potrudi se da, kao wto je ranije ukazano,na$ew sebi nelaùnog i savrwenog uyitexa. A jaka hrana je, pohristonosnom Pavlu, za savrwene, yija su yula navikom izveùbanaza razlikovaqe i dobra i zla (Jev.5,14). Traùeçi na reyeni nayin,tj. sa trudom i verom, ti çew bez zablude dostignuti ùexenicix. Jer, svaki koji iwte, prima; i koji traùi, nalazi; i koji ku-ca, otvoriçe mu se, govori Boùanstveno Pismo (Mt.7,8). I on (na-


$eni uyitex) çe te po redu i poretku svemu priliynom i bogo-ugodnom nauyiti. On çe te dovesti i do jow bogougodnijeg i du-hovnijeg, tj. do onoga wto ne moùe svako i wto nije svima dos-tupno, ukoliko uvidi da se usrdno drùiw umerenosti u svemu,prostote i uzdrùaqa u jelu i piçu, u pokrivalima i odeçi i dase zadovoxavaw onim wto zahteva vreme, wto je priliyno i pot-rebno, ne traùeçi niwta izliwno, wto razneùuje i nasla$ujeyula, kao wto [inaye] postupaju oni koji nerazumno ùive, i kojisami na sebe i na svoje spaseqe podiùu may. Jer, veliki apostolgovori: A kad imamo hranu i odeçu, budimo zadovoxni (1.Tim.6,8).

Me$utim, ti i od nas ùeliw da se pouyiw i da od nasimaw pismeno izloùeqe svega wto se tiye poyetka, sredine ikraja ùivota u Hristu. Uostalom, Hristos çe pruùiti desnicusvoju da nam pomogne u razrewavaqu tvog pitaqa i mi çemo sepotruditi, zidajuçi na preyasnom i savrwenom posluwaqu kaona tvrdoj i nepokolebivoj osnovi mnogoopevani dom yitavog du-hovnog zdaqa, tj. bogotvorno tihovaqe. Dakle, oslaqajuçi se naotayke izreke koje su proiznesene od Duhom pokretanih, mi govo-rimo:

16. Onaj ko iskreno i po Bogu ùeli da tihuje treba poredPravoslavne vere da se postara da ima i dobra dela, i ostalo

a) Spasitex govori: Neçe svaki koji mi govori: Gospode, Gos-pode, uçi u Carstvo nebesko, no koji tvori voxu Oca mojega koji jena nebesima (Mt.7,21). Stoga se i ti, voxeni, ukoliko ùeliw bogo-tvorno tihovaqe (koje onima koji mu iskreno pristupaju daje dai ovde primaju jasne projave Boùijeg Carstva nebeskog, a u budu-çem veku jow potpunije i savrwenije) ne samo na golim reyima,nego uistinu i na delu, potrudi da pored Pravoslavne vere pose-dujew i dobra dela. Daxe, imaj mir sa svim xudima koliko do te-be stoji (Rim.12,18), niyim se ne rasejavaj, nemoj biti mnogobriù-xiv, tj. nemoj dozvoliti da tobom ovladaju sujetne brige, budiçutxiv i tih, za sve blagodaran i svestan svoje nemoçi. Iznadsvega neka ti oko bude neuspavxivo, bodro i paùxivo prema sve-mu wto se svakodnevno dewava sa tobom, prema raznim i mnogo-obraznim iskuweqima. Bori se sa trpxeqem i velikoduwnowçusa svakom uznemirenowçu i svakom ùalowçu koja nailazi na te-be.

Wto se tiye prvog i drugog, tj. da je pored Pravoslavne ve-re neophodno da se ukrawavaw i dobrim delima, neka ti nedvo-smislen uyitex bude preslavni brat Boùiji, koji govori: Verabez dela je mrtva, kao i dela bez vere, i: Pokaùi mi veru tvoju bezdela tvojih (Jak.2,26; 18). I pre qega, Nastavnik svih i Uyitex,Gospod naw Isus Hristos je rekao uyenicima svojim: Idite i na-uyite sve narode krsteçi ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, uyeçiih da drùe sve wto sam vam zapovedio (Mt.28,19-20). I (Grigorije)


Bogoslov govori da —Bog od svakog krwtenog yoveka oyekuje trivrline: pravu veru od duwe, zdravoumxe [naravstvenu yistotu] od te-la i istinu od jezika”.

b) Dvojaka veraObrati paùqu [na okolnost] da je vera, po bogopredanim re-

yima, dvojaka: jedna opwta za sve pravoslavne Hriwçane, u kojojsmo spoyetka primili krwteqe i s kojom çemo najzad i otiçiodavde, a druga - nasle$e retkih xudi, tj. onih koji su kroz ispu-qavaqe svih bogotvornih zapovesti svu svoju nadu utvrdili uGospodu do mere da se, po reyi Gospoda (Mt.11,23), u vreme molit-ve uopwte ne dvoume u srcu oko onog wto traùe od Boga, nego saverom iwtu i odmah dobijaju potrebno, dowavwi do staqa da bu-du po obrazu i podobiju Boùijem i obogativwi se boùanstvenomsvetlowçu blagodati. Reyenu jaku veru su blaùeni stekli od yis-tih dela, odluyno odbacivwi od sebe svako znaqe, premiwxaqei kolebaqe i svaku brigu i sve, potpuno se pogruzivwi u boùan-stvenu opijenost vere, nade i xubavi prema Bogu, izmenivwi se,po boùanstvenom Davidu, dobrom i blaùenom izmenom desniceViwqega (up. Ps.76,11).

O prvoj veri sada nemamo vremena da opwirno govorimo.Me$utim, pogodno je vreme [da pogovorimo] o drugoj, koja se kao ne-ki boùanstveni plod ra$a i cveta od prve. Ona je kao neki koreni glava uzviwenog bogotvornog tihovaqa. —Majka tihovatexa jevera: ako nemaw vere,- govori Lestviynik,- kako çew uopwte bi-ti tihovatex” (Sl. 27)? I boùanstveni David govori: Verovah, za-to i progovorih (Ps.115,1), a veliki apostol Pavle saopwtava: Ve-ra je osnov svega yemu se nadamo, potvrda stvari nevidxivih (Jev.11,1), i: Pravednik çe od vere ùiveti (Jev.10,38). I Spasitex je, kadsu ga uyenici molili da im doda vere, rekao: Kad biste imali ve-re koliko zrno goruwiyno, rekli biste ovome dudu: iwyupaj se i usa-di se u more, i posluwao bi vas (Lk.17,6); a drugi put: Ako imate ve-re i ne posumqate, uyiniçete ne samo ono wto se zbi sa smokvom,nego i gori ovoj ako reyete: digni se i baci u more, dogodiçe se! I svewto uziwtete u molitvi verujuçi, dobiçete (Mt.21,21-22). Tako$e iprepodobni Isaak piwe: —Vera je istanyanija od znaqa, buduçida se znaqe odnosi na yulne stvari. Udostojivwi se ùivota kojipotresa poboùnost pred Bogom, svi sveti uz pomoç vere prebiva-ju u nasla$ivaqu natprirodnim ùivotom. Pod reyenom verom nepodrazumevam veru kojom se veruje u razliynost proslavxanihBoùanskih Ipostasi ili u jednu prirodu Boùanstva, koja svenadvisuje, i u predivni domostroj Ovaploçeqa i primaqe naweprirode (premda je i sama krajqe uzviwena), nego veru koja sija uduwi od svetlosti blagodati svedoyanstvom uma, koja ukrepxujesrce da bude nepokolebivo u vernosti nadi dalekoj od svake sum-qe, koja se ne projavxuje u priklaqaqu sluha uwiju, nego u umo-


zrequ duhovnim oyima skrivenih tajni u duwi, tj. blagodatnogbogatstva koje je sakriveno od oyiju sinova ploti, a otkrivenoDuhom onima koji se hrane na Hristovoj trapezi, veseleçi se za-konima Qegovim, kao wto je rekao: Ako zapovesti moje drùiteposlaçu vam Utewitexa, Duha Istine, koga svet ne moùe primi-ti… i On çe vas nauyiti svemu (Jn.14,17; 16). On ukazuje yoveku nasvetu silu koja obitava u qemu u svako vreme, koja ga uvek pokri-va i odbija od qega sve wtetno. Qu duhovni um oseça oyima vere.Ona je sam Utewitex, koji silom vere kao ogqem zapaxuje du-wevne sile, te se duwa ustremxuje gore, prenebregava svakuopasnost u nadi na Boga, na krilima vere se podiùe iznad svakevidxive tvorevine, i uvek prebiva kao opijena, u zanesenostiboùanstvenim staraqem o nama i u yistom umozrequ boùanstve-ne prirode. Jer, dok ne do$e savrwenstvo tajni i dok se ne udo-stojimo oyiglednih qihovih projavxivaqa, vera izme$u Boga isvetih svewtenodejstvuje neizreciva tajinstva (tj. prima ih, sa-drùi i sagledava), kojih neka bismo se, blagodaçu Hristovom,udostojili i mi, ovde - kao sa zalogom, a u Carstvu nebeskom - usamoj stvarnoj istini, zajedno sa onima koji ga xube” (Sl. 28).

v) Treba da budew u miru [sa svima]O treçem, tj. o [neophodnosti] da treba da budew sa svima u

miru, silno te podstiyu saveti i izreke blaùenog Davida i reyihristonosnog Pavla, koje su gromoglasnije od trube. Jedan savetu-je: Mir veliki imaju oni koji xube zakon tvoj i nemaju sablazni (Ps.118,165), i: Sa onima koji mrze mir, bejah u miru (Ps.119,6), i: Potra-ùi mir i idi za qim (Ps.33,15), a drugi pouyava: Starajte se daimate mir sa svima i svetost, bez koje niko neçe videti Gospoda(Jev.12,14), i: Ako je moguçe, koliko do vas stoji, imajte mir sa svimxudima (Rim.12,18).

g) Ne treba da budew rasejanO yetvrtom, tj. da ne treba da si rasejan, urazumxuje te

prepodobni Isaak, govoreçi: —Ukoliko je pohota porod oseçaqa,neka umuknu najzad oni koji uveravaju da imaju mir uma i primnogoj i sujetnoj rasejanosti. Sa navedenim meteùqacima nemojimati opwteqa”.

d) Ne treba da budew mnogobriùxiv i nespokojanO petom, tj. da ne treba da budew mnogobriùxiv i nespo-

kojan ni zbog opravdanih, ni zbog neopravdanih stvari, neka tikao pouka posluùi ono wto govori Gospod u Jevan$exu : Ne brini-te se duwom svojom wta çete jesti, ili wta çete piti; ni telomsvojim u wta çete se obuçi. Nije li duwa preteùnija od hrane itelo od odela? Pogledajte na ptice nebeske kako ne siju, niti ùa-qu, ni sabiraju u ùitnice… niste li vi mnogo preteùniji od qih?A ko od vas brinuçi se moùe pridodati rastu svome lakat jedan? Iza odelo wto se brinete?… Ne brinite se, dakle, govoreçi: wtaçemo jesti, ili wta çemo piti, ili yime çemo se odenuti? Jer, sve


ovo neznabowci iwtu; a zna Otac vaw na nebesima da vama trebasve ovo. Nego iwtite najpre Carstvo Boùije i pravdu qegovu, i ovoçe vam se sve dodati. Ne brinite se, dakle, za sutra: jer, sutra bri-nuçe se za se. Dosta je svakom danu zla svoga (Mt.6,25-28; 31-34). I sve-ti Isaak govori: —Ukoliko se ne oslobodiw od briga, nemoj tra-ùiti svetlosti u duwi svojoj, niti tiwine i tihovaqa pri ras-puwtenosti yula svojih” (Sl. 1). I Lestviynik [govori]: —Mala dla-yica uznemirava oko, i mala briga upropawçuje tihovaqe. Tiho-vaqe je odbacivaqe svih pomiwxaja (na zemaxsko), i odricaqeyak i od briga koje su same po sebi prirodne. Onaj ko je odistapostigao tihovaqe, ne misli viwe ni na sopstveno telo. Jer,Onaj ko je obeçao da çe se pobrinuti o qemu, ne laùe” (Sl. 27).

$) Treba da budew çutxivPoredak slova nas prinu$ava da ti kaùemo i o westom, tj.

da treba da budew çutxiv. Govori ti, naime, o [çutxivosti] i sve-ti Isaak: —Iznad svega zavoli çutaqe stoga wto te pribliùavaplodu. Qega jezik ne moùe da izrazi. Najpre se prinu$avamo çu-taqu, a zatim se od çutaqa u nama ra$a newto wto privodi sa-mom çutaqu. Neka bi ti Bog dao da osetiw ono wto se ra$a iz çu-taqa. I ukoliko poynew da ùiviw reyenim ùivotom, u tebi çezasijati svetlosti koju ne umem izreçi. Ukoliko na jednu stranupoloùiw sva dela svog (inoykog, tihovatexskog) ùivota, a nadrugu çutaqe, naçi çew da çutaqe preteùe na vagi” (Sl. 41).—Çutaqe je tajna buduçeg veka, a reyi su oru$a ovoga sveta” (Sl.42). —Onaj ko brani ustima svojim da rasu$uju (da mnogo govore),yuva srce svoje od strasti. A onaj ko yuva srce svoje od strasti,stalno gleda Gospoda” (Sl. 8). I svetom Arseniju je boùanstveniglas dva puta uzakonio: —Arsenije, beùi, çuti, prebivaj u tiho-vaqu, buduçi da je u qima koren bezgrewnosti” (Izreke otaca).

e) Treba da budew tihovatexski raspoloùen (da voliw usamxe-nost)

I o sedmom, tj. da treba da provodiw tihovatexni ùivot,ubedxivije çe ti ukazati Vasilije Veliki i sveti Isaak. Prvigovori: —Tihovaqe je poyetak oyiwçeqa duwe”, a drugi: —Grani-ca tihovaqa je çutaqe o svemu” [tj. svestrano]. Navedenim reyimaje prvi ukratko oznayio poyetak (tihovaqa), a drugi - [qegov] kraj.I u Starom Zavetu je reyeno: Poyinite i poznajte da sam ja Bog(Ps.45,11). I sveti Lestviynik govori: —Prvenstveno delaqe ti-hovaqa sastoji se u [nameri] da se ne vodi briga ni o yemu zemax-skom, ni dozvoxenom ni nedozvoxenom. Jer, onaj ko otvara vratadozvoxenim zemaxskim delima, neminovno çe pasti i u nedozvo-xena. Drugo delaqe je revnosna molitva, a treçe - neukradxivadelatnost srca. Prirodno je da yovek koji nije nauyio slova nemoùe ni kqige da yita; jow maqe je moguçe da oni koji nisu sa-vladali prvi zadatak, izvrwavaju s razumom ostala dva” (Sl. 27).


I opet, sveti Isaak piwe: —Najdraùe delo tihovaqa treba da bu-de neprestano oyekivaqe smrti. Onaj ko bez reyene pomisli stu-pa na tihovaqe, ne moùe poneti ono wto smo mi na svaki nayinduùni da trpimo i nosimo” (Sl. 41).

ù) Za sve treba da blagodariw BoguDovoxan uyitex za osmo, tj. da za sve treba da blagodariw

Bogu, neka ti posluùi boùanstveni apostol Pavle, koji zapove-da: Na svemu zahvaxujte (1.Sol.5,18). Qemu dodaj i prepodobnogIsaaka, koji piwe: —Blagodarnost onog ko prima pobu$uje daro-davca da pokloni darove veçe od prvih. A onaj ko je neblagodaranza malo, i u velikom je laùxiv i nepravedan” (Sl. 2). I jow: —Po-srednik izme$u darova Boùijih i yoveka jeste srce, koje je ne-prestano pokretano blagodarnowçu, a posrednik izme$u iskuwe-qa i duwe jeste pomisao roptaqa, koja svagda kruùi u srcu”. Ta-ko$e: —Usta koja svagda blagodare primaju blagoslov od Boga, i usrce koje istrajava u zahvaxivaqu iznenadno silazi blagodat”.

z) Treba da si svestan svoje nemoçiKoliko se veliko blago sabira u onom ko je dostigao do po-

znaqa svoje nemoçi (wto je deveto po redu), razumeçew ukolikoproniknew u westi Psalam boùanstvenog Davida, u kome se go-vori: Pomiluj me Boùe jer sam nemoçan (st. 3). I na drugom mestu[on kaùe]: Ja sam crv, a ne yovek, podsmeh xudima i rug narodu (Ps.21,7). I sveti Isaak govori: —Blaùen je yovek koji poznaje svojunemoç stoga wto reyeno poznaqe za qega postaje osnova, koren ipoyelo svake dobrote. Jer, yim pozna i zaista oseti svoju nemoç,yovek odmah pritewqava duwu u qenoj sujetnoj gordexivosti,koja [inaye] pomrayuje razum, te rizniyi sebi zawtitu” (Sl. 61). Ijow: —Yovek koji je dowao do poznaqa svoje mere, dostigao je savr-wenstvo smireqa”.

i) Neophodno je da odvaùno podnosiw iskuweqaPosledqi odexak reyi, koja ispuqava nama nameravani

broj deset, naznayuje da je neophodno da hrabro podnosiw razna imnogoobrazna iskuweqa, koja çe te zadesiti i da im se suprot-staviw trpxeqem i muwkowçu. Poyuj, dakle, wta je napisano uSvetom Pismu . Hristonosni Pavle govori: Jer, ne ratujemo pro-tiv krvi i tela, nego protiv poglavarstava i vlasti, i gospodaratame ovoga sveta, protiv duhova zlobe u podnebesju (Ef.6,12), i jow:Ako li ste bez karaqa, koje su svi iskusili, onda ste kopilad a nesinovi (Jev.12,8), a tako$e: Jer, koga xubi Gospod, onoga i kara, i bijesvakoga sina koga prima (st. 6). I misao brata Boùijeg, Jakova, uprvoj glavi qegove Poslanice, [istiye]: —Yovek bez iskuweqa jes-te neiskusan”. Sveti Ilija Ekdik govori: —Nijedan Hriwçaninkoji ispravno veruje u Boga ne treba da se predaje nemarnosti,nego da uvek oyekuje iskuweqa i da je gotov da ih prima, kako sene bi, kada nai$u, smuçivao i smatrao ih neobiynim, nego kako


bi sa blagodarnowçu pretrpeo teùinu skorbi, seçajuçi se wtapeva sa prorokom: Iskusi me Gospode i ispitaj (Ps.25,5), i jow:Kazna tvoja çe me najzad ispraviti (Ps.17,36). Obrati paùqu - ni-je rekao: Kazna tvoja çe me oboriti, nego: Najzad çe me ispravi-ti” (Cvetnik).

Nemoj traùiti uzroke iskuweqa i odakle dolaze, nego sesamo moli da ih blagodarno podnesew, kao wto govori svetiMarko: —Kada nai$e iskuweqe, nemoj traùiti zbog yega ili ra-di yega je naiwlo, nego (se pobrini) da ga blagodarno i nezlo-pamtxivo podnesew” (O opravdaqu delima). I jow: —Nema yovekakoji bi mogao da ugodi Bogu bez iskuweqa. Stoga treba blagoda-riti Bogu za svaki skorbni sluyaj”. Tako$e: —Svaka ùalost izo-bliyava nastrojeqe nawe voxe, tj. da li se nagiqe na desno ilina levo. %alost koja se desi naziva se iskuweqem stoga wtopodvrgava ispitivaqu skrivena raspoloùeqa onoga ko je trpi”.Sveti Isaak pored mnogog drugog govori: —Iskuweqe je korisnoza svakog yoveka. Jer, ukoliko je bilo korisno za Pavla, neka sesvaka usta zatvore i sav svet neka bude kriv Bogu (Rim.3,19). Pod-viùnici se iskuwavaju da bi newto dodali svome bogatstvu, sla-bi - da bi se sayuvali od wtetnog, spavalice - da bi se probudi-li, daleki - da bi se pribliùili Bogu, svoji Bogu (domaçi Boùi-ji, tj. oni koji su u domu) - da bi sa smelowçu prebivali u Qemu.Sin koji se nije izveùbao (u podnowequ tewkoça) ne prima nakorist svoje bogatstvo iz doma oca svoga. Zbog yega Bog najpre is-kuwava i muyi, a zatim otkriva dar blagodati? Slava Gospodukoji nas gorkim lekarstvima vodi u sladost zdravxa! Nema yove-ka koji ne trpi u vreme uyeqa i nema onoga kome ne izgleda gor-kim vreme u kome pije od otrova iskuweqa. Bez qih je nemoguçesteçi snaùni (duwevni) sastav. Ali, mi nemamo sile [yak] ni daih pretrpimo. Jer, kako bi glina, koja je blato, mogla imati sna-ge da podnese nailazak vode, kad je boùanstveni ogaq ne bi uyi-nio krepkom? Ukoliko se sakrijemo pod igo voxe Boùije, i uko-liko se sa smireqem i neprestanom ùexom budemo molili, miçemo kroz trpxeqe i sve ostalo steçi u Hristu Isusu, Gospodunawem” (Sl. 37). I u Kqizi Mudrosti Siraha je reyeno: Yedo, akopristupaw da sluùiw Gospodu, pripremi duwu svoju na iskuweqe…i pretrpi i nemoj biti brz u vreme probe (Sir.2,1-2).

Treba se nadati na Boga i od Qega oyekivati koristKotvu nade (Jev.6,19) utvrdi u Bogu, koji nas moùe spasti i

od Qega oyekuj prekid iskuweqa u odgovarajuçe vreme. Jer, kaowto govori apostol: Veran je Bog koji vas neçe pustiti da se isku-wate veçma nego wto moùete, nego çe uyiniti sa iskuweqem ikraj (1.Kor.10,13). Posluwaj wta jow govori Pismo: Nevoxa graditrpxeqe, a trpxeqe iskustvo, a iskustvo nadu, a nada ne posti$uje(Rim.5,3-5). Ko pretrpi do kraja, taj çe se spasti (Mt.24,13). Trpxe-


qem svojom spasavajte duwe svoje (Lk.21,19). Svaku radost imajte,braço moja, kada padnete u razliyna iskuweqa, znajuçi da kuwaqevawe vere gradi trpxeqe, a trpxeqe neka usavrwuje delo, da budetesavrweni i potpuni bez ikakvog nedostatka… Blaùen je yovek kojipretrpi iskuweqe jer kad bude oproban primiçe venac ùivota kojiGospod obeça onima koji ga xube (Jak.1,2-4; 12). Stradaqa sadawqegavremena nisu niwta prema slavi koja çe nam se otkriti (Rim.8,18).Trpeçi potrpeh Gospoda, i obrati na me paùqu, i usliwa moxeqemoje; i izvede me iz rova muyeqa i iz muxa blata, i postavi na ka-men noge moje, i upravi stope moje; i stavi u usta moja pesmu novu,odu Bogu nawem (Ps.39,1-4). I blaùeni Simeon Metafrast piwe:—Duwa koja je vezana uzama xubavi prema Bogu ni u wta ne smat-ra stradaqa, nego se nasla$uje ùalostima i cveta u zlopaçequ.I kada uopwte ne strada za Xubxenog, ona jow viwe strada i be-ùi od utehe kao od muke”.

17. O dvojakom strahu Boùijem: poyetnom i savrwenomNeçemo se oleqiti da sada kaùemo i o dvojakom strahu Bo-

ùijem, buduçi da sveti oci, u poretku vrlina, strah stavxajuposle vere.

O prvom strahu Boùijem - poyetnomZnaj, xubxeni moj, da je strah dvojak: jedan poyetnika, a

drugi - savrwenih. O prvom strahu je napisano: Poyetak mudros-ti je strah Gospodqi (Ps.110,10; Priy.1,7); pri$ite yeda, poyujte me,i strahu Gospodqem çu vas nauyiti (Ps.33,12); strahom Gospodqimse svako uklaqa od zla (Priy.15,27), i: Gde je strah, postoji i vrwe-qe zapovesti. I prepodobni Isaak govori: —Strah Boùiji je po-yetak vrline. Qega smatraju porodom vere. On se seje u srcu kadase um odvoji od svetske sujete, kako bi svoje razbijene misli sa-brao od rasejanosti neprestanim udubxivaqem u buduçe vaspo-stavxaqe svega” (Sl. 1). [On] tako$e [kaùe]: —Poyetak istinskogùivota u yoveku jeste strah Boùiji. On, pak, ne moùe prebivatiu duwi istovremeno sa rasejanim mislima”, i jow: —Postavi mud-ro kao osnovu svog ho$eqa strah Boùiji, te çew za malo dana sta-ti pred dveri Carstva, ne lutajuçi po putu”.

O drugom, savrwenom strahu BoùijemO drugom ili savrwenom strahu Boùijem je reyeno: Bla-

ùen je yovek koji se boji Gospoda i koji se mnogo trudi oko zapoves-ti Qegovih (Ps.111,1); blaùeni su svi koji se boje Gospoda, koji idupo Qegovim putevima (Ps.127,1); bojte se Gospoda svi sveti Qegovi,jer nema nedostatka onima koji ga se boje (Ps.33,10); tako çe se bla-gosloviti yovek koji se boji Gospoda (Ps.127,5); strah Gospodqi jeyist, traje doveka (Ps.18,10). I sveti Petar Damaskin piwe:—Obeleùje prvog straha jeste mrùqa prema grehu i gnev premaqemu, kao wto se yovek gnevi na zver koja ga je ujela. Obeleùje,pak, savrwenog straha jeste voleti vrlinu i bojati se kolebivos-ti, buduçi da nema yoveka koji bi bio nepromeqiv. Stoga smo u


ovom ùivotu duùni da se pri svakom delu bojimo prevrtxivos-ti” (Kq. 2, Sl. 3). Stoga se i ti, razumno sluwajuçi, potrudi da za-jedno sa svim ukazanim vrlinama neprestano u sebi drùiw kaowto priliyi i prvi strah. Jer, on je kao neka skrivnica i spre-miwte svakog dobrog dela, yak najkrepkije. Istrajavajuçi u qe-mu, uvek çe ti stope biti upravxene na vrweqe svih zapovestiGospoda naweg Isusa Hrista. Pruùajuçi se daxe reyenim putem,steçi çew i savrweni strah, yisti, zbog xubavi prema vrlini,po milosti blagog Boga naweg.

18. Ukoliko vreme zahteva, mi za zapovesti i za veru Gospodanaweg Isusa Hrista ne treba ni ùivot da wtedimo

Uz reyeno, treba da znaw da za ùivotvorne zapovesti i ve-ru Gospoda naweg Isusa Hrista mi treba, ukoliko vreme zahteva,rado da izgubimo i samu duwu svoju, tj. da ne powtedimo ni ùi-vot svoj, kao wto i sam Gospod Isus Hristos govori: Ko izgubiùivot svoj mene radi i jevan$exa onaj çe ga sayuvati (Mk.8,35), ne-sumqivo i bez premiwxaqa verujuçi da je i vaskrseqe i ùivoti sve wto je spasonosno - sam Bogoyovek Isus Spasitex, kao wtoje sam rekao: Ja sam vaskrseqe i ùivot; koji veruje u mene ako i um-re, ùiveçe. I svaki koji ùivi i veruje u mene neçe umreti vavek (Jn.11,25-26). I jow: Jer, Bog tako zavole svet da je Sina svog Jedinorod-nog dao, da svaki koji veruje u Qega ne pogine, nego da ima ùivotveyni (Jn.3,16), i tako$e: Ja do$oh da ùivot imaju i da ga imaju uizobixu (Jn.10,10). Prebivajuçi u pomenutoj nastrojenosti i zabo-ravxajuçi prowlo, te pruùajuçi se ka buduçem, kao wto je reye-no (Fil.3,13), tryi sa Hristom Isusom Gospodom nawim svojim pu-tem, ne obaziruçi se nazad (Lk.9,62).

Sada je, kako nam se yini, prikladno da se izloùi izvesniprirodni nayin ulaùeqa u srce paùqom putem disaqa blaùe-nog Nikifora, buduçi da potpomaùe usredsre$ivaqu pomisliuma. Navevwi svedoyanstva mnogih svetih otaca o unutarqemùivotu, podviùnik najzad i sam govori sledeçe:

19. Prirodni nayin ulaùeqa u srce paùqom kroz disaqe saizgovaraqem molitve: Gospode Isuse Hriste, Sine Boùiji, pomi-luj me. Pomenuti postupak mnogo pomaùe usredsre$ivaqu pomisliuma

—Poznato ti je, brate, kako diwemo: udiwemo vazduh i iz-diwemo ga. Na reyenome se drùi telesni ùivot i od qega zavi-si toplota tela. Dakle, sevwi u svoju tihovatexsku keliju, sabe-ri svoj um i putem disaqa ga uvedi unutra, prinu$avajuçi ga dazajedno sa vazduhom koji udiwew u$e u srce. U qemu ga i zadrùi.Drùi ga, ali ga ne ostavxaj da çuti i da je bez posla, nego mu daj


sledeçu molitvu: Gospode Isuse Hriste, Sine Boùiji, pomiluj me.Neka mu ona bude neprestano delo i neka ga nikad ne ostavxa.Jer, ona ga, yuvajuçi ga od mawtaqa, yini nedostupnim za demon-ske napade, uzvodeçi ga do boùanstvene yeùqe i xubavi. Me$u-tim, brate, uzmi na sebe trud da svoj um priuyiw da ne izlazi br-zo iz srca. U poyetku çe mu biti veoma tesno u unutrawqoj za-kxuyanosti, ali çe zatim, powto se navikne, izgubiti sklonostda se kreçe po spoxawqim predmetima. Jer, Carstvo Boùije je unama. Onome ko ga unutra ugleda i oseti putem yiste molitve,sve spoxawqe postaje neprivlayno i gubi svaku vrednost. Qemuunutra veç nije tuùno i ùalosno. Yovek koji je dugo bio izvankuçe po povratku ne zna wta çe od radosti wto vidi ùenu i de-cu. I um, iz rasejanosti opet se sjedinivwi sa duwom, postajepun neizrecive sladosti i radosti”. Eto wta je izrekao blaùe-ni otac, imajuçi nameru da nauyi um da se, pod uticajem prirod-nog nayina, paùqom vrati u sebe od svog uobiyajenog lutaqa, za-robxenosti ili mawtaqa, te da se kroz paùqu ponovo sjedini sasamim sobom, objedinivwi se sa molitvom. Sa molitvom on sila-zi u srce i u qemu stalno prebiva. Kao objawqeqe reyenog nekodrugi od bogomudrih, opitom navikavwi na svewteno delaqe,navodi sledeçu primedbu:

20. Jow o prirodnom nayinu prizivaqa Gospoda Isusa Hri-sta zajedno sa disaqem

Onaj ko ùeli da se nauyi reyenom delaqu treba da zna daçemo, priuyivwi svoj um da zajedno sa ulaùeqem vazduha ulaziunutra, iz opita saznati da moùe pristupati ulaùequ samo uko-liko odbaci svaku pomisao, nayinivwi se usamxenim i nagim iostajuçi bez ikakvog drugog seçaqa izuzev prizivaqa Gospodanaweg Isusa Hrista. Izlazeçi, naprotiv, i okreçuçi se spoxaw-qem, on se odmah rasejava mnogorazliynim seçaqima.

21. I sveti Zlatoust uyi molitvi u srcu sa reyima: GospodeIsuse Hriste, Sine Boùiji, pomiluj me.

I veliki Zlatoust govori: —Molim vas, bratijo, nikada ne-mojte naruwavati i zanemarivati pravilo reyene molitve”. Anewto kasnije [on kaùe]: —Monah je duùan bilo da jede, bilo dapije, sedi ili sluùi, putuje ili newto drugo dela - da nepresta-no izgovara: Gospode Isuse Hriste, Sine Boùiji, pomiluj me, kakobi ime Isusa Hrista, silazeçi u dubine srca, smirilo zmiju kojadrùi tamowqe pawqake, a duwu spaslo i oùivotvorilo. Ne-prestano, naime, budi sa imenom Gospoda Isusa, da bi srce pro-gutalo Gospoda i Gospod srce, i da dvoje budu jedno”. I opet, [ongovori]: —Nemojte odvajati srce svoje od Boga, nego prebivajte saQim. Svoje srce uvek yuvajte seçaqem na Gospoda Isusa Hrista,


sve dok se ime Gospodqe ne ukoreni u qemu i dok ne poyne damisli jedino o [nayinu] kako da se Hristos proslavi u qemu”.

22. Svedoyanstva svetog Lestviynika i Isihija o istomeI Lestviynik tako$e govori: —Isusova molitva neka se sje-

dini s disaqem tvojim, te çew videti kakva je korist od tihova-qa” (Sl. 27). Tako$e i sveti Isihije govori: —Ukoliko istinskiùeliw da stidom pokrijew pomisli, da blagoduwno tihujew ibez truda budew trezvouman srcem, neka se uz tvoje disaqe pri-lepi molitva Isusova, te çew za malo dana reyeno videti na de-lu” (pogl. 182).

23. Onaj ko ùeli da je misleno trezvouman, naroyito poyet-nik, treba da, radi podesnijeg bavxeqa molitvom, ùivi u tihova-texskoj i mraynoj keliji, stoga wto se u qoj um i razum na priro-dan nayin sabiraju

Kao glavno i davno uzakoqeno [delo] veliki sveti oci (wtoje oyigledno iz svedoyanstava na koja smo ukazali) navode nayinmolitve, razmiwxaqa i trezvoumxa u Gospodu nawem IsusuHristu, Sinu Boùijem uz [koriwçeqe] Qegovog svetog i spasonos-nog imena. Silazeçi zajedno s disaqem unutar srca, treba odQega iskati milosti. Oni dodaju jow i napomenu da uvek, a na-royito u vreme ustanovxeno za molitvu, svaki onaj ko se trudi daje misleno trezvouman u srcu (utoliko pre poyetnik), treba da sesakrije u tihu i mraynu keliju, kao wto o pomenutom blaùenomdelaqu boùanstveni oci i uyitexi tajnovode i zapovedaju. Gle-daqe i posmatraqe oyima onoga wto se vidi i opaùa obiyno ra-sejava i razvlayi misli. Me$utim, u tihoj i mraynoj keliji, kaowto je reyeno, misli prestaju da lutaju i mnoùe se, a um se, hteone hteo, postepeno utiwava i sabira u sebe, kao wto govori sve-ti Vasilije: —Um se vraça u sebe ukoliko se ne rasejava spoxaw-qim i ukoliko se kroz yula ne rasipa po stvarima sveta”.

24. Izbegavaqe lutaqa uma pre svega podaruje Gospod nawIsus Hristos, ukoliko se Qegovo sveto ime priziva u srcu. Pri-rodni, pak, nayin silaùeqa u srce putem disaqa, usamxivaqe u ti-hovatexskom i tamnom mestu i sve ostalo samo na izvestan nayinpotpomaùe prizivaqe

Viwe od svega, pomenuti podvig se uspewno vrwi umom uzsadejstvo boùanstvene blagodati, uz srdayno, yisto i nerasejanoprizivaqe Gospoda naweg Isusa Hrista, a ne jedino prirodnimnayinom silaùeqa u srce putem disaqa ili usamxivaqem u ti-hom i tamnom mestu. Nikako!


Sveti oci su reyeno smislili jedino stoga wto potpoma-ùe sabiraqe misli, vraçaqe uma od obiynog lutaqa ka sebi sa-mom i usredsre$ivaqe qegove paùqe, kao wto je kazano ranije.

Od qih (od sabranosti misli i usredsre$ivaqa paùqe) umpoyiqe neprestano da se moli yisto i bez lutaqa, kao wto govo-ri sveti Nil: —Paùqa koja traùi molitvu, najzad çe je naçi, bu-duçi da posle paùqe viwe nego bilo wta drugo dolazi molitva,za koju treba da imamo najveçe usr$e” (pogl. 179). Eto kako trebagledati na pomenutu stvar. Ti, pak, yedo, ùeleçi ùivot, i voleçida vidiw dobre dane, i u telu ùivi kao bestelesni, drùeçi sesledeçeg pravila i ustava.

25. Kako tihovatex treba da provodi vreme od veyeri do bu-$eqa od sna

Po zalasku sunca, prizvavwi u pomoç sveblagog i svesil-nog Gospoda Isusa Hrista, sedi na stoliyicu u tihoj i tamnoj ke-liji i, sabravwi um od uobiyajenog lutaqa i rasejanosti, putemdisaqa tiho ga svedi u srce, drùeçi molitvu: Gospode IsuseHriste, Sine Boùiji, pomiluj me! Sjediqene sa disaqem nekakouvodi i molitvene reyi, kao wto govori Isihije: —Sa svojim di-saqem sjedini trezvoumxe i ime Isusovo, i neodstupno seçaqena smrt, i smireqe. Jer, i jedno i drugo donosi veliku korist”(pogl. 189). Uz molitvu, osim reyenog, treba da imaw i seçaqe nasud i nagradu za dobra i r$ava dela, sveduwno se smatrajuçigrewnijim od svih xudi i neyistijim i od samih demona. Po-miwxaj da çew stoga najzad biti veyno muyen u adu. Ukoliko tipri nekoj od reyenih pomisli do$e skruwenost, play i suze, po-trudi se da istrajew na qoj sve dok suze ne pro$u same od sebe.Ukoliko se, pak, jow nisi udostojio dara suza, prihvati podvig imoli se sa smirenoumxem da ih steknew, buduçi da se qima yis-timo od strasti i skverni i postajemo sudeonici spasonosnihraspoloùeqa, kao wto govori Lestviynik: —Vatra proùdire sla-mu. I yista suza sagoreva svaku prxavwtinu, mislenu i vidxi-vu” (Sl. 7). I drugi otac govori: —Onaj ko hoçe da se opere od r$a-vosti svoje, neka koristi play. I ko ùeli da stekne vrline, nekaih stiye playem. A ukoliko nemaw skruwenosti, znaj da posedu-jew sujetu, koja duwi ne daje da se skruwi”. Ukoliko suze ne do$u,ti, pazeçi na reyene pomisli, posedi sa molitvom oko yas, te us-tani i propevaj sa paùqom malo poveyerje. Potom opet sedi idrùi se prethodne molitve koliko imaw snage, yisto i bez rase-janosti, bez ikakve brige o bilo yemu, bez ikakve pomisli imawtaqa, sa potpunim trezvoumxem, oko pola yasa. Najzad, zna-menovavwi se yasnim i ùivotvornim krstom, a tako$e i postexusvoju, sedi i stupi u razmiwxaqe o buduçem nasla$ivaqu i mu-yequ, o nepostojanosti i laùnosti svega vremenskog, o iznenad-


nom nastupaqu smrti, tj. opwteg udela, i o strawnom posmrtnomi predsmrtnom ispitivaqu. Seti se ukratko svih svojih sagre-weqa i toplo isprosi oprowtaj za qih, sa svom taynowçu razmo-trivwi kako si proveo prohujali dan. Zatim legni na postexusvoju, drùeçi se molitve, po reyi onoga koji kaùe: —Sa molitvomIsusovom i usni i spavaj”. Odspavaj pet ili west sati. Uopwte,spavaqe podewavaj sa duùinom noçi.

26. Kako, ustavwi od sna, vreme provoditi do jutraProbudivwi se iz sna, najpre uznesi slavu Bogu. Prizvav-

wi ga za zastupnika, zapoyni svoje najglavnije delo, tj. da se mo-liw u srcu bez mawtaqa i yisto. U molitvi provedi oko jednogyasa. Um sam po sebi veçinom biva tih i tihovatexni, a mi ima-mo zapovest da prvine i ono najboxe prinosimo Bogu na ùrtvu,tj. da svoje prve misli u yistoj srdaynoj molitvi neumorno pro-stiremo pred Gospoda naweg Isusa Hrista. Sveti Nil govori:—Onaj ko uvek sve svoje prve misli kao zreli plod prinosi Bogu,priprema [teren] da mu molitva bude usliwana” (pogl. 126). Potompropevaj polunoçnicu.

Ukoliko, pak, ne buduçi jow postojan u savrwenom tihova-qu, ne moùew da zapoynew kako smo rekli iz jednog ili drugograzloga (wto se yesto dewava sa onima koji tek zapoyiqu reyenodelaqe, a ponekad, premda retko, i onima koji su uznapredovali,ali jow nisu dostigli savrwenstvo - buduçi da samo savrwenisve mogu u Hristu koji im daje moç - Fil.4,13) ti, ustavwi od sna iuspostavivwi, koliko ti je moguçe, bodro trezvoumxe, otpoj naj-pre polunoçnicu sa paùqom i razumevaqem onoga wto se poje.

Potom sedi i moli se u srcu yisto i nerasejano, kako je po-kazano, jedan yas, ili boxe - koliko ti da Darodavac dobara. Les-tviynik govori: —Veçi deo noçi posveti molitvi, a maqi deopojaqu Psaltira. Daqu, pak, prikupxaj snagu za borbu” (Sl. 27).

Ukoliko i nakon podviùniykog prinu$avaqa jow uvek bu-dew savla$ivan oteùalowçu i razleqenowçu sna, ustani i na-pregni se, sve se drùeçi molitve i starajuçi se kako znaw da sedovedew do bodrog staqa (sveti Isaak: —Iza$i napoxe i prowe-taj”). Potom sedni i pomoli se kao wto je napisano, uvek sa mar-xivowçu se starajuçi da sa yistom molitvom besediw sa yistimBogom.

Zatim ustani i razumno otpevaj westopsalmije, pedesetiPsalam i neki kanon. Potom opet sedi i sa bodrim trezvoumxemse iskreno pomoli pola yasa. Ustavwi opet, otpevaj hvalitne[stihire], obiyno slavoslovxe i prvi yas. Zatim satvori otpust.

Ono wto yitaw izgovaraj glasno koliko je potrebno da yu-jew svojim uwima, buduçi da je zapove$eno da Bogu prinosimoplod usana. Iz sve duwe i svom miwxu blagodari yovekoxubivog


i premudrog Boga, koji se brine o nama i koji nas je po bezmernojmilosti svojoj udostojio da uspewno pre$emo puyinu prowle no-çi i da vidimo svetlo popriwte danawqeg dana. Pomoli se top-lo da daruje da bezbedno pro$emo i mraynu i svirepu buru demonai strasti.

27. Kako treba ùiveti od jutra do obedaOd jutra do obeda, sav se u celini prepustivwi jedinome

Bogu i Qemu se molivwi sa skruwenim srcem kako bi ti, nemoç-nome, leqivom i bezbriùnom, bio Pomoçnik, postaraj se, premasilama, da sve vreme provedew u yistoj srdaynoj molitvi bezmawtaqa i yitaqu. Yitajuçi ustanovxeno iz Psaltira, Aposto-la i Svetog Jevan$exa , trudi se da stojiw, kao uostalom i priproiznowequ molitava Gospodu Isusu Hristu i Preyistoj Bogo-rodici. Ostala yitaqa iz Svetog Pisma moùew vrwiti sedeçi.Zatim, u odre$eno vreme, sa paùqom otpoj uobiyajene yasove, ko-je su sveti oci premudro ustanovili, sa svom silom i duwom od-bijajuçi leqost, tj. uyitexicu svega r$avog. Zajedno sa strasti-ma, izbegavaj i povode za qih, ma kako mali i neznatni izgleda-li.

28. Neophodno je izbegavati leqost. I onaj ko tihuje treba dayuva crkveno predaqe

Sveti Isaak govori: —Yuvajte se, voxeni, leqosti, u kojojse krije prava smrt. Bez qe monah ne moùe da padne u ruke onihkoji pokuwavaju da ga zarobe. U onaj dan Bog nas neçe osuditizbog Psalama i zbog propuwtenih molitava, nego stoga wto seqihovim propuwtaqem otvara ulaz demonima. A oni, nawavwiprolaz, ulaze i zatvaraju vrata nawih oyiju. Potom nas oni na-silniyki ispuqavaju svakim neyistotama, koje nas podvrgavajuboùanstvenoj osudi i najstroùoj kazni. I mi postajemo robovizbog propuwtaqa maloga, wto je Hrista radi trebalo smatratidostojnim velikog staraqa, kao wto je napisano: »Onaj ko svojuvoxu ne potyiqava Bogu, pada pod igo Qegovog protivnika«.Stoga ono wto izgleda kao neznatno ti smatraj stenom protivonih koji nameravaju da nas zarobe. Qegovo vrweqe u keliji suradi zawtite naweg ùivota mudro ustanovili oni koji su uspo-stavili crkveni poredak. Oni koji nemaju mudrosti qegovo izo-stavxaqe smatraju nevaùnim, ne uzimaju u obzir wtetu koja odqega dolazi. Me$utim, kod qih je i poyetak puta i sredina ustvari neobuzdana sloboda, koja je majka strasti. Stoga je boxepodviùniyki se prinu$avati na ispuqavaqe i onog neznatnog,negoli qegovim propuwtaqem davati mesto grehu. Jer, kraj jadneslobode jeste ùestoko ropstvo” (Sl. 71).

Newto kasnije on opet kaùe: —O, kako su slatki strasnipodsticaji. Dewava se da ponekad poneko i moùe da odseye


strasna dela, te da udaxavaqem od qihovih predmeta u sebe une-se neki mir, obradovavwi se pokojem od qih. Me$utim, on ne mo-ùe da zaustavi strasne podsticaje. Stoga mi i nenamerno trpi-mo iskuweqe. Tj. mi se ùalostimo zbog strasti (koje ustaju), alivolimo odugovlayeqe qihovih podsticaja ili strasnih slasti.Mi greh ne ùelimo, ali sa nasla$ivaqem prihvatamo podstica-je koji nas privode qima. Stoga oni za nas postaju uzroynici zagreh na delu. Onaj ko voli strasne slasti, po nuùdi im se potyi-qava, te i bez svoje ùexe postaje rob strasti. Prestaçe da grewi[samo] onaj ko mrzi svoje grehe, i dobiçe oprowtaj onaj ko najpreispovedi svoja sagreweqa. I prvo sluùi kao uzrok istinskogsmireqa, a drugo - skruwenosti, zbog stida koji se ra$a u srcu”(Sl. 71). On jow [kaùe]: —Jedini neoprostivi greh jeste onaj zbogkoga se ne kajemo” (Sl. 2). Uostalom, o reyenome je dovoxno.

Powto otpojew navedene yasove, sedi i jedi, drùeçi i zavreme jela molitvu kako bi, po zapovesti, blagodaçu Boùijom do-wao do navike da se neprestano moliw. Me$utim, neka rey o hra-ni, koja, po neizrecivoj premudrosti Sazdatexa, podrùava telounekoliko sayeka. Najpre iznesimo rey o hrani koja ukrepxuje ioùivxava duwu, tj. o svewtenoj i bogotvornoj molitvi po svetimocima, wto je potpuno ispravno s obzirom da je duwa dragoceni-ja od tela.

29. O molitvi i o neophodnosti da se svagda molimoNawe telo, po izlasku duwe, postaje mrtvo i smrdxivo.

Sliyno je mrtva, jadna i smrdxiva i duwa koja se ne podstiye namolitvu. Veliki prorok Danilo nas dobro uyi da je liwenost mo-litve goryija od svake smrti. On je smatrao da je boxe umreti ne-goli i tren provesti bez molitve (Dan.9). Reyenome nas dobro uyii sveti Zlatoust: —Onaj ko se moli, besedi sa Bogom. Svako znakoliko je veliko da yovek razgovara sa Bogom, premda niko ne znada izrazi veliyinu reyene yasti. Jer, ona prevazilazi i an$el-sko dostojanstvo”. On jow [kaùe]: —Molitva je zajedniyko delo an-$ela i xudi. U delu molitve nema niyega sredqega (wto pred-stavxa granicu) izme$u jedne i druge prirode. Ona te odvaja odbeslovesnih i sjediquje sa an$elima. I onaj ko se yitavog ùivo-ta stara da se upraùqava u molitvi i sluùequ Bogu brzo po ùi-votu, yasti, blagorodstvu, mudrosti i shvataqu postaje sliyanan$elima”. On jow [kaùe]: —Videçi duwu ogra$enu vrlinama, $avone sme da joj se pribliùi, bojeçi se sile i snage koju joj pruùamolitva, koja je hrani viwe negoli wto jelo hrani telo”. On jow[kaùe]: —Molitve su ùivci duwe. Telo uz pomoç ùivaca stoji uporetku, ùivi, kreçe se i jeste istrajno. Ukoliko ih neko prese-ye, yitav sklad tela se naruwava. Sliyno i duwa uz pomoç sve-tih molitava dolazi do blagog ustrojstva, poprima istrajnost ilako hodi putem blagoyawça. Ukoliko se liwiw molitve, ti


çew biti kao riba izvan vode. Jer, qoj je ùivot voda, a tebi - mo-litva. Qome se [yovek] moùe proneti kroz vazduh, kao kroz vodu,uziçi na nebo i stati blizu Boga”. On jow [kaùe]: —Molitva i mo-xeqe xude yine hramom Boùijim. Zlato, drago kameqe i mermerukrawavaju carski dom. Sliyno i molitva ukrawava hram Hris-tov, tj. duwe verujuçih. Moùe li molitva dobiti veçu pohvaluod okolnosti da nas yini hramom Boùijim, te da u ùivu duwuuvodi Onoga koga nebo ne moùe da smesti”. On jow [kaùe]: —Silamolitve se moùe uvideti i iz [ùivota] apostola Pavla. Kao sakrilima, on je obleteo celu vasexenu, ùiveo u tamnicama, bivaopodvrgavan biyevaqu, nosio okove, ùiveo u krvi i nevoxama, iz-gonio demone, vaskrsavao mrtve, zaustavxao bolesti. U gra$equspaseqa xudi on se nije nadao ni na wta reyeno, veç je molitva-ma ogra$ivao duwu. Nakon znameqa i vaskrsava mrtvih, on je ùu-rio na molitvu kao na glavni podvig koji ovenyava delo. Jer, mo-litva daruje i vaskrseqe mrtvih i sve ostalo. Jer, u ùivotu sve-tih molitva ima dejstvo koje voda ima u drveçu”. On jow [kaùe]:—Molitva je vinovnica spaseqa, izvor besmrtnosti, nepokole-biva ograda Crkve, nesavladiva tvr$ava. Ona je strawna za demo-ne i spasonosna za nas u delu blagoyawça”. On jow [kaùe]: —Za ca-ricom koja ulazi u grad sledi svako bogatstvo. Sliyno i poslemolitve, koja ulazi u duwu, ulazi i svaka vrlina”. On jow [kaùe]:—Wta temex znayi za kuçu i molitva znayi za duwu. Usadivwi jeu duwu kao osnovu i koren, marxivo treba nazi$ivati i zdravo-umxe [naravstvenu yistotu], i staraqe o siromawnima i ispuqava-qe svih Hristovih zakona”. On jow [kaùe]: —Neugasiva i nepre-stana svetlost za um i duwu jeste marxiva molitva. Stoga zlineprijatex naw u um polaùe bezmernu neyistotu pomisli. Sa-bravwi mnogo toga o yemu nismo ni pomiwxali, on optereçujeduwu za vreme molitve”. On jow [kaùe]: —Molitva je veliko oruù-je i velika ograda”. I Bogoslov govori: —Na Boga treba pomiwxa-ti yewçe negoli disati”. I sveti Isaak kaùe: —Bez neprestanemolitve [yovek] se ne moùe pribliùiti Bogu”. On jow [kaùe]:—Posle molitvenog truda, polagaqe u um nekog staraqa dovodi dorasejavaqa misli”. On jow [kaùe]: —Molitva pri kojoj se telo neumori i ne skruwi srce liyi na nedonowye iz utrobe. Ona je bezduwe”. I sveti Lestviynik kaùe: —Po svojoj kakvoti, molitva jesapostojaqe i jedinstvo yoveka i Bogom. Po svome dejstvu, ona jeodrùavaqe sveta, pomireqe sa Bogom, majka suza - i qihova kçeru isti mah, umilostivxeqe za grehe, most kojim se prelazi prekoiskuweqa, grudobran koji wtiti od svake muke, razbijaqe de-monskih napada, sluùba an$ela, hrana svih bestelesnih, buduçevesexe, beskonayni podvig, izvor vrlina, uzroynik blagodatnihdarova, nevidxivo napredovaqe, hrana za duwu, ozareqe uma, se-kira za oyajaqe, potvrda nade, oslobo$eqe od tuge, bogatstvo mo-


naha, riznica tihovatexa, smaqivaqe gneva, ogledalo duhovnognapretka, pokazatex duhovnih mera, otkrivay duhovnog staqa,predskazivay buduçih dobara, predznak veyne slave. Za onoga kose istinski moli, molitva je sud Gospodqi, su$eqe pred presto-lom Qegovim pre Strawnog suda” (Sl. 28). On jow [kaùe]: —Molit-va je odstraqeqe od vidxivog i nevidxivog sveta”. I sveti Nilkaùe: —Ukoliko ùeliw da steknew molitvu, odreci se od svega,te çew sve naslediti”. On jow [kaùe]: —Molitva je usho$eqe umaBogu”. On jow [kaùe]: —Molitva je razgovor uma sa Bogom” On jow[kaùe]: —Hleb je hrana za telo, a vrlina za duwu. Duhovna, pak,hrana za um jeste molitva”.

O reyenom na sliyan nayin rasu$ujte.Sada je pogodno vreme da prema nawoj sili newto doliyno

kaùemo o telesnoj hrani, o qenoj meri, koliyini i kakvoti.30. O telesnoj ishrani, tj. kako tihovatex treba da se hraniNapisano je: Sine yoveyiji, sa merom jedi hleb svoj i sa me-

rom pij vodu (Jez.4,9-10), tj. prema potrebi, kako bi, buduçi zadovo-xan i podvizavajuçi se po Bogu, mogao da budew ùiv. Jer, neko odotaca kaùe da neçew primiti Duha ukoliko ne daw krv. I veli-ki Pavle kaùe: Nego iznuravam telo svoje i savla$ujem ga, da pro-povedajuçi drugima ne budem sam odbayen (1.Kor.9,27). I boùanstve-ni David [kaùe]: Kolena moja iznemogowe od posta, i telo se mojeizmeni jeleja radi (Ps.108,24). I Bogoslov [kaùe]: —Bogu se najviweuga$a zlopaçeqem i telesnim liwavaqem radi Qega. Qegovoyovekoxubxe se najviwe privlayi suzama”. I sveti Isaak [kaùe]:—Hristos se svagda stara o telu onoga ko se zlopati (tj. radi Qe-ga trpi telesna liwavaqa), kao wto se majka stara o detetu. Onje uvek blizu qegovog tela” (Sl. 58). On jow [kaùe]: —Pri punomstomaku nema vi$eqa tajni Boùijih”. On jow [kaùe]: —Oni kojiseju sa suzama primaju pregrwt radosti. Sliyno se radowçu is-puqavaju i oni koji se zlopate (preduzimaju proizvoxna telesnaliwavaqa) radi Boga”. On jow [kaùe]: —Blaùen je onaj ko je zagra-dio ulaz u sebe svakom sladostrawçu, koje nas razdvaja od nawegSazdatexa” (Sl. 75).

On jow [kaùe]: —Dugo vreme iskuwavan sa desne i sa levestrane, viwekratno poznavwi sebe na reyeni nayin, primivwibezbrojne udarce protivnika i udostojivwi se tajno velike po-moçi, ja sam tokom mnogih godina stekao opitnost i po blagoda-ti Boùijoj u iskustvu saznao sledeçe:

Osnova svega dobrog, povratak duwe iz ropstva neprijate-xu i put koji vodi ka svetlosti i ùivotu sadrùe se u sledeçimpostupcima: sabiraqu u sebe i svagdawqem postu. Sebi, dakle,kao pravilo treba postaviti mudro i blagorazumno uzdrùavaqestomaka, neishodno prebivaqe na jednom mestu i neprestanobavxeqe bogomislijem.


Otuda dolazi pokornost yula, trezvoumxe, kroçeqe svire-pih strasti koje se bude u telu, tiwina pomisli, svetli pokretimisli, revnost za dela vrline, visoke i tanane predstave uma,suze bez mere koje se toye u svako vreme, seçaqe na smrt, yistozdravoumxe udaxeno od svakog mawtaqa koje iskuwava misao,pronicxivost i dalekovidost, duboka i razliyita shvataqa kojaum postiùe uz pomoç boùanstvenih reyi, unutrawqi pokretikoji se dewavaju u duwi, razlikovaqe i odvajaqe duhovnog i kodsvetih sila i istinskih vi$eqa i kod ispraznih mawtaqa.

Otuda strah na putevima i stazama koji u moru misli odse-ca leqost i nerad, plamen revnosti koji poniwtava svaku opas-nost i prevazilazi svaki strah, plamenost koja prenebregavasvaku ùexu i izgla$uje je iz uma, ujedno dovodeçi do zaboravasvako podseçaqe na prowlost, sloboda istinskog yoveka, duwev-na radost i vaskrseqe sa Hristom u Carstvu.

Onaj ko zanemari dva navedena postupka neka zna da çe seowtetiti u svemu wto je reyeno. Wtaviwe, ukoliko prenebregnereyene dve vrline, on çe uzdrmati i samu osnovu svih vrlina. Zaonoga ko ih se pridrùava i prihvata, one su poyetak i kraj bo-ùanstvenog delaqa u duwi, te vrata i put ka Hristu. Onaj, pak,ko ih zapusti i udaxi se od qih, stiçi çe do dva suprotna poro-ka, tj. telesnog lutaqa i neyasnog stomakouga$aqa. Oni su poye-tak puta koji je suprotan navedenome, dajuçi u duwi mesto stras-tima” (Sl. 75).

Na drugom mestu on piwe: —Oni koji su nemarni i slabi upoyetku podviga upadaju u bojazan i smuçenost ne samo od sliy-nih borbi, veç i od wuma liwça na drveçu. Qih savla$uje i ma-la nevoxa, glad u sluyaju oskudice i neznatna nemoç, te se odri-yu od podviga i vraçaju nazad. Istinski i iskusni podviùnicise ne prejedaju zexem i povrçem, veç se hrane suvim bixem. Onise ne rewavaju da bilo wta okuse pre utvr$enog vremena, te pritelesnoj iznemoglosti leùe na goloj zemxi. Qihove oyi jedvagledaju od prekomerne iscrpxenosti tela. Yak i kad su zbog ne-voxe bliski razdvajaqu sa telom, oni ne dozvoxavaju pobedu nadsobom, ne napuwtajuçi krepko proizvoxeqe, buduçi da samopri-nu$avaqe Boga radi i trud radi vrline ùele viwe od privreme-nog ùivota i spokojstva u qemu. Oni se vesele kad na qih naila-ze iskuweqa, buduçi da se kroz qih usavrwavaju. U xubavi Hris-tovoj se ne kolebaju ni usred tewkih napora. Sve dok su u ùivotuoni plameno ùele da sa hrabrowçu istrajavaju u napadima. Oniuopwte ne odstupaju buduçi da se kroz qih usavrwavaju” (Sl. 60).

Saglawavajuçi se sa sliynim savetima i pokoravajuçi seonome ko je rekao: Hodi carskim putem, ne skreçuçi ni desno ni le-vo (Priy.4,27), mi çemo ti izloùiti sredqi ustav o hrani, koji sesastoji u sledeçim pravilima:


31. Kako podviùnik treba da se hrani u ponedexak, sredu ipetak

U tri dana sedmice, tj. drugi, yetvrti i westi uvek se dr-ùi devetke, naime jedi jedanput na dan (u deveti yas [dana, tj. 3popodne]), uzimajuçi west unci [180 grama] hleba. Suve hrane netreba jesti do sitosti, a vode treba piti do tri ili yetiri ya-we, sledeçi 69. pravilo svetih apostola, kojim se ustanovxuje:—Ukoliko episkop ili svewtenik ili $akon ili yitalac ili po-jac ne posti u sredu ili petak i u svetu yetrdesetnicu pred Pas-hu, neka se svrgne (izuzev u telesnoj nemoçi), a svetovqak nekabude odluyen”. Post u ponedexak su kasnije ustanovili svetioci.

32. Kako on treba da se hrani u utorak i yetvrtakU dva dana, tj. u utorak i yetvrtak hranu primaj dva puta

dnevno, jeduçi tako$e west unci hleba, neko skromno varivo inewto suve hrane. Tako$e pij i vina, ukoliko ga upotrebxavaw,rastvorivwi ga vodom, tri do yetiri yawe. Uveye uzmi tri uncehleba, newto od suve hrane ili nekog povrça, i vina sa vodomjednu yawu, ili najviwe dve, kada je velika vruçina.

%e$, uostalom, mnogo potpomaùe suze, koje prati bdeqe,kao wto govori Lestviynik: —%e$ i bdeqe skruwavaju srce, a izskruwenog srca se izlivaju suze” (Sl. 6). I sveti Isaak kaùe: —Tr-pi ùe$ Boga radi kako bi te napojio svojom xubavxu”.

Ukoliko i u reyena dva dana radije primiw hranu jednomdnevno, vrlo dobro çew postupiti s obzirom da je post i uzdrùa-qe prva vrlina, tj. mati, koren, izvor i osnova svega dobroga. Ijedan od spoxawqih mudraca govori: —Izaberi najboxi ùivot.Navika çe ga potom uyiniti prijatnim”. A [sveti] Vasilije Veli-ki [kaùe]: —Smetqe ne postoje ukoliko imamo proizvoxeqe sayvrstom rewenowçu”. I jedan drugi bogonosni muù kaùe: —Poye-tak ploda jeste cvet, a poyetak delatnog ùivota - uzdrùaqe”.

Moùda çe reyeno, kao i ono wto sledi, nekima izgledatitewko ili yak nemoguçe. Onaj, pak, ko uzme u obzir plod do kogase dolazi i ko pred oyima bude drùao slavno staqe do koga seobiyno dolazi, svakako çe ga, uz pomoç Gospoda naweg IsusaHrista i svoju revnost prema snazi, smatrati laganim. On çe is-tinitost reyenoga potvrditi i reyima i delima, utvr$ujuçi qe-govu laku ostvarivost. I sveti Isaak govori: —Oskudan hleb natrpezi yistoga yisti duwu koja je okusila od svake strasti… Satrpeze onih koji poste i prebivaju u bdequ, trudeçi se u Gospo-du, uzmi za sebe lek ùivota i probudi svoju duwu iz umrtvxenos-ti. Jer, me$u qima se nalazi Xubxeni, osveçujuçi qihovu hranui goryinu qihove oskudne trpeze pretvarajuçi u svoju neizreci-vu sladost. Qegovi duhovni i nebeski sluùitexi osequju qih i


qihovu svetu hranu” (Sl. 8). On jow [kaùe]: —Miris isposnika jeveoma sladak i susret sa qim veseli srca razumnih… Bogu jeprijatno ponawaqe uzdrùxivih” (Sl. 8).

33. Kako treba jesti u subotu. Tako$e i o bdeqima i o nayinuuzimaqa hrane kod qih

U svaku subotu, izuzev Velike, treba dva puta da uzimawhranu, kao wto je navedeno za utorak i za yetvrtak. Reyeno odre-$uju i svewtena pravila. Wtaviwe, ti uoyi svakog dana Gospod-qeg [tj. nedexe] treba da vrwiw bdeqe, izuzev uoyi siropusne ne-dexe [posle koje poyiqe veliki post] ili ukoliko se u toku sedmicedesi veliki Gospodqi praznik ili praznik nekog od velikihsvetitexa. Bdeqe vrwi uoyi reyenih dana, a uoyi dana Gospod-qeg ga izostavi. Uostalom, ma kako bilo, u subotu dva puta uzimajhranu. Svakako, za tebe je svagda korisno da se podstiyew na vr-weqe noçnog bdeqa. Stoga i kad se dese bdeqa tokom sedmice tiçew imati veliku korist ukoliko ga vrwiw i uoyi nedexe. Ko-rist od reyenoga ubrzo çew videti. Prorok Isaija kaùe: Otkri-çe se rano svetlost tvoja i tvoja isceleqa çe ubrzo zasijati (Is.58,8).

Sveti Isaak govori: —Svaki podvig protiv greha i pohotetreba da zapoyne sa bdeqem i postom, naroyito kada se podviza-vamo protiv greha koji je u nama. Iz reyenoga se vidi znak mrù-qe prema grehu i pohoti kod onoga ko se podvizava u nevidxivojborbi. Skoro svi strasni podsticaji poyiqu da se smaquju odpowçeqa. Potom podviùniwtvo naroyito potpomaùe noçnobdeqe. Onaj ko yitavog svog ùivota bude voleo da razgovara sareyenom dvojicom svakako çe biti prijatex zdravoumxa [narav-stvene yistote]. Uspokojavaqe stomaka i spavaqe do raslabxenostijesu poyetak svakog zla, buduçi da raspaxuju bludnu pohotu. [Sadruge strane], post, bdeqe i bodrost u svewtenosluùequ Bogu jesusveti Boùiji put i osnova svake vrline”. On jow [kaùe]: —U duwikoja je obasjana seçaqem na Boga i neuspavxivim danonoçnimbdeqem Gospod uspostavxa svoj oblak, koji je senkom pokriva da-qu a svetlowçu ogqa osvetxava noçu na qeno utvr$eqe i bezbed-nost” (Ps. 77,14). On jow [kaùe]: —Izaberi sladosno delaqe, tj. svag-dawqe noçno bdeqe, kojim su svi oci sa sebe svukli starog yove-ka i udostojili se obnovxeqa uma. U reyene sate duwa oseça onajbesmrtni ùivot, sa oseçaqa skida tamu strasti i prima SvetogaDuha”. On jow [kaùe]: —Uspowtuj delo bdeqa kako bi obreo utehusvojoj duwi”. On jow [kaùe]: —Nemoj misliti, yoveye, da u celommonawkom podviùniwtvu postoji delaqe koje je iznad noçnogbdeqa”. On jow [kaùe]: —Na monaha koji sa rasu$ivaqem uma pre-biva u bdequ nemoj gledati kao na onoga ko nosi telo. Jer, qego-vo delo je zaista delo an$elskog yina”. On jow [kaùe]: —Duwa koja


se trudi na an$elskom delu bdeqa svakako çe imati heruvimskeoyi i zreti i neprestano gledati nebeska vi$eqa”.

Bdeqa ti provodi u molitvi, psalmopojaqu i yitaqu,yisto i bez mawtaqa i sa skruwenim umileqem, usamxen ili samilim i jednomislenim druwtvom. Nakon svakog bdeqa zbog na-pora pruùi sebi neznatnu utehu u hrani i piçu za veyeru, tj. po-jedi tri unce hleba zajedno sa suvom hranom koliko je potrebno,dodajuçi i vina sa vodom do tri yawe. Pazi, uostalom, da nikadane naruwiw devetku, yak i ako se bdeqe desi na dan devetke. Jer,i jedno treba yiniti, i drugo ne ostavxati. Uteweqe o kome segovori odnosi se na kraj bdeqa.

34. Kako se treba hraniti u nedexu i o drugim stvarima, ta-ko$e o trudu i smirequ

I u sve vaskrwqe [nedexne] dane dva puta uzimaj hranu, kaoi u subotne. Navedena pravila treba u celosti da se ispuqavajuu sve dane, izuzev pri nemoçi. Sliyno radi i u sve dane koje suodredili sveti oci, ili koji su se ustanovili dugim obiyajem us-led izvesnih razloga. U reyene dane mi neçemo jednom uzimatihranu i neçemo se drùati suhojedeqa, veç çemo jesti od povrça,uostalom sa uzdrùaqem i sa odre$enom merom, buduçi da je uzdr-ùaqe u svemu i svagda prekrasno delo. Pri telesnoj nemoçi mo-ùe se, kao wto smo rekli, jesti bez stida od svega neophodnog irazrewenog radi potpore tela. Jer, sveti oci su nas nauyili dabudemo strastoubice, a ne teloubice. Pod razrewenim, pak, nemislim ono wto vaùi uopwte za sve Hriwçane, nego za naw mo-nawki yin. Sve reyeno primaj sa blagodarnowçu, u slavu Boùi-ju, izbegavajuçi nadmenost i suviwnost. Sveti Isaak govori:—Oskudnost u stvarima i nevoxno yoveka uyi uzdrùaqu, tj. mimoqegove voxe. Naprotiv, mi se tewko uzdrùavamo kada svega ima-mo u izobixu i kad nam je sve dostupno”. Nemoj voleti telesnipokoj. Po reyi svetog Isaaka, —duwa koja zavoli Boga, jedino uQemu i moùe imati svoj pokoj”. Jer, jedan sveti piwe da —trud ismireqe stiyu Hrista”.

35. Kakve se ishrane treba drùati i kako ùiveti u vremepostova, a naroyito u vreme velikog posta

O ishrani i uopwte o ùivotu u svete postove smatram daje izliwno posebno i podrobno govoriti. U sve dane osim subotei nedexe treba drùati devetku. Ukoliko, pak, moùew u reyenedane se drùi jow stroùije i trezvoumnije, naroyito u svetu ve-liku yetrdesetnicu, koja kao da predstavxa desetak Bogu od celegodine. Ona Hristovim pobednicima donosi nagrade za podvigeu presvetli dan Boùanstvenog Vaskrseqa.

36. Posebno o rasu$ivaqu i o yiqenici da umerenom delaqunema cene. O posluwaqu


Uostalom, sve reyeno i qemu sliyno treba da sprovodiw samarxivim rasu$ivaqem radi oyuvaqa mirnog ustrojstva srcapri zadovoxavaqu potreba tvoje dvojake prirode. Mudri govori:Dom se gradi mudrowçu i razumom se odrùava, a sa oseçaqem se puneskrivnice svakim yasnim i dobrim bogatstvom (Priy.24,3-4). I bo-ùanstveni Talasije piwe: —Oskudica i teskoba sa rasu$ivaqemjeste carski put. Nerazumno, pak, iznurivaqe i beslovesno po-puwtaqe jesu wtetni, buduçi da su neosmiwxeni sa obe strane”.I prepodobni Isaak kaùe: —Nakon slabosti udova sledi istup-xeqe i smuçenost pomisli. Posle neumerenog delaqa dolazi mr-zovoxa, a za mrzovoxom - izvansebnost. Me$utim, jedno istupxe-qe se razlikuje od drugoga. Posle jednoga sledi bludna strast, aposle drugoga - napuwtaqe tihovatexskog prebivaliwta i pre-laùeqe sa mesta na mesto. Stoga umerenom i sa trpxeqem(premda i sa tewkoçom) odrùavanom delaqu nema cene. Smaqi-vaqe podviùniykog samoumaraqa umnoùava grehovnu slast, aqegova neumerenost pora$a istupxeqe” (Sl. 71). I sveti MaksimIspovednik [kaùe]: —Nemoj se stalno brinuti o telu. Naprotiv,odredivwi mu podvig prema snazi, sav svoj um obrati na unu-trawqost. Jer je telesno veùbaqe za malo korisno, a poboùnostje korisna u svemu (1.Tim.4,8)”. Ukoliko unekoliko pretegne, teles-ni tas na vagi muyi i optereçuje duwevni tas, vukuçi ga ka ùe-xama i nepristojnim i duwewtetnim pokretima, kao wto je na-pisano: Jer telo ùeli protiv Duha, a Duh protiv tela (Gal.5,17).Ti ga, pak, obuzdaj uzdom uzdrùaqa, umrtvxujuçi ga sve dok i ne-voxno ne poyne da sluwa onoga ko upravxa i da se pokorava bo-xem, po reyi velikoga Pavla: Ako se naw spoxawqi yovek i raspa-da, ipak se unutrawqi obnavxa iz dana u dan (2.Kor.4,16). I svetiIsaak kaùe: —Rewi da umrew u podvizima i da ne ùiviw u ne-maru. Jer, muyenici nisu samo oni koji su zbog vere u Hristaprimili smrt, veç i oni koji umiru radi ispuqavaqa zapoves-ti”. On jow [kaùe]: —Boxe je da umremo u podvizima, negoli daùivimo u padovima”. On jow [kaùe]: —Glavno je da sve yiniw uzsavetovaqe i raspitivaqe kod svog duhovnog oca u Hristu Isusu.I tebi çe, uz blagodat Hristovu, nesnosno i okomito biti laga-no, te çe ti izgledati da hodiw po ravnome ili unekoliko nag-nutome poxu”. A sada je vreme da se vratimo na ono wto smo osta-vili.

37. Kako podviùnik treba da provodi vreme od primaqahrane do zalaska sunca. Treba verovati da nam se po trudu i meridelaqa uruyuju Boùanstveni darovi

Okrepivwi se hranom kao wto priliyi podviùniku, poreyi boùanstvenog Pavla, koji nare$uje: A svaki koji se bori odsvega se uzdrùava (1.Kor.9,25), sedi i dovoxno yitaj otayke spise,naroyito one koji uye trezvoumxu. Potom odspavaj jedan sat uko-


liko je dan veliki. Ustavwi potom, drùi se unekoliko rukodexa,drùeçi se i molitve. Potom se pomoli, kao wto je ranije reye-no… Potom opet yitaj, razmiwxaj i pouyavaj se, na svaki nayinse starajuçi da se drùiw smirenoumxa i smatrajuçi da si goriod svih xudi.

Jer, Gospod govori: Jer svaki koji sebe uzvisuje poniziçese, a koji sebe ponizuje uzvisiçe se (Lk.18,14). I jow je [reyeno]: Ko-ji misli da stoji neka pazi da ne padne (1.Kor.10,12). Bog se proti-vi gordima, a smirenima daje blagodat (Jak.4,6). I jow je [reyeno]:Poyetak gordosti jeste odstupaqe od Gospoda (Sir.10,14). I jow je[reyeno]: Gordi bezakonovahu do kraja (Ps.118,51). I jow je [reyeno]:Nemojte gordo misliti, nego se druùite sa smirenima (Rim.12,16). I boùanstveni Zlatoust govori: —Najboxe poznaje sebeonaj ko misli da je - niwta. I Bogu je najmilije nawe pribroja-vaqe sebe u posledqe”. I sveti Isaak [kaùe]: —Smirenoumnima seotkrivaju tajne”. On jow [kaùe]: —Slava Boùije se istaye [kod onih]kod kojih raste smireqe”. On jow [kaùe]: —Blagodati prethodismireqe, a kaùqavaqu prethodi samouverenost”. I sveti Varsa-nufije [kaùe]: —Ukoliko istinski ùeliw da se spasew pokaùiposluwaqe na delu: podigni noge svoje od zemxe i svoj um uznesina nebo, prebivajuçi na qemu danonoçno pomislima. Uza sve, se-be smatraj prezrenim, na svaki nayin se napreùuçi da se vidiwniùim od svakog yoveka. Eto istinskog puta. I nema drugoga zaone koji hoçe da se spasu u Hristu koji… moç daje (Fil.4,13). Ineka onaj ko hoçe tryi, neka onaj ko hoçe tryi, neka onaj ko hoçetryi - da dobije (1.Kor.9,24). Reyeno svedoyim pred Bogom ùivim,koji hoçe da veyni ùivot podari svakome ko ga ùeli”. I svetiLestviynik [kaùe]: —Ja nisam postio, nisam vrwio bdeqa, nisamspavao na goloj zemxi, ali se smirih, iznad svega iwtuçi samo-uniùavaqe, i ubrzo me spase Gospod (Ps.114,5)”. Opet sveti Var-sanufije govori: —Bezbriùnost u svemu pribliùava te gradu, dr-ùaqe sebe za beznayajnog me$u xudima te usexava u grad, a umi-raqe za svakog yoveka yini te naslednikom grada i qegovih riz-nica”. On jow [kaùe]: —Ukoliko hoçew da se spasew drùi se samo-nipodawtavaqa i hodi napred”. Samonipodawtavaqe po prepo-dobnom Jovanu, uyeniku prethodnog svetoga, jeste izbegavaqe po-re$eqa sebe sa bilo kim i izbegavaqe da se o dobrom delu kaùe:—Ja sam ga uyinio”.

Potom se opet moli yisto i bez mawtaqa, sve dok ne padneveye. Zatim otpoj obiynu veyerqu i uyini otpust, yistim srcemverujuçi da nam po meri truda i zlopaçeqa radi vrline i uop-wte po meri podviùniykog delaqa Bog odre$uje uruyivaqe daro-va, venaca i uteha, kao wto govori boùanstveni psalmopojac: Pomnowtvu bolova mojih u srcu mome, utehe tvoje obradovawe duwumoju (Ps.93,19). I sam Spasitex [kaùe]: Hodite k meni svi koji ste


umorni i natovareni i ja çu vas odmoriti (Mt.11,28). I velikiPavle [govori]: Powto s Qim stradamo da se s Qim i proslavimo.Jer mislim da stradaqa sadawqeg vremena nisu niwta prema slavikoja çe nam se otkriti (Rim.8,17-18). I mudri u razumevaqu bo-ùanstvenih stvari Maksim [govori]: —Uzrok razdavaqa boùan-stvenih blaga jeste mera vere svakoga. Jer, sila revnosti za dela-qe po veri odgovara nawem verovaqu. Onaj ko dela po veri posvojoj delatnosti pokazuje i meru vere, koja joj odgovara. On pri-ma meru blagodati po svojoj veri. Onaj, pak, ko ne dela po veripokazuje i meru bezverja, koja odgovara qegovom nedelaqu. Stogaon, buduçi da nije verovao, ostaje liwen blagodati. I r$avo yi-ni zavidxivi, zavideçi naprednima s obzirom da je oyigledno uqegovoj vlasti (a ne nekog drugog) da doda veru i delatnost po ve-ri kako bi primio blagodat koja dolazi po meri vere”.

Najzad, ti od duwe iwti da ostalo vreme provede u miru ipokajaqu, da se udostoji hriwçanskog, bezbolnog, nepostidnog imirnog kraja ùivota, te da pruùi dobar odgovor na strawnom su-du Gospoda i Boga i Spasitexa naweg Isusa Hrista.

38. Yista molitva je veça od svakog delaqaUz pokazano ranije treba, brate, da znaw da su svaki postu-

pak i nayin, svako pravilo i, ako hoçew, razna delaqa ustanov-xeni stoga wto jow ne moùemo yisto i bez mawtaqa da se moli-mo. A ukoliko se reyeno, blagovoxeqem i blagodaçu Gospoda na-weg Isusa Hrista, ostvari u nama, mi ostavxamo mnogo i razno-obrazno, neposredno se iznad razuma sjediqujuçi sa Jedinim Je-dinstvenim i Objediqujuçim, po reyima slavnog Bogoslova: —Ka-da se Bog sjedini sa bogovima (tj. bogopodobnim xudima) i kadaga poznaju, u srcu se Svetim Duhom vrwi uliynosqeno osijaqe”.Ono se ra$a od pomenute yiste i nepomuçene srdayne molitve.Retko se ko ili jedva jedan od hixade udostojava da blagodaçuHristovom dostigne reyeno staqe. Jow viwe qega jeste staqedostizaqa duhovne molitve i otkriveqa tajni buduçeg veka,svojstveno samo malobrojnim u yitavim rodovima po blagovoxe-qu blagodati, kao wto piwe sveti Isaak: —Od mnogih hixada jed-va da se na$e jedan koji ispuqava zapovesti i sve zakonsko, do-stigavwi duwevnu yistotu. Sliyno çe se iz hixade jedva jedannaçi da se uz veliko yuvaqe udostojio dostizaqa yiste molitve,ulaùeqa u qene predele i postizaqa qene tajne. Jer, yiste mo-litve su se udostojili samo malobrojni, a ne mnogi. Oni koji sudostigli tajnu koja je posle qe i posle qenih granica, jedva dase mogu naçi blagodaçu Hristovom iz roda u rod” (Sl. 16).

Stoga i ti, ukoliko hoçew da se udostojiw reyenih novihtajni na delu i u stvarnosti, tj. u samom iskustvu u Isusu Hris-tu, u svako vreme i u svaki yas i pri svakom svom delu nastoji da


se nastrojiw da se u srcu moliw yisto i bez mawtaqa, kako bi izmladenca uzrastao u savrwenog yoveka, u meru rasta punoteHristove, i kako bi sa vernim i mudrim upravitexem yuo ubla-ùavaqe i glasno odobravaqe stoga wto na sudu (razumno) uprav-xaw reyima svojim, tj. stoga wto vodiw ùivot u skladu sa reyi-ma, usled yega se neçew pokolebati doveka. Filimon piwe:—Brate, ukoliko te Bog noçu ili daqu udostoji da se yisto i bezmawtaqa pomoliw umom, nemoj gledati na svoje pravilo veç se,prema snazi, napregni da ostanew prilepxen uz Qega. I On çeprosvetiti srce tvoje za duhovno delaqe”. Jow neko od bogomud-rih je rekao: —Ukoliko ùeliw u telu da sluùiw Bogu kao beste-lesan, stekni neprekidnu molitvu, skrivenu u srcu. I tvoja du-wa çe i pre smrti biti kao an$eo”. Saglasno i sveti Isaak, odgo-varajuçi na pitaqe: —Wta je glavno u svim naporima ovoga dela,tj. tihovaqa. Kako çe onaj ko je dostigao ono wto je glavno znatida je postigao savrwenstvo u tom nayinu ùivota”, kaùe: —[Naj-vaùnije je] sticaqe neprestane molitve. Ukoliko je dostigne, onçe se popeti na sami vrh vrlina i postati staniwte Duha Sve-toga. Jer, onaj ko nije nesumqivo primio reyenu blagodat Ute-witexa, nije u staqu da sa utehom prebiva sa molitvom u srcu.Stoga se kaùe da yovek ne prestaje sa molitvom ukoliko se u qe-ga useli Sveti Duh. Jer, u qemu se veç sam Duh Sveti neprestanomoli (Rim.8,26). Potom veç i kada spava i kada je budan, molitvane prestaje u qegovoj duwi. Bilo da jede, ili pije, ili spava ilinewto radi, iz qegovog srca se bez napora ispuwtaju mirisni imolitveni uzdasi. I molitva veç ne odstupa od qega. Ukoliko izastaje spoxa, ona svakog yasa, tj. neprestano tajno svewtenodej-stvuje unutra. Stoga je çutaqe yistih neko od hristonosaca na-zvao molitvom. Qihove pomisli su boùanstveni pokreti. Po-kreti yistog srca i uma su krotki glasovi, kojima skriveno pojuSkrivenome” (Sl. 21). Buduçi na opitu samom blagodaçu tajno na-uyeni, i mnogi drugi bogonosni muùevi su izrekli mnogo sliy-nog i divnog, wto mi zbog duùine reyi izostavxamo.

39. O koliyini poklona tokom dana i noçiWto se tiye koliyine poklona mi znamo da su boùanstve-

ni oci odredili broj trista, koji treba ispuniti u toku dana inoçi tokom pet dana nedexe. Jer, u svaku subotu i nedexu, i u po-neki drugi obiyajem odre$eni dan u nedexi mi smo iz nekog taj-nog i skrivenog razloga dobili zapovest da se uzdrùavamo od po-klona. Neki, uostalom, prave jow veçi broj poklona, a neki ma-qe, tj. svako po svojoj sili i proizvoxequ. I ti ih vrwi po silisvojoj. Uostalom, zaista je blaùen onaj ko svagda i u svemu wto jepo Bogu prinu$ava sebe, pa i u reyenome. Jer, Carstvo nebesko snaporom se osvaja, i podviùnici ga zadobijaju (Mt.11,12).


40. Razdavaqe darova Boùijih ne biva samo po meri nawegpodviga i delaqa, kao wto je reyeno, nego i po navici, sposobnosti,veri i nawem prirodnom raspoloùequ

Treba da znamo da nam Bog daje darove ne samo po meri na-weg podviga i delaqa, kao wto smo ranije rekli, nego i po navi-ci i reyenom nayinu ùivota, i po sposobnosti, i po veri nawoji po nawem prirodnom raspoloùequ. Sveti Maksim govori: —Umje oru$e mudrosti, razum oru$e poznaqa. Prirodno unutrawqeosvedoyeqe uma i razuma jeste oru$e vere, koja se sjediquje samudrowçu i poznaqem. Zatim, oru$e blagodati isceleqa jesteprirodno yovekoxubxe. Jer, svaki boùanstveni dar u nama imasposobnost i odgovarajuçe oru$e za prihvataqe, tj. silu, navikui raspoloùeqe. Naime, onaj ko je svoj um nayinio yistim od svihyulnih mawtaqa najzad prima mudrost, a ko je razum postavio zagospodara nad strastima koje su nam uro$ene, tj. gnevu i pohoti -najzad poprima poznaqe. Onaj, pak, ko i u umu i u razumu ima ne-pokolebivo ube$eqe o boùanstvenim starima, dobija veru kojojje sve moguçe, a onaj ko je napredovao u prirodnom yovekoxubxu ipotpuno uniwtio samoxubxe - najzad dobija dar isceleqa”. Etokako stoje stvari.

Pazi da niko ne zna tvoje delo, izuzev nastojatex i ruko-voditex tvoj. Moli se usrdno i za nas nedostojne, koji govorimo,ali ne yinimo dobro, da se udostojimo najpre da tvorimo ono wtoje ugodno Bogu, a potom da drugima govorimo i savetujemo. Jer, poreyi Gospodqoj: Ko izvrwi i nauyi, taj çe se veliki nazvati (Mt.5,19). Tebi neka Svedrùitex i svewtedri Gospod daruje silu i dapoùuriw i da yujew razumno, sve tvoreçi sa usr$em. Jer, po bo-ùanstvenom Pavlu: Nisu pravedni pred Bogom oni koji sluwaju za-kon, nego çe se opravdati oni koji ispuqavaju zakon (Rim.2,13). I ne-ka te On uputi na svako delo blago i spasonosno. Neka te napredstojeçem umnom i svewtenom delaqu rukovodi Duhom po mo-litvama svetih. Amin.

Ranije smo newto kratko rekli o delatnom rasu$ivaqu.Sada je blagovremeno da, po sili nawoj, ukratko kaùemo i o sve-obuhvatnom i savrwenom rasu$ivaqu, koje je, po svedoyequ veli-kih otaca nawih, iznad svih vrlina.

41. O sveobuhvatnom i savrwenom rasu$ivaqu. Ko ùivi pro-tivprirodno i telesno, ko prirodno i duwevno, a ko natprirodnoi duhovno

Svoje rasu$ivaqe je potpuno izgubio onaj ko ùivi i dej-stvuje protivprirodno i telesno. Onaj, pak, ko se odvojio od zlai poloùio poyetak yiqequ dobra, po pisanome: Ukloni se od zla,i yini dobro (Ps.33,14), tek poyiqe da pristupa nekom oseçaqu ra-su$ivaqa koje je svojstveno poyetniku, s obzirom da se tek uvodi


u oblast dobra i da tek priklaqa uho uyequ. Onaj ko ùivi i dej-stvuje po prirodi ili duwevno, tj. smisleno i razumno (usled ye-ga se [qegov nayin ùivota] naziva sredqim), po svojoj meri vidi irasu$uje ono wto se tiye qega i qemu sliynih. Onaj, najzad, koùivi natprirodno i duhovno, prewavwi granicu strasnog, po-yetnika i sredqega, te blagodaçu Hristovom dostigavwi savr-wenstvo, tj. suwtinsko prosveçeqe i savrweno rasu$ivaqe, vi-di sebe i rasu$uje najjasnije, a tako$e vidi i sve druge i rasu$ujeistinski, sam ostajuçi neprimeçen i nerazmatran, iako se nala-zi pred svima, po reyi apostola: Duhovni pak sve ispituje, a qegasamog niko ne ispituje (1.Kor.2,15).

42. Tako$e o rasu$ivaqu, kroz pore$eqaOd navedenih prvi je sliyan yoveku koji hodi u dubokoj no-

çi po najguwçoj tami. Jer, hodeçi po neprozirnoj tami i pokri-ven mrakom, on ne samo da sebe ne vidi i ne razmatra, veç ne raz-ume ni gde je usmeren i gde stupa, po reyi Gospodqoj: Ko ide potami ne zna kuda ide (Jn.12,35). Drugi je sliyan yoveku koji ide posvetloj noçi, osvetxenoj zvezdama. Unekoliko osvetxavan trepe-reqem zvezda on polako stupa, yesto se spotiyuçi nogama o ka-men nerasu$ivaqa i podvrgavajuçi se padovima. On unekoliko,kao u senci, i vidi i razmatra, kao wto je napisano: Ustani tikoji spavaw i vaskrsni iz mrtvih, i obasjaçe te Hristos (Ef.5,14).Treçi je sliyan yoveku koji hodi po tihoj noçi pri punom mese-cu. Buduçi praçen tihom svetlowçu meseca, on ide sa maqe gre-waka i pruùa se napred, videçi sebe kao ogledalu i razmatraju-çi se, kao uostalom i druge saputnike, po reyenome: Dobro yini-te wto pazite na qu [tj. na proroyku rey] kao na svetilnik koji svet-li u tamnom mestu, dokle Dan ne osvane i Danica se ne rodi u srci-ma vawim (2.Pt.1,19). Yetvrti je sliyan yoveku koji ide u yistopodne, osvetxavan svetlim sunyevima zracima. On i sam sebe sa-vrweno vidi, kao pri sunyevoj svetlosti, i potpuno i verodo-stojno razmatra, a i mnoge druge, taynije - sve ispituje po nave-denoj reyi apostola Pavla. Sve wto se dewava sa qim, ma wtabilo i ma kako bilo, hodeçi nezabludno on bez saplitaqa privo-di, zajedno sa onima koji ga slede, ka istinskoj Svetlosti, %ivo-tu i Istini. O sliynima je napisano: Vi ste svetlost svetu (Mt.5,14). I boùanstveni Pavle govori: Rekavwi da iz tame zasijasvetlost, Bog zasija u srcima nawim radi prosveçeqa znaqa slaveBoùije u licu Isusa Hrista (2.Kor.4,6). I blaùeni David [govori]:Znamenova se na nama svetlost lica tvoga, Gospode (Ps.4,7). On jow[kaùe]: U svetlosti tvojoj vidimo svetlost (Ps.35,10). I sam Gos-pod [kaùe]: Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neçe hoditi utami, nego çe imati svetlost ùivota (Jn.8,12).

43. O izmeni i promeni koja se dewava sa svakim yovekom io visokoj slavi smireqa


%elimo da znaw da i oni koji su dostigli savrwenstvokroz oyiwçeqe i prosveçeqe prema sili (s obzirom da u sadaw-qem veku nema savrwenog savrwenstva, veç pre nedovrwenog sa-vrwenstva) ne uspevaju uvek da sayuvaju nepromeqivost ili zbogprirodne nemoçi, ili zbog uznoweqa koje se ponekad prokrada.I oni ponekad trpe promenu i potkradaqe radi ispitivaqa,premda se i udostojavaju najveçeg zastupniwtva. Jer, neprome-qivost i neizmeqivost jesu osobine buduçeg veka. U sadawqemveku postoji yas vreme yistote, mira i boùanstvene utehe, yasnailaska neyistog uznemireqa i tuge. Reyeno je svojstveno ùi-votu i napretku svakoga po sudbi koja je jedino Bogu poznata, ka-ko bismo poznali svoju nemoç. (Neko je i rekao da je blaùen onajko je poznao svoju nemoç), sliyno apostolu Pavlu, [koji kaùe]: Da sene bismo uzdali u sebe nego u Boga koji podiùe mrtve (2.Kor. 1,9). Isveti Isaak govori: —Jedan za drugim se mnogostruko re$aju pre-stupi zakona da bi se potom duwe leyile pokajaqem. I blagodatih prima. Jer, u svakom slovesnom biçu se dewavaju bezbrojnepromene i svaki yovek se svakog yasa meqa. Onaj ko ima rasu$i-vaqa ima mnogo prilika da ga reyeno urazumxuje. Me$utim, is-pitivaqa koja se svakog dana dewavaju sa qim mogu naroyito daga umudre da poyne trezvoumno da bodri nad sobom. On moùe daposmatra sebe umom i da primeçuje promene u krotosti i tihos-ti koje mu duwa svakodnevno trpi, tj. kako iz mirnog ustrojstvaiznenada prelazi u smuçenost, nalazeçi se u velikoj i neizre-civoj opasnosti. Iz velikog staraqa i revnosti za bratiju, tj.radi qihovog podseçaqa i pouke, sliyno je napisao i blaùeniMakarije, [istiyuçi] da ne treba da se predaju u vreme promenapri protivnostima (ili borbi) u oyajaqe. Jer, i onima koji stojeu staqu yistote yesto se dewavaju padovi, kao wto se u vazduhudewava hla$eqe. I sa qima se dewavaju padovi, koji su protivnicixu qihovog stremxeqa, iako uopwte nisu nemarni ili leqi-vi, veç naprotiv - hode u svom yinu” (Sl. 46).

I newto daxe on govori: —Izmene se, kaùe sveti Makari-je, dewavaju u svakome, kao u vazduhu”. Shvati da se [reyeno dewava]u svakome, buduçi da je priroda jedna. Kako ti ne bi pomislio daje on govorio o niùim i nemoçnijim, smatrajuçi da su savrwenislobodni od promena i da svagda nepokolebivo stoje u svom staqubez strasnih pomisli (kao wto i evhiti govore), on je dodao - usvakome . Kako, blaùeni Makarije? Ti kaùew da se u nawem pod-viùniwtvu dewava kao i napoxe - yas hladnoça, pa yas vruçina,yas grad i potom opet zayas vedro. Yas imamo borbu, yas pokriva-qe blagodaçu, yas duwa biva u buri, pri yemu na qu ustaju viso-ki talasi, yas iznova dolazi promena stoga wto se javxa blago-dat, puneçi srce yoveka radowçu i mirom u Bogu, te zdravoum-


nim i mirnim pomislima. On ukazuje na pomisli zdravoumxa,napomiquçi da su pre qih bile ùivotiqske i neyiste pomisli,te kao da daje savet: »Ukoliko posle zdravoumnih [yistih] i skrom-nih pomisli sledi napad r$avih, nemojmo se ùalostiti i padatiu oyajaqe«. I svagda, u vreme blagodatnog uspokojeqa izbegavajmoda se veliyamo u samopohvali. Naprotiv, u vreme radosti oyekuj-mo skorbi” (Sl. 46).

On daxe govori: —Znaj da su svi sveti prebivali u reyenomdelu. Dok smo u svetu, zajedno sa ùalosnim dewava nam se tajno iizobilna uteha. Jer, svaki dan i svaki yas od nas se oyekuje opitnawe xubavi prema Bogu u borbi i podvigu protiv iskuweqa. Inaw put napreduje ukoliko se ne ùalostimo i nismo mrzovoxniu podvigu. Onaj ko ùeli da od reyenog odstupi i udaxi se, u stva-ri postaje plen vukova. Kod svetog oca je divno wto je kratkomreyju potvrdio reyenu misao i, dokazavwi da je puna razuma, izuma yitaoca potpuno odagnao svaku sumqu. On govori: »Onaj kose uklaqa od reyenog postaje plen vukova, buduçi da neçe da idedoliynim putem, veç je u um svoj postavio da stekne ùexeno ho-deçi sopstvenim putem, kojim noge otaca nisu kroyile«” (Sl. 46).

On daxe govori: —Smireqe i bez dela stiye oprowtaj mno-gih sagreweqa. Dela, me$utim, bez qega su sasvim nekorisna.Smireqe za svaku vrlinu jeste wto i so za svako jelo. Ono moùeda sruwi tvr$avu mnogih grehova. Stoga u duwi za qega yovektreba neprestano da se stara, uz uniùavaqe svoga razuma. I uko-liko ga steknemo, nayiniçe nas sinovima Boùijim. Ono çe nas ibez dobrih dela staviti pred Boga. A, bez qega su sva nawa dela,sve vrline i svako delaqe - uzaludni. Ono samo je dovoxno da,bez pomoçi sa strane, budemo stavxeni pred Boga, te da imamozastupnika” (Sl. 46). On jow [kaùe]: —Neko od svetih je rekao: »Uko-liko ti do$u pomisli gordosti i kaùu ti da se setiw svojih vr-lina, ti im reci: »Starino, pogledaj na blud svoj«” (Sl. 46).

44. O pokajaqu, yistoti i savrwenstvuSveti Isaak govori: —Savrwenstvo yitavog naweg puta se

sastoji u tri [stvari]: u pokajaqu, yistoti i savrwenstvu. Wta jepokajaqe? Ostaviti prowlost i ùalostiti se zbog qe. Wta jeyistota ukratko? Srce koje miluje svaku sazdanu prirodu. A wtaje savrwenstvo? Dubina smireqa koja znayi ostavxaqe svegavidxivog (svih yulnih stvari) i nevidxivog (svih mislenihstvari” (Sl. 48).

Drugayije reyeno: —Pokajaqe je dvostruko proizvoxno umi-raqe za sve. Milosrdno srce jeste srdayni plamen za svaku stvar,yoveka, pticu, ùivotiqu, demona i za svako stvoreqe” (Sl. 48).

On opet [kaùe]: —Sve dok smo u ovom svetu i u telu mi nemoùemo biti bez dela i truda, yak i da se do samog neba popne-


mo. U reyenom je sve savrwenstvo, oprosti mi. Newto viwe jestetajno pouyavaqe u srcu bez pomisli ili umna molitva” (Sl. 47).

Sveti Maksim govori: —Mudroxubxe u vrlini obiyno do-vodi do bestrawça proizvoxeqa, a ne bestrawça prirode. Zbogbestrawça proizvoxeqa u nawu duwu dolazi mislena blagodatboùanstvene sladosti”. On opet [kaùe]: —Onaj ko je iskusio ùa-lost i sladost tela moùe da se nazove iskusnim, buduçi da je naopitu poznao prijatnost i neprijatnost telesnih stvari. Savr-wenim moùe da se nazove onaj ko je silom razuma pobedio teles-ne sladosti i ùalosti. Celovitim, pak, moùe da se nazove onajko je delatne i mislene navike sayuvao nepromeqenim putemkrepkog ustremxeqa Bogu. Rasu$ivaqe se smatra najveçom vrli-nom stoga wto oni u kojima se, po Boùijem blagovoxequ, porodimogu najtaynije, buduçi prosveçeni boùanstvenom svetlowçu,razlikovati boùanstvene i xudske stvari, te tajanstvena iskrivena vi$eqa”.

Me$utim, veç je vreme da ti, prema onome wto je nama do-stupno, izloùimo nayelo svewtenog i bogotvornog tihovaqa.Neka nas Bog pouyi u onome wto treba da kaùemo.

45. O pet delaqa poyetnog ili uvodnog tihovaqa, tj. molit-vi, psalmopojaqu, yitaqu, bogomisliju i rukodexu

Poyetnik koji je tek pristupio tihovaqu svoje vreme, tj.yasove dana i noçi treba da provodi u pet bogougodnih delaqa.Najpre, u molitvi , tj. u neprestanom seçaqu na Gospoda IsusaHrista, koje se tihim disaqem, kao wto je reyeno, uvodi u srce ipotom opet izvodi pri zatvorenim ustima i bez ikakve drugemisli ili zamiwxaqa. Pri svestranom uzdrùaqu, tj. pri obuz-davaqu stomaka, sna i drugih yula, ona se sa iskrenim smireqemobavxa u keliji. Osim u molitvi, on vreme treba da provodi upsalmopojaqu, u yitaqu Svetog apostola u Svetog Jevan$exa , spisasvetih i bogonosnih otaca, naroyito poglavxa o molitvi i trez-voumxu, i ostalih boùanstvenih reyi Duha, u seçaqu na grehovesvoje sa srdaynim bolom, u razmiwxaqu na sud Boùiji, ili smrt,ili veyno muyeqe, ili na okuwaqe buduçih dobara i na sliyno,ili u neznatnom rukodexu , radi odgoqeqa mrzovoxe. (Posle na-vedenih delaqa, naroyito rukodexa), on opet treba da se vraçana molitvu, iako je qeno vrweqe naporno i zahteva samoprinu-$avaqe sve dok se um ne navikne da lako preseca svoje lutaqesvecelim prilepxivaqem (uz punu paùqu) Gospodu Isusu Hris-tu, neprestanim seçaqem na Qega, yestim ulaùeqem u unutraw-


qu klet ili skrivenu oblast srca i usa$eni koren paùqe. Isveti Isaak piwe: —Potrudi se da u$ew u klet koja postoji u te-bi i ugledaçew nebesku klet. Jer, one su jedno. Jednim ulaskomti çew ugledati obe”. I sveti Maksim [kaùe]: —Srce upravxasvim [telesnim] delovima. Ukoliko mu blagodat obuzme sve paw-qake, srce çe se zacariti nad svim pomislima i udovima. Jer, uqemu je um i sve duwevne pomisli. Stoga u qega i treba gledatida bi se videlo da li je blagodat Svesvetoga Duha napisala svojezakone”. Gde? U gospodstveni udu, na prestol blagodati, u kome suum i sve duwevne pomisli, tj. u srce.

46. Od yega treba da zapoyiqu oni koji hoçe razumno da tihu-ju. Kakav je poyetak, uzrastaqe, napredovaqe i savrwenstvo [u tiho-vaqu]

Za one koji su se poduhvatili da razumno tihuju, tj. za mo-nahe poyetnike prvo i uvodno, poyetno delaqe jeste prihvataqestraha Boùijeg, trajno ispuqavaqe svih bogotvornih zapovesti,bezbriùnost za sve blagoslovene i neblagoslovene stvari putemvere, putem savrwenog udaxavaqa od svega wto je suprotno pred-uzetom poduhvatu i putem iskrenog raspoloùeqa prema onomewto istinski postoji, kao wto je ranije reyeno. Potom oni uz-rastaju nepostidnom nadom, prostiruçi se napred u meru uzrastapunote Hristove kroz prebivaqe u srdaynoj, yistoj i nerasejanojmolitvi sa svecelim prilepxivaqem uz Boga. Potom oni stupajuu savrwenstvo neizmeqivom i neprestanom duhovnom molitvom,dospevajuçi do istupxeqa, ushiçeqa i mnogoùexeqog sjediqe-qa, koji istiyu iz savrewene xubavi prema jedinom Bogu. Reye-no predstavxa nepogrewivo pristizaqe i prostiraqe od delaqaka zrequ, koje je bogootac David iskusio. Izmenivwi se onomblaùenom izmenom, on je uzviknuo: Ja rekoh u istupxequ mome:Svaki je yovek laù (Ps.115,2). Jedan drugi, koji je prosijao u istomyinu, govorawe: Wto oko ne vide, i uho ne yu, i u srce yoveku ne do-$e, ono pripremi Bog onima koji ga xube (1.Kor.2,9). Potom je jow do-dao: A nama Bog otkri Duhom svojim; jer Duh sve ispituje, i dubineBoùije (1.Kor.2,10).

47. O staqu tihovaqa poyetnikaDakle, poyetnik, po reyenome, ne treba yesto da izlazi iz

svoje kelije. On treba da izbegava razgovor i vi$aqe sa svima,osim retko, po krajqoj nuùdi sa paùqom i uzdrùanowçu, kaowto govori i boùanstveni Isaak: —Pri svakom delu neka seçaqe(na yuvaqe sebe) prebiva sa tobom buduçi da je pomoç koja od qe-ga dolazi veça od pomoçi od dela”. Razgovori i susreti izazivajurasejanost i razbijenost misli ne samo kod poyetnika, nego i kodonih koji su napredovali, kao wto opet sveti Isaak kaùe: —Uspo-kojavaqe tela donosi wtetu samo mladima, a raspuwtenost [pona-


waqa] - i mladima i starima”. On jow [kaùe]: —Tihovaqe umrtvxu-je spoxawqa yula, pokreçuçi unutrawqu pokretxivost. Spo-xawqe, pak, opwteqe dovodi do suprotnog: oùivxava spoxawqayula, a umrtvxuje unutrawqu pokretxivost”. I Lestviynik pi-we: —Tihovatex je onaj ko bestelesno biçe, tj. svoju duwu pokuwa-va da zadrùi u okvirima telesnog doma, wto je za krajqe divxe-qe”. On jow [kaùe]: —Tihovatex je onaj ko iz dubine srca svom sna-gom vapije: Spremno je srce moje, Boùe (Ps.56,8). Tihovatex je onajko je rekao: Ja spavam, a srce moje bdi (Pes.5,2). Zakxuyaj vrata ke-lije za telo, vrata jezika za reyi, i unutrawqe dveri srca za zleduhove” (Sl. 27).

48. O paùxivoj i trezvoumnoj srdaynoj molitvi i qenom de-laqu

Paùxiva i trezvoumna molitva koja se vrwi u srcu, bezsvake druge misli i mawtaqa reyima: Gospode Isuse Hriste, Si-ne Boùiji, nevewtastveno i bezglasno um pruùa ka samome Gos-podu Isusu Hristu, koji se priziva, a reyima: Pomiluj me, pono-vo ga vraça sebi samom, s obzirom da jow ne moùe da se ne moliza sebe. Kada, pak, na opitu dostigne savrwenu xubav, on se sve-celo prostire ka jedinome Gospodu Isusu Hristu, o drugome (tj.pomilovaqu) veç dobivwi dejstveno osvedoyeqe. (Stoga, kao wtogovori neko drugi, on jedino priziva: Gospode Isuse Hriste, sasilnim xubavnim raspoloùeqem srca).

49. Kako su nam sveti oci predali izgovaraqe molitveNisu nam svi sveti oci predali da se molimo yitavom mo-

litvom, nego neki celu, a neki polovinu, veç prema staqu mo-litvenika. Boùanstveni Zlatoust nam prenosi da je izgovaramocelu, govoreçi: —Molim vas, bratijo, da nikada ne ostavxate pra-vilo molitve, niti da ga prenebregavate. Jer, ja sam nekada slu-wao oce koji govorahu: »Zar je monah onaj ko zanemaruje praviloili ga prenebregava«. Bilo da jede, ili pije, sedi kuçi ili putu-je ili newto drugo radi, on je duùan neprestano da uzvikuje:Gospode Isuse Hriste, Sine Boùiji, pomiluj me, kako bi ga pomi-qaqe imena Gospoda Isusa Hrista podsticalo na borbu protivneprijatexa. Reyenim pomiqaqem duwa, prinu$avajuçi se, mo-ùe u sebi da na$e sve, tj. i r$avo i dobro. Ona çe najpre unutra, usvom srcu ugledati r$avo, a potom i dobro. Pomiqaqe çe pokre-nuti zmiju, ali je i smiriti. Pomiqaqe çe u nama izobliyitipostojeçi greh, ali çe ga potom i potreti. Pomiqaqe moùe po-diçi svu silu neprijatexsku u srcu, ali çe je postepeno i pobe-diti i iskoreniti. Silazeçi u dubinu srca, ime Isusa Hristaçe smiriti zmiju koja drùi qegove pawqake, a duwu - spasti i


oùivotvoriti. Neprestano budi sa imenom Gospoda Isusa kakobi srce progutalo Gospoda i Gospod srce, te da dvoje budu jedno.Uostalom, reyeno delo se ne odnosi na jedan ili dva dana, veç namnoge godine i dugo vreme. Jer, neophodan je veliki i mnogogo-diwqi podvig da bi se isterao neprijatex i uselio Hristos”.

On jow [kaùe]: —Neophodno je zatvoriti se u sebe, upravxa-ti umom i obuzdavati ga, te svaku pomisao i svako dejstvo luka-voga kazniti prizivaqem Gospoda naweg Isusa Hrista”. On jow[kaùe]: —Um treba da bude gde je i telo, kako izme$u Boga i srca nebi postojala nikakva prepreka, nikakva pregrada, koja bi zase-qivala srce i um odvajala od Boga. Ukoliko ponekad ponewto ipotkrade um, ne treba se zadrùavati na pomislima kako se slaga-qe sa qima ne bi urayunalo u grehovno delo u dan suda pred li-cem Gospoda, kada çe Bog suditi tajne xudske. Svagda se prazni-te [od nepotrebnih misli] i prebivajte sa Gospodom Bogom nawimsve dok nas ne obaspe wtedrostima. I od Gospoda slave iwtitesamo milost sa smirenim i umilnim srcem, od jutra do veyerivapijuçi, a ako je moguçe i svu noç: Gospode Isuse Hriste, SineBoùiji, pomiluj me. Svoj um prinu$avajte na reyeno delo do samesmrti. Jer, ono zahteva veliko prinu$ivaqe. Naime, uska su vra-ta i teskoban put wto vode u ùivot (Mt.7,14) i samo podviùni-ci ulaze u qega. Carstvo nebesko s naporom se osvaja, i podviùni-ci ga zadobijaju (Mt.11,12). Stoga vas umoxavam da ne odvajate srcavawa od Boga, veç pazite na qih i yuvajte ih svagdawqim seça-qem na Gospoda naweg Isusa Hrista. I u vawem srcu çe se uko-reniti ime Gospodqe, te çe ono jedino pomiwxati o nayinu ka-ko da se u vama proslavi Hristos”.

Pre svetog Zlatoustog sveti Pavle je u jednoj svojoj posla-nici rekao: Jer ako ispovedaw ustima svojim da je Isus Gospod, iverujew u srcu svome da ga Bog podiùe iz mrtvih, biçew spasen. Jerse srcem veruje za pravednost, a ustima se ispoveda za spaseqe (Rim.10,9-10). On jow [kaùe]: I niko ne moùe reçi: Isus je Gospod, osimDuhom Svetim (1.Kor.12,3). On, naime hoçe da kaùe da srce primadejstvo Duha Svetoga, kojim se i moli. Reyeno je nasle$e napred-nih i onih koji su se obogatili Hristom, koji zaista obitava uqima. Sliyno govori i sveti Dijadoh: —Ukoliko mu seçaqem naBoga zatvorimo sve izlaze, naw um çe imati potrebu za nekimdelaqem kako bi se zaposlila stalna pokretxivost koja mu jesvojstvena. Qemu treba dati jedino svewteno ime Gospoda Isu-sa: neka qime u potpunosti podmiri svoju revnost u dostizaqupostavxenog cixa. Me$utim, treba znati da, po reyi apostola,niko ne moùe reçi: Isus je Gospod, osim Duhom Svetim (1.Kor.12,3).Od nas se zahteva da u unutrawqosti uma (koji se u sebi pritew-quje) neprestano izgovaramo iskaz (Gospode, Isuse Hriste , i os-talo). Pri tome, on ne treba da skreçe ni u kakvo mawtaqe. Oni


koji sveto i preslavno ime neprestano misleno drùe u dubinisvoga srca, biçe u staqu da vide svetlost svog uma (tj. jasnostmisli ili odre$eno saznaqe o svim unutrawqim pokretima).Wtaviwe, ukoliko se sa napregnutom briùxivowçu drùi u mis-lima, predivno ime sasvim primetno spaxuje svaku neyistotukoja se pojavxuje u duwi. Jer, po reyi apostola, Bog naw je ogaqkoji spaxuje svako zlo (Jev.12,29). Stoga Gospod, najzad, duwu dovo-di do velike xubavi prema Qegovoj slavi. Jer, zadrùavajuçi se utoplom srcu kroz seçaqe uma, preslavno i mnogoùu$eno ime unama stvara naviku da Qegovu blagost xubimo bez prepreka. Na-ime, viwe nema niyega wto bi postavxalo prepreku. Ono je dra-goceni biser koji se stiye prodajom celokupnog imaqa. I [yovek]stiye neizrecivu radost wto ga je nawao (Mt.13,46)” (Pogl. 59). Isveti Isihije iznosi svoju misao: —Vinuvwi se posle smrti povazduhu ka nebeskim vratima, duwa se neçe postideti pred svo-jim neprijatexima, imajuçi Hrista sa sobom. I ona çe, kao i sa-da, smelo sa qima na vratima progovoriti. Neophodno je, me$u-tim, da do svog izlaska iz tela danonoçno istraje u vapijaquGospodu Isusu Hristu, Sinu Boùijem. On çe potom biti qen br-zi osvetnik, po istinitom i Boùanskom Qegovom obeçaqu, iz-reyenom u priyi o nepravednom sudiji: Kaùem vam da çe ih ubrzoodbraniti, i u sadawqem ùivotu i po izlasku iz tela (Lk.18,1-8)”(Pogl. 47). I Lestviynik govori: —Isusovim imenom biyuj protiv-nike: ni na nebu ni na zemxi nema jayeg oruùja” (Sl. 21). Na dru-gom mestu on dodaje: —Isusova molitva neka se sjedini s disaqemtvojim, pa çew videti kakva je korist od tihovaqa” (Sl. 27).

50. I kod svetih apostola, a ne samo kod svetih otaca, mogu senaçi reyi o svewtenoj molitvi, tajnovodstveno izreyene Duhom

Reyi o svewtenoj molitvi ti neçew naçi samo kod pome-nutih svetih otaca, i drugih sliynih qima, veç jow pre kod sa-mih prvih i vrhovnih apostola Petra, Pavla i Jovana. Jedan odqih, kao wto smo veç naveli, govori: I niko ne moùe reçi: Isus jeGospod, osim Duhom Svetim (1.Kor.12,3). [Drugi kaùe]: Blagodat i is-tina postade kroz Isusa Hrista (Jn.1,17). On jow [kaùe]: Svaki duhkoji priznaje da je Isus Hristos u telu dowao, od Boga je (1.Jn.4,2).Uyenik Hristov, koji je pretpostavxen drugima, na pitaqe Spa-sitexa upuçeno svim apostolima: Wta o meni govore xudi, odgo-vara u ime svih, uvodeçi blaùeno ispovedaqe: Ti si Hristos,Sin Boga %ivoga (Mt.16,13; 16). Slavni nastavnici nawi, koji sudowli posle qih, a naroyito oni koji su hodili putem neporob-xenog, pustiqskog i tihovatexskog ùivota sliyne izreke, iz-dvojeno i delimiyno izreyenim od strane tri stuba Svete Crk-ve, kao i boùanstvene reyi uzakoqene po otkrivequ Duha Sveto-ga, sabrawe u jednu izreku uz pomoç Duha Svetoga, koji ùivxaweu qima, prekrasno je usaglasivwi i uskladivwi, sastavivwi na-


wu svewtenu molitvu. Qu su nazvali stubom molitve, predavwipotomcima da je drùe i yuvaju u istom vidu.

Pogledaj sada o kakvom se divnom poretku i divnoj postup-nosti radi, koja jasno nosi peyat nebeske mudrosti. Jedan prizi-va ime Gospoda Isusa , drugi Isusa Hrista, treçi Hrista, SinaBoùijeg , kao da slede jedan za drugim i kao da se jedan drugog dr-ùe sa paùqom u saglasnosti i sjediqequ bogodejstvenih reyi.Vidiw li kako svako od qih uzima kraj izreke jednoga i postav-xa ga na poyetak svoje. Blaùeni Pavle je rekao: —Niko ne moùeda ispoveda Gospoda Isusa”. Posledqu rey Isusa uzima sveti Jo-van i stavxa kao prvu u svojoj izreci: —Onaj ko ispoveda IsusaHrista”… Qegova posledqa rey - Hrista, u ispovedaqu svetogPetra je pomenuta kao prva: —Ti si Hristos, Sin Boga”. I kao dase sastavio trostruki i neraskidivi konopac, bogotvorna molit-va nawa, premudro i razumno ispletena i satkana. U reyenom vi-du ona je, kao wto moùemo primetiti, dowla do nas i u istomvidu je mi predajemo onima koji çe doçi posle nas. Izreku, pak,pomiluj me, koja se dodaje spasonosnim reyima molitve: GospodeIsuse Hriste, Sine Boùiji, pridodali su sveti oci naroyitozbog onih koji su jow nedorasli na delu vrlina, tj. poyetnici inesavrweni. Jer, napredni i usavrweni u Hristu svakim od po-jedinaynih uzvika, naime: Gospode Isuse; Isuse Hriste ; Hriste,Sine Boùiji, ili yak samo uzvikom: Isuse, bivaju sasvim zado-voxni, grleçi ga i pozdravxajuçi kao potpuno delaqe molitve.I samo kroz qega oni se ispuqavaju neizrecivom radowçu i sla-dowçu, koja prevazilazi svaki razum, svako vi$eqe i svako slu-waqe. Da bismo se najpotpunije ubedili i osvedoyili u reyeno,najsla$i i duwexubivi Gospod naw, Isus Hristos, Sin Boùiji,otvoreno je rekao (a Qegove reyi su delo i iskaz, Duh i ùivot):Bez mene ne moùete yiniti niwta (Jn.15,5), i jow: I wto god za-iwtete (od Oca) u ime moje, to çu uyiniti (Jn.14,13).

51. I poyetnici mogu da se ponekad mole svim reyima mo-litve, a ponekad samo delom qe, premda unutra, u srcu i uvek, priyemu ne treba yesto da meqaju molitvene reyi

I poyetnici mogu da se mole ponekad sa svim reyima, aponekad samo sa nekim od qih, uostalom unutar srca i nepresta-no. Jer, po Dijadohu, —onaj ko uvek prebiva u svom srcu dalek je odsvih krasnih stvari ovog ùivota. Hodeçi duhom, on ne moùe daupraùqava telesnu pohotu. On svoj put prohodi ogra$en vrlina-ma. One sluùe kao yuvari pri vratima qegovog grada yistote.Stoga sve zamke $avola protiv qega ostaju bezuspewne” (Pogl. 57).I sveti Isaak piwe: —Srce onoga ko stalno prati svoju duwu bi-va razvesexavano otkriveqima. Onaj ko zreqe svoga uma usred-


sre$uje u sebe samog, vidi sebe u zraku Duha. Onaj ko se gnuwa nadsvakim nadimaqem uma, vidi svoga Vladiku u srcu svome” (Sl. 8).

Ipak, ne treba yesto meqati reyi molitve kako zbog yestepromene i prebacivaqa (paùqe sa jedno na drugo) um ne bi na-vikao da nestalnost i prenoweqe, te ostao neukoreqen i bes-plodan, kao drva koja se yesto prenose i presa$uju.

52. Plod unutrawqe-srdayne molitve iziskuje dugotrajnipodvig i samoprinu$avaqe, kao wto se i inaye sve dobro postiùeuz ogroman trud i vreme

Svagdawqa molitva u srcu i ono wto sledi za qenim gra-nicama ne dostiùe se jednostavno i sluyajno, tj. bez dugotrajnogi velikog truda (premda ima i izuzetaka po neizrecivom Boùi-jem uvi$aqu). Naprotiv, neophodno je mnogo i vremena, i truda,i telesnog i duwevnog podviga, i napregnutog i dugotrajnog sa-moprinu$avaqa. Jer, po prevashodstvu dara i blagodati u kojimaoyekujemo da uyestvujemo mi prema svojoj sili treba da uloùimoi srazmerne podvige i yasove. Po svewtenim nastavnicima na-wim, mi treba iz pawqaka srca da isteramo neprijatexa i de-latno uselimo Hrista. Sveti Isaak govori: —Onaj ko ùeli u sebida ugleda Hrista neka se sa svim usr$em napreùe da oyisti svojesrce neprestanim seçaqem na Boga. I on çe u svetlosti uma svo-ga svaki yas zreti Gospoda” (Sl. 8). I sveti Varsanufije [govori]:—Yovek se uzalud trudi u spoxawqem ukoliko mu unutrawqe de-laqe sa Bogom ne pomogne. Jer, unutrawqe delaqe sa srdaynimbolom donosi yistotu, yistota - istinsko tihovaqe srca, tihova-qe - smireqe, dok smireqe priprema yoveka za obitaliwte Bo-ùije. Zbog Qegovog prebivaqa izgone se demoni sa strastima iyovek postaje hram Boùiji, ispuqen svetowçu, svetlowçu, yis-totom i blagodaçu. Blaùen je onaj ko u unutrawqim tajnostimasrca sagledava Gospoda, sa playem izlivajuçi pred Qegovom bla-gowçu svoju molitvu” (Odg. 210). I prepodobni Jovan Karpatski[govori]: —Dugi podvig u molitvama i veliko vreme neophodni suda bi se u nesmuçenom ustrojstvu uma nawlo neko novo srdaynonebo na kojem obitava Hristos, po reyima apostola: Ili ne po-znajete sebe da je Isus Hristos u vama? Sem ako u neyemu niste va-xani (2.Kor.13,5)”. I veliki Zlatoust [govori]: —Neprestano prebi-vaj sa imenom Gospoda Isusa kako bi srce progutalo Gospoda, iGospod srce. I biçe dvoje jedno. Me$utim, reyeno delo se ne po-stiùe za dan, ili dva, veç [zahteva] dug podvig i mnogo vremena.Jer, neophodno je mnogo podviga i vremena da se istera neprija-tex i useli se Hristos”.

53. O neyistoj srdaynoj molitvi. Kako se dostiùe yista i ne-rasejana molitva


Od upornosti u upotrebi navedenog nayina ili nayina zasticaqe yiste i nerasejane molitve, uz savladavaqe svih pre-preka u pomislima i spoxawqim okolnostima, podviùnik naj-zad dolazi do navike da se bez prinu$avaqa istinski yisto i bezmawtaqa moli, ili do staqa u kome um uvek prebiva u srcu, ula-zeçi preko disaqa u qega ne sa prinudom ili protiv svoje voxe,nego bezizlazno sa xubavxu boraveçi u qemu i neprestano se mo-leçi. Sveti Isaak kaùe: —Onaj yija molitva nije yista od pomis-li (tj. koja neprestano ne deluje u unutrawqoj skrivenosti srca)u stvari nema oruùje za borbu, u kojoj bi prizivaqem GospodaIsusa Hrista nevidxivo biyevao i opaxivao neprijatexa kojiskriveno napada” (Sl. 21). On jow [kaùe]: —Zaista je blaùen onaj kose miwxu prilepio za Isusovu molitvu, vapijuçi mu neprestanou srcu, kao wto se vazduh pripija uz nawa tela ili plamen uzsveçu”. On jow [kaùe]: —Hodeçi nad zemxom, sunce yini da je dan,a sveto ime Isusa Hrista, kome se poklaqamo, ra$a bezbrojnomnowtvo suncelikih pomisli, neprestano sijajuçi u umu”.

54. O nerasejanoj i yistoj srdaynoj molitvi i o toplini kojase ra$a iz qe

Iz srdayne, yiste i nerasejane molitve ra$a se u srcu iz-vesna toplina, kao wto se peva u Psalmima : Zapali se srce moje umeni, i u razmiwxaqu mome razgore se ogaq (Ps.38,4). Gospod IsusHristos je dowao na zemxu da baci ogaq na zemxu srdaca nawih,koje je ranije donosilo trqe strasti, a sada uz blagodat prinosiduhovne plodove: Do$oh da bacim ogaq na zemxu; i kako bih ùeleoda se veç zapalio (Lk.12,49). Reyeni ogaq je nekada i Kleopu zajed-no sa qegovim saputnikom zagrejao i rasplamsao, nagnavwi ihda u zanosu jedan drugome zavape: Ne gorawe li srce nawe u namadok nam govorawe putem i dok nam objawqavawe Pisma (Lk.24,32). Isveti Jovan Damaskin u jednom troparu svojih pesama PresvetojBogorodici govori: —Ka pevaqu pesama vuye me srdayni ogaq de-viyanske xubavi”. I sveti Isaak piwe: —Od napregnutog delaqara$a se prevelika vrelina, koja se u srcu rasplamsava plamenimpomislima, koje se iznova pojavxuju u umu. Reyeno delaqe i yuva-qe staquje um svojom plamenowçu i saopwtava mu vi$eqe. Odplamenosti koju proizvodi blagodat ra$a se tok suza. Od ne-prestanih suza duwa dobija umireqe pomisli i uzvisuje se doyistote uma. Pri yistoti uma, pak, yovek dolazi do vi$eqa tajniBoùijih. Potom um dolazi do gledaqa otkriveqa i znameqa, kaowto je gledao prorok Jezekix” (Sl. 59). On jow [kaùe]: —Suze, udara-qe po glavi u vreme molitve i usrdno padaqe niyice bude u srcudodatnu sladost, koje se sa pohvalnim ushiçeqem ustremxuje kaBogu, prizivajuçi: %edna je duwa moja za Bogom %ivim; kad çu do-çi i javiti se licu tvome Gospode (Ps.41,3)” (Sl. 69). I Jovan Les-


tviynik [kaùe]: —Ogaq xubavi vaskrsava molitvu koja se uselila unawe srce. A kad ova vaskrsne, i uznese se na nebo, dolazi do si-laska Ogqa u odaju duwe” (Sl. 28). On jow [kaùe]: —Koji je monah,onda, veran i pametan? Onaj koji je sayuvao svoju vatrenost, i ko-ji svakoga dana, do kraja svog ùivota, nije propuwtao da dodaplamen na plamen, ùar na ùar, revnost na revnost, i yeùqi zaBogom bogoyeùqivost” (Sl. 1). I sveti Ilija Ekdik [kaùe]: —Umi-rivwi se u odnosu na sve spoxawqe i sjedinivwi se sa molit-vom, duwa biva qome okruùena kao plamenom, kao gvoù$e ogqem.I ona sva postaje ogaq. I premda ostaje ista, duwa postaje nedo-diriva, sliyno usijanom gvoù$u” (Pogl. 103). On jow [kaùe]: —Bla-ùen je onaj ko se jow u ovom ùivotu udostoji da se vidi u reye-nom staqu, tj. svoj po prirodi zemni obraz vidi ogqenim po bla-godati”.

55. Toplina ima razliyite uzroke. Najistinskija je ona kojaproizilazi od yiste srdayne molitve

Znaj da reyena toplina u nama ima razliyite i mnogoob-razne uzroke i nayine, wto je oyigledno iz izloùenih izrekasvetih otaca, premda ne smemo da kaùemo - i iz samog dela (opi-ta). Od qih najpouzdanija je toplina koja dolazi od yiste srday-ne molitve. Ona uzrasta zajedno sa qom i uspokojava [yoveka] usuwtinskom prosveçequ, tj. yineçi ga zaista prosveçenim, posvedoyanstvu otaca.

56. O neposrednom dejstvu srdayne toplineOna neposredno odgoni sve wto ometa da se savrweno vr-

wi yista molitva. Jer, ogaq je Bog naw, koji uniwtava zle zamkedemona i nawih strasti. Sveti Dijadoh govori: —Znak da je duwabolno poyela da mrzi strasti jeste oseçaj owtrog bola srca kojeprima ubode demonskih strela, pri yemu se yoveku yini da nosisame strele. Ona se nalazi na poyetku svog oyiwçeqa. Jer, uko-liko ne pretrpi veliki bol od bestidnosti greha, ona kasnijeneçe moçi bogato da se raduje blagosti pravednosti. Potom, onajko ùeli da oyisti svoje srce neka ga zagreva neprestanim seça-qem na Gospoda Isusa, imajuçi u qemu jedinstveno pouyavaqe ineprestano delaqe. Jer, onaj ko ùeli sa sebe da zbaci sopstvenugqilost ne treba samo povremeno da se moli. Naprotiv, on uvektreba da se bavi molitvom i da yuva um, pa makar se nalazio idaleko od molitvenog doma. Onaj ko hoçe da oyisti zlato [ne tre-ba] ni za kratko vreme da ostavi ogqiwte bez vatre, inaye çe seruda koju yisti ponovo stvrdnuti. Ni [podviùnik] ne treba samopovremeno da se seça Boga, tj. da u drugo vreme ne misli o Qemu.Jer, ono wto stiye molitvom, on çe izgubiti kada je prekrati.Xubitexu vrline je svojstveno da neprestanim seçaqem na Bogayisti zemxanost srca. Na reyeni nayin çe, pri postepenom is-


paravaqu zla pod dejstvom ogqa dobrog seçaqa, duwa u punoj sla-vi da savrweno do$e do svoje prirodne prozraynosti” (Pogl. 97).Bez smetqi prebivajuçi u srcu um se moli yisto i bez lutaqa, poreyi svetoga: —Ukoliko um yuva srce za vreme molitve, vrwi seyista i nerasejana molitva”. Sveti Isihije piwe: —Istinskimonah je onaj ko se drùi trezvoumxa, a istinski trezvoumnik jeonaj ko je monah u srcu (kome je u srcu samo Bog i on sam)” (Pogl.57).

57. O ùu$equ za Gospodom i o raspoloùequ prema Qemu, ko-ji se ra$aju od tople paùqe i molitve

Od tople i paùxive, tj. yiste molitve u srcu se ra$a yeù-qa, boùanstveno raspoloùeqe i xubav prema Gospodu IsusuHristu, koga se stalno seça, po napisanome: Devojke te zavolewei privukowe (Pes.1,2), i jow: Ja sam raqena xubavxu (Pes.2,5). I sve-ti Maksim govori: —Sve vrline pomaùu umu u boùanstvenom ras-poloùequ, a najviwe yista molitva. Jer, preko qe, uzviwujuçise ka Bogu, on biva izvan svega”.

58. O srdaynim suzama i o boùanstvenoj yeùqi i raspolo-ùequ

Iz opisanog srca yesto se toyi suza, koja ne iscrpxuje iisuwuje, veç yisti i obogaçuje one koji su se qome obogatili.Jer, prvo biva od boùanstvenog straha, a drugo od boùanstvenograspoloùeqa pri silnoj i nezadrùivoj yeùqi i xubavi premaGospodu Isusu Hristu, na koga se uvek seça. Dovedena u ushiçe-qe, duwa vapije: —Usladio si me yeùqom Hriste, i izmenio tvo-jim boùanstvenim raspoloùeqem”. Ona jow [uzvikuje]: —Sav si,Spasitexu, sladost, sav si ùexa i yeùqa, sav se nezasitost isav nezamisliva krasota”. Ona uzvikuje, zajedno sa Pavlom, Hris-tovim propovednikom: Jer nas xubav Hristova obuzima (2.Kor.5,14).Ko çe nas rastaviti od xubavi Hristove? %alost ili teskoba,ili goqeqe, ili glad, ili golotiqa, ili opasnost, ili may? Jer samuveren da nas ni smrt, ni ùivot, ni an$eli, ni poglavarstva, ni si-le, ni sadawqost, ni buduçnost, ni visina, ni dubina, niti ikakvadruga tvar neçe moçi odvojiti od xubavi Boùije, koja je u HristuIsusu Gospodu nawem (Rim.8,35; 38-39).

59. Savet da se ne traùi niwta wto je preko mere. Pouka oneprestanom srdaynom seçaqu na Gospoda naweg Isusa Hrista

Onaj ko ùeli da se udostoji reyenoga i onoga wto potomdolazi (o yemu sada nije blagovremeno govoriti) treba strogo dase drùi sledeçeg pravila: —Nemoj pre vremena traùiti ono wtoçe biti u svoje vreme. Jer, ni dobro nije dobro ukoliko se ne uyi-ni dobro”. I sveti Marko [kaùe]: —Nije dobro znati o potoqim de-lima pre nego wto se uyine prethodna. Jer, znaqe bez dela nadi-ma, a xubav nazi$uje stoga wto sve trpi (up. 1. Kor.8,1)”. [Yovek] posvojoj meri treba da se stara i da se svagda podvizava da, kao wto


je reyeno, seçaqe na Gospoda Isusa Hrista neprestano nosi u du-bini (a ne na povrwini) srca, po reyima svetog Marka: —Ukolikose sa punom duhovnom nadom ne otkrije unutrawqe skriveno mes-to naweg srca, neçe biti moguçe da upoznamo Onoga ko ùivi uqemu i saznamo da li su nawe slovesne ùrtve prihvaçene”.

60. O toploj revnosti, o boùanstvenom javxaqu u nama i osuwtinskom prosveçequ blagodaçu

Na reyeni nayin revnitex savrwenstva u duhu lagano çeda se ukloni ne samo od lukavih dela, veç i od strasnih pomislii nepriliynih mawtaqa, po napisanome: Po Duhu hodite, i po-hotu telesnu neçete yiniti (Gal.5,16). On çe se ukloniti i od sva-ke uopwte pomisli i od svakog mawtaqa, s obzirom da svojomplamenom revnowçu za vrlinu potire svako lukavo dejstvo kojeje ranije u qemu delovalo kroz yula i misli, zajedno sa nayelni-cima svega zlog, tj. zluradim demonima, kao wto govori svetiIsaak: —Strawan je demonima i poùexan Bogu i Qegovim an$e-lima onaj ko sa plamenom revnowçu iskorequje trqe koje u qegapolaùe neprijatex” (Sl. 8). I on çe napredovati i steçi osvedo-yeqe o xubavi Boùijoj prema qemu, zaista se udostojivwi pro-javxivaqa i usexeqa suwtinskog i boùanstvenog prosveçeqablagodaçu. I on çe sa velikom radowçu poteçi ka ranijem blago-rodstvu i duhovnom usinovxequ, koje nam je blagodaçu svewteno-dejstveno saopwteno u svetom krwtequ. Sveti Isaak daxe govo-ri: —Reyeno je Jerusalim i Carstvo Boùije, koje je sakriveno unama, po reyi Gospodqoj (Lk.17,21). Pomenuta oblast jeste oblakslave Boùije, u koji çe uçi samo yisti srcem, kako bi videli li-ce svoga Vladike”. Jedino ne treba [yovek] sam da traùi javxaqeBoùije u sebi, kako ne bi primio onoga ko je prava tama, premdase laùno predstavxa kao svetlost.

61. O Boùanskom i neprijatexskom dejstvuUkoliko um ugleda svetlost ni kada je ne iwte, neka je ne

prihvata, ali neka je ni ne odbacuje, kao wto govori sveti Mar-ko: —Postoji dejstvo blagodati nepoznato poyetniku u duhovnomuzrastaqu, a postoji i dejstvo zla nalik na istinu. Ne treba dase mnogo zagledamo u sliyna dejstva da ne bismo pali u zabludu,niti treba da ih prokliqemo, jer se moùe desiti da su istini-ta. Stoga sve treba sa nadom prinositi Bogu, koji zna koristi ijednog i drugog. Uostalom, neka [yovek] pita onoga ko ima blagodati silu po Bogu da nauyi i rasudi”.

62. O prosveçenom i nezabludnom uyitexuBlagodari Bogu ukoliko uspew da na$ew onoga ko te moùe

nauyiti onome wto je sam blaùeno iskusio kroz boùanstvenoprosveçeqe, a ne samo wto je saznao iz Boùanstvenog Pisma .


Ukoliko sliynoga nema, boxe je ne primati [svetlost]. Sa smire-qem treba pribegavati Bogu, sa iskrenim srcem se smatrajuçi inazivajuçi nedostojnim sliyne yasti i vi$eqa, kao wto smo setajno nauyili blagodaçu Hristovom od nelaùnih jezika (usta),pokretanih Duhom Svetim. Oni, naime, saopwtavahu i iz Bogo-nadahnutih Pisama i iz opita.

63. O istinskom i laùnom prosveçequ, tj. o Boùanskoj i lu-kavoj-neprijatexskoj svetlosti

U nekim svojim spisima nawi slavni oci ukazuju na znakenelaùnog i laùnog prosveçeqa. Na pitaqe svoga uyenika o re-yenome, blaùeni Pavle Latrski je odgovorio: —Svetlost vraùijesile je ogqevidna, dimxiva i sliyna yulnoj svetlosti. Ugledav-wi je, duwa koja je obuzdala strasti i oyistila se od qih, oseçaneprijatnost i gnuwaqe. Svetlost, pak, Duha Svetoga jeste bla-ga, radostotvorna i yista. Pribliùavajuçi se, ona osveçuje svet-lowçu, te radowçu i tihowçu ispuqava duwu, yineçi je krot-kom i yovekoxubivom”. Sliyno govore i drugi.

64. O nepotrebnom i korisnom mawtaqu. Kako se odnositiprema qima

Newto ranije smo pomenuli mawtaqe, tj. nepotrebnomawtaqe. Biçe veoma korisno, izgleda nam, da newto kaùemo io svakom mawtaqu uopwte. Jer, yesto se govori o qemu i protivqega. Mnogoliko, kao basnoslovni Dedal, i mnogoglavo, kao Hid-ra, mawtaqe je neki most za demone, kao wto su rekli oci, prekokoga prelaze i prolaze ubistveni neyastivci. Oni nekako op-wte i mewaju se sa duwom, yineçi je kownicom trutova, tj. obi-taliwtem besplodnih i strasnih pomisli. Mawtaqe treba pot-puno odbacivati, izuzev ukoliko ponekad radi pokajaqa, skru-wenosti, playa i smireqa, a naroyito radi prouyavaqa biça izreqa ili posramxeqa r$avog mawtaqa, privuyew i suprotsta-viw doliyno mawtaqe. Pomewavwi ih, naime, i pripremivwiqihovo suprotstavxaqe, ti çew poraziti r$avo mawtaqe, kaobewyasno i bestidno, te çew ga savladati. Radeçi reyeno, ti ne-çew sebi nayiniti nikakvu wtetu. Naprotiv, steçi çew velikukorist stoga wto çew, nepogrewivim rasu$ivaqem ure$ujuçisvoja dela, r$avo mawtaqe pobediti doliynim, na smrt poraùa-vajuçi neprijatexa qegovim oruùjem, kao nekada boùanstveniDavid Golijata (1.Car.17,49).

65. Ipak, sveti oci ne samo nepriliyno, nego i doliynomawtaqe smatraju neumesnim u yistoj molitvi i u jednostavnom ijedinstvenom umnom delaqu

Navedena borba je, uostalom, svojstvena mladencima, ilipoyetnicima. Oni koji su napredovali u dugotrajnom podvigu,pak, odbacuju svako mawtaqe uopwte, i nepriliyno i doliyno,


pri yemu mu ne ostaje ni traga. Vosak se topi u blizini ogqa. Iono se rasejava i iwyezava pred dejstvom yiste molitve, predjednostavnom i bezvidnom privrùenowçu uma Bogu, pred preda-vaqem Qemu i bliskim sjediqeqem sa Qim. Sveti Isihije go-vori: —Svaka pomisao u umu proizvodi obraz nekog yulnog pred-meta. Jer, asirac (neprijatex), kao umna sila, xude moùe da za-vodi samo ako koristi newto yulno, wto je uobiyajeno za nas”(Pogl. È,78). On jow [kaùe]: —Svaka pomisao u srce ulazi preko uob-raùavaqa neyeg yulnog (a yulno smeta umnom). Stoga boùanstve-na svetlost poyiqe da obasjava um koji se ispraznio od svega ipostao savrweno bezvidan (izbegavajuçi svaki izgled i obraz).Jer, reyena svetlost se javxa tek u yistom umu, tj. pod uslovom daosiromawi od svih pomisli” (Pogl. ÈÈ,87). I sveti Vasilije [kaùe]:—Gospod ne ùivi u rukotvorenim hramovima. On ne ùivi ni unekakvim uobraùeqima i mislenim postrojeqima (mawtaqima)koja se predstavxaju (paùqi) i okruùuju owteçenu duwu kao zid,usled yega ne moùe yisto da pogleda u visinu, drùeçi se samoogledala i zagonetki”. I boùanstveni Evagrije [kaùe]: —Moùe sepriznati da Bog prebiva [u onome ko] ima poznaqe. Stoga se yistium i naziva prestolom Boùijim. Pomisao o Bogu se ne nalazi upomislima koje u umu stvaraju obraze, veç u onima koje ne stvara-ju. Stoga molitvenik treba na svaki nayin od sebe da odbacujepomisli koje stvaraju obraze”. I sveti Maksim u pojawqeqimana velikog Dionisija [kaùe]: —Jedno je mawtaqe, a drugo pomisaoili misao. One se proizvode razliyitim silama i razlikuju sesvojim kretaqima: misao je dejstvo i delo uma, a mawta - plodstrasti, oblikovaqe obraza koji predstavxa newto yulno ilikao newto yulno. Stoga u odnosu prema Bogu mawta ne treba daima bilo kakvo mesto. On, naime, sve prevazilazi iznad uma”. Isveti Vasilije [kaùe]: —Um koji se ne rasejava po spoxawqimpredmetima i koji se yulima ne nosi po svetu u stvari dolazi sa-mom sebi. Iz sebe on pomiwxu moùe da uzlazi ka Bogu. I buduçiobasjan lepotom, on zaboravxa i na samu prirodu”. Znajuçi reye-no, i ti se svakoga yasa, uz Boùiju pomoç, prinu$avaj da se bezmawtaqa, bez uobraùavaqa i obraza yisto moliw celim umom,svom duwom i svim srcem. O reyenome sveti Maksim govori:

66. O yistom i savrwenom umu, duwi i srcuO yistom umu: —Yisti um se prosveçuje boùanstvenom svet-

lowçu, izbegavwi neznaqe”.O yistoj duwi : —Yista duwa se neprestano raduje boùan-

stvenom xubavxu, oslobodivwi se strasti”.O yistom srcu : —Yisto srce svagda ima bezvidno i bezob-

liyno seçaqe na Boga, jedino od Qega primajuçi upeyatxivost,kojom blagoizvoxeva da se pokazuje”.


O savrwenom umu: —Savrweni um je verom poznao Onoga ko-ji je iznad svakoga poznaqa. Promotrivwi sva Qegova sazdaqa,on je od Qega primio sveobuhvatno (u opwtim crtama) poznaqeo Qegovom promislu i sudu, koje se u qima projavxuje (naravno umeri koja je yoveku dostupna)”.

O savrwenoj duwi : —Savrwena duwa ima ùelatexnu silu upotpunosti ustremxenu Bogu”.

O savrwenom srcu : —Savrweno srce nema nikakvo prirod-no kretaqe ni prema yemu i ni na koji nayin. Radi qegove jed-nostavnosti, Bog na qemu, kao na dobro uglayanoj dawyici, pri-stupivwi, piwe svoje zakone”.

Dodajmo i sledeçe:O yistom umu: —Oyiwçeqe uma jeste delo jedino Svetoga

Duha” (sveti Dijadoh). —Zadrùavaqe uma od lutaqa jeste jedinodelo Svetoga Duha” (Lestviynik). —Onaj ko hoçe da vidi staqesvog uma neka se isprazni od svih pomisli. I videçe ga sliynimsafiru ili nebeskoj [plaviyastoj] boji” (sveti Nil). —Staqe umajeste mislena visina, sliyna nebeskoj boji, na kojoj se za vrememolitve pojavxuje i svetlost Svete Trojice” (sveti Nil). —Uko-liko svuye starog yoveka i obuye se u novog blagodatnog yoveka,um çe ugledati svoju yistotu, sliynu nebeskoj svetlosti, koju sustarewine sinova Izraixevih imenovali mestom Boùijim (Izl.24,10), kada im se Bog javio na gori” (sveti Isaak, Sl. 16).

Delajuçi kao wto je reyeno, tj. moleçi se yisto, bez maw-taqa i bez obraza, ti çew hoditi po stopama svetih. U suprot-nim, biçew mawtar, a ne tihovatex, te çew (da ne bude) umestogroù$a sabrati trqe.

67. Kako su proroci videli obrazna vi$eqaOnaj ko pretpostavxa da su proroyka vi$eqa, obrazi i ot-

kriveqa bila delo mawtaqa, proizilazeçi prirodnim putem,neka zna da je daleko od pravog cixa i istine. Jer, proroci, kaouostalom i danawqi svewtenotajnici, nisu po nekom prirod-nom poretku i yinu videli i izobraùavali ono wto su videli iizobrazili. Naprotiv, nekako boùanstveno i iznad prirode uumu qihovome vi$eqe je bilo zapeyaçeno i predstavxeno, neiz-recivom silom i blagodaçu Svetoga Duha, kao wto govori svetiVasilije Veliki: —Nekom neizrecivom silom proroci su prima-li izobraùeqa u umu, koji bewe nerasejan i yist. Oni kao da su usebi sluwali zvuyaqe Reyi Boùije”. On jow [kaùe]: —Proroci suvideli vi$eqa dejstvom Duha, koji je u qihovom vladalaykom umuzapeyaçivao obraze”. I [sveti] Grigorije Bogoslov [kaùe]: —(SvetiDuh) je najpre dejstvovao u an$elskim i nebeskim silama, a po-tom u ocima i prorocima. Jedni su Boga videli i poznavali, adrugi su saznavali buduçnost kada bi qihov vladalayki um od


Duha primao obraze, usled kojih su buduçem prisustvovali kaosadawqem”.

68. O mawtaqu i mnogim i raznovrsnim zreqimaPojedini jow uvek sumqaju, jer prihvataju mawtaqa i

mnoga i raznovrsna zreqa, i suprotstavxaju nam se, misleçi danavodno sleduju svetima. [Sveti] Grigorije Bogoslov veli da seBog samo umom ne nazire po sebi, nego po onome wto je oko Qega,tj. spajaqem raznih mawtaqa u jednu sliku istine. A boùanstve-ni Maksim [kaùe] da um ne moùe da dostigne do bestrawça samodelaqem, ukoliko nema i niz mnogih i raznih zreqa. I drugisveti oci propovedaju sliyno qima. Neka oni, dakle, znaju, dasveti nisu govorili o duhovnom delaqu i blagodati —po prihva-taqu”, tj. o poznaqu i gledaqu Boga, koje ga kroz jasni opit sjedi-quje sa yovekom, veç o zrequ —po nametaqu”, tj. o zrequ koje jesloùeno od mudrosti i sliynosti i skladnosti biça, zamagxenose pribliùavajuçi poimaqu o Bogu, koje mogu mnogi, ili yak isvi, uopwteno koristiti i zamiwxati. Reyeno çe yisto razume-ti onaj ko paùxivo ispita ranije navedene odexke [iz dela] sve-tih, ili druge sliyne. Kao wto je zapisano, Tvorac se poima izveliyine i lepote tvorevine, a ne iz svetskog i narodnog, brb-xivog i sujetnog vewtinskog uyeqa. Jer, ono je sliyno raspusnojsluwkiqi, koja se diyi gordowçu zbog svoje nauyne i mudrijawkei izraùajne sposobnosti, ne uyeçi se jevan$elskoj veri i smire-qu i istinskom usaglawavaqu sa Boùanskim stvarima, udaxiv-wi sebe daleko od svewtenih predvorja. Mi sada, me$utim, govo-rimo o savrwenom i ipostasnom [liynosnom] ozarequ, koje su naneizreciv nayin doùiveli [pretrpeli] izabrani apostoli kada suzajedno sa Isusom uziwli na Goru Tavor, primili dobru i istin-sku blaùenu izmenu desnice Viwqega, i udostojili se da videnevidxivo Carstvo i Boùanstvo svojim vewtastvenim oyima,koje su se izmenile ka boùanstvenijem, tj. postale duhovne si-lom Svesvetoga Duha. Koliko je daleko istok od zapada i nebo odzemxe i koliko je duwa uzviwenija od tela, i delaqe i blagodat—po prihvataqu” je daleko od delaqa —po nametaqu”. Jer, delaqe—po nametaqu”, kao wto rekosmo, napreduje spoxawqe, prikup-xajuçi od pravilnog kretaqa, poretka i skupa biça razna maw-taqa, koje sastavxa u jednu sliku istine, te se verom uzviwuje kaBogu. Delaqe —po prihvataqu” zbiva se, pak, na neposredan iipostasan [liynostan] nayin od samoga Boga unutar srca, ponekadi van qega, vidno prenoseçi i na telo nadumno boùanstvenoozareqe i najboùanstvenije prosveçeqe. Reyeno se dewava s ob-zirom da srce, po najmudrijem Maksimu, doùivxava [trpi] nat-prirodno, samo ne dejstvujuçi nero$eno oboùeqe. Jer, svetitexveli: —Nero$enim oboùeqem nazivam svojevrsno liynosno ozare-qe Boùanstva. Ono nema ro$eqa, veç se neshvatxivo javxa do-


stojnima”. Sa reyenim slaùe se i veliki Dionisije, govoreçi:—Treba da znamo da um naw ima silu poimaqa, kojom vidi umnestvari. On ima, tako$e, i moguçnost sjediqeqa, koja prevazilaziprirodu uma. Qome se on sjediquje sa onim wto je iznad i izvanqega”. I prepodobni Isaak veli: —Mi imamo dva duwevna oka,kao wto govore sveti oci. Me$utim, nije ista upotrebxivostqihovog zreqa. Jednim okom mi gledamo sakrivenosti u priroda-ma [tvorevine], tj. silu Boùiju, Qegovu mudrost i Qegov promisaoo nama, koji poimamo iz svetosti kojom nas upravxa. Drugimokom mi sagledavamo slavu Qegove svete prirode, ukoliko blago-izvoli da nas uvede u duhovne tajne”. I sveti Dijadoh veli: —Kaoi svi boùanstveni darovi, i mudrost i poznaqe jesu darovi DuhaSvetog. Svaki od darova, kao i svi drugi, ima svoje posebno dej-stvo. Stoga i apostol svedoyi da se jednome daje rey mudrosti, adrugome rey znaqa po istom Duhu (1.Kor.12,8). Poznaqe opitno(osetxivo) spaja duwu sa Bogom, premda je ne pokreçe na razgovoro stvarima. Stoga neki od onih koji sa mudroxubxem provodeusamxeniyki ùivot ne pristupaju razgovoru o Boùanstvenimstvarima, iako su im yula prosveçena poznaqem. Mudrost se po-nekome (premda retko) daje zajedno sa poznaqem i strahom [Boùi-jim]. I ona raskriva najunutrawqija dejstva poznaqa. Jer, (po-znaqe) obiyno prosveçuje unutrawqim dejstvom, a (mudrost) -reyju. Oni se, pak, stiyu na sledeçi nayin: poznaqe donosi mo-litva i veliko tihovaqe uz savrwenu bezbriùnost, a mudrost -nenadmeno izuyavaqe Reyi Duha, a pre svega blagodat svedareù-xivog Boga”. I sveti Maksim veli u tumayeqima: —Jakovxev stu-denac je Sveto Pismo. Voda je znaqe koje se sadrùi u Svetom Pis-mu . Dubina bunara je zreqe svetopisamskih zagonetki, tewkih zatumayeqe. Posuda za va$eqe vode je uyeqe Boùanske Reyi yita-qem. Posudu Gospod nije imao, buduçi da je sam Slovo. Onima ko-ji veruju On ne pruùa znaqe koje proizilazi iz uyeqa i pro-uyavaqa. Naprotiv, dostojnima On daruje nepresuwnu i svag-dawqu mudrost, koja izvire iz nepresuwne duhovne blagodati.Jer, posuda za va$eqe vode, tj. uyeqe, zahvata neznatni deo zna-qa, a ostavxa celinu, koju ne moùe da pojmi ni jedan razum. Na-protiv, znaqe po blagodati ima celinu (i bez prouyavaqa) mud-rosti koja je xudima moguça, koja istiye na razne nayine, shodnopotrebama”. I opet, sveti Dijadoh veli: —Naw um veçim delomnije mnogo spreman za molitvu, s obzirom da ga vrlina molitvestewqava i ograniyava. Bogoslovstvovaqu se, pak, radije predajes obzirom na prostor i neograniyenost boùanstvenih zreqa.Stoga, da ne bismo davali mesta qegovom slobodnom razmatraqui da ne bismo popuwtali qegovoj sklonosti da se bezmerno okri-xuje radowçu, najboxe je da se upraùqavamo u molitvi, psalmo-


pojaqu i yitaqu Pisma , ne prenebregavajuçi pritom ni tumaye-qa slovoxubivih otaca, yija se vera po reyima poznaje. Dejstvu-juçi na reyeni nayin, mi mu neçemo dozvoliti da svoje izrekemewa sa blagodatnim reyima, niti da se, podstaknut tawtinom,rasejava u lutaqima pod dejstvom radosti i priyxivosti. Napro-tiv, mi çemo se nauyiti da ga yuvamo yistim za vreme zreqa, sveqegove pomisli uyinivwi suzotoynim. Uspokojivwi se u yasovi-ma tihovaqa i opijajuçi se sladowçu molitve, um ne samo da çese osloboditi od strasnih pokreta o kojima smo govorili, veç çese obnoviti i dobiti snagu da lako i bez napora prebiva u bo-ùanstvenim zreqima, napredujuçi istovremeno i u znaqu rasu-$ivaqa sa velikim smireqem. Treba, me$utim, da znamo da je mo-litva viwa od svake sveobuhvatnosti. Ona je svojstvena iskxuyi-vo onima koji su u svakom oseçaqu i osvedoyequ preispuqenisvetom blagodaçu”. Jesi li yuo? Postoji, veli, molitva koja pre-vazilazi svaku wirinu, svojstvena onima koji su puni najboùan-skijeg prosveçeqa blagodaçu u svakom oseçaqu i osvedoyequ, tj.na natprirodan i liynostan nayin u srcu. Qu sveti Isaak nazi-va nezapeyaçeno, tj. bezvidno, bezobliyno i jednostavno seçaqe.Drugi sveti oci joj daju i druga imena.

69. Pet sila duwe. Mawtaqa koja su svojstvena duwi i umu. Ujednostavnom i jedinstvenom delaqu uma i yistoj molitvi trebapotpuno da izbegavamo mawtaqa, i obraze, i izobraùeqa i oblike

Duwa, kao wto rekosmo, ima [osobinu] da mawta ne samo [pod-staknuta] demonima, nego i po svojoj prirodi, buduçi da ima petsila: um, razum, mneqe, mawtu i oseçaqe, kao wto i telo imapet yula: vid, miris, sluh, ukus i dodir. Dakle, mawtaqe je jednood yula duwe, kao wto rekosmo, pomoçu koga mawta. Ukoliko du-wa, dakle, ùeli da se stara i pravilno razlikuje stvari o sebi,treba da se bori da zadobije krila i da uzdiùe Bogu svoje celovi-te sile, koje je veçma sjediquju sa Qim i u ovom i u buduçem ve-ku, dok o drugima treba jednostavno da se stara i da se qima slu-ùi i da ih upotrebxava prema potrebi. Ispitajmo, dakle, wtasveti oci govore i wta je pravo po qima. Sveti Maksim veli:—Powto je slovesna i umna za sebe samu, tj. za svoju suwtinu, du-wa je svakako i samoipostasna. Ukoliko je samoipostasna, ona çedejstvovati po sopstvenoj prirodi i kada je sama i kada je sa te-lom. Ona çe i da poima i da misli po svojoj prirodi i neçe pre-stajati nikada da se sluùi svojim umnim silama, koje ima kaoprirodna svojstva. Jer, prirodna svojstva koja neko biçe posedujena bilo koji nayin jesu neoduzimxiva, sve dok jeste i postoji.Buduçi da jeste i postoji uvek od kako je postala (kao wto ju jeBog stvorio), za sebe i po sopstvenoj prirodi duwa uvek poima irazmiwxa i poznaje i sama po sebi i kada je zajedno sa telom. Ne


postoji, dakle, nikakav razlog koji bi mogao da otu$i duwu odsvojstava koja ima po prirodi ni po odvajaqu od tela”. Mi dobroznamo i uyimo se od svetih da se um i razum, i u ovom i u buduçemveku, kreçu oko Boga i sara$uju [sa Qim], dok se ostale sile [prime-quju] samo u ovom, buduçi da su mu saobrazne. Duwa, dakle, kao is-kusni upravitex, koji po prirodi ima vlast nad svojim silama,treba da izabere da dejstvuje ne samo za sadawqost, nego uglav-nom za buduçnost, i da hita na svaki nayin da uzdiùe i pokreçei prisajediquje um i razum Bogu, u vreme yiste molitve i umnogi jedinstvenog i jednostavnog duhovnog delaqa, dok od mawtaqai drugih sila treba sasvim da odvaja um. Jer, po svetom Nilu:—Staqe molitve je bestrasna navika, koja krajqom xubavxu uzno-si mudroxubivi i duhovni um u mislenu visinu”. Yineçi reye-no, duwa çe sayuvati dragoceno dostojanstvo koje joj dolikuje.

70. O umuI sam um, kao nedexiva i jednostavna i celovita suwtina,

yist i svetlovidan, treba da pazi i yuva se, odvajajuçi se oduyewça u mawti. Jer, on po sebi ima prirodnu silu za reyeno,kao i da se okreçe, da se navraça i kreçe nezadrùivo ka sebi. Re-yeno je —stav” uma, koji mu dolazi od boùanstvene blagodati, poreyima Lestviynika: —Samo Duh Sveti moùe zaustaviti um”.Kao sila duwe, um se kreçe i na neki nayin nalazi pod qenomvlawçu. Ipak, on jeste i naziva se okom duwe, buduçi obdaren inekom sopstvenom prirodnom silom, jednostavnom i samodelat-nom. Nalazeçi se u prirodnim odnosima sa duwom i qenim sila-ma, um postoji —kao sposobnost”, nazivajuçi se —duwevni yovek”.Me$utim, prihvativwi svoju prirodnu i jednostavnu vrednost iblistavost svoje nedexive, celosne, i samodelatne [slobodne] suw-tine, tj. oslobodivwi se telesnih i duwevnih prirodnih odnosai pokreta, te udostojivwi se da od uma —kao sposobnost” postaneum —kao dejstvo”, tj. uznapredovavwi i dostigavwi do natprirod-nog —duhovnog yoveka”, on se svagda ponovo nepokolebivo vraçasebi i kroz sebe nezadrùivo i slobodan od svega ushodi u neizo-brazivo i bezobliyno i jednostavno poimaqe Boga, kao wto Va-silije Veliki govori: —Um koji se ne rasejava spoxa, niti se yu-lima razliva ka svetu, vraça se sebi i kroz sebe ushodi u poima-qe Boga. I buduçi preoblistavan i sav prosveçen krasotom, onzaboravxa i samu xudsku prirodu”. On ponovo zadobija obraz ipodobije i oyuvava ih yitavim, buduçi da je um i da se kroz sebe,bez drugog posrednika, misleno sjediquje i opwti sa BoùanskimUmom, tj. sa Bogom. Radi se o kruùnom kretaqu, tj. usho$equ iokretu i sjediqequ uma sa sobom samim i kroz sebe i sa Bogom,bez opasnosti od prelesti i pogrewke, buduçi da se radi o neza-drùivom i neposrednom sjediqequ, koje prevazilazi svako po-imaqe i o vi$equ koje prevazilazi svako vi$eqe. Veliki Dio-


nisije veli: —Jedno kretaqe duwe je kruùno, tj. ulazak u sebe odspoxa i jedinstveno sabiraqe umnih sila kao u krug, wto joj da-ruje (silu) da ne luta, od mnogih spoxnih stvari opet je vraçaju-çi i usredsre$ujuçi na sebe. Postavwi celosnom, reyeno je sjedi-quje sa qenim silama koje su celovito sjediqene, rukovodeçi jeu lepo i dobro, koje je iznad svih biça i jedno i isto i bespoyet-no i beskrajno. Kroz drugo, spiralno kretaqe duwa se oblistavaboùanstvenim poznaqima na nayin koji joj je svojstven, tj. neumno i celosno, veç slovesno i potvrdno, sloùenim i promeqi-vim dejstvima. Treçe kretaqe duwe je »pravo«, pri yemu ne ula-zi u sebe i ne kreçe se jedinom umstvenowçu (kao pri kruùnomkretaqu), veç ide oko sebe spoxawqe. I iz reyenoga, kao iz ne-kih razliyitih i mnogih simvola, ona se uzdiùe do jednostavnihi sjediqenih zreqa”. Sveti Maksim veli: —Ukoliko um primineposredno sjediqeqe sa Bogom, qegova prirodna sila, tj. da po-ima i biva poiman, ostaje sasvim nedelatna. Ukoliko, pak, raz-rewi reyenu silu i poima neko od stvoreqa, on se razdvaja odBoga, buduçi da prekida sjediqeqe, koje prevazilazi svako po-imaqe. Dok je, opet, sjediqen sa Bogom, on sa sebe svaxuje pri-rodni zakon kao neku nepremostivu planinu, buduçi da je preva-ziwao prirodu i postao bog po uyewçu”. On opet kaùe: —Svojimsjediqeqem sa Uzrokom biça, yisti um dolazi u opwteqe kojeprevazilazi svako poimaqe, prekidajuçi mnogovrsno prirodnokretaqe i odnos sa svime wto nije Bog. On dostiùe u neizreci-vi ishod pri yemu se, na nayin koji prevazilazi znaqe, drùi sa-mo sveblaùenog çutaqa iznad poimaqa, koje nikako ne moùe daobznani ni rey, ni poimaqe, veç samo opit uyewça onih koji suse udostojili da ga okuse iznad poimaqa. Qegov lako prepoznat-xivi i svima uoyxivi znak jeste svesna i savrwena neosetxi-vost i udaxenost duwe od sadawqega veka. Ukoliko ne biva pot-pomognut od duwe u svom stalnom kretaqu prema Bogu, um neostvaruje i ne dela svoje delo, tj. ne vraça se sebi da bi slobodnoushodio u poimaqe Boga. Boxe reyeno, [u reyenim okolnostima] onine donose plodove, nego se sjediquju sa mawtom, rasejavajuçi se inalazeçi se daleko od Boga”.

71. O yistoj molitviSveti Nil govori: —Podvizavaj se da svoj um za vreme mo-

litve uyiniw slepim i gluvim, te çew imati moguçnost da sedoliyno moliw”. On jow [kaùe]: —Blaùen je um koji u vreme mo-litve sayuva potpunu bezvidnost ili nemawtareqe”. I svetiFilotej [kaùe]: —Veoma retko mogu da se na$u oni koji tihujuumom. A oni sva sredstva upotrebxavaju da privuku boùanstvenublagodat i ispune se duhovnom utehom koja iz qe istiye”. I [sve-ti] Vasilije Veliki [kaùe]: —Dobra molitva zaista u duwu unedru-je pomisao o Bogu. Usexeqe Boùije predstavxa pounutarqeqe


Boga kroz seçaqe, koje nije ispresecano zemaxskim brigama ipri slobodi uma od smuçivaqa od neoyekivanih pokreta strasti.Beùeçi od svega, bogoxubivi pribegava Bogu”.

72. Jedno je bestrawçe uma, a drugo (i viwe) - istinska mo-litva

Sveti Maksim kaùe: —Um ne moùe da postane bestrasan je-dino dorom delatnowçu, veç mora da primi i mnoga i razna zre-qa”. Boùanstveni, pak, Nil kaùe da yovek moùe biti bestrasan,pa ipak da se ne moli istinski, buduçi rasejan raznim pomisli-ma i ostajuçi daleko od Boga. Sveti otac govori: —Ne moli se is-tinski svako ko je dostigao bestrawçe. Jer, on moùe jow da budezauzet jednostavnim pomislima (o stvarima) i da se rasejava qi-hovim okolnostima (tj. qihovim slikama i raznim vezama), dale-ko se nalazeçi od Boga”. On jow [kaùe]: —Me$utim, yak i da se umne zadrùava na prostim pomislima o stvarima, ne znayi da jeveç nawao mesto molitve. Jer, on moùe da bude zauzet umozreqi-ma o reyenim stvarima i da se udubxuje u qihove uzroyne odnose.Doduwe, moùda se radi o izvuyenostima [uopwtenostima]. Ipak,powto se umozreqa bave stvarima, qihovi obrazi se zapeyaçuju uumu, daleko odvodeçi od Boga”. Sveti Lestviynik govori: —Xudiyiji je um nauyio da se istinski moli, razgovaraju s Gospodom li-ce u lice, kao na uho s carem”.

Iz sliynih izreka moùew tayno razumeti oba vida ùivo-ta, tj. razliynost delatnosti i neuporedivo upore$ivaqe, na-ime, onoga koji se vodi pod uticajem odozgo i onoga koji se sop-stvenim silama uspostavxa. Delo drugoga jesu pouke i mnoga irazliyna umozreqa, a prvog - istinska molitva. Wtaviwe, shva-ti da je jedna stvar bestrawçe uma, a druga - istinska molitva.Oci ukazuju da onaj ko ima istinsku molitvu neophodno ima ibestrasni um, dok onaj ko ima bestrasni um nema obavezno i is-tinsku molitvu. Eto kako stvari stoje. Vratimo se sada na nawusadrùinu. Treba da kaùemo da ne samo ono wto je prethodno re-yeno, nego i samo seçaqe na dobra i na ono wto im je suprotnona neki nayin odmah ostavxa obraze u umu i vodi ga u mawtaqe.

73. O mawtaqu i o uobraùeqima uma, te o znacima prelestii istine

Priznaci prelestiTihujuçi i ùeleçi da budew jedino sa Bogom nikada nemoj

primati niwta yulno ili misleno wto bi video u sebi ili iz-van sebe, tj. lik Hrista, ili an$ela, ili lik svetoga, ili svetlilik, koji se predstavxa kao mawta uma. Reyenome nemoj verova-ti, yak i ako izgleda kao dobro, sve dok ne pitaw nekog opitnog,te çew postupiti na najoprezniji i Bogu najmiliji i blagougo-dan nayin. Yuvaj uvek svoj um od boje, obraza, izgleda, oblika, ka-kvote i koliyine, pazeçi jedino na reyi molitve, u qima se po-


uyavajuçi i o qima razmiwxajuçi u unutarsrdaynom pokretu,sledeçi Lestviynika, koji govori: —Poyetak molitve sastoji seda odbijaqu pomisli koje pristupaju kratkim reyima odmah yimse pojave. Sredina se sastoji u boravxequ razuma u onome wto semolitvom govori ili misli. Savrwenstvo molitve jeste otima-qe ka Gospodu” (Sl. 28). Sveti Nil govori: —Viwa molitva savr-wenih jeste neko ushiçeqe uma i qegovo potpuno istupaqe izyulnoga, pri yemu se sam Duh… moli za nas uzdisajima neizreci-vim (Rim.8,26) pred Bogom, koji vidi raspoloùeqe srca, koje je ot-kriveno kao napisana kqiga i koje çutxivim znacima izjavxujesvoje namere. [Apostol] Pavle je bio odnesen do treçega neba, neznajuçi da li u telu… da li izvan tela (2.Kor.12,2). I Petar izi$ena ravni krov doma da se pomoli Bogu oko westoga yasa, te vide ve-liko platno (Dap.10,9). Druga po redu nakon uzviwene molitvejeste molitva pri kojoj se reyi izgovaraju uz skruweno praçeqeuma, uz svesnost o Onome kome se prinosi molitva. Molitva kojase preseca telesnim brigama i onim wto je sa qima povezanosvakako da se nalazi daleko od ustrojstva koje priliyi molitve-niku”. Prebivajuçi u reyenome, nemoj niwta prihvatati sve dokse strasti ne smire, naravno, uz raspitivaqe kod opitnih.

Eto priznaka prelesti.Priznaci istine

Osobenosti istine i Blagog i %ivotvornog Duha jesu xu-bav, radost, mir, dugotrpxeqe, blagost, dobrota, vera, krotost,uzdrùaqe (Gal.5,22-23), kao wto govori boùanstveni apostol, na-zivajuçi vrline plodovima Boùanstvenog Duha. On opet govori:Vladajte se kao deca svetlosti. Jer plod Duha je u svakoj dobroti ipravednosti i istini (Ef.5,8-9). Sve suprotno jeste udeo prelesti.Neko od mudrih, odgovarajuçi na pitaqe, govori: —Ti si pitao,xubxeni, o nezabludivom putu ka spasequ. Znaj da postoje mnogiputevi ka ùivotu i mnogi ka smrti. Jedan put koji vodi u ùivotjeste ispuqavaqe zapovesti Hristovih. U zapovestima çew na-çi svaki vid vrline, naroyito tri, tj. smireqe, xubav i milosr-$e, bez kojih niko neçe ugledati Gospoda. Na tri nepobedivaoruùja protiv $avola, koje nam je dala Sveta Trojica, tj. smire-qe, xubav i milosr$e, ne moùe ni da pogleda yitava vojska demo-na. Jer, kod qih nema ni traga smireqa. Stoga wto su se pomra-yili prevaznoweqem, za qih je pripremxen ogaq veyni. Gde jekod qih xubav, ili bar senka milosr$a, s obzirom da imaju nepo-mirxivu mrùqu prema xudskom rodu, te danonoçno ne prestajuda ratuju protiv qega? Svi se obucimo u reyeno oruùje. Jer, onajko ga nosi, postaje neulovxiv za neprijatexe. Trostruki kono-pac, koji je sawila i saplela Sveta Trojica, ujedno je i jedin-stven i trostruk. Tri su po imenu, ako hoçew - i likom, a jedno -silom i dejstvom i prixeùnowçu ka Bogu, i ustremxeqem i


usvajaqem. O qima je rekao Gospod: Jaram je moj blag, i breme jemoje lako (Mt.11,30). I Qegov xubxeni uyenik [je rekao]: ZapovestiQegove nisu tewke (1.Jn.5,3). Stoga se duwa, koja se sa Bogom sjedi-nila yistotom ùivota, yuvaqem zapovesti i uz tri navedenaoruùja, koje su sam Bog, u stvari oblayi u Boga i na neki nayinpostaje bog kroz smireqe, milosr$e i xubav. Prowavwi prirod-nu dvojicu i uziwavwi iznad glave zakona, tj. xubavi, ona se sje-diquje sa nadsuwtastvenom i ùivotonayelnom Trojicom, nepo-sredno besedeçi sa Qima, svetlowçu primajuçi svetlost i radu-juçi se neprestanom i veynom radowçu”. Dovoxno je o reyenome.Saznavwi delimiyno o znacima i plodovima prelesti i istine,recimo newto, naravno izrekama otaca kao wto i priliyi, i outesi koja dolazi sa obe strane, tj. i o boùanstvenoj i istinskiblagodatnoj utesi, te o laùnoj, demonskoj utesi. Blaùeni Dija-doh govori:

74. O boùanstvenoj i o laùnoj utesi—Kada um poyne da oseça blagodatnu utehu Svetog Duha, i

satana u duwu ubacuje svoju utehu u obliku prividno slatkog ose-çaqa za vreme noçnog odmora, u trenutku najtananijeg sna (iliusnivaqa). Ukoliko um bude zauzet toplim seçaqem na sveto imeGospoda Isusa, te ukoliko presveto i preslavno ime iskoristikao najvernije oruùje protiv prelesti, lukavi zavodxivac çe seodmah udaxiti. Zbog toga çe se on, najzad, raspaliti na liynuborbu protiv duwe (a ne preko pomisli). Tayno prepoznajuçivarxive prelesti lukavog, um sve viwe napreduje u iskustvu ra-su$ivaqa” (Pogl. 31).

On jow [kaùe]: —Dobra uteha se dewava ili u budnom staqutela ili pri pogruùequ u san, tj. kad se [yovek] u toplom seçaquna Boga na neki nayin xubavxu prilepxuje uz Qega. Varxiva,pak, i laùna uteha, kako sam rekao, uvek biva u vreme kad pod-viùnik dospeva u tanani dremeù, ili zaborav, pri posrednomseçaqu na Boga. Proishodeçi od Boga, dobra uteha oyiglednoprivlayi duwe podviùnika blagoyawça xubavi Boùijoj, koja seizraùava u silnom izlivaqu oseçaqa. Varxiva, pak, uteha obiy-no obavija duwu nekakvim vetrom varxive prelesti. Za vremetelesnog sna ona pokuwava da oseçaqa zapleni okuwaqem neyegprijatnog, bez obzira wto je um u izvesnoj meri zdrav u odnosu naseçaqe na Boga. Stoga, ukoliko se, kao wto sam rekao, bude paù-xivo seçao Gospoda Isusa, um çe odmah rasejati obmaqivo navod-noprijatno vejaqe neprijatexa. On çe sa radowçu stupiti u bor-bu sa qim, imajuçi spremno oruùje (na osnovu blagodati i po-hvalne duhovne opitnosti)” (Pogl. 32).

On jow [kaùe]: —Ukoliko duwa nepokolebivim i nemawtar-skim pokretom usplamti u xubavi Boùijoj, uvlayeçi u qenu ne-izrecivu dubinu na neki nayin i samo telo u budnom staqu, kao


wto sam rekao, ili pri pogruùavaqu podviùnika u san pod dej-stvom svete blagodati (pri yemu ne pomiwxa ni na wta drugoosim na ono u wta je uvuyena), prepoznaçemo dejstvo Svetog Du-ha. Sva prepuna prijatnih oseçaqa od neizrecive Boùanske sla-dosti, ona ne moùe da misli ni o yemu drugom, veç samo oseça daje obradovana nekom neiscrpnom radowçu. Treba, me$utim, daznamo da uteha pri kojoj um u rasplamsalosti poprima izvesnosumqivo kolebaqe ili neku neyistu pomisao (koristeçi svetoime Gospodqe radi odbijaqa zla, a ne jedino iz xubavi premaBogu), dolazi od prevaranta. Stoga je i radost samo prividna.Sliyna radost se nameçe spoxa: ona nije svojstvo i postojanoraspoloùeqe duwe. Oyigledno je da neprijatex hoçe da duwuuvuye u prexubu. Videçi da um poyiqe da pokazuje pravo iskus-tvo [u vladaqu] svojim yulima, on svojim utehama (koje izgledajukao dobre) pristupa duwi oyekujuçi da, zaneta tromom i vlaù-nom sladuqavowçu, neçe prepoznati svoje mewaqe sa varali-com. Po reyenim znacima moùemo da razlikujemo duha istine iduha obmane (1.Jn.4,6). Onaj ko se nije uverio da se blagodat nase-lila u dubinu qegovog uma nije u staqu da je oseti ni yulima.On ni goryinu demonsku ne moùe osetno iskusiti ukoliko se zliduhovi ne gnezde negde oko delova srca. Demoni, naravno, nikakone ùele da xudi saznaju za qih, kako se um protiv qih ne bi na-oruùao neprestanim seçaqem na Boga” (Pogl. 33).

I o reyenom sada imaw dovoxno saznaqa. Stoga budi zado-voxan, po savetu mudroga: Nawavwi med, jedi sa merom da ga ne bi,prejevwi se, izbxuvao (Priy.25,16).

75. O boùanstvenoj sladosti koja se toyi iz srcaJow bliùe suwtini stvari moùemo da kaùemo da se sla-

dost meda ne moùe objasniti onima koji ga nisu okusili. Utoli-ko je teùe objasniti boùanstvenu sladost i natprirodno i ùi-vototoyno radovaqe, koje se neprestano toyi iz yiste i istinskesrdayne molitve. Bogoyovek Isus govori: A koji pije od vode kojuçu mu ja dati neçe oùedneti doveka, nego voda koju çu mu dati po-staçe u qemu izvor vode koja teye u ùivot veyni (Jn.4,14). On jow[kaùe]: Ko je ùedan neka do$e meni i pije! Koji u mene veruje, kaowto Pismo reye, iz utrobe qegove poteçi çe reke vode ùive. A ovoreye o Duhu koga trebawe da prime oni koji veruju u ime Qegovo (Jn.7,37-39), po svedoyequ onoga ko mu se naslonio na prsi. I velikiPavle potvr$uje: Posla Bog Duha Sina svoga u srca vawa, koji viye:Ava, Oye (Gal.4,6).

76. Duhovna sladost ima mnogo znameqa, ali ni jedno [pogod-no] ime

Duhovna, natprirodna i ùivototoyna sladost ujedno je isuwtinsko sijaqe i svetlost, nezamisliva krasota, najveça ùe-xa, bogovi$eqe i tajanstveno oboùeqe, koje ostaje neizrecivo i


posle qegovog delimiynog izricaqa, nepoznato i posle qegovogdelimiynog poznaqa, te neshvatxivo i posle qegovog delimiy-nog razumevaqa. Sveti Dionisije govori: —Mi se molimo da u$e-mo u primrak koji je iznad svetlosti, te da kroz nevi$eqe i ne-poznaqe ugledamo i poznamo Onoga koji je iznad vi$eqa i pozna-qa, [dostigavwi] samu neugledxivost i nepoznatxivost Qegovu.Eto wta znayi ugledati i poznati Nadsuwtastvenog i nedsuw-tastveno zapevati Qemu, kroz odricaqe u Qemu svega tvarnoga”.On jow [kaùe]: —Boùanstveni primrak jeste nepristupna svet-lost u kojoj se Bog ùivima iskazuje kao nevidxiv usled bezmerneoyiglednosti i kao nepristupan usled nadsuwtastvenog blista-qa. U reyenom mraku se nalazi svako ko se udostoji da pozna i vi-di Boga. I samo nevi$eqe i nepoznavaqe pokazuju da istinskidospeva do Onoga koji je iznad gledaqa i znaqa, pri yemu se znajedino da je iznad svega yulnog i mislenog”. I sveti Vasilije [ka-ùe]: —Muqenosna blistaqa Boùanske krasote su potpuno neizre-civa i neopisiva: ni rey ne moùe da ih izrazi, ni sluh da ihprimi. Qena slava se ne moùe uporediti sa bleskom danice,ili svetlowçu meseca, ili sijaqem sunca. U pore$equ sa istin-skom svetlowçu oni su daxe negoli wto je duboka noç i najuùas-nija tama daleko od podnevne jasnoçe. Reyena krasota, nevidxi-va telesnom oyima i dostiùna jedino duwom i miwxu, oblista-la bi ponekog od svetih, ostavxajuçi neizdrùivu ranu yeùqe. Ismuçeni ovdawqim ùivotom, oni su govorili: Avaj meni! Jer seboravak moj produùi (Ps.119,5). I opet: Kad çu doçi i javiti se li-cu Boùijem (Ps.41,3). I jow: Imam ùexu umreti i sa Hristom bi-ti, wto je mnogo boxe (Fil.1,23). I opet: %edna je duwa moja za Bo-gom %ivim (Ps.41,3). I jow: Sad otpuwtaw u miru slugu svoga, Gos-pode (Lk.2,29). Ovim ùivotom su se optereçivali kao okovima oniyijih se duwa kosnula boùanstvena yeùqa, te qihovo stremxe-qe Bogu bewe nezadrùivo. Nenasitno ùeleçi da sagledavaju Bo-ùansku krasotu, oni su se molili da se zreqe produùi na yitavveyni ùivot”.

I [sveti Grigorije] Bogoslov [kaùe]: —Ispuqavaqe zapovestiprati strah [Boùiji]. Vrweqe zapovesti prati oyiwçeqe tela iizbavxeqe od oblaka koji osequje duwu, ne dajuçi joj da vidi bo-ùanstveni zrak. Oyiwçeqe dovodi do zasijaqa svetlosti, kojeopet u potpunosti udovoxava ùexu, koja je viwa od svih ùexa”.I sveti Grigorije Niski [kaùe]: —Powto staraqem za dobar ùi-vot operew neyistotu, koja se nakupila u tvom srcu, u tebi çeponovo zasijati bogolika krasota, kao wto obiyno biva i sagvoù$em. Jer, powto se na tocilu ogoli od r$e, ono poyiqe da iz-daje neko sijaqe i blesak, odbijajuçi sunyeve zrake, premda bewecrno. I naw unutrawqi yovek, koga Gospod naziva srcem, oyis-tivwi neyistotu r$e, koja se na qegovom liku obrazovala od lu-


kave mokrine, ponovo dobija prvoobrazni lik i postaje blag”.Sveti Nil [kaùe]: —Blaùen je onaj ko je dostigao nepostiùnost(Boùiju), koja je nerazluyna od molitve”. I sveti Lestviynik [ka-ùe]: — U dubini playa nalazi se uteha, i yisto srce prima ozare-qe. A ozareqe je neiskazano dejstvo Boùije, koje se saznaje nesa-znajno i vidi nevidxivo” (Sl. 7).

Stoga su trostruko blaùeni oni koji su, sliyno drevnojMariji, izabrali dobar udeo, tj. duhovni ùivot, udostojavajuçise nekog bogopodobnog nasle$a, koje je veoma blago i koje dovodido velikog i ushiçujuçeg radovaqa, usled yega se zajedno sa bo-ùanstvenim Pavlom nadahquju na uzvik: A kada se javi dobrota iyovekoxubxe Boga, Spasitexa nawega, spase nas ne za dela pravednakoja mi uyinismo, nego po svojoj milosti baqom novoga ro$eqa i ob-novxeqa Duhom Svetim, koga izli na nas obilno kroz Isusa HristaSpasitexa nawega, da bismo, opravdani Qegovom blagodaçu, posta-li naslednici ùivota veynoga kao wto se nadamo (Tit.3,4-7). I jow:A Bog je onaj koji nas utvr$uje s vama u Hristu, i koji nas pomaza,koji nas i zapeyati, i dade zalog Duha u srca nawa (2.Kor.1,21-22). Iopet: A ovo blago imamo u zemxanim sudovima, da preizobixe silebude od Boga, a ne od nas (2.Kor.4,7). Eto kako nas izvewtavaju bogo-prosveçeni muùevi. Neka bismo i i mi qihovim bogoubedxivimmolitvama Gospodu bar delimiyno poùiveli sliyno qima, pomilosti i blagodati Boùijoj.

77. Oni koji ùele da doliyno tihuju po neophodnosti trebada imaju krotko srce

Ti, yedo, sada, pre svega drugog, ili zajedno sa svim dru-gim, treba da znaw da onaj ko ùeli da nauyi da ga$a luk nateùesa odre$enim cixem. I onaj ko ùeli da se nauyi da tihuje nekakao svoj cix ima svagdawqu krotost srca. Sveti Isidor govori:—Nije dovoxno jedino se podvizavati za vrline. Neophodno je upodvigu drùati izvesnu meru (ili srazmernost, kroz usaglawa-vaqe razliyitih podviga). Na primer, moùda çemo, prohodeçipodvig krotosti, napraviti presek putem nekog uznemirujuçegkretaqa, wto bi znayilo da ùelimo da se spasemo, ali da ne ùe-limo da yinimo ono wto je za spaseqe neophodno”. Me$utim, jowpre svetoga je boùanstveni David rekao: Uputiçe krotke na sudu,nauyiçe krotke putevima svojim (Ps.24,9). I Sirah [kaùe]: Krotki-ma se otkrivaju tajne (Sir.3,19). I najsla$i Isus [je rekao]: Nauyitese od mene; jer sam ja krotak i smiren srcem, i naçi çete pokoj du-wama svojim (Mt.11,29). I jow [je reyeno]: Na koga çu pogledati akone na krotkoga i çutxivoga i na onoga ko trepti od reyi mojih (Is.66,2). I jow [je reyeno]: Blaùeni krotki, jer çe naslediti zemxu(Mt.5,5), tj. srce koje blagodaçu Boùijom donosi plod po trideset,po wezdeset ili po sto, saobrazno yinu poyetnika, naprednih i


savrwenih, koji se niyim ne smuçuju i nikoga ne smuçuju, izuzevukoliko se radi o [pitaqima] blagoyawça.

78. Kako napredovati u krotosti. O tri sile duwe: sryanoj,ùelatexnoj i slovesnoj

U bezgnevxu i krotosti çew lako napredovati ukoliko sveotklaqaw od sebe, ukoliko duwu podstiyew na xubav, ukolikoçutiw, umereno se hraniw i svagda moliw, kao wto kaùu oci:—Sryani deo duwe obuzdavaj xubavxu, ùelatexni isuwuj uzdrùa-qem, a slovesni okrili molitvom, te se svetlost uma nikada ne-çe pomrayiti u tebi”. Jow [je reyeno]: —Uzda gneva jeste blagovre-meno çutaqe, uzda ùexama jeste umerena ishrana, a uzda nezadr-ùivosti pomisli jeste jednoslovna molitva”. Jow [je reyeno]: —Trivrline svagda pruùaju svetlost umu: ni u kome ne videti zlona-mernost, sve wto dolazi trpeti bez smuçeqa i blagodariti zlo-tvorima. One ra$aju druge tri, jow veçe vrline: xubav, krotost imir”. Jow [je reyeno]: —Postoje tri osnovna naravstvena staqa kodmonaha: ni u yemu ne grewiti na delu, ne dozvoxavati duwi dase zadrùava na strasnim pomislima i bestrasno gledati u umuna lica ùena i uvredxivaca”.

79. U sluyaju pada treba se brzo kajati, yime se yovek ukrep-xuje protiv buduçih iskuweqa

Ukoliko se smutiw, ili yak sapletew, ili pogrewiw, uda-xujuçi se od doliynoga, odmah treba da ispraviw stvar. Ukolikote je drugi oùalostio, ili si ti drugoga oùalostio, brzo se iz-miri. Sam se, pak, kaj u duwi, playi i prolivaj suze, samoga sebeu svemu osu$ujuçi. Na reyeni nayin çew sebe ukrepiti za buduç-nost, pazeçi se potom razumno. I Gospod Isus uyi, govoreçi: Ako,dakle, prinesew dar svoj ùrtveniku, i onde se setiw da brat tvojima newto protiv tebe, ostavi onde dar svoj pred ùrtvenikom, iidi te se najpre pomiri sa bratom svojim, pa onda do$i i prinesidar svoj (Mt.5,23-24). I apostol [kaùe]: Svaka goryina i gnev i xutinai vika i hula sa svakom zlobom, neka su daleko od vas. A budite me$usobom blagi, milostivi, prawtajuçi jedan drugome, kao wto je iBog u Hristu oprostio vama (Ef.4,31-32). I jow [je reyeno]: Gnevite seali ne grewite; sunce da ne za$e u gnevu vawem (Ef.4,26). I jow [je re-yeno]: Ne yinite osvetu za sebe, xubxeni, nego podajte mesto gne-vu… (Rim.12,21) Ne daj da te zlo pobedi, nego pobedi zlo dobrim(Rim.12,19; 21). Eto kako se govori o me$usobnom izmirequ.

80. O pokliznuçu i o pokajaquO pokliznuçu sveti Isaak govori: —Nemojmo ùaliti kad u

neyemu posrnemo, veç ukoliko se zadrùavamo [u padu]. Pokliznu-çe se yesto dewava i savrwenima, dok je zadrùavaqe potpunoumrtvxeqe. %alost koju oseçamo prilikom svojih posrnuça bla-godatno nam se prihvata umesto yistog delaqa. Onaj ko yesto po-srçe nadajuçi se pokajaqu, u stvari prepredeno koraya pred Bo-


gom. On iznenada umire i ne nalazi oyekivano vreme koje bi is-punio vrlinskim delima” (Sl. 90). On jow [kaùe]: —U svakom tre-nutku trebalo bi da znamo da nam je tokom dvadeset yetiri yasadnevno neophodno pokajaqe. Kao wto smo doznali iz stvarnogsvojstva stvari, znayeqe reyi pokajaqe jeste sledeçe: neoslabnaprozba da nam se oprosti pre$awqe, koja Bogu pristupa sa mo-litvom preispuqenom skruwenowçu, te yovekova molba da budesayuvan u buduçnosti” (Sl. 47). On jow [kaùe]: —Kao blagodat nablagodat xudima je nakon krwteqa dato pokajaqe. Ono je drugoro$eqe od Boga. Dar yiji smo zalog primili verom u stvari pri-mamo pokajaqem. Pokajaqe su vrata milosti, koja se otvarajuonima wto ih uporno traùe: qima ulazimo u milost Boùiju. Ine postoji drugi ulazak kojim bismo obreli milost. Po reyimaSvetog Pisma : Jer svi sagrewiwe… A opravdavaju se darom, blago-daçu Qegovom (Rim.3,23-24). Pokajaqe je druga blagodat i ra$a se usrcu usled vere i straha [Boùijeg]. Strah je oyinski ùezal kojinas upravxa sve dok ne dostignemo duhovni raj dobara. Kada gadostignemo, on nas napuwta i vraça se nazad. Raj je xubav Boùi-ja u kojoj je nasla$ivaqe svim blaùenstvima” (Sl. 83). On jow [ka-ùe]: —Veliko se more ne moùe preploviti bez barke i la$e. Tako-$e niko bez straha [Boùijeg] ne moùe da dostigne xubav. Smradnomore koje nas deli od duhovnog raja moùe se preçi jedino na la$ipokajaqa, na kojoj je veslay strah. Ukoliko reyeni veslay neupravxa la$om pokajaqa, na kojoj po smradnom moru ovoga svetaodlazimo Bogu, mi çemo se utopiti u qemu” (Sl. 83).

81. O pokajaqu, strahu, xubavi, playu, suzama i samoukoreva-qu

(Nastavak slova svetog Isaaka) —Pokajaqe je la$a, a strahqegov kormilar, dok je xubav - boùanstveno pristaniwte. Stoganas strah uvodi u la$u pokajaqa, kojom plovimo po smradnom mo-ru ùivota, upuçujuçi nas ka boùanstvenom pristaniwtu, koje jexubav. U reyenu luku dospevaju svi koji se trude i koji su obreme-qeni pokajaqem. A kada dostignemo xubav, mi smo dostigli Bo-ga, te je naw put okonyan. Mi smo dowli na ostrvo tamowqegmira, na kome su Otac, i Sin i Sveti Duh” (Sl. 83).

O ùalosti po Bogu Spasitex govori: Blaùeni koji playu,jer çe se utewiti (Mt.5,4). O suzama jow piwe prepodobni Isaak:—Suze u vreme molitve jesu znak Boùije milosti koje se duwaudostojila u svom pokajaqu, znak da je molitva prihvaçena i daje qima kroyila na poxe yistote. Ukoliko xudi ne udaxe pomis-li o prolaznom i ne odbace uzdaqe u svet, ukoliko se u qima nerodi prezir prema svetu i ne poynu da pripremaju vaxanu po-putninu za svoj ishod, ukoliko im se u duwi ne poynu javxati po-misli o onome wto çe biti onamo, oyi neçe moçi da prolivaju


suze. Jer, suze su plod yistog i neizvewtayenog razmiwxaqa, temnogih yistih i postojano prisutnih pomisli i seçaqa na new-to istanyano [duhovno], koje se odvija u umu i koje srce dovodi ustaqe tuge. Upravo od reyenoga se suze umnoùavaju i ponajviwepojayavaju” (Sl. 30). I Lestviynik [kaùe]: —Vatra proùdire slamu,a yista suza sagoreva svaku prxavwtinu, vidxivu i nevidxivu”(Sl. 7). On jow [kaùe]: —Postarajmo se da dobijemo yiste i neobma-qive suze, koje se ra$aju u razmiwxaqu o nawem odvajaqu od te-la, buduçi da u qima nema ni kra$e, ni oholosti. Naprotiv, onedovode do oyiwçeqa i napretka u xubavi prema Bogu, do okajaqagrehova i oslobo$eqa od strasti” (Sl. 7). On jow [kaùe]: — Ne verujsuzama pre nego wto se potpuno oyistiw, jer ne treba imati po-vereqa u vino koje se sipa u yawu neposredno iz kace u kojoj sepravilo” (Sl. 7). On jow [kaùe]: —Suze straha same u sebi sadrùetrepet i paùqu, dok suze xubavi pre savrwene xubavi kod ne-kih, izgleda, lako nestaju, ukoliko samo onaj veliki ogaq, koga seuvek treba seçati, ne zapali srce u yasu kad treba delati. I yud-no je da ono wto maqe vredi ispadne yvrwçe u svoje vreme” (Sl.7).

Sveti Antonije govori o samoukorevaqu: —Za yoveka je ve-liki podvig da se pred Bogom kaje za grehe svoje i da do posled-qeg daha oyekuje iskuweqa”. Na pitaqe: —Wta je naroyito na-wao na [monawkom] putu”, jedan drugi sveti otac je odgovorio: —Sa-mog sebe ukorevati u svemu”. I onaj ko je postavio pitaqe ga po-hvali, rekavwi: —Zaista nema drugog puta”. I ava Pimen je re-kao: —Uz steqaqe su sve vrline dowle na svet. Me$utim, uzmijednu vrlinu i yovek çe tewko opstati”. Pitali su ga: —Koju vr-linu”. On je rekao: —Svagdawqe samoukorevaqe”. On jow [kaùe]:—Onaj ko ukoreva sebe uopwte se neçe smutiti ukoliko na qeganai$e gubitak, bewyawçe ili skorb, buduçi da se unapred smat-ra dostojnim svega reyenoga”.

82. O paùqi. Na svom putu [yovek] treba da se drùi sa mud-rom opreznowçu

Boùanstveni Pavle piwe o paùqi i paùxivoj yvrstini:Dakle, pazite dobro kako ùivite, ne kao nemudri, nego kao mudri,koristeçi vreme, jer su dani zli (Ef.5,15-16). I sveti Isaak [kaùe]:—O yudesna mudrosti, koja sve izdaleka predvi$aw. Blaùen jeonaj ko te je stekao, oslobodivwi se od nemara mladosti. Dobroyini onaj ko za nisku cenu ili za malu stvar kupuje lek od veli-kih strasti. Mudroxubxe znayi biti bodar i paùxiv i u malim,i u najmaqim stvarima. On sebi priprema veliko spokojstvo. Onne spava kako mu se ne bi desilo newto nepoùexno. On blago-vremeno odseca povode za neùexeno, te u malim stvarima podno-


si malu ùalost, kako bi otklonio veliku. Zbog yega mudri govo-ri: Budi trezvouman i pazi na svoj ùivot. San je, naime, srodanistinskoj smrti, buduçi qena slika. A bogonosni Vasilije govo-ri: »Nemoj verovati da çe yovek koji je nemaran u malom, u veli-kom biti marxiv«” (Sl. 75).

83. Tihovatex treba da se podvizava za sve reyeno, naroyitoda je tih i krotak, na svaki nayin se starajuçi da priziva GospodaIsusa Hrista u srcu

Stoga o svemu reyenome treba da imaw marxivo staraqe,naroyito da budew tih i krotak, te da sa yistom savewçu u dubi-ni srca prizivaw Gospoda Isusa Hrista, kao wto smo rekli.Pruùajuçi se putem napred na reyeni nayin, tvoju duwu çeuspokojavati boùanstvena blagodat. Sveti Lestviynik govori:—Nijedan yovek koji je podloùan gnevu i gordosti, licemerstvu izlopamçequ, ne treba da se usudi da vidi ni traga od tihovaqa,jer ga ne yeka niwta drugo do silazak s uma. Onaj ko je yist od re-yenih strasti, sam çe poznati wta je korisno. No, mislim da nion reyeno ne moùe dostiçi sam po sebi” (Sl. 27). I ne samo da çeblagodat uspokojavati tvoju duwu. Ona çe te wtaviwe uspokoji-ti od svega wto te je ranije smuçivalo i optereçivalo, tj. od de-mona i od strasti. Oni çe i daxe dosa$ivati, ali bez posledica.Jer, duwa viwe ne prelazi na qihovu stranu i ne ùeli qihoveslasti.

84. O dobrom i oduwevxenom bogoxubxu i o Boùanskoj kra-soti

Sva qegova yeùqa, sva qegova srdayna i oduwevxena xu-bav, svecelo qegovo raspoloùeqe usmereno je ka natprirodnojBoùanskoj lepoti, koju oci nazivaju vrhovnim predmetom ùexe.

Sveti Vasilije govori: —Ukoliko blagoyastiva xubav (tj.xubav prema Bogu) obuzme duwu, svaki vid borbe joj postaje do-stojan podsmeha. Qu sve muke za ùexenoga Gospoda viwe nasla-$uju, negoli raqavaju”. On jow [kaùe]: —Wta je divnije Boùanskeod krasote? Koja pomisao je radosnija od misli na Boùansko bla-goxepije? Moùe li se po jayini i nenasitosti ùexa koju Bogunedruje u duwu koja je oyiwçena od svakoga zla i koja iskreno iiz dubine uzvikuje: Raqena sam xubavxu, porediti sa iyim dru-gim”.

85. O borbi, vaspitnom popuwtequ i napuwtaqu zbog odboj-nosti

Me$utim, radi vaspitnog popuwteqa, borbi se podvrgavai sliyan, premda ne i radi napuwtenosti zbog odbojnosti. Radiyega, zapravo? Stoga da se ne bi uzneo qegov um usled dobra kojeje stekao. Naprotiv, boreçi se i kroz borbu se uyeçi, on se uvekdrùi smireqa, koje jedino za svagda moùe ne samo da pobe$uje


gordost onih koji ga napadaju, veç i da se udostojava i veçih da-rova, napredujuçi po meri xudske prirode. I bez obzira wto jeneizbeùnim uzama i teretom tela vezan i zadrùavan, on napre-duje ka savrwenstvu u Hristu i bestrawçu. Sveti Dijadoh govo-ri: —Sam Gospod govori da je satana pao sa neba (Lk.10,18), kako(kao unakaùen) ne bi gledao obitavaliwta svetih an$ela. Kad,pak, ne bewe dostojan opwteqa sa dobrim slugama Boùijim, kakoçe moçi da zajedno sa Bogom obitava u umu yoveyijem? Moùda çeneko reçi da reyeno biva po popuwtequ. Me$utim, reyenim seniwta ne dokazuje. Jer, vaspitno popuwteqe nikako ne liwavaduwu Boùanske svetlosti: blagodat samo, kako sam veç govorio,skriva od uma svoje prisustvo da bi se duwa zbog $avolske goryi-ne, tj. qegovih dejstava pokrenula da sa svim strahom i velikimsmireqem potraùi pomoç od Boga. Sliyno i mati svoje dete, ko-je se lowe ponawa (ne ùeleçi da se potyini potrebi hraqeqamlekom), na kratko vreme ispuwta iz svoga zagrxaja. Uplawivwise neobiynih nepoznatih xudi koji ga okruùuju, ono u velikomstrahu i sa suzama ponovo hrli u majyin zagrxaj. Naprotiv, od-vraçaqe Boùije duwu (koja ne ùeli da ga ima u sebi) prepuwtademonima u ropstvo. Me$utim, mi verujemo da nismo nedonow-yad, nego istinska yeda Boùije blagodati, koja se hrane retkimpopuwteqima (iskuweqa) i yestim utehama. [Mi verujemo] da çe-mo pod dejstvom qene dobrote dospeti u yoveka savrwena, u merurasta punote Hristove (Ef.4,13)” (Pogl. 86). On zatim nastavxa:—Vaspitno popuwteqe najpre poga$a duwu velikom tugom, oseça-jem poniùeqa i izvesnom merom bezna$a, kako bi se u qoj uguwi-la tawtina i ùexa da sobom zadivxuje, i kako bi se privela do-liynom smirequ. Me$utim, odmah potom ono u srcu izazivaumilni strah Boùiji i ispovest sa suzama, te veliku ùexu zadobrim çutaqem. Me$utim, napuwtaqe, koje se dewava zbog Bo-ùijeg odvraçaqa [odbojnosti], duwu prepuwta samoj sebi, usled ye-ga se ispuquje oyajaqem i neverjem, nadmenowçu i gnevom. Po-znajuçi i jedno i drugo, tj. popuwteqe i napuwtaqe, mi treba dapristupamo Bogu saglasno sa svojstvima svakog od qih: u prvomsluyaju treba Bogu da prinosimo blagodarnost i obeçaqa, s obzi-rom da neobuzdanost nawe naravi milostivo kaùqava liwava-qem utehe sa namerom da nas oyinski nauyi da razlikujemo dobrood loweg, a u drugom - neprestano ispovedaqe grehova, neprekid-ne suze i veliko usamxivaqe, kako bismo, svojim trudom umolilii umilostivili Boga da pogleda, kao ranije, na srca nawa. Uos-talom, treba znati da se u sluyaju vaspitnog popuwteqa blago-dat skriva u duwi, na neuhvatxiv nayin joj pomaùuçi u qenojborbi protiv satane prsa u prsa, usled yega qenim neprijatexi-ma izgleda da je pobeda nad qima delo qe same” (Pogl. 87). I sve-ti Isaak [kaùe]: —Yovek jedino snagom ispitivaqa koje je podneo


moùe da se umudri u duhovnim borbama, da pozna svog Promisli-texa, da oseti svog Boga i da se tajno utvrdi u veri u Qega. Yimprimeti da je u yovekovoj pomisli poyelo da se pojavxuje nekopreuznoweqe i da stiye visoko miwxeqe o sebi, blagodat odmahpopuwta da se protiv qega pojayaju i osnaùe iskuweqa sve dokne pozna svoju nemoç, dok ne pritekne Bogu i dok se sa smireqemne priveùe za Qega. Reyenim on dolazi u meru yoveka savrwe-nog verom i uzdaqem u Sina Boùijeg i uznosi se do xubavi, budu-çi da se yudesna xubav Boùija prema yoveku poznaje u okolnos-tima koje ruwe qegovu nadu. Jer, spasavajuçi ga, Bog pokazujesvoju silu. Yovek, naime, nikada ne upoznaje silu Boùiju u spo-kojstvu i slobodi. I Bog nigde potpuno oyigledno ne otkrivasvoju delotvornost kao u predelu tihovaqa i u pustiqi, na mes-tima liwenom druùeqa i meteùa, koji se dewavaju me$u onimakoji ùive me$u xudima” (Sl. 49).

86. O bestrawçu. Wta je xudsko bestrawçeUz reyeno treba jow dodati slovo o bestrawçu i savrwen-

stvu, a potom okonyati naw spis. O bestrawçu sveti Vasilijegovori: —Onaj ko je postao xubitex Boga i poùeleo da, makar ne-znatno, postane sudeonik Qegovog bestrawça, duhovne svetosti,tihosti, neuznemirenosti i krotosti, te da okusi vesexe i rado-vaqe koje od qih dolazi, stara se da svoje pomisli odvede dalekood svake vewtastvene strasti koja moùe da smuti duwu, te da ne-pomuçenim okom gleda Boùanske stvari, nenasitno se nasla$uju-çi tamowqom svetlowçu. Utvrdivwi duwu u sliynoj navici iustrojstvu i postavwi svoj Bogu po moguçem upodobxequ Qemu,on postaje mio i poùexan Bogu, s obzirom da je hrabro podneo ve-liki i naporan podvig. On je, naime, uzmogao da usred svoje po-mewanosti sa vewtastvom yisto besedi sa Bogom, odvojivwi seod svakog mewaqa miwxu sa telesnim strastima”.

O xudskom bestrawçu sveti Isaak piwe: —Bestrawçe se nesastoji u odsustvu oseçaja strasti, nego u odbijaqu da ih primi-mo. Usled mnogih i raznolikih, javnih i skrivenih vrlina, kojesu sveti zadobili, strasti u qima iznemogavaju i nije im lakoda ustanu protiv [qihove] duwe. Misao viwe nema potrebu da ne-prestano bude paùxiva u odnosu na qih. Pomisao je u svako vre-me ispuqena izuyavaqem i ispitivaqem prevashodnih umozre-qa, koja se svesno pokreçu u umu. Yim poynu da se pokreçu stras-ti, misao se zbog qihove blizine odmah laça neyeg gorqeg, kojedolazi u um. Stoga strasti, kako bi rekao sveti Marko, u qemuostaju besposlene. Um koji izvrwava vrlinska dela i koji se pri-bliùio znaqu, po blagodati Boùijoj slabo oseça ono wto izlaziiz r$avog i nerazumnog dela duwe. Naime, qega znaqe uznosi navisinu i otu$uje ga od svega wto postoji na svetu. Usled neporoy-nosti svetih i istanyanosti, pokretxivosti i owtrine qihovog


uma, a tako$e zbog qihovog podviga, qihov um se oyiwçuje i bivaprosveçen, wto prati isuwenost qihovih tela. Kod svetih on jeneporoyan, tanan, lagan i owtar. Usled podviga, on se oyiwçujei postaje svetlovidan, buduçi da im se telo isuwilo od delaqatihovaqa i dugog prebivaqa u qemu. Stoga se oni lako i brzo da-ju na svako umozreqe, koje ih, prebivajuçi u qima, rukovodi kaudubxivaqu u sagledavano sa ushiçeqem. Oni obiyno izobilujuumozreqima i qihovoj misli nikad ne nedostaju predmeti vi-weg razumevaqa. Stoga oni nikada nisu bez onoga wto u qimastvara plod Duha. Dugotrajnom navikom iz qihovog srca se bri-wu uspomene kojima se u duwi pobu$uju strasti, te se oslabxujesila $avolske vlasti. Jer, ukoliko se ne zdruùi sa strastima po-miwxaqem na qih, duwa je zauzeta drugom brigom. Stoga silastrasti nije u staqu da u svojim kanëama zadrùi qena duhovnayula” (Sl. 48).

I blaùeni Dijadoh [kaùe]: —Bestrawçe nije staqe u komenas ne napadaju demoni. Jer, inaye bi, po apostolu, trebalo iziçiiz ovoga sveta (1.Kor. 5,10). Bestrawçe znayi da ostajemo mirni ikada nas oni napadaju. Oni koji su obuyeni u oklope mogu da sepodvrgavaju strexaqu protivnika, da yuju zvuk strela koje lete iyak da vide same strele koje su na qih odapete, pa ipak da ostanuneraqivi usled tvrdoçe svoje ratniyke odeçe. Ogra$eni gvoù-$em, oni nisu podvrgnuti ranama za vreme borbe. Mi se, pak, po-sredstvom yiqeqa dobrih dela oblayimo u oklop svete svetlostii u wlem spaseqa, te razgonimo mrayne demonske redove. Jer,yistotu ne donosi samo prestanak yiqeqa zla, nego jow viwe ve-lika revnost za dobro, koja na kraju potpuno iskorequje zlo”(Pogl. 98).

Sveti Maksim ukazuje na yetiri vida bestrawça, govore-çi: —Prvo bestrawçe onemoguçuje da se telesno kretaqe ka grehuostvari na delu. Drugo bestrawçe potpuno odbacuje strasne du-wevne pomisli, usled yega vene kretaqe strasti, nemajuçistrasne pomisli koje ga inaye raspaxuju na delaqe. Treçe be-strawçe je potpuna nepokretnost strasne pohote (koja obiynojow ima mesto u drugom bestrawçu), buduçi da su pomisli yiste.Yetvrto bestrawçe je savrweno napuwtaqe strasnih mawtaqa umislima (koja jow postoje u treçem bestrawçu), te nema strasnihizgleda koje bi ona pobu$ivala”. On jow [kaùe]: —Bestrawçe jestemirno staqe duwe, usled yega je tewko pokretna na zlo”.

87. O bestrawçu i savrwenstvuI sveti Jefrem govori o bestrawçu i savrwenstvu: —Nena-

sitno se pruùajuçi prema vrhovnom ùexenom dobru, bestrasnipokazuju da je savrwenstvo nezavrweno ili nesavrweno, buduçida ni veyna blaga nemaju kraja. Sudeçi po meri sile yovekove,ono je nezavrweno i nesavrweno, s obzirom da svagda samo sebe


prevazilazi svakodnevnim dodavaqem, neprestano se uzviwava-juçi usho$eqima ka Bogu”. Sliyno o savrwenstvu govori i svetiNil: —Treba imati u vidu dva savrwenstva: privremeno i veyno,o kome piwe apostol: A kada do$e savrweno, onda çe prestatiwto je delimiyno (1.Kor.13,10). Reyi: A kada do$e savrweno, pokazu-ju da ovde ne moùemo primiti boùanstveno savrwenstvo”. Onjow [kaùe]: —Sveti Pavle poznaje dva savrwenstva, smatrajuçi daje yovek i savrwen i nesavrwen. U odnosu na sadawqi ùivot, onga naziva savrwenim, a u odnosu na istinsko savrwenstvo, kojemu je svojstveno - nesavrwenim. Stoga on kaùe: Ne kao da to veçpostigoh ili se veç usavrwih, nego stremim ne bih li to dostigao,da bi newto kasnije dodao: Savrweni, ovako da mislimo (Fil.3,12;15)”.

88. O strasnosti, sladostrawçu, pristrawçu i bestrawçuSveti Ilija Ekdik govori: —Zlo ili grehovno vewtastvo

tela jeste strasnost, duwe - sladostrawçe, a uma - pristrawçe.One se izobliyavaju i javxaju dodirom i drugim yulima. Ono wtoim je suprotno, projavxuje se suprotnim”. On jow [kaùe]: —Slado-strasni je blizu strasnoga, a pristrasni - sladostrasnoga. Dalekood qih je bestrasni”.

89. Ko je strastan, sladostrastan, pristrasan i bestrasan i oqihovom leyequ

Prepodobni [Ilija] jow kaùe: —Strastan je onaj kod koga jeprivlaynost ka grehu jaya od pomisli, premda jow ne grewi spo-xa. Sladostrastan je onaj kod koga je grehovno dejstvo slabije odpomisli, premda se veç strasno qime nasla$uje unutra. Pristra-san je onaj ko je slobodno, ili pre porobxujuçe privezan i za jed-no i za drugo. Bestrasan je onaj kome su sliyni [grehovni] pokretii staqa nepoznati”. On jasno ukazuje i na nayine qihovog leye-qa, govoreçi: —Strasnost se iz duwe izgoni postom i molitvom,sladostrawçe - bdeqem i çutaqem, a pristrasnost - tihovaqem ipaùqom. Bestrawçe se, pak, stiye seçaqem na Boga”.

90. O veri, nadi i xubaviVera, nada i xubav, tj. trostruki bogotkani konopac, jeste

poyetak, sredina i kraj, horovo$a i poglavar svih blaga ili na-ravstvenih dobara, a naroyito xubav, usled yega se Bog i nazuvaxubavxu (1.Jn.4,8). Stoga bi bilo nepravedno da qima ne dopuni-mo ono wto jow nedostaje u nawem delu. Sveti Isaak [kaùe]:—Upotpuqeqe plodivima Svetoga Duha dewava se kad se [yovek]udostoji savrwene xubavi” (Sl. 21). I Lestviynik piwe: —A sad,posle svega wto je reyeno, ostaje troje, sveza koja sve povezuje idrùi: vera, nada, xubav. A najveça je xubav (1.Kor.13,13), jer se qo-


me imenuje Bog (up. 1.Jn.4,16). Po mome miwxequ, vera je zrak, na-da svetlost, a xubav krug sunyev. A sve yine jedan blesak i jedansjaj. Vera sve moùe da uyini, sve da tvori. Nadu milost Boùijaogra$uje i yini je nepostidnom. A xubav nikad ne pada, ne zaos-taje i ne da mira onome koji je zanet qenim blaùenim oduwev-xeqem” (Sl.30). On jow [kaùe]: —Istina xubavi poznata je an$eli-ma, pa i qima - po dejstvu ozareqa. Bog je xubav (1.Jn.4,16). A ko ho-çe reyima da objasni wta je Bog, yini wto i slepac koji bi seona obalu okeana i hteo da izmeri koliko je peska na qegovomdnu. Po svojoj kakvoti, xubav je upodobxeqe Bogu, u meri koja jedostupna smrtnicima. Po svome dejstvu, ona je opijenost duwe.Po svojoj osobenosti, ona je izvor vere, bezdan dugotrpexivosti,more smireqa. Xubav je, u pravom smislu reyi, napuwtaqe bilokakve neprijatne misli u odnosu na drugog yoveka. Jer, xubav nemisli o zlu (1.Kor.13,5). Xubav, bestrawçe i bogousinovxeqe raz-likuju se izme$u sebe samo i jedino po nazivu. Svetlost, ogaq iplamen se stiyu u jednom dejstvu. Sliyno treba zamiwxati i oqima” (Sl.30).

I sveti Dijadoh [kaùe]: —Duhovnom sagledavaqu, braço,treba da prethode vera, nada i xubav, a iznad svega xubav. Jer,one (vera i nada) nas uye da prezremo vidxiva dobra, a xubav sa-mu duwu kroz vrline sjediquje sa Bogom, umnim yulom dostiùu-çi Nevidxivoga” (Pogl. 1). On jow [kaùe]: —Xubav u duwi moùe dabude prirodna. Me$utim, postoji i xubav koju izliva Sveti Duh.Ukoliko zaùelimo, prva stupa u odgovarajuçe kretaqe i nawomvoxom. Stoga qu lako rasipaju zli duhovi, ukoliko prestanemoda napregnutim usixem podrùavamo svoje proizvoxeqe. Drugo[oseçaqe], pak, razgoreva duwu xubavxu prema Bogu, pri yemu sesvi qeni delovi prilepxuju za neizrecivu sladost Boùanstvenezaxubxenosti u nekoj neizmernoj jednostavnosti raspoloùeqa.Jer, um kao da je trudan duhovnim (blagodatnim) dejstvom i izli-va iz sebe neki obilni potok xubavi i radovaqa” (Pogl. 34).

I sveti Isaak [kaùe]: —Xubav podsticana neyim spoxaw-qim nalik je na malu svetixku (koja se napaja jelejem, koji i odr-ùava qenu svetlost), ili na potok (koji se navodqava kiwom ikoji presuwuje yim nestane kiwe koja ga sayiqava). Me$utim,xubav yiji je uzroynik Bog, nalikuje vrelu wto izbija iz zemxe:voda iz qega nikada ne presuwuje. Jer, Bog je sam izvor xubavi, iqena neoskudna hrana” (Sl. 30). Na pitaqe: —U yemu se sastojikraj plodova Duha”, on odgovara: —U sticaqu savrwene xubavi”.A na potoqe pitaqe: —Kako znati da je se yovek udostojio”, onopet odgovara: —Ukoliko se u qegovom umu probudi seçaqe na Bo-ga, i qegovo srce çe brzo biti pobu$eno na xubav prema Bogu, teçe se iz qegovih oyiju obilno izlivati suze. Jer, za xubav jeuobiyajeno da kroz seçaqe na xubxene izaziva suze. Onaj ko pre-


biva u xubavi Boùijoj nikada se ne liwava suza, buduçi da munikada ne ponestaje ono wto ga vuye na seçaqe na Boga. Stoga oni u snu besedi sa Bogom. Xubav obiyno proizvodi newto sliyno.Ona je savrwenstvo xudi u sadawqem ùivotu” (Sl. 21). On jow[kaùe]: —Xubav prema Bogu je po svojoj prirodi plamena. Naiwav-wi na nekoga prekomerno, ona mu duwu yini ushiçenom. Stogasrce onoga ko ju je osetio ne moùe da je obuhvati i podnese.Ipak, srazmerno osobini xubavi koja je na qega naiwla, na qe-mu se vidi neobiyna promena. Yulna obeleùja reyene xubavi je-su sledeça: yovekovo lice postaje ogqeno i radosno, a telo mu sezagreva. Od qega se udaxuju strah i stid, te kao da postaje ushi-çen. Sila koja um sabira u jedno beùi od qega, te kao da postajezanesen. On strawnu smrt smatra radowçu, a zreqe qegovog umane dopuwta nikakvo presecaqe u razmiwxaqu o nebeskom. I uodsustvu, kada nikoga nema, on razgovara kao sa prisutnima. Qe-govo znaqe i vi$eqe prevazilaze prirodno poznaqe, te yulimane oseça svoj pokret, kojim se kreçe me$u stvarima. Jer, premdaponewto i yini, on uopwte ne oseça wta yini, buduçi da qegovum lebdi u zrequ, a qegova misao kao da stalno besedi sa nekimdrugim. Reyenom duhovnom opijenowçu opijali su se nekadaapostoli i muyenici: jedni su obiwli yitav svet, trudeçi se ipodnoseçi poniùeqa, a drugi su iz svojih poseyenih udova izli-vali krv kao vodu. U surovim stradaqima oni nisu klonuli du-hom, nego su sve odvaùno podnosili. Iako behu mudri, smatrahuih bezumnima. Drugi su lutali po pustiqama, po gorama, po pe-çinama i po jamama zemaxskim, u najveçim neprilikama ostaju-çi najpribraniji. Neka nas Bog udostoji da dostignemo sliynobezumxe” (Sl. 73).

91. O Svetom Priyewçu. Kolika nam dobra donosi yestopriyewçivaqe sa yistom savewçu

Yesto priyewçivaqe Svetim, Preyistim, Besmrtnim i%ivotvornim Tajnama, tj. samim Yasnim Telom i Krvxu Gospodai Boga i Spasitexa nawega Isusa Hrista sa yistim srcem i ras-poloùeqem (prema silama yoveka) u najveçoj meri pomaùe i do-prinosi oyiwçequ duwe, prosveçequ uma i osveçequ tela, qi-hovoj boùanstvenoj promeni, odbijaqu strasti i demona, te nat-prirodnom sjediqequ sa Bogom i boùanstvenom spajaqu i saùi-maqu. Stoga çemo i o reyenome naroyito pogovoriti i potom za-kxuyiti naw spis.

Priyewçivaqe Svetim Hristovim Tajnama je krajqe ne-ophodno, wto ne istiyu samo oci, nego i sam %ivot i sama Isti-na najjasnijim reyima: Ja sam hleb ùivota… Ovo je hleb koji si-lazi s neba: da koji od qega jede ne umre. Ja sam hleb ùivi koji si$es neba; ako ko jede od ovoga hleba ùiveçe vavek; i hleb koji çu ja da-ti telo je moje, koje çu ja dati za ùivot sveta (Jn.6,48; 51-52). On


jow [kaùe]: Ako ne jedete telo Sina Yoveyijega i ne pijete krvi Qe-gove, nemate ùivota u sebi. Koji jede moje telo i pije moju krv imaùivot veyni… Jer telo moje istinsko je jelo, a krv je moja istin-sko piçe. Koji jede moje telo i pije moju krv u meni prebiva i ja u qe-mu. Kao wto mene posla ùivi Otac, i kao wto ja ùivim zbog Oca,i onaj koji jede mene i on çe ùiveti zbog mene. Ovo je hleb koji si$es neba… koji jede hleb ovaj ùiveçe vavek (Jn.6,53-58). I sveti Pavlegovori: Jer ja primih od Gospoda wto vam i predadoh, da GospodIsus one noçi kad bewe predan, uze hleb, i zahvalivwi prelomi i re-ye: Uzmite, jedite, ovo je telo moje, koje se za vas lomi; ovo yiniteu moj spomen. Isto tako i yawu, po veyeri, govoreçi: Ova je yawaNovi zavet u mojoj krvi; ovo yinite, kad god pijete, u moj spomen.Jer kad god jedete ovaj hleb i yawu ovu pijete, smrt Gospodqu objav-xujete, dokle ne do$e. Tako koji jede ovaj hleb ili pije yawu Gospod-qu nedostojno, biçe kriv telu i krvi Gospodqoj. Ali yovek neka is-pituje sebe, i tako od hleba neka jede i od yawe neka pije. Jer kojinedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujuçi tela Gos-podqega. Zato su me$u vama mnogi slabi i bolesni, i dosta ih umi-re. Jer da smo sami sebe ispitivali, ne bismo bili osu$eni. A kadnam sudi Gospod, kara nas, da ne budemo osu$eni sa svetom (1.Kor.11,23-32).

92. Neophodno je poznavati yudo Svetih Tajni, tj. wta su, ra-di yega su date i kakva dobrobit od qih dolazi

Sveti Zlatoust piwe: —Neophodno je znati yudo Tajni, tj. uyemu se sastoji, radi yega je dato i kakva je dobrobit od qega. Re-yeno je: Jedno telo… jer smo udovi tela Qegova, od mesa Qegova, iod kostiju Qegovih (Ef.4,4; Ef.5,30). Neka posveçeni obrate paùquna navedene reyi. Sjediqavajmo se sa Hristovim Telom, kakobismo i na samom delu bili udovi Qegovog tela, a ne samo xu-bavxu. Reyeno se dewava kroz hranu koju nam je Hristos darovaokako bi izrazio svoju veliku xubav prema nama. On je pomewaosamog sebe sa nama i spojio svoje telo sa nama kako bismo bilijedno, kao telo koje je spojeno sa glavom. Sliyno je i Jov ukazivaogovoreçi da su qegovi ukuçani imali ogromnu xubav prema qe-mu, ùeleçi da srastu sa qegovim telom: Ko bi nam dao od qegovogtela da se nasitimo (Jov 31,31). Oni su navedeno govorili u ùexida izraze svoju veliku xubav prema qemu. Sa istim cixem je po-stupio i Hristos: da bi nas uveo u bliùu zajednicu sa sobom i dabi nam pokazao svoju xubav. On je onima koji ùele dao ne samo daga vide, nego i da ga opipaju i okuse, da se kosnu zubima QegovogTela, da se sjedine sa Qime i da Qime nasite svaku ùexu” (Bese-da na Jovana). On jow [kaùe]: —Oni koji se priopwtavaju [Qegovom]Krvxu stoje zajedno sa an$elima, arhan$elima i ostalim gorqimsilama, obuyeni u carsku Hristovu odeçu i imajuçi duhovnooruùje. Me$utim, ja jow nisam kazao newto veliko. Oni su, na-ime, obuyeni u samoga Cara. Veliko je, dakle, i yudno reyeno Ta-


jinstvo. Me$utim, ukoliko mu pristupiw sa yistotom, pristu-pio si na spaseqe, a ukoliko pristupiw sa lukavom savewçu - nakaznu i muyeqe. Reyeno je: Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebijede i pije (1.Kor.11,29). Oni koji uprxaju carsku porfiru kaùqa-vaju se jednako sa onima koji je razderu. Stoga nije yudno wto sei oni koji primaju Telo Hristovo sa neyistom duwom podvrgava-ju jednakoj kazni sa onima koji su ga istrzali yavlima. Pogledajna strawnu kaznu na koju ukazuje [sveti] Pavle: Kad neko prestupiZakon Mojsijev, po iskazu dva ili tri svedoka, ima da umre bez mi-losti. Zamislite koliko çe sada teùu kaznu zasluùiti onaj kojigazi Sina Boùijega, i Krv Zaveta kojom je osveçen za nesvetu drùi(Jev.10,28-29)”. On jow [kaùe]: —Priyewçujuçi se Telom Gospodqimi pijuçi Qegovu Krv, seçajmo se da se priopwtavamo Telom kojesedi gore i kome se poklaqaju an$eli, koje se nalazi blizu ne-propadxive sile. Eto koje Telo mi okuwamo. O, koliko nam je pu-teva ka spasequ otkriveno. On nas je uyinio Qegovim telom, daonam je svoje telo, pa ipak se nismo udaxili od zla. O, pomraye-qa. O, neosetxivosti” (ÈÈÈ Beseda na Poslanicu Efescima). On opet[kaùe]: —Jedan divan starac mi je ispriyao da se udostojio da vidii yuje da one koji se udostoje da se yistom savewçu priyeste Sve-tim Tajnama pre nego wto se presele odavde, sami an$eli radiPriyewça prenose onamo”.

I boùanstveni Damaskin [govori]: —Powto smo dvojaki idvosastavni, priliyno je da i nawe ro$eqe bude dvojako i jelosloùeno. Ro$eqe nam se daje vodom i Duhom, a hrana nam je ùivo-todavni Hleb, Gospod naw Isus Hristos, koji je dowao sa nebesa”(Tayno izloùeqe Pravoslavne vere). On jow [kaùe]: —Za xude je uobiya-jeno da se umivaju vodom i maùu uxem. Stoga je On u krwtequsjedinio sa uxem i vodom blagodat Duha, uyinivwi ih kupexupreporoda. Tako$e, xudima je uobiyajeno da jedu hleb i piju vodui vino. Stoga je On i sa qima sjedinio svoje Boùanstvo, uyiniv-wi ih svojim Telom i svojom Krvxu, kako bi nam ono wto obiynobiva i wto biva po prirodi, ujedno bilo i u staqu koje je iznadprirode. Telo koje je od Djeve zaista je sjediqeno sa Boùanstvomne stoga wto, vaznesavwi se na nebo, opet silazi, nego wto se sa-mi hleb i vino pretvaraju u Telo i Krv Gospoda Boga. Ukolikoùeliw da znaw kako se reyeno dewava, dovoxno je da yujew: Du-hom Svetim, kojim je od Svete Djeve samom sebi i u samom sebiGospod i telo sayinio. Newto viwe mi ne znamo. Slovo Boùijeje istinito, dejstveno i svemoguçe. Nayin, pak, neçemo ispiti-vati”. On jow [kaùe]: —Onima koji se sa verom dostojno priyewçu-ju, Sveto Priyewçe biva na otpuwteqe grehova i ùivot veyni,na yuvaqe duwe i tela, dok onima koji se bez vere nedostojnopriyewçuju - na osudu i muyeqe, kao i smrt Gospodqa. I hleb ivino nisu samo obraz Tela i Krvi Hristove. Ne bilo. Oni su sa-


mo oboùeno Telo i Krv Hristova. Jer, On govori: Jer telo mojeistinsko je jelo, a krv je moja istinsko piçe (Jn.6,55)”. On jow [ka-ùe]: —Telo i Krv Hristova sluùe za ukrepxeqe nawe duwe i te-la, premda se ne iscrpxuju i ne podvrgavaju truleùnosti. Oninam bivaju na oyuvaqe i oyiwçeqe od svake skverni. Oyistivwise qima, mi se sjediqujemo sa telom Hristovim i Qegovim Du-hom, te postajemo telo Hristovo. Reyeni Hleb jeste zayetak budu-çeg hleba, koji je nasuwni. Jer, [pridev] nasuwni ukazuje ili nabuduçi hleb, tj. hleb buduçeg veka, ili na onaj koji mi sada pri-mamo radi oyuvaqa nawe prirode. Telo Gospodqe je ùivotvorniDuh, s obzirom da se zayelo od ùivotvornog Duha. A ro$eno od Du-ha jeste Duh. Govoreçi reyeno, ja ne mislim da odriyem prirodutela, veç da pokaùem qegovu ùivotvornost i boùanstvenost”.On jow [kaùe]: —(Telo i Krv u Tajnama) se nazivaju obrazom budu-çeg ne stoga wto nisu istinski Telo i Krv Hristova, nego wtose sada preko qih priyewçujemo Hristovim Boùanstvom, a tadaçemo - misleno, kroz samo zreqe Qegovo”.

I boùanstveni Makarije [kaùe]: —Vino se razliva po svimudovima onoga ko ga pije. I biva vino u qemu, i on u vinu. I onajko pije Krv Hristovu puni se Duhom Boùanstva, koji se razlivapo yitavoj qegovoj duwi, te duwa sva biva u Qemu. Osvetivwise na reyeni nayin, ona postaje dostojna Hrista Gospoda. Jer,apostol govori: I svi smo jednim Duhom napojeni (1.Kor.12,13). Ioni koji se istinski priyewçuju hlebom u Evharistiji udostoja-vaju se da budu zajedniyari Duha Svetoga. Stoga dostojne duwemogu biti ùive u vekove. %ivot tela ne dolazi od qega samog,nego izvan qega, tj. od zemxe. Sliyno je Bog blagoizvoleo i da du-wa ima hranu, piçe i odeçu ne iz svoje prirode, nego iz QegovogBoùanstva, iz Qegovog Duha i svetlosti. Oni su istinski ùi-vot duwe. Jer, Boùanstvena priroda ima i Hleb ùivota, govore-çi: Ja sam hleb ùivota (Jn.6,35). Ono ima i vodu ùivu, i vino kojeveseli i uxe radovaqa”.

I sveti Isidor [kaùe]: —Priopwteqem se naziva priyew-çivaqe Boùanstvenim Tajnama, s obzirom da nam daju sjediqeqesa Hristom i yine nas zajedniyarima Qegovog Carstva”. I svetiNil [kaùe]: —Ukoliko se sa strahom, verom i xubavxu ne priyew-çuje Preyistim Tajnama Tela i Krvi Hristove, verni ne moùeda se spase, da dobije otpuwteqe grehova i da se udostoji Car-stva nebeskog”. U pismu blagorodnoj Kesariji sliyno piwe i sve-ti Vasilije Veliki: —Dobro je i korisno svaki dan se priyewçi-vati i primati Sveto Telo i Krv Hristovu. Jer, sam Hristos jas-no govori: Koji jede moje telo i pije moju krv ima ùivot veyni (Jn.6,54). I zar bilo ko sumqa da biti neprestano priyesnik ùivotaznayi newto drugo izuzev ùiveti izobilnije. Mi se priyewçu-jemo yetiri puta sedmiyno: na dan Gospodqi [tj. u nedexu], u sredu,


u petak i u subotu, a tako$e i u druge dane, ukoliko biva spomennekog svetog”.

Ja mislim da je u navedene dane i liturgisao sveti, budu-çi da, obremeqen mnogim brigama, nije mogao baw svaki dan. Isveti Apolos je rekao da —monasi treba, ukoliko mogu, svaki danda se priyewçuju Svetim Tajnama. Jer, onaj ko se udaxuje od Sve-tih Tajni u stvari se udaxuje od Boga. Onaj, pak, ko se stalnopriyewçuje, svagda u sebe prima Spasitexa. Jer, sam Spasitexgovori: Koji jede moje telo i pije moju krv u meni prebiva i ja u qe-mu (Jn.6,56). Za monahe je reyeno veoma korisno, s obzirom da seujedno neprestano seçaju spasonosnog stradaqa Hristovog. Ujed-no, oni svakodnevno treba da su spremni i da se pripremaju kakobi svagda bili dostojni da primaju Svete Tajne i da se udostoja-vaju otpuwteqa grehova” (Lavsaik). U bratstvu prepodobnog Apo-losa se svagda odrùavao reyeni poredak ùivota.

Sveti Lestviynik govori: —Telo koje stupa u dodir sa dru-gim telom, trpi qegov uticaj, i meqa se. Kako da se, onda, ne iz-meni onaj ko se nevinim rukama dotiye Tela Boùijeg” (Sl. 28). UStarayniku je tako$e napisano: —Sveti muù, koji je imao vlastnad neyistim duhovima, Jovan Vostrski zapita demone koji ùiv-xahu u nekim demonizovanim i zlonapaçenim devojkama, govore-çi: »Kojih stvari se vi bojite kod Hriwçana«. Oni odgovoriwe:»Vi zaista imate tri velike stvari: ono wto nosite oko vrata,ono yime se omivate u crkvi i ono wto jedete na sabraqu«. Onih potom upita: »Od tri stvari koje se najviwe bojite«. Oni re-kowe: »Kad biste dobro yuvali ono yime se priyewçujete, nikood nas ne bi mogao da oùalosti Hriwçanina«. Tri stvari koje senawi xuti neprijatexi boje jesu krst, krwteqe i Priyewçe”.

93. Kraj svih prostrano izloùenih stvari. Poseban savetonome ko je iskao [slovo]

Eto, xubxeno yedo, uz Boùiju pomoç, ispuqena je tvojamolba. Ukoliko moùda nismo uspeli sve da uyinimo u skladu satvojom ùexom i oyekivaqem, ipak smo uyinili sve po svojim si-lama. A Bogu je ugodno ono wto je prema snazi. Ti se, pak posta-raj da se ne javiw jedino xubitex uyeqa i truda oko qega, veç sei na delu pokaùi kao xubitex uyeqa i revnitex. Jer, znameni-ti brat Boùiji govori: Budite pak tvorci reyi, a ne samo sluwao-ci, varajuçi sami sebe. Jer ako ko sluwa rey a ne tvori, on je sliyanyoveku koji gleda lice tela svoga u ogledalu; jer se ogleda, pa otide,i odmah zaboravi kakav bewe. Ali ko pronikne u savrweni zakonslobode i ostane u qemu, i ne postane zaboravan sluwalac negotvorac dela, taj çe biti blaùen u delaqu svome (Jak.1,22-25).

94. Kako treba sluwati i primati duhovne reyi otacaIznad svega treba da razumew kako priliyi da verno i sa

odgovarajuçim strahopowtovaqem primaw i sluwaw boùanstve-


ne i duhovne ustanove otaca. Jer, sveti Makarije govori: —Duhov-ni predmeti su nedostupni za one koji ih nisu ispitali. Pomoçza qihovo shvataqe, sveta i verna duwa nalazi kroz zajednicu saSvetim Duhom. Potom veç nebesna skrivnica Duha biva oyigled-na onome ko je prihvata u opitu, dok neposveçeni o reyenome nemoùe yak uopwte ni da pomisli. Stoga, poboùno sluwaj [sve] odqih dok se i sam, radi vere, ne udostojiw da dobijew iste [daro-ve]. I ti çew veç iz samog opita duhovnim oyima uvideti u kak-vom blagu i tajnama duwe Hriwçana veç ovde mogu da uyestvuju”.

Nalazeçi se u reyenom staqu, ti çew vrlo brzo sabrati bo-gati prinos i korist i od onoga wto je napisano i od onoga wtoyujew. Sjediqujuçi sa nauyenim i delaqe ukazanog, ti çew na-predovati, te çew biti u staqu i druge da savetujew i kroz opitrukovodiw u boùanstvenim stvarima, koje su za mnoge nedostup-ne. Neka se reyeno i ostvari na tebi svemoçnom rukom GospodaIsusa Hrista, koja te drùi i koja tobom upravxa. Amin.

S obzirom da je pretovarena rey neprijatna za sluh, kao ipresiçeqe hranom za telo, dok je umerenost u svemu najboxe de-lo, mi çemo, izbegavajuçi suviwnost i xubeçi meru, jow uneko-liko objasniti naw predmet i, uyinivwi kratak saùetak nawegdela, najzad baciti sidro na nawe slovo.

95. Saùetak svega, tj. kako se treba moliti, te o istinskomprosveçequ i Boùanskoj sili

Oci govore da onaj ko ùeli da se razumno drùi trezvoum-xa treba putem disaqa da si$e u srce, neprestano se pobu$ujuçida se moli yisto i nerasejano, pazeçi jedino na reyi molitve i uqih se udubxujuçi: Gospode Isuse Hriste, Sine Boùiji, pomilujme, sve dok se um ne prosveti u srcu. Sveti Dijadoh govori: —Onikoji ovo sveto i preslavno ime neprestano misleno drùe u dubi-ni svoga srca, biçe u staqu da vide svetlost svog uma” (Pogl. 59).Powto se reyeno po Boùijem migu ostvari, sav ostali hod nawegùivota po Bogu mi çemo, kao hodeçi u svetlosti i kao sinovisvetlosti, proçi bez saplitaqa i zabluda, po reyi SvetlodavcaHrista: Dok svetlost imate verujte u svetlost, da budete sinovisvetlosti (Jn.12,36). On jow [kaùe]: Ja sam svetlost svetu; ko ideza mnom neçe hoditi u tami, nego çe imati svetlost ùivota (Jn.8,12). I sveti David uzvikuje Gospodu: U svetlosti tvojoj vidimosvetlost (Ps.35,10). A boùanstveni Pavle [kaùe]: Jer Bog koji reyeda iz tame zasija svetlost, On zasija u srcima nawim (2.Kor.4,6).Qime se, naime, kao neugasivim i svesvetlim svetilnikom up-ravxaju istinski verni i upuçuju svoj pogled iza granica yulno-ga. I qima se, kao yistima srcem, otvaraju nebeska vrata radiravnoan$elskog i uzviwenog nayina ùivota i ustrojstva. Qimakao iz sunyevog kruga isijava svetlost, yineçi ih sposobnim da


duhovno opsu$uju, rasu$uju, proziru, predvi$aju i sliyno. I uop-wte, kroz Qega qima sija svako ukazaqe i otkrivaqe nepozna-tih tajni. Oni se u Duhu Svetom ispuqavaju natprirodnom i bo-ùanstvenom silom, usled yega se i qihov prah [tj. telo] olakwava.Qihovo telo postaje tanano, kao meteor se usmeravajuçi na gore.Reyenom prosveçujuçom silom u Duhu Svetom neki od svetih ota-ca su, iako jow u telu, kao nevewtastveni i bestelesni hodilisuvim nogama po neprelaznim rekama i morima, kojima samo bro-dovi plove. Oni su mnogodnevne puteve prelazili u trenutku, tevrwili i mnoga druga divna dela na nebu, na zemxi, na suncu, umoru, u pustiqama, u gradovima i na svakom mestu i zemxi, nazverima, na zmijama i uopwte na svakoj tvari i na svim sastoj-cima, svakako se proslavxajuçi. Dok su stojali na molitvi, qi-hova yasna i sveta tela su se podizala sa zemxe kao da imaju kri-la. Po konyini, oni su ostajali netruleùni, yineçi znameqa iyuda. Tajnik Boùiji, Pavle uverava: Po vaskrsequ oni çe bitiuzneseni na oblacima u sreteqe Gospodu u vazduhu, i tako çe svagdas Gospodom biti (1.Sol.4,17). Sveti Makarije [kaùe]: —Svaka duwakoja se zbog vere i staraqa za sve vrline jow ovde udostojila dase obuye u Hrista u sili i osvedoyequ, postaje sposobna da svag-da dobija suwtinsko poznaqe nebeskih tajni, buduçi sjediqenasa nebeskom svetlowçu svog netruleùnog obraza. Na dan vaskrse-qa telo çe, zbog slavnog nebeskog obraza, biti proslavxeno za-jedno sa duwom, buduçi u Duhu uzneseno u sreteqe Gospodu u vaz-duhu, postavwi saobrazno telu slave Qegove”.

96. Drugi saùetakNayelo i roditex novih i neizrecivih navedenih stvari

i shvataqa jeste pomenuto tihovaqe, uz savrwenu bezbriùnost iu jedinstvu sa paùqom i molitvom, yvrsto i nepokolebivo za-snovano na ispuqavaqu boùanstvenih zapovesti. Od qih, tj. odbezbriùnosti, tihovaqa, paùqe i molitve dolaze srdayno kre-taqe i toplina koja opaxuje strasti i demone. Oni srce yistekao u topionici, usled yega dolazi do yeùqe za Gospodom Isu-som Hristom i neiscrpne xubavi. Ona dovodi do slatkog toka sr-daynih suza kao iz istoynika, kojima se duwa i telo, u pokajaqu,xubavi, blagodarequ i ispovedaqu, yiste kao isopom [mirisnabixka za kropxeqe] i postaju tanani. Od reyenoga dolaze tiwina imir pomisli kojima nema kraja, buduçi da prevazilaze svaki um,a od qih snegoliko svetlo osijaqe. Svrha svega, pak, jeste be-strawçe koje je uopwte dostupno yoveku, vaskrseqe duwe prevaskrseqa tela, izobraùeqe obraza i podobija Boùijeg putemdelaqa i zreqa, vere, nade i xubavi, savrweno usmereqe na goreka Bogu, neposredno sjediqeqe sa Qim, izvansebnost i poyiva-qe u Qemu, u sadawqem veku stajaqe kao u ogledalu, naga$aqu i


zalogu, a u buduçem - vi$eqe Boga licem u lice, savrweno op-wteqe sa Qim i svagdawqe nasla$ivaqe Qime.

97. Tihovaqe posle posluwaqa (koje su sveti nazvali skri-venim ùivotom u Hristu) zaista je nezabludni i istinski nayinùivota po Bogu, koji su nam predali oci

Reyeni put, duhovni ùivot po Bogu i svewteno delaqe is-tinskih Hriwçana jeste istinski, nezabludni i pravi skriveniùivot u Hristu. Qega je uspostavio i na qega je tajno upuçivaosam Bogoyovek, najsla$i Isus. Po qemu su iwli boùanstveniapostoli, a za qima oni posle qih, te kao wto priliyi, nawislavni rukovoditexi i uyitexi, koji su od samog poyetka, od pr-vog Hristovog dolaska na zemxu pa sve do sada kao svetila sijaliu svetu zracima ùivotvornih reyi i predivnih dela. Oni su jed-ni drugima i onima koji su u nawe vreme predali dobro seme,svewteni kvasac, sveti zayetak, neukradivi zalog, blagodat i si-lu odozgo, mnogoceni biser, boùanstveno otayko nasle$e, blagoskriveno u qivi, zaruku Duha, carsko znameqe, ùivu i tekuçuvodu, boùanstveni ogaq, yasnu so, dar, peyat i svetlost i svesliyno. Reyeno çe se i od sada dewavati, prenoseçi se kao na-sledstvo, predajuçi se iz roda u rod, do samog drugog dolaskaHristovog. Jer, istinit je Onaj ko je obeçao: Evo, ja sam sa vama usve dane do svrwetka veka. Amin (Mt.28,20).

98. Postoje i drugi spasonosni putevi. Ipak, reyeni je pre-vashodno carski put, koji vodi usinovxequ

Postoje i drugi putevi i ùivoti, ako hoçew, i delaqa ko-ji su uobiyajeni kao dobri i kao spasonosni, pruùajuçi spokoj-stvo onima koji ih prohode. Me$utim, reyeni put je prevashodnocarski, prevazilazeçi sva ostala delaqa kao wto duwa prevazi-lazi telo, te obnavxajuçi [yoveka] do usinovxeqa Bogu. Ukolikoga dostojno prohodi, yovek se divno oboùuje u Duhu. Sveti Vasi-lije govori: —Dowavwi u duwu, Sveti Duh je dao ùivot, besmrt-nost i podigao onoga ko leùi. Pokrenut veynim pokretom odstrane Duha Svetog, [yovek] postaje sveto biçe. I premda je ranijebio zemxa i prah, on poprima dostojanstvo proroka, apostola,an$ela i boga [po usinovxequ], s obzirom da se u qega usexuje Duh”.

99. Zbog uzviwenosti delaqa, reyeni ùivot ima mnogo ime-na

Sveti oci reyeni ùivot nazivaju mnogim slavnim imeni-ma. Oni su ga imenovali razumnim putem, pohvalnim delaqem,vernim zreqem, opwirnom molitvom, trezvoumxem, umnim dela-qem, delom buduçeg veka, an$elskim ùivotom, nebeskim ùivo-tom, boùanstvenim drùaqem, zemxom ùivih, tajanstvenim vi-$eqem, obilnom duhovnom trpezom, rajem koji je Bog sayinio,


Carstvom nebeskim, Boùijim Carstvom, primrakom koji preva-zilazi svetlost, skrivenim ùivotom u Hristu, bogovi$eqem,natprirodnim oboùeqem i drugim sliynim nazivima.

Sledeçi boùanstvene oce, i mi, koji ùivimo u lukavim ineyistim pomislima, reyima i delima, rewismo da marxivo is-punimo tvoje iskaqe, xubxeni. Mi se nismo oleqili da uyini-mo, kao wto si traùio, yak i viwe od nawe mere radi tvoje xu-bavi i otayke zapovesti, kao wto rekosmo i u predgovoru nawegtruda. Predvodnik reyenog ravnoan$elskog ùivota jeste Sin Bo-ùiji, Bog Slovo po svome novom neizrecivom domostroju Ova-ploçeqa, po blagovoxequ Bespoyetnog Oca i sadejstvu SvetogaDuha.

100. Pouka da uz Boùiju pomoç i blagodat i mi treba da sestaramo da se podvizavamo prema meri kako bismo se jow ovde udo-stojili da kao zalog dobijemo natprirodne i najveçe darove i kakoih se, zbog neznatne leqosti (ne bilo), ne bismo liwili

S obzirom da nam predstoje velika blaga, xubxeni, ne sa-mo u nadi i po obeçaqima za buduçnost, nego zaista i sada na de-lu, uzrevnujmo da ih dobijemo dok imamo vremena. Potecimo,podvizavajmo se kako bismo ih se i mi udostojili radi malog iprivremenog truda i kratkog napora, a viwe po daru i blagodatiBoùijoj. Po reyima Pavla, boùanstvenog propovednika: Strada-qa sadawqeg vremena nisu niwta prema slavi koja çe nam se otkri-ti (Rim.8,18). Posluwajmo ga i od sada se potrudimo da ih stek-nemo po qegovom uverequ u vidu zayetka i zaloga (Rim.8,23;2.Kor.1,22). Potrudimo se. Oni koji su iz niskog staleùa pozvaniu srodstvo i opwteqe sa carskim domom radi postizaqa svogacixa koriste sve - i reyi, i dela, i zamisli, hvatajuçi se yak iza nedostiùno i yesto preziruçi i sam ùivot. [I wta sve oni neyine] radi privremene i prolazne slave i yasti, koje yesto sluùena pogibao, a ne na dobro. Utoliko viwe delatnosti i revnostitreba da upotrebimo mi, koji smo prizvani na opwteqe, brak isjediqeqe sa Bogom, Carem svih careva i svagdapostojeçim Sa-zdatexem, koji svojim privrùenicima daje presvetlu i nepro-laznu slavu i yast, te vlast da postanu yeda Boùija, kao wto ka-ùe Jevan$exe: A onima koji ga primiwe dade vlast da budu yeda Bo-ùija, onima koji veruju u ime Qegovo (Jn.1,12). On nama daje vlast, ane da nas vladalayki privlayi ili prinu$ava bez nawe ùexe.Jer, vladalayko prinu$ivaqe uvek prinu$avanog podstiye pro-tiv prinu$ivaya, zbog ùexe da zlom vrati za zlo. Na reyeni na-yin On ukazuje yast nawem drevnom samovlawçu [voxi], usled ye-ga dobro delo pripisuje nawoj revnosti i staraqu, iako se vrwipo Qegovom blagovoxequ i blagodati. I premda je Bog i Vladikai premda je sve sazdao, On je sve jednako sazdao, a tako$e i umro


da bi ih sve podjednako spasao. Nama je ostavxeno da mu pristu-pimo, da poverujemo, da mu se pribliùimo, da mu sa strahom, rev-nowçu i xubavxu sluùimo. Yovekoxubivi Vladika i Staratexnaw nas je istinski zavoleo, ushtevwi yak i svojevoxno sramnusmrt radi nas da pretrpi kako bi nas izbavio od nasilniwtva$avoxeg, tj. nayelozlobnog neprijatexa naweg i primirio da Bo-gom i Ocem, te uyinio naslednicima Boùijim i sanaslednici-ma svojim. Eto predivnog i preblaùenog [dela]. Stoga nemojmo do-zvoliti da se radi nekog kratkog samouga$ajuçeg nemara ili raz-leqenosti ili nekog sumqivog zadovoxstva udaximo od pomenu-tih velikih dobara, yasti i sladosti. Naprotiv, revnosno yini-mo sve wto priliyi i ponesimo svaki napor, ne wtedeçi, ukoli-ko je neophodno, ni sam ùivot radi uga$aqa Gospodu, kao wto niOn, buduçi Bog, nije svoj powtedeo radi nas. I mi çemo se udo-stojiti i sadawqih i buduçih darova i venaca. Neka bismo ihsvi mi primili blagovoxeqem i blagodaçu Gospoda i Boga iSpasitexa naweg Isusa Hrista, koji se radi nas smirio i krozsmireqe nam jow ovde na delu dao svoju natprirodnu i bogotvor-nu blagodat. Qemu priliyi svaka slava, yast i pokloqeqe saBespoyetnim i Preyistim Qegovim Ocem, i sa Saveynim i Sve-svetim i Blagim i %ivotvornom Qegovim Duhom sada i uvek i uvekove vekova. Amin.


GOSPODIN KALISTOS TILIKUDIS

O TIHOVATEXNOM TRVEQU1. Pokajaqe je nemoguçe bez tihovaqa. Yovek se ne moùe

dotaçi yistote bez usamxeniwtva [otwelniwtva]. Yovek se ne mo-ùe udostojiti umozreqa Boga i molitvene besede sa Qim ukoli-ko se vi$a sa xudima i razgovara sa qima. Stoga oni koje je obu-zela briùxiva ùexa da se pokaju zbog svojih pregreweqa, da seoyiste od strasti i dostignu i okuse umozreqe Boga (wto je vrhu-nac i cix onih koji ùive po Bogu i zalog veynog Boùijeg nasle-$a), na sve nayine traùe tihovaqe, udaxavaqe od xudi i usam-xeniwtvo, smatrajuçi ih najkorisnijim delom za sebe, wto sva-kako treba da prati i doliyno raspoloùeqe i nastrojeqe.

2. Poyetak qihovog delaqa u tihovaqu jeste play, samoosu-$ivaqe i samouniùeqe. Od qih play postaje jow yistiji. Potomse vrwe bdeqa, stojaqe, uzdrùaqe i telesni trud, yiji vrhunacpredstavxaju potoci suza koje toye oyi i smireno umovaqe uskruwenosti srca. Eto kako oni paze na svoje oyiwçeqe i kakodelatno uspevaju u qemu. Konac svih napora jeste tiwina po-misli, a poyetak - izlivaqe suza.

3. Nakon reyenoga um veç na uobiyajeni nayin poyiqe darazmatra prirodu stvari, da primeçuje umetnost Boùiju, dashvata Boùansku misao i da u svemu prepoznaje trag Boùije si-le, premudrosti, blagosti i svega wto se obiyno u Bogu sagledava[umozri]. On ulazi u tajne Pisma i okuwa od natprirodnih doba-ra, nasla$ujuçi se nadsvetskim krasotama i postajuçi primalacBoùanske xubavi. Stoga se on obuzima xubavxu, raduje i veseli,dostigavwi vrhunac vrline, tj. xubav prema Sazdatexu svega, iz-begavajuçi svaku prelest i podozreqe. On jedino trpi sablaù-qive napade i neumesne grehovne pokrete iz mnogih razloga, bu-duçi [kao yovek] sklon promeni.

4. On treba da se ispravxa i da od sebe odgoni oyajaqe,okrixujuçi se nadom na Boùije yovekoxubxe u dostizaqu boùan-stvenih dobara, prebivajuçi u suzama, u molitvi i u drugim po-menutim dobrim delaqima. [Yovek] treba da se po moguçnosti na-sla$uje rajem xubavi prema Bogu, ne gledajuçi ni na oblik, ni nawirinu, ni na izgled, nit ina bilo wta uopwte, veç samo na su-ze, na tiwinu pomisli i xubav Boùiju. Eto kako se yovek drùi


nezabludivog puta, obrazujuçi zalog spaseqa umerenoumne, trez-voumne i molitvene duwe u Hristu Isusu, Gospodu nawem.

5. Dok sediw u keliji, neka tvoj um ima smelost prema Bo-gu u svom smirequ. Neka se on drùi smireqa zbog svoje bede iniwtavnosti, a smelosti - zbog ogromne Boùije xubavi i nezlo-bivosti, koje ima prema xudima. Duwa se uzvodi ka poboùnompowtovaqu Boga ukoliko se, i pored svesti o svojoj grewnosti,usu$uje da mu pristupa zbog Qegovog yovekoxubxa. Stoga svewte-ni Pavle zapoveda, govoreçi: Stoga pristupajmo smelo prestolublagodati (Jev.4,16). I zaista, smelost prema Bogu jeste neko okoili krilo molitve, ili neka divna molitvena sveza. Ne radi seo samomnequ [yoveka] da je dobar i dostojan, veç o qegovom usho$e-qu u boùanstvenoj nadi, koja je podsticana pomiwxu na neizre-civo yovekoxubxe, xubav i nezlobivost Boùiju prema nama.Stoga se moli sa smelim nastrojeqem, sa smirenim razmiwxa-qem, hraneçi se dobrom nadom na Boga, kao wto je reyeno, uHristu Isusu, Gospodu nawem.

6. Ti treba svagda da se drùiw onoga wto smirava telo iwto um osloba$a od svega wto ga veùe i ugqetava. Evo na wtamislim: umereno jelo, lako piçe, kratak san, stojaqe na molitviprema moguçnostima, preklaqaqe kolena sa smirenim izgledom,bedna odeça, umeren govor samo po potrebi, gledaqe u zemxu isve drugo wto moùe da ukroçava telo. Ujedno treba uspostavitii podstrek uma na delatnost i pobu$ivaqe srca na prilepxiva-qe uz Boga. Ja mislim na yitaqe Svetog Pisma i qegovih svetihtumaya, na umereno i razumno psalmopojaqe, na razmiwxaqe oproyitanom iz Pisma i o divnim stvarima koje se vide u tvore-vini, na usnu molitvu sve dok je blagodat Duha dejstveno ne po-krene iz srca. I veç çe [nastati] drugi praznik i vreme drugog li-kovaqa, koje se ne podstiye jezikom, veç koje istiye iz srca, dej-stvom Duha.

7. Ti reyeno yini na sledeçi nayin: uyini koliko moùewkolenoprekloqeqa, a potom sedi i moli se. Umorivwi se od mo-litve, prelazi na yitaqe, kao wto je reyeno, a potom se opetvrati na molitvu. Namolivwi se do sitosti, ustani na kratkopsalmopojaqe, da bi opet prewao na molitvu. Umorivwi se odqe, prebudi unekoliko u razmiwxaqu o reyenome ranije, i opetse hvataj za molitvu. Najzad, i rukodexem se unekoliko zanimajradi progoqeqa mrzovoxe, kao wto si sluwao od otaca, sveye. Uyitavom tvom svakodnevnom delaqu po Bogu od jutra do jutra ne-ka se preimuçstvo daje uvek molitvi. Ostala delaqa dolaze jedi-no zbog mrzovoxe u molitvi. A kada milost Boùija oseni duwu ikada se blagodat Duha istoyi iz srca kao iz izvora, um çe pribe-gavati jedino molitvi i umozrequ, odvojivwi se od svega drugog.


I on çe se samo molitvom i umozreqem nasla$ivati u raju xuba-vi Boùije.

8. Molitva je iznad svih dobrih dela. Ona ra$a suzu poka-jaqa, pomaùe tiwini pomisli, s obzirom da jedino Boga smatranajviwim mirom. Ona ra$a xubav prema Bogu, yisteçi slovesnusilu duwe i Boga predstavxajuçi roditexem an$elske yistote.Ona ùelatexnu silu duwe yuva yistom za Boga. Jer, prilepxuju-çi se uz Boga i besedeçi sa Qim, koji je bezmerno i natprirodnoblag i dobar po prirodi, ona i svu ùexu prilepxuje za Boga. Onai sryanu silu duwe ukroçuje po meri pripadaqa, moxeqa i pre-kliqaqa Boga. Ona kroz pripadaqe smiruje i duwu s obzirom daniko za vreme molitve i iskaqa ne moùe u duwi imati nesmire-no ili gnevxivo razmiwxaqe. Stoga, svodeçi sve na jedno, moguda kaùem da sve sile duwe i sva qena delatna i umna delaqaprepodobna molitva yisti i ispravxa, naroyito ukoliko sa so-bom uzme i umozreqe Boga i boùanstvenu xubav, koja za qim sle-di, pri mirnom ustrojstvu ùivota i ponawaqa, kao wto je rani-je reyeno. Na mestu srca iz koga istiye suza, tvoja pomisao trebada se misli i da sagledava, smewtajuçi se u tebe kroz disaqe zavreme molitve, prebivajuçi na qemu prema moguçnostima. Reye-no je krajqe blagotvorno, s obzirom da proizvodi yeste i obilnesuze, preseca porobxavaqe uma, donosi tiwinu pomisli, dajetok molitvi i pomaùe dobijaqe srdayne molitve blagodaçu ùi-votvornog Duha u Hristu Isusu, Gospodu nawem.

9. Ti koji si umozritex, posmatray tajanstvenih vi$eqa inasla$ivay, treba da znaw da postoje dva playa po rodu i vrsti,kao wto postoji i dvojstvo Boga i yoveka. Oni su me$u sobom raz-liyiti, premda su oboje dobri i bogodani, izazivajuçi Boùijeblagovoxeqe i, poslediyno, [svrstavajuçi] u Boùije nasle$e. Prviplay svoje poyelo ima u boùanstvenom i playevnom strahu, adrugi - u boùanstvenoj xubavi i Bogu. I prvi ne raduje mnogo, adrugi preobilno veseli. Prvi je svojstven poyetnicima, a drugionima koji su blagodaçu dospeli do savrwenstva.

10. Postoje pet delaqa tihovaqa: molitva , ili neprestanoseçaqe na Isusa, koje se izvodi putem disaqa, bez ikakve spored-ne pomisli, buduçi usavrwavana kroz svestrano uzdrùaqe - istomaka, i sna i drugih yula unutar kelije sa smireqem; umerenopsalmopojaqe ; umereno yitaqe Boùanstvenih Jevan$exa i svetihotaca, iz poglavxa o molitvi, naroyito od Novoga Bogoslova,Isihija i Nikifora; razmiwxaqe o sudu Boùijem, seçaqe nasmrt i sliyne stvari i [najzad] rukodexe. Prowavwi sve, opet setreba vraçati na molitvu, terajuçi se bez ùaxeqa na sliynu de-latnost, sve dok se um ne navikne da odstraquje svoje lutaqe pu-tem seçaqa na Gospoda i neprestanog prixubxivaqa uz srdayni


bol. Eto delaqa monaha poyetnika koji ùele da tihuju, ili tiho-vatexa na poyetku qihovog tihovaqa. On ne treba yesto da izla-zi iz kelije, veç da izbegava susrete i razgovore sa svima, izuzevu krajqoj potrebi. Uostalom, i u navedenom sluyaju on mora da jepaùxiv i da se yuva. Reyeni sluyajevi treba da su vrlo retki sobzirom da priyiqavaju rasejanost misli ne samo kod poyetnika,veç i kod onih koji su napredovali.

11. Molitvom koja se obavxa sa paùqom, tj. bez ikakve dru-ge misli, reyima Gospode Isuse Hriste, Sine Boùiji, um se pot-puno nevewtastveno i neizrecivo uznosi ka pomiqanom Gospo-du, dok se sa pomiluj me vraça sebi, ne podnoseçi da se ne moli iza sebe. Ukoliko, pak, sa opitom uznapreduje u xubavi, on se jedi-no sa prvim uznosi Gospodu, dobivwi osvedoyeqe za drugo. Stogaoci nisu uvek predavali celovitu molitvu. Jedan je navodi pot-punu, kao Hrizostom, a drugi, kao Pavle, samo Gospode Isuse, sadodatkom - sa Duhom Svetim , powto srce primi dejstvo Duha Sve-toga, yijom silom se i moli. Reyeno je svojstveno onima koji sunapredovali, ali jow nisu dostigli do savrwenstva, yije svoj-stvo predstavxa prosveçeqe. Jovan Lestviynik govori: —Isuso-vim imenom biyuj protivnike”, i: —Isusova molitva neka se sje-dini s disaqem tvojim”. Osim Isus, on ne dodaje niwta drugo.Poyetnicima se ponekad dozvoxava da se mole umno sa svim re-yima molitve, a ponekad samo sa jednim delom, kao wto smo rek-li, premda promena ne treba da je yesta kako se ne bi podvajaoum. Upornowçu u navedenom nayinu yiste molitve podviùnikstiye naviku na neprisilnu molitvu, iako se dewava da nijepotpuno yista, s obzirom da joj smetaju razni strasni utisci ipomisli. Um ne ulazi prisilno sa udisajem i ne izlazi odmahnapoxe, veç prebiva u srcu. On sam u qemu ostaje i moli se. Re-yeno se i naziva srdayna molitva. Qu prati izvesna toplina usrcu, koja odgoni smetqe koje su ranije postojale i koje nisu do-zvoxavale da se vrwi yista molitva. I veç se um moli, bez smet-qi ostajuçi u srcu. U reyenoj toplini i molitvi u srcu se ra$axubav prema pomiqanom Gospodu Isusu, koja yini da se lijuobilne sladosne suze od yeùqe za spomiqanim Isusom.

12. Da bi se udostojio reyenoga i drugoga wto iz qega sle-di (o yemu sada nije vreme da se govori), [yovek] treba da se na sva-ki nayin stara da ima strah Boùiji pred oyima sa seçaqem naIsusa unutar srca (a ne negde napoxe), koje çe lako odbijati nesamo neyiste i strasne, veç i sve strane pomisli. Onaj ko delujena reyeni nayin osvedoyiçe se u xubavi Boùijoj.

13. [Yovek] samo ne treba da traùi javxaqe Boga, kako ne biprimio onoga ko je sama tama, koji se pretvara da je svetlost.Ukoliko nekad bez ikakvog iskaqa i ugleda svetlost, um ne treba


ni da je prihvata, ni da je odbacuje. Neka [yovek] po$e i pita ono-ga ko ima silu da razlikuje pomenute stvari i neka sazna istinu.I ukoliko na$e uyitexa koji ne samo zna Boùanstveno Pismo,veç je i sam —pretrpeo” prosveçeqe, neka je blagodarnost Bogu.Ukoliko, pak, ne na$e sliynog, boxe je da je ne prima, veç dastvar sa smireqem preda Bogu, smatrajuçi se nedostojnim vi$e-qa, kao wto smo saznali od otaca.

14. U nekim svojim spisima oni su navodili znake preles-ne i neprelesne svetlosti. Me$utim, ti si veç usmeno yuo onowto sam ranije rekao. Sliyno çew i o reyenome yuti kada do$evreme. Ali sada nije vreme. Pre svega drugog i iznad svega drugogtreba znati sledeçe: onaj ko ùeli da se nauyi da strexa, luk na-teùe sa cixem i sa znakom; i onaj ko ùeli da se nauyi tihovaqutreba kao svoj znak da ima svagdawqu krotost u srcu. On ne trebada uznemiruje niti da se uznemiruje ni zbog yega, izuzev kad jerey o blagoyawçu. Qemu çe reyeno biti lako ukoliko se od svihukloni i ukoliko viwe çuti. Ukoliko se ponekad i smuti, trebabrzo da se pokaje, prekorevajuçi sebe. Potom treba stroùe da pa-zi na sebe kako bi tiho i sa yistom savewçu postavio ponovnipoyetak prizivaqa Gospoda Isusa i Qegove boùanstvene blago-dati, na uspokojeqe svoje duwe. Wtaviwe, qegova duwa çe steçiuspokojeqe i od svih strasti i demona, koji su mu ranije dosa$i-vali, obradovavwi se neizrecivom radowçu. Ukoliko je, najzad,i pritisnu ponekad, oni ne mogu da utiyu na qu, s obzirom da vi-we nije u qima i da nema nikakvu ùexu za qihovim uùivaqi-ma. Jer, yitava qena ùexa je ustremxena ka Gospodu, koji joj dajeblagodat. Ona se podvrgava navedenoj borbi po popuwtequ, a nepo napuwtenosti. Zbog yega? Da se qen um ne bi uzneo stoga wtoje nawao istinsko blago (od koga su drugi jow daleko), veç da bi usvim borbama imao svagdawqu pobudu na smireqe, kojim se nesamo pobe$uju gordi protivnici, veç dobijaju i veçi darovi. Ne-ka bismo ih se i mi svi udostojili od Hrista, koji se radi naspremnogo smirio i koji svima smirenima daje bogatu blagodat isada i uvek i u vekove vekova. Amin.


SABRANO IZ SVETIH OTACA

O PA%QI I MOLITVI1. Svo staraqe podviùnika treba da je obraçeno na [napor]

da viwi deo duwe ne bi bio uniùen ustajaqem niùih slastoxu-bivih pohota. Jer, kako bi duwa slobodnim okom mogla da pogle-da na srodnu joj mislenu svetlost ukoliko je prilepxena uz nisketelesne strasti? Stoga se ponajpre treba podviùniyki drùatiuzdrùaqa (tj. bezbednog yuvara zdravoumxa [yistote]), vladalay-kom umu ne dozvoxavajuçi da se kreçe me$u neyistim pomislima.Neophodno je, tako$e, starati se o unutrawqem yoveku kako bium bio nerasejan i bio prilepxen uz slavu Boùiju kao posledqicix, kako bismo izbegli sud Gospodqi, koji kaùe: Tewko vama…wto ste kao okreyeni grobovi, koji spoxa izgledaju lepi, a iznutrasu puni kostiju mrtvaykih i svake neyistote. Tako i vi: spoxa sepokazujete xudima pravedni, a iznutra ste puni licemerja i beza-koqa (Mt.23,27-28). Stoga je neophodan svaki zakoniti podvig i usrcu, i u reyima, i na delu kako blagodat Boùiju ne bismo dobi-li uzalud.

2. Vosak prima obraz oblika u koji se izliva ili peyatakoji se u qega pritiska. I mi svoga unutrawqeg yoveka treba daobrazujemo uyeqem Gospoda naweg Isusa Hrista, na delu ispuqa-vajuçi ono wto je Pavle rekao: Jer, svukoste staroga yoveka sa de-lima qegovim i obukoste se u novoga, koji se obnavxa za poznaqe,prema liku Onoga koji ga je sazdao (Kol.3,9-10). Starim yovekom onnaziva sve pojedinayne grehe i oskrnavxeqa. On govori da svogunutrawqeg yoveka treba da obrazujemo u novom ùivotu (Rim.6,4)sve do same smrti, kako bismo postali dostojni da kaùemo: A neùivim viwe ja, nego ùivi u meni Hristos (Gal.2,20). Stoga nam jeneophodno veliko staraqe i neuspavxiva briga kako ne bismo,dejstvujuçi protivno zapovesti, bili liweni velikog ploda ipotpali pod strawnu pretqu. Kada $avo pokuwa da nas napadne,kada poyne sa velikom silom svoje pomisli, kao neke raspaxenestrele, da puwta na tihujuçu i umirenu duwu, iznenada je zapa-xujuçi, te yineçi da zadugo ostaje tewko izgladivo seçaqe naono wto je jednom uneo, mi sa najveçim trezvoumxem i napregnu-towçu treba da se odupremo qegovim napadima kako bi ga sasvimizgladili, sliyno borcu koji sa marxivom paùqom i brzim po-kretima tela odbija napade protivnika. Ipak, prvenstvo u nave-


denom delu treba davati molitvi i prizivaqu pomoçi odozgo upresecaqu borbe i odbijaqu strela. Reyenome nas i sveti Pavleuyi, govoreçi: A iznad svega uzmite wtit vere… i svakom molit-vom… molite se (Ef.6,16).

3. Kada duwa, umaqivwi sabranost i napregnutost misli,poyne u sebe da unosi neka seçaqa o predmetima, neiskusna ineopitna pomisao se ustremxuje na pomenute predmete. I zani-majuçi se samo qima, ona jednu prelest zamequje drugom u dugomnizu, da bi najzad upala u sramne i nepriliyne pomisli. Pome-nutu nebrigu i raspuwtenost duwe treba brzo ispravxati, uzvo-deçi um ka marxivoj i napregnutoj paùqi i prinu$ujuçi ga dase smesta zanima dobrim predmetima. Jer, pravi mudroxubacili istinski mudri yovek telo ima kao staniwte duwe i bezbed-no mesto pribegavaqa bilo da se nalazi na trgu i na prazniynomslavxu, bilo na gori i na poxu ili usred xudske guùve. On svag-de vidi sebe u svom vlastitom manastiru, sabirajuçi um u sebe imudrujuçi o onome wto mu priliyi. I onaj ko sedi u keliji moùepomislima da luta napoxe, kao wto i onaj na trgu moùe da budetrezvouman kao u pustiqi, nalazeçi se u sebi i jedino misleçina Boga, ne primajuçi utiske koji u gomilama nastupaju na duwukroz yula od yulnih stvari.

4. Onaj ko pristupa Telu i Krvi Hristovoj, u spomen Qegakoji je za nas umro i vaskrsao, treba ne samo da je yist od svakeskverni tela i duha (kako ne bi jeo i pio sebi na osudu), veç i dana delu pokazuje da ispuqava voxu Onoga ko je za nas umro i vas-krsao, tj. ne samo da je yist od greha, veç i da je umro za greh, zasvet i za sebe, ùiveçi jedinome Bogu.

5. Neke od poroynih pomisli nikada ne ulaze u duwu uko-liko krepkom ogradom ogradimo sebe. Neke se ra$aju i rastuunutra ukoliko se oleqimo, ali se odmah suwe i nestaju ukolikose spoznaju. Neke se ra$aju, rastu i prelaze u r$ava dela, razara-juçi svo zdravxe nawe duwe ukoliko se na$emo u velikoj leqostii nemaru. Me$utim, blaùen je onaj ko nikada ne prima r$ave po-misli. Iza qega se nalazi onaj ko, i kada se desi da u$u r$ave po-misli, ne dozvoxava da se u qemu duùe zadrùe kako ne bi oskr-navile pawqak duwe i kako je ne bi uyinile nepriliynom. Me-$utim, ukoliko se i do reyenoga prostre naw nemar, ipak postojiuteha (tj. zbog yovekoxubxa Boùijeg nemarni ne treba da oyaja-va). Postoje mnogi lekovi za navedene rane koje je pripremila[Qegova] neizreciva blagost.

6. Molim te, dok si u telu nemoj davati na voxu svome sr-cu. Zemxoradnik ne moùe da veruje ni jednom plodu koji se javina qegovom poxu s obzirom da ne zna wta çe se sa qime desitipre nego wto ga zatvori u svoju ùitnicu. Ni yovek ne moùe dadaje na voxu svome srcu sve dok je dah u qegovim nozdrvama stoga


wto ne zna kakva strast se moùe izroditi iz qega i da li çe bi-ti u staqu da se izbori sa qom. Reyeno utoliko pre ne treba dadopuwta monah sve do posledqeg svog izdisaja, veç svagda trebada vapije Bogu za milost i da se bori, ukoliko ùeli da dobijeCarstvo nebesko.

7. Verovatno znajuçi da onaj ko se nerasejano moli Bogumoùe mnogo da uyini, lukavi ùuri da na svaki nayin, i ispra-van i neispravan, raseje qegov um. Znajuçi, pak, za [namere nawegneprijatexa], mi treba da se na svaki nayin naoruùamo protivqega. Stojeçi na molitvi i preklaqajuçi kolena, mi ne treba dadozvolimo da u nawe srce u$e ni jedna pomisao, ni bela, ni cr-na, ni desna, ni leva, ni pisana, ni nepisana. Jedino treba da[smo otvoreni] za umoxavaqe Boga i za prosveçeqe i oblistaqe ko-je na um silazi sa neba.

8. Neophodan je veliki podvig i mnogo vremena prebivaqau molitvi da bi se steklo nesmuçeno ustrojstvo uma, tj. neko dru-go unutrawqe srdayno nebo, u kome obitava Hristos, kao wto go-vori apostol: Ili ne poznajete sebe da je Isus Hristos u vama(2.Kor.13,5). Onaj ko ùeli svoj um da vidi u pomenutom staqu tre-ba da se yuva od svih pomisli. I qegov um çe sebe videti kao sa-fir koji je sliyan nebeskom safiru. Um neçe u sebi ugledatimesto Boùije ukoliko ne bude iznad svih pomisli o stvarima.On se, pak, neçe uzdiçi iznad qih ukoliko sa sebe ne svuyestrasti koje ga vezuju za yulne stvari kroz pomisli. Strasti çeon izagnati vrlinama, a gole (bestrasne) pomisli o stvarima -duhovnim umozreqem. Reyeno, çe, pak, dobiti kada se pojavi qe-gova svetlost.


NAJBLA%ENIJI SIMEON,SOLUNSKI ARHIEPISKOP

Kratka napomenaSabirajuçi spise svetih otaca, uglavnom radi koriwçeqa monaha,

sveti sastavxayi Dobrotoxubxa su imali bratoxubivu ùexu da duhovnu ko-rist zadobiju i jednoverni svetovqaci, qihova braça. Poseban znayaj su da-li isticaqu umne molitve, koju je moguçe uzgajati kao presudno oruùje u du-hovnim podvizima i monaha i onih koji se podvizavaju dobrim podvigom usvetu. Oni su veoma cenili vrednost tajnog delaqa umne molitve. SvetiNikodim u predgovoru Dobrotoxubxa u viwe navrata naglawava qenu neop-hodnost, istiyuçi qeno negovaqe i kod vizantijskih dostojanstvenika. Uz-rok odsustva svetih u nawa vremena on nalazi u zapostavxaqu pomenutogùivotvornog i bogotvornog dela.

U okvirima svojih predloga, oni su paùxivo odabirali spise otaca,koji se bave svim duhovnim sadrùajima, a naroyito umnosrdaynom molit-vom. Sakupivwi obilnu gra$u za izdavaqe, oni su smatrali za dobro da nakraju kqige dodaju jow nekoliko spisa, koje su prepisali iz rukopisnih riz-nica svetogorskih biblioteka.

Iz kqige svetog Simeona Solunskog uvrwtena su poglavxa u kojimaznayajni tumay crkvenog bogosluùeqa izlaùe svoja iskustva u Isusovoj mo-litvi, naglawavajuçi neophodnost qenog neprestanog ponavxaqa da bi sedowlo do bogatih plodova. On molitvu smatra ispovedaqem vere i glavni-com duhovnog ùivota. Zahvaxujuçi qoj apostoli su izgonili demone i yini-li razna yuda. Naprotiv, neispovedaqe Isusovog imena i neprizivaqe Qe-gove pomoçi pribliùava antihristu.

Sveti solunski arhiepiskop naglawava da svi pravoverni treba us-tima i umom da neprestano izgovaraju molitvu, i svewtenici, i monasi, isvetovqaci, kao wto çe blagoyastivi yitalac i proyitati u kratkom spisu.


O SVEWTENOJ MOLITVI1. Rey o molitvi, brate, ima veliku vaùnost. Istinski go-

voreçi, ona nam je delo koje nam je Bog predao, i predstavxa gla-vu svega drugoga. Molitva znayi prebivaqe sa Bogom, svagdawqiboravak zajedno sa Qim, kao wto govori David, tj. imati duwuprilepxequ uz Qega i neodvojivu od Qega, i um neraskidiv odQega. Prilepi se duwa moja uz tebe (Ps.62,9), govori on, i jow:Oùedne tebe duwa moja (Ps.62,2), i jow: Kao wto yezne jelen za iz-vorima voda, tako yezne duwa moja tebi, Boùe (Ps.41,2), i jow: Xu-biçu te, Gospode, snago moja. Gospod je utvr$eqe moje, i pribeùiw-te moje (Ps.17,2-3), i jow: Duwa je moja u rukama tvojim svagda (Ps.118,109) (tj. umesto [da kaùe]: —Uvek sa tobom”). Stoga on i kaùe:Blagosixaçu Gospoda u svako vreme, hvala je Qegova svagda u ustimamojim (Ps.33,1). Prorok iznosi da je na molitvi zajedno i sa an$e-lima, sjediqujuçi se sa qima u dobrom delu izjavxivaqa svojexubavi prema Bogu i yeùqe prema Qemu: Hvalite Gospoda sa ne-besa, hvalite ga na visinama. Hvalite ga, svi an$eli Qegovi; hvali-te ga, sve sile Qegove (Ps.148,1-2). On nema nameru da kaùe da sean$eli ne mole i da ih on priziva na molitvu, veç hoçe da ihpohvali wto ona predstavxa qihovo vlastito i neprekidno delozbog xubavi prema Bogu, i sam im se prisajediqavajuçi, buduçida molitva i hvala Bogu treba da budu neprestano i neuçutno de-lo svakog slovesnog stvoreqa. Wtaviwe, dobri i an$elski pesmo-pojac David razgoreva i yitavu vasexequ, predskazujuçi, kakomi se yini, javxaqe Spasitexa na zemxi i kroz Qega poznaqePresvete Trojice od strane svih naroda, te qihovo neprestanoQeno slavoslovxeqe: Hvalite Gospoda sve narodnosti, pohvaliteQega svi narodi (Ps.116,1).

I Isaija uyi da an$eli uznose neuçutnu hvalu Bogu, [navo-deçi] svoje vi$eqe slave Boùije i an$ela koji neprestano pevajutrisvetu pesmu. Sliyno je i sa Jezekixem. Pomenuta pesma je de-lo prvih yinova, serafima i heruvima, od kojih se prvi nazivajuogqenim zbog qihove silne xubavi i plamenih pesama, a drugi -izlivaqem, zbog wirine ili wireqa vi$eqa i hvaxeqa Boga.Oni se jow nazivaju mnogooyitima zbog obixa, tananosti i pro-nicxivosti qihovog umozreqa i slavoslovxa, i qihove nepre-kidnosti. Najzad, i me$u nama se ogqenima nazivaju prepodobnimuùevi, koji gore plamte xubavxu i revnowçu i srdaynom mo-litvom, po reyenome: Zapali se srce moje u meni, i u razmiwxaqu


mome razgore se ogaq (Ps.38,4), i jow: Ne gorawe li srce nawe u nama(Lk.24,32), i jow: Budite duhom vatreni; Gospodu sluùite… u mo-litvi postojani (Rim.12,11-12). Mnogi me$u nama su imali preli-vajuçe izobixe bogopoznaqa, kao velika voda se izlivajuçi u bo-ùanstvenoj yeùqi, kao wto se govori: Blagodat teye iz ustatvojih (Ps.44,3), i jow: Rawirio si srce moje (Ps.118,32). Me$u namaima i onih koji se mogu nazvati oyitima, s obzirom da vide Boga,po pisanome: Oyi su moje svagda ka Gospodu (Ps.24,15), i jow: Provi-$am Gospoda preda mnom svagda, jer je s desne strane meni (Ps.15,8).Kao i yisti srcem, oni vide Boga (Mt.5,8). I treçi yin an$ela, tj.prestole neki me$u nama podraùavaju. Na qima se Bog uspokoja-va, a uspokojeqe jeste sediwte i prestol. Na sediwtu se uspoko-javaju oni koji sednu na qega, a Bog se uspokojava na onima kojiga powtuju pomislima, pesmama, reyima i delima. Jer, Qegov po-koj je yast (Is.11,10). Stoga i Bog, kome uga$aju, govori o qima:Useliçu se u qih, i ùiveçu u qima (2.Kor.6,16). Takvima On govori:Ja i Otac moj… qemu çemo doçi i u qemu çemo se nastaniti (Jn.14,23). Tvrdeçi da se reyeno dewavalo, apostol govori: Ili ne po-znajete sebe da je Isus Hristos u vama. Sem ako u neyemu niste va-xani (2.Kor.13,5). Eto dela molitve: imati Hrista, nositi ga u sr-cu i umu, neprestano se na Qega seçati i o Qemu misliti, gore-ti xubavxu prema Qemu, kao serafimi, uvek ga gledati, kao he-ruvimi, i uspokojavati ga u srcu svome. Stoga za sluge Hristovemolitva jeste i treba da bude najvaùnije delo. Sva druga sluùe-qa stoje na drugom mestu.

Ostali an$eli se waxu na nawe spaseqe i saopwtavajunam naredbe Boùije. I premda delatno sluùe, pomaùuçi nawespaseqe, ipak je molitva i qihovo neprestano zanimaqe. Stoga,javxajuçi nam se i ustrojavajuçi ono wto je neophodno za nawespaseqe, oni su [zauzeti] hvalom Bogu i molitvom, uyeçi i nas is-povedaqu i slavxequ Boga. Isaija ih je yuo kako pevaju slavu Bo-gu, kao i Jezekix i Danilo. Pastiri su u yasu ro$eqa Gospodqegvideli mnowtvo nebeskih sila kako hvale Boga, govoreçi: Slavana visini Bogu (Lk.2,14). Jovan je u Otkrivequ tako$e sluwao mnogeqih kako pevaju. I an$eo koji mu je otkrivao tajne Otkriveqatako$e mu je, kada mu se Jovan poklonio, rekao: Pazi, nemoj! Ja samsluga kao i ti i kao braça tvoja koja imaju svedoyanstvo Isusovo;Bogu se pokloni (Otk.19,10). Vidiw li kakvu svi oni yast ukazujuBogu. I pri svom sluùequ qihovo najvaùnije delo jeste pevaqeslave Bogu. Stoga i sam sveti Pavle, serafimski blagovesnik,koji je bio uznesen do treçeg neba, govori: Molite se bez pre-stanka (1.Sol.5,17). Qega samog je nauyio Vladika svih, koji uyi:Bdite, dakle, u svako vreme moleçi se (Lk.21,36), i jow: Straùite,dakle, jer ne znate dana ni yasa u koji çe Sin Yoveyiji doçi (Mt.25,13), i jow: Bdite i molite se da ne padnete u napast (Mt.26,41), i


jow: Neka budu bedra vawa opasana i svetixke zapaxene, a vi sliy-ni xudima koji yekaju gospodara svoga, kada çe se vratiti sa svadbeda mu, yim do$e i kucne, odmah otvore (Lk.12,35-36). Navedenim re-yima On nas uyi unutrawqoj molitvi, paùqi uma i neprestanojmolitvi. On potom navodi: Blago slugi onome koga gospodar qegov,dowavwi, na$e da yini tako (Lk.12,43), dodajuçi reyi o darovimaza bdeqe i molitvu: Zaista vam kaùem, nad svim imaqem svojimpostaviçe ga (Lk.12,44). On çe qega i druge uyiniti sliyne bogo-vima, nebeskim carevima, koji su svetliji od sunca. Vidiw likakve darove Bog priprema onima koji bdiju i mole se! Neka bis-mo ih se i mi udostojili, svagda ostajuçi bodri i neprestano semoleçi, kao wto smo nauyeni.

2. Postoje mnoge molitve, ali je prevashodnija od svih onakoju je dao sam Gospod (Oye naw…), kao wto piwe u Jevan$exu , sobzirom da ukratko obuhvata yitavu jevan$elsku istinu. Posleqe se nalazi spasonosno prizivaqe Gospoda naweg Isusa Hris-ta, Sina Boùijeg (Isusova molitva), kojoj su nas nauyili prepo-dobni oci nawi, naroyito zlatoreyiti otac naw, koji je u trislova izloùio uyeqe o boùanstvenoj molitvi, te bogonosni Les-tviynik, sveti Dijadoh episkop fotiyki, Simeon Novi Bogo-slov, Nikifor podviùnik i mnogi drugi. Oni su o qoj govoriliu skladu sa Duhom Boùijim, koji je ùiveo u qima. I sama molit-va se izgovara Duhom Svetim, kao wto govori sveti Pavle: I ni-ko ne moùe reçi: Isus je Gospod, osim Duhom Svetim (1.Kor.12,3).Onaj ko je izgovara jeste od Boga, kao wto govori sveti Jovan:Svaki duh koji priznaje da je Isus Hristos u telu dowao, od Boga je(1.Jn.4,2). U nawe dane najboxe su o qoj pisali Duhom vo$eni, bo-goreyiti, bogonosni, hristonosni i zaista boùanstveni oci na-wi Kalistos, raniji patrijarh carskog grada, novog Rima [tj. Kon-stantinopoxa], i qegov saradnik i sapodviùnik prepodobni Ig-qatije. Oni su u sto poglavxa izloùili celokupno duhovno, uz-viweno i bogomudro uyeqe o qoj.

3. Boùanstvena molitva se sastoji u prizivaqu Spasite-xa: Gospode Isuse Hriste, Sine Boùiji, pomiluj me. Ona je i mo-litva, i obeçaqe i ispovedaqe vere, te darivalac Duha Svetogai boùanstvenih darova. Ona je oyiwçeqe srca, odagnaqe demo-na, usexeqe Isusa Hrista, izvor duhovnih prozreqa i boùan-stvenih pomisli, otpuwteqe grehova, leyiliwte duwe i tela,darodavac boùanstvenog prosveçeqa, istoynik Boùije milosti,isporuyeqe tajni Boùijih, jedini nosilac spaseqa s obzirom danosi ime Spasitexa naweg u sebi, koje je prizvano nad nama. Jer,apostol govori: Jer, nema drugoga Imena pod nebom danog xudimakojim bismo se mogli spasti (Dap.4,12). Reyeno prizivaqe je i mo-litva (stoga wto kroz qega same sebe predajemo Hristu u vapaju),i ispovedaqe (stoga wto je Petar bio ublaùen za sliyan postu-


pak), i oyiwçeqe srca (stoga wto su imenom Isusa Hrista biliizgoqeni demoni i izgone se), i useleqe Hrista (stoga wto jeHristos u nama kroz seçaqe na Qega, buduçi da ga seçaqe usexa-va u nas i ispuqava nas radowçu, po reyima svetog Davida: Se-tih se Boga, i obradovah se - Ps.76,4), i izvor duhovnih prozreqa ipomisli (stoga wto je Hristos svetlost istinita - Jn.1,9, i wtoonima koji ga prizivaju saopwtava prosveçeqe i blagodat, po uz-viku proroka: I neka bude svetlost Gospoda Boga nawega na nama -Ps.89,17, i kao wto je Gospod obeçao: Ko ide za mnom imaçe svet-lost ùivota - Jn.8,12), i istoynik milosti Boùije (stoga wto jeGospod milostiv i wtedar prema svima koji ga prizivaju -Ps.85,5, i brzo wtiti one koji mu vapiju - Lk.18,7-8), i isporuyeqesmirenima tajni Boùijih (kao wto je ribaru Petru istinu oHristu javio Otac nebeski - Mt.16,17, i kao wto je sveti Pavlebio odnesen do treçeg neba i yuo neiskazane reyi - 2.Kor.12,4), i je-dini nosilac spaseqa (stoga wto nema ni u jednome drugome spase-qa - Dap. 4,11, osim u Gospodu, koga prizivamo, s obzirom da je Onjedini Spasitex sveta, Hristos - Jn.4,42). U posledqi dan çe sva-ki yovek, hteo ili ne hteo, ispovediti da je Isus Hristos Gospodna slavu Boga Oca (Fil.2,11). Reyeno ispovedaqe je znak nawe verei svedoyanstvo da smo od Boga. Jer, svaki duh koji priznaje da jeIsus Hristos u telu dowao, od Boga je, a onaj ko ne priznaje da jeIsus Hristos u telu dowao, nije od Boga, veç - antihristov (1.Jn.4,2-3). Dakle, svi verujuçi treba neprestano da ispovedaju reyenoime i radi propovedaqa vere, i radi svedoyeqa nawe xubaviprema Gospodu nawem Isusu Hristu (od koje niwta i nikada netreba da nas razdvoji), i radi blagodati koja dolazi od qega, tj.otpuwtaqa grehova, leyeqa duwe, osveçeqa, prosveçeqa i presvega - spaseqa. Boùanstveni jevan$elist govori: A ova su zapi-sana da verujete da Isus jeste Hristos, Sin Boùiji (eto vere), i daverujuçi imate ùivot u ime Qegovo (eto spaseqa i ùivota - Jn.20,31).

4. Navedeno prizivaqe svaki blagoyastivi [Hriwçanin]treba da izgovara kao molitvu i svojim umom, i jezikom, i stoje-çi, i hodeçi, i leùuçi na krevet, i govoreçi sa drugima, i yine-çi bilo wta. On svagda treba da se primorava na qega, s obziromda çe naçi veliki plod i radost, kao wto iz iskustva znaju onikoji se o qemu marxivo staraju. Me$utim, svetovni xudi, pa yaki monasi, nalazeçi se usred neizbeùnih ùivotnih staraqa, nemogu reyeno da ispune. Stoga neka se makar u odre$eno vreme qe-mu posvete. Neka svi kao pravilo imaju da neizostavno tvore re-yenu molitvu, tj. i lica osveçenog yina, i monasi, i svetovqaci.Monasi su na qega ionako prizvani, imajuçi ga kao neodloùnidug, makar se nalazili u staraqima oko svojih posluwaqa. Oniuvek treba da se prinu$avaju da tvore reyenu molitvu i da Gospo-


da neprestano prizivaju, yak i sa rasejanim mislima i porobxe-nim umom. Iako su rasejani, dakle, oni ne treba da dozvole da jezanemare, veç na svaki nayin treba da se staraju da joj se vraçajui da se raduju svom vraçaqu. I lica svewtenog yina treba da sestaraju o pomenutom delu kao i o propovedi, o svewtenosluùe-qu, kao projavxivaqu svoje xubavi prema Hristu Gospodu. Sve-tovqaci, pak, treba da yuvaju molitvu kao peyat i znameqe svojevere, kao zawtitu, osveçeqe i odgnaqe iskuweqa. Stoga svi, ilica svewtenog yina, i monasi i svetovqaci treba da se, ustav-wi od sna, najpre sete Hrista i da na Qega pomisle, prinoseçimu prvine svojih misli kao ùrtvu, s obzirom da ih je On spasao,da nose Qegovo ime, da su se u Qega obukli u svetom krwtequ, zasu Qime zapeyaçeni u svetom miropomazaqu, da se priyewçujuQegovim Telom i Krvxu, postajuçi Qegovi udovi i hram u komeOn uvek prebiva. Za sve reyeno svaki Hriwçanin je duùan da gauvek xubi, i da se iz xubavi svagda Qega seça. Stoga svako u od-re$eno vreme treba da tvori Qegovu molitvu po sili svojoj.


TUMAYEQE MOLITVE:—GOSPODE, POMILUJ”

Gospode Isuse Hriste, pomiluj me, i skraçeno: Gospode po-miluj , od apostolskih vremena je dato Hriwçanima i ustanovxe-no da neprestano ponavxaju, kao wto i ponavxaju. Pa ipak, iakomnogi yine reyeno, malobrojni znaju wta znayi Gospode pomiluj .Stoga besplodno uzvikuju i vapiju: Gospode pomiluj , a ne dobijajumilost Gospodqu, s obzirom da sami ne znaju wta iwtu.

Stoga mi treba da znamo o kakvoj milosti Gospoda Isusa seradi. O kakvoj, dakle? O svakakvoj. U Qegovoj desnici se nalazisve wto nam je neophodno u sadawqem palom staqu. Jer, od vre-mena Qegovog Ovaploçeqa i Oyoveyeqa, od uzimaqa na sebestradaqa i izlivaqa Svesvete Qegove Krvi, On je izbavio yove-ka iz ruku $avola, postavwi Gospod i Svedrùitex xudske priro-de na poseban nayin. Stoga se i sve nawe nawlo u Qegovim ruka-ma.

Gospod je i pre Ovaploçeqa od iskoni bio Gospod sve vid-xive i nevidxive tvari, kao qen Sazdatex i Tvorac. Eto kako jei kako çe uvek biti po biçu, ali ne i po slobodnoj delatnostislovesnih biça. Demoni, a za qima ni xudi nisu ushteli da gasami od sebe imaju za Gospoda i Svedrùitexa svoga, te su se od-vojili od Qega, iako je Vladika svega. Jer, sveblagi Bog je xude ian$ele sazdao samovlasnim [slobodnim], obradivwi ih slovesnow-çu i neçe da naruwi qihovu slobodu, niti da nad qima gospoda-ri nasilno, protiv qihove voxe. Stoga On gospodstvuje nad oni-ma koji hoçe da budu pod Qegovom vlawçu i upravxaqem i wti-ti ih, a one koji neçe kao samovlasne ostavxa da yine svoju voxu.Kada je Adam, prelewçen bogoodstupnikom $avolom, i sam po-stao odstupnik, ne hoteçi da sluwa zapovesti Boùije, Bog ga jeostavio qegovom proizvoxequ, ne ùeleçi da vlastelinski go-spodari nad qim. Prelestivwi ga u poyetku, zavidxivi $avo ni-je prestajao i daxe da ga prelawçuje sve dok ga po nerazumnostinije uyinio sliynim beslovesnoj stoci, uyinivwi da ùivi kaonerazumne ùivotiqe.

I nad qim se saùalio mnogomilostivi Bog, te je spustionebesa, siwao na zemxu i postao Yovek radi yoveka, izbavio gasvojom Preyistom Krvxu i ustrojio mu spasonosni put ùivota.On mu je u Svetom Jevan$exu ukazao kako da uga$a Bogu, preporo-dio ga i presazdao boùanstvenim krwteqem i uspostavio mu ne-


besku hranu u Preyistim Tajnama. Ukratko, sa najveçom mudrow-çu On je nawao nayin da sa yovekom bude nerazdvojan, kao i yo-vek sa Qim, kako $avo viwe ne bi imao mesta u yoveku. Ipak, ninakon reyenoga, On nikoga ne prinu$ava, veç svima ostavxa naproizvoxeqe da se spasavaju, kao wto im predlaùe, ili da ginu.I na delu i biva da se jedni spasavaju, dok drugi ne brinu o svomspasequ. Od drugih jedni uopwte ne veruju u Jevan$exe, a drugiveruju, ali ne ùive po qemu.

Neke Hriwçane je i posle navedenih velikih blagodatnihdarova i dobroyinstava Boùijih $avo opet prelestio. Oni su sepo dejstvu sveta i tela udaxili od Boga, potpavwi pod ropstvogrehu i $avolu, tvoreçi voxu qegovu. Ipak, oni nisu u potpunos-ti postali neosetxivi da ne bi osetili zlo od koga su postrada-li i da ne shvate svoju grewku i ropstvo u koje su pali. Me$utim,oni u sebi ne vide i silu da se izbave od qega. I oni pribegavajuBogu i vapiju: Gospode pomiluj , kako bi se saùalio na qih mno-gomilostivi Gospod i pomilovao ih, kako bi ih prihvatio kaobludnog sina i opet im darovao svoju boùanstvenu blagodat, iz-bavio ih od ropstva grehu, udaxio od qih demone i vratio imslobodu kako bi ubuduçe mogli da ùive bogougodno i da yuvaju za-povesti Boùije.

Hriwçani koji, dakle, sa navedenim cixem vapiju: Gospo-de pomiluj , svakako çe se udostojiti milosti Boùije i dobitiblagodat kako bi se oslobodili ropstva grehu i spasli. Oni, pak,koji uopwte nemaju navedene pomisli i ne znaju nesreçu svog po-loùaja i porobxenost voxi tela i svetskim obiyajima, pa yak ninavedeni cix, veç po navici vapiju, Gospode pomiluj , uopwte nemogu dobiti milost Boùiju, a naroyito divnu i bezmernu mi-lost. Za qih je yak i boxe da je ne dobiju, negoli da je dobiju iiznova izgube, stoga wto çe imati dvostruko pregreweqe.

Reyeno çu ti pojasniti primerima. Zamisli bednog iniwteg yoveka, koji ùeli da dobije milostiqu od nekog bogata-wa. Wta çe on reçi bogatawu, dowavwi pred qega? Jedino: —Po-miluj me. Saùali se nad mojom bedom i uredi moj ùivot”. I onajko ima dug i nema yime da ga plati, te ushte da se izbavi od te-reta i rewi da zamoli zajmodavca da mu ga oprosti, wta çe, do-wavwi, reçi? Opet jedino: —Pomiluj me. Saùali se na moju bedui oprosti mi dug koji sam ti duùan”. Wta çe uyiniti i onaj konekome zgrewi i zaùeli da od qega dobije oprowtaj? Doçi çeonome kome je zgrewio i reçi: —Pomiluj me. Oprosti mi ono u ye-mu sam ti pogrewio”.

Pomenuti znaju wta traùe i radi yega traùe, te dobijajupo traùequ saglasno okolnostima, upotrebxavajuçi dobijeno nasvoje dobro. Postavi sad sa druge strane grewnika koji duhovno


osiromawuje, koji je duùan pred Bogom i koji ga je mnogo putaoùalostio. Moùda on i vapije Bogu: Gospode pomiluj , ali neshvata wta govori i zbog yega govori. On yak ne zna ni u yemu sesastoji milost koju bi ùeleo da dobije od Boga i zbog yega je po-trebna. On jednostavno po navici uzvikuje: Gospode pomiluj . Ikako da mu Bog ukaùe milost kad ne moùe ni da zna da ju je pri-mio, niti obraça paùqu na qu. Naprotiv, on je moùe zloupotre-biti ili izgubiti, postajuçi jow veçi grewnik negoli ranije.

Milost Boùija zapravo jeste blagodat Svetoga Duha, kojumi grewni treba da traùimo od Boga, neprestano mu vapijuçi:—Gospode pomiluj. Pokaùi milost svoju, Gospode moj, na menigrewnome, u ùalosnom staqu u kome se nalazim, i opet mi dajblagodat svoju. Daj mi duh sile da bi me ukrepio u suprotstavxa-qu iskuweqima $avolskim i mojim r$avim grehovnim navikama.Daj mi duh saveta kako bih dowao sebi, osvestio se i ispravio.Daj mi duh straha kako bih se bojao da te ùalostim i kako bih is-puqavao zapovesti tvoje. Daj mi duh xubavi kako bih te voleo ikako se viwe ne bih udaxavao od tvoje blizine. Daj mi duh mirakako bih sayuvao mir u duwi svojoj, kako bih sabrao sve pomislisvoje i ostao u tihovaqu, izbegavajuçi muyeqe mislima. Daj miduh yistote kako bi me sayuvao yistim od svakog oskrnavxeqa.Daj mi duh krotosti da bio imao tihu narav u opwtequ sa brati-jom svojom, Hriwçanima i kako bih se uzdrùavao od gneva. Dajmi duh smireqa kako o sebi ne bih mislio visoko i kako ne bihbio gord”.

I onaj ko zna i oseça koliko je potrebno sve reyeno, te ga iizmoxava od mnogomilostivog Boga, uzvikujuçi: Gospode pomiluj ,svakako çe i dobiti traùeno i udostojiti se milosti Boùije iQegove blagodati. Onaj, pak, ko ne zna niwta od reyenoga, kaowto smo rekli, i samo po navici uzvikuje: Gospode pomiluj , ustvari nema moguçnosti da bilo kada dobije milost od Boga. Jer,on je i ranije veç dobio mnogo milosti od Boga, premda je nijepoznao, niti je zablagodario Bogu, koji mu je dao. On je dobio mi-lost Boùiju kada je bio sazdan i kada je postao yovek. Dobio jemilost kada je bio preporo$en u krwtequ i postao pravoslavniHriwçanin. On je dobio milost kada se izbavxao od velikih, du-wevnih i telesnih nevoxa, koje su ga sretale u ùivotu. On je do-bio milost Boùiju svaki put kada se udostojavao da se priyestiPreyistim Tajnama. On je dobijao milost Boùiju svaki put kadaje grewio pred Bogom i kada ga je ùalostio svojim gresima, a ni-je bio pogubxen i kada nije bio kaùqen kao wto priliyi. On jedobijao milost Boùiju kada je mu je Bog mnogo puta yinio dobro,premda on nije niwta znao ili je zaboravxao. I kako sliyanHriwçanin jow da dobije milost od Boga kad uopwte ne zna i ne


oseça da je veç dobio mnogo milosti od Qega? Yak i kada prizi-va: Gospode pomiluj , on ne zna wta govori, proiznoseçi reyi bezsvake misli i cixa, jedino po navici.


SVETI MARKO EVGENIK

Kratka napomenaBlagodareçi bogoslovskim radovima o svetom Marku Efeskom jeromo-

naha [sada episkopa] Srbina, Irineja Buloviça, razjawqeno je da —divno slo-vo” o molitvi Gospode Isuse Hriste, pomiluj me, poznato kao delo nepoznatogspisatexa, u stvari pripada svetom Marku Evgeniku, velikom borcu za Pra-voslavxe*) .

Zaista, izvorni spis koji imamo u vidu i sa koga je uyiqen noviprevod, ne ostavxa sumqu o qegovom poreklu. Dostojno je divxeqa i osobenoza svetog Marka zaokupxaqe uma neprestanim delaqem molitve. Zajedniykostanoviwte svih koji su se bavili temom umne molitve jeste da svoje porek-lo vuye od svetih apostola Petra, Jovana, i Pavla.

Upuçujuçi na apostolske reyi, najsvetiji otac efeski otkriva qi-hov dubxi smisao, koji se saùima u kratkoj molitvi, koju su predali Crkvikao duhovnu riznicu. Osobena za osetxivost svetoga oca po pitaqu jeretiy-kih zabluda jeste yiqenica da se ispovedaqem cele molitve opovrgavaju ye-tiri poznate osu$ene jeresi, kao wto se vidi na crteùu. Svojim kratkimdelom sveti Marko se pokazuje kao nastavxay duhovnog predaqa, koje projav-xuje odjek saborskih borbi HÈ◊ veka, spajajuçi svoju lavovsku antijeretiykusnagu sa pitomowçu prepodobnog srca, neprestano razgorevanog najsla$imimenom Gospoda Isusa.

*) Vidi u Klhronomïa , br. 7 (1975), str. 345-352, gde je objavxen i originalni

zapis Slova, sa koga je uyiqen prevod koji sledi.


O REYIMA KOJE SADR%I BO%ANSTVENAMOLITVA:

GOSPODE ISUSE HRISTE, SINE BO%IJI,POMILUJ ME

Mi nismo u staqu da kaùemo koliku snagu ima molitva,koji su qeni darovi onima koji je koriste i u koje duhovno staqeih dovodi. Me$utim, reyi od kojih se ona sastoji, isprva su pro-nawli sveti oci nawi, premda ih nisu izmislili, nego su oddavnina nawli povode u samom Svetom Pismu i kod vrhovnihuyenika Vladike Hrista. Boxe reyeno, oni su ih primili kaootayko nasle$e i preneli ih nama. Onima koji nisu nauyili iziskustva iz reyenoga postaje jesno da je svewtena molitva newtoboùanstveno, zapravo svewteno proroyanstvo. Jer, mi verujemoda su boùanstvena prorowtva i duhovna otkriveqa i reyi Bo-ùije sve ono wto je Hristos dao svetim apostolima da kaùu ilizapiwu. Jer, On je govorio kroz qih. Viyuçi nam kao sa visinetreçega neba, najboùanstveniji Pavle kaùe: I niko ne moùe re-çi: Isus je Gospod, osim Duhom Svetim (1.Kor.12,3). Odreynom rey-com —niko” on veoma yudesno objavxuje da je prizivaqe GospodaIsusa newto veoma uzviweno i visoko. Tako$e, i veliki Jovan,koji je kao grom objavio duhovne stvari, poyiqe reyju kojom Pav-le zavrwava i daje nam nastavak molitve na sledeçi nayin: Sva-ki duh koji priznaje da je Isus Hristos u telu dowao, od Boga je(1.Jn.4,2). On je upotrebio potvrdni vid, ali je, kao i Pavle, pri-pisao blagodati Svetoga Duha prizivaqe i ispovedaqe IsusaHrista. Neka sada do$e Petar, kao treçi, krajqi vrh bogoslova,da nam da ostatak molitve. Kada je, dakle, Gospod upitao svojeuyenike: A vi wta velite ko sam ja (Mt.16,15), vatreni uyenik je,po svom obiyaju prestiùuçi druge, rekao: Ti si Hristos, Sin Bo-ùiji (Mt.16,16), primivwi otkriveqe, saglasno svedoyanstvu sa-mog Spasitexa, od nebeskog Oca, ili od Svetoga Duha, wto je is-to. Obrati paùqu kako trojica apostola sleduju jedan za drugim,kao u krugu, uzimajuçi jedan od drugoga boùanstvene reyi, priyemu kraj reyi prethodnog biva poyetak sledeçeg. Jedan, dakle,kaùe: Gospod Isus, drugi: Isus Hristos , treçi: Hristos, Sin Bo-ùiji. I kraj se prispaja poyetku kao u krugu, kao wto rekosmo.Jer, nema nikakve razlike nazvati ga Gospodom i Sinom Boùi-jim, buduçi da obe stvari objavxuju Boùanstvo Sina i predstav-xaju da je jednosuwtan i jednoyastan sa Ocem.


Blaùeni apostoli su nam, dakle, predali da prizivamo iispovedamo u Duhu Gospoda Isusa Hrista, Sina Boùijeg. Qihtrojica su najverodostojniji od svih. A svaka rey se, saglasnoSvetom Pismu , potvr$uje sa tri svedoka. Ni redosled apostolakoji su izrekli [molitvu] nije beznayajan. Od Pavla, koji je vre-menski posledqi od uyenika, poyiqe tajinstveno predaqe mo-litve, te preko sredqeg, Jovana, prelazi na prvog, Petra, koji sexubavxu pribliùio Hristu prisnije od drugih. Reyeno simvoli-we, mislim, nawe napredovaqe po ispravnom poretku i naweusho$eqe i sjediqeqe sa Bogom delaqem i umozreqem u xubavi.Naime, Pavle je slika delaqa (kao wto je sam rekao: Potrudih seviwe od sviju - 1.Kor.15,10), Jovan umozreqa, a Petar xubavi (budu-çi da Gospod svedoyi da je voleo viwe od drugih).

Tako$e, moùe se videti kako boùanstvene reyi molitveukazuju na ispravnu dogmu nawe vere i odbacuju svaku jeres zlo-slavnih. Prizivom Gospode , kojim se objavxuje Boùanska priro-da, opovrgavaju se oni koji smatraju da je Isus Hristos samo yo-vek. Imenom Isuse, koje objavxuje yoveyansku prirodu, odgone seoni koji ga smatraju samo Bogom, koji se u mawti obukao u yoveka.Sa Hriste , koje sadrùi obe prirode, nizvrgavaju se oni koji veru-ju u Qega kao Boga i yoveka, ali sa razdvojenim ipostasima. Naj-zad, sa Sine Boùiji se zatvaraju usta onima koji su se drznuli dauye o mewaqu dve prirode, buduçi da se objavxuje da se Boùan-ska priroda Hristova ne mewa sa Qegovom yoveyanskom priro-dom, ni posle qihovog sjediqeqa. Yetiri izraza, dakle, kao reyiBoùije i duhovni mayevi, opovrgavaju dva para jeresi, koje supotpuno suprotna zla, premda ravnoyasna po nepravoverju.


Eto kako su nam predate boùanstvene reyi, koje bi sa pra-vom mogle da se nazovu spomenikom molitve i Pravoslavxa. Onesu same po sebi dovoxne za one koji su uznapredovali u uzrastu uHristu i dostigli do duhovnog savrwenstva. Oni prigrxuju isvaku od reyi ponaosob, tj. kako su predate od svetih apostola:Gospode Isuse - Isuse Hriste - Hriste, Sine Boùiji (ponekad sva-kako i samo najsla$e ime Isuse), a prigrxuju ih i kao celovitodelo molitve. Qome se oni ispuqavaju neopisivom duhovnom ra-dowçu, postajuçi uzviweniji od tela i sveta i udostojavajuçi seprimaqa boùanstvenih darova. Reyeno znaju kaùu, posveçeni.Za odojyad, me$utim, u Hristu i nesavrwene u vrlini, predato jekao odgovarajuçi dodatak i pomiluj me, koje im pokazuje da imajupoznaqe svojih duhovnih mera i da im je neophodno mnogo milos-ti od Boga. Oni podraùavaju slepog, koji je, ùeleçi da progleda,vapijao Gospodu koji prolaùawe: Isuse, pomiluj me (Mk.10,47). Ne-ki, opet, pokazuju viwe xubavi i sastavxaju molitvu u mnoùini,izgovarajuçi je: Gospode Isuse Hriste, Sine Boùiji, pomiluj nas.Oni znaju da je xubav ispuqeqe zakona i proroka, buduçi da sa-drùi i o-glavxuje u sebi svaku zapovest i svako duhovno delo.Oni zajedno sa sobom iz xubavi uzimaju i braçu u zajednicu mo-litve i jow viwe pokreçu Boga na milost, prihvatajuçi ga za za-jedniykog Boga svih i iwtuçi opwtu milost za sve. I naravno,milost Boùija dolazi na nas ispravnom verom u dogme i ispuqa-vaqem zapovesti. Kratki stih molitve upravo sadrùi obe stva-ri, kao wto smo pokazali.

Boùanska imena (Gospod, Isus, Hristos), kojima nam je da-ta taynost dogmata, vremenski su se pojavila navedenim redosle-dom i poretkom. I mi ih izgovaramo onako kako su se pojavila odpoyetka. Jer, Stari Zavet svuda propoveda Gospoda Boga Slova ipre i posle predavaqa zakona, navodeçi: Gospod pusti kiwu odogqa od Gospoda (Post.19,24), i: Reye Gospod Gospodu mome (Ps.109,1).I Novi Zavet , po Ovaploçequ Qegovom, predstavxa an$ela da mudaje ime, govoreçi Djevi: I nadenuçew mu ime Isus (Lk.1,31), kaowto je i bilo, kao wto veli svewteni Luka. Jer, kao Bog buduçiGospodar svega, On zaùele da svojim ovaploçeqem bude naw Spa-sitex, kao wto se i prevodi ime Isus. Me$utim, On spreyavaweuyenike da pre stradaqa govore o imenu Hristos , koje projavxujeoboùeqe yoveyanske prirode, koju je primio. Posle, pak, strada-qa i Vaskrseqa, Petar govorawe smelo: Neka zna sav dom Izrai-xev da je i Gospodom i Hristom uyinio Bog Qega (Dap.2,36). I reye-no bewe pravo. Jer, nawa yoveyanska priroda, koju je primio nasebe Bog Slovo, bewe odmah pomazana Boùanstvom Qegovim.Ona je postala isto wto i ono wto je pomazalo, tj. istoboùna,buduçi da se moj Isus proslavi stradaqem i vaskrse iz mrtvih.


Bewe, dakle, vreme da se pokaùe ime Hristos. Jer, On ne samo danam je prosto uyinio dobroyinstvo, kao kada nas je u poyetku sa-zdao, ili kada nas je posle nawega pada presazdao i spasao, negoje i uzdigao xudsku prirodu na nebesa i saproslavio je zajedno sasobom, udostojivwi je da sedne sa desne strane Oca. Upravo u re-yeno vreme apostoli su poyeli da propovedaju Sina Boùijeg iBoga. U poyetku propovedi reyeno ime je izazivalo strahopow-tovaqe i retko su ga koristili. A potom su ga propovedali javnosa krovova, kao wto im je predskazao sam Spasitex. Dakle, bo-ùanstvene reyi molitve pore$ane su po redu shodno vremenskojprojavi vere. I sa svih strana se najjasnije objavxuje boùanstve-na mudrost onih koji su je sastavili i nama predali: qene reyiverno prate apostolska ispovedaqa i predaqa, potvr$uju pravo-slavne dogme vere nawe i podseçaju na vremena u kojima se narazne nayine projavio domostroj Boùiji na nama, privodeçi nassvaki put bogopowtovaqu odgovarajuçim imenima.

Kao da, dakle, ubrasmo cveçe sa nekog lepog i velikog dr-veta, mi prinesosmo navedeno, po svojoj snazi, u vezi sa pomenu-tom molitvom. Qen plod, pak, neka uberu oni koji su ga dugimpouyavaqem i podvigom postali dostojni, postavwi prijemyivi-ji i pribliùivwi se Bogu.


SIMEON NOVI BOGOSLOV

O VERI I O ONIMA KOJI GOVORE DA %IVE+I USVETU NE MOGU DA DOSTIGNU SAVRWENSTVO U

VRLINAMANa poyetku slova mnogokorisna povest

Dobro je delo pred svima propovedati milost Boùiju i sa-opwtavati bratiji svojoj o velikoj wtedrosti i neizrecivoj bla-godati, koju nam ukazuje. Ja znam yoveka koji nije drùao duge ivelike postove, niti je vrwio bdeqa, niti je spavao na golojzemxi, kao wto ni druge sliyne tewke podvige nije na sebe na-lagao, veç se seçao svojih grehova, te spoznao svoje jadno [staqe],osudio sebe i smirio se. I, mnogomilostivi Gospod ga je jedinostoga spasao, kao wto govori blaùeni David: Ponizih se, i spaseme (Ps.114,6). Kraçe reyeno, on je poverovao reyima Boùijim izbog qegove vere Gospod ga je primio. Za sticaqe smireqa po-stoje mnoge prepreke, koje pregra$uju put. Me$utim, za veru u re-yi Boùije ne postoji nikakva smetqa, koja bi mogla da se pre-preyi. Yim ushtemo iz sve duwe, mi çemo odmah poverovati. Jer,vera je dar sveblagoga Boga. Ona nam ju je dao kao prirodni dar. Iqegova upotreba zavisi od slobode naweg proizvoxeqa. Stoga iSkiçani i varvari po prirodi imaju veru i veruju me$usobnimreyima. Me$utim, mi na delu treba da pokaùemo dejstvo sveduw-ne vere. Za potvrdu çu vam ispriyati jednu povest.

U Konstantinopoxu je ùiveo yovek koji se zvao Georgije,mladiç od dvadeset godina. Povest se desila u nawe vreme. Onbewe lep u licu. I u qegovom hodu, i drùaqu, i u nayinu opho-$eqa oseçala se ùexa za pokazivaqem. Stoga su oni koji gledajujedino na spoxawqost izvodili razne nepriliyne pretpostavkeo qemu, pogrewno sudeçi buduçi da ne znaju wta se nalazi unut-ra u yoveku. On se upoznao sa jednim monahom, koji je ùiveo ujednom od carigradskih manastira i koji bewe svetog ùivota.Otkrivajuçi mu skrivenosti svoga srca, on mu je rekao i da silnoùeli spaseqe duwe. Yasni starac mu je, kao wto priliyi, dao daispuqava neveliko pravilo. Dao mu je i kqiùicu svetog MarkaPodviùnika, u kojoj piwe o duhovnom zakonu.

Mladiç je kqiùicu prihvatio sa velikom xubavxu i po-boùnowçu, kao da mu je sam Bog poslao, imajuçi silnu veru i na-du da çe od qe steçi veliku korist i veliki plod. I on ju je yi-


tao sa velikim usr$em i paùqom. Proyitavwi je, on je stekaoveliku korist od svih qenih poglavxa. Ipak, u qegovom srcu suse ponajviwe zapeyatila tri poglavxa: —Traùeçi izleyeqe, pa-zi na svoju savest. Yini sve wto ti govori i steçi çew korist”(pogl. 69). Potom: —Traùeçi dejstvenost Svetoga Duha, ponajpreyini zapovesti, sliyno robu koji je kupxen za novac. Jow dok gakupuju, on trùi da mu zajedno sa uplatom novca potpiwu i slobo-du” (pogl. 64, O onima koji hoçe da se opravdaju delima). Najzad: —Onaj kose moli telesno i jow nema duhovnog razuma, liyi na slepca kojiviye: Sine Davidov, pomiluj me (Mk.10,48). Neko drugi, raniji sle-pac, powto je progledao i ugledao Gospoda, veç ga nije nazivaosinom Davidovim, nego ga je ispovedao kao Sina Boùijeg (Jn.9,35;38)” (pogl. 13-14, O duhovnom zakonu). Pomenuta tri poglavxa su mu seveoma dopala. I on je poverovao da çe putem paùqe u odnosu nasvoju savest, kao wto savetuje prvo poglavxe, dobiti izleyeqe(duwevnih nemoçi), da çe kroz ispuqavaqe zapovesti dostiçidejstvenost Duha Svetoga, kao wto uyi drugo poglavxe, te da çeblagodaçu Svetoga Duha umno progledati i ugledati neizrecivukrasotu Gospodqu, kao wto obeçava treçe poglavxe. On se raniopomenutom krasotom i silno je poùeleo. Iako je jow nije video,on je usrdno traùio, sa nadom da çe je najzad ugledati.

Uza sve, on nije yinio niwta naroyito (kako me je uvera-vao sa zakletvom), osim wto je svako veye neizostavno vrwio ne-veliko pravilo, koje mu je dao starac. Nakon pravila on je odmahlegao u postexu i spavao. Vremenom je, pak, savest poyiqala damu govori da napravi jow nekoliko poklona, da proyita jow ne-koliko Psalama , da izgovori wto viwe puta Gospode Isuse Hris-te, pomiluj me. On je rado sluwao svoju savest i ono wto mu je na-waptavala. On je sve yinio bez razmiwxaqa, kao da mu je na-re$ivao sam Bog. Ni jedanput nije legao da spava ukoliko bi gasavest izobliyavala, govoreçi: —Zawto nisi uradio jedno ilidrugo”. On je uvek sluwao svoju savest i nikada nije izbegao dauyini ono wto mu je nalagala. A ona mu je svakoga dana sve viwedodavala na uobiyajeno pravilo, usled yega je za malo dana qe-govo veyerqe molitvoslovxe izraslo u veliku sluùbu. Daqu seon nalazio u palatama nekoga Patrikija. Na qemu je leùalo sta-raqe o svemu neophodnom za xude koji su [kod qega] ùiveli. Uveyebi on svakog dana odlazio i niko nije znao wta radi kod sebe. Onje i obilne suze prolivao iz svojih oyiju, yineçi mnowtvo po-klona, padajuçi licem na zemxu. Dok je stajao na molitvi, noge jedrùao tesno jednu uz drugu, ostajuçi nepokretan. Presvetoj Bogo-rodici je yitao molitve sa srdaynim bolom, uzdisaqima i suza-ma. Obraçajuçi se Hristu, on je padao pred noge Qegove, kao da jetelesno bio prisutan, umoxavajuçi ga da mu se smiluje kao nadnekadaqim slepcem i da uyini da progledaju qegove duwevne


oyi. S obzirom da se svako veye uveçavala qegova molitva, on jenajzad stajao na molitvi sve do same ponoçi. Ipak, u vreme mo-litve on sebi nije dozvoxavao leqost, ni nemar, niti je udovesvog tela opuwtao. On oyima nije gledao u stranu ili u visinu,kako bi newto video, veç je stajao nepokretno kao stub ili kaonetelesan.

Jednom, dok je sliyno stojao na molitvi i govorio viweumom, negoli ustima: —Boùe, milostiv budi meni grewnome”, iz-nenada je na qega siwlo odozgo boùanstveno presvetlo osijaqei ispunilo yitavo mesto. I mladiç je veç zaboravio da se nalaziu sobi i da je pod krovom, s obzirom da se na sve strane videla sa-mo svetlost. On yak nije znao da li svojim nogama stoji na zem-xi. On veç nije brinuo ni o yemu zemaxskom i na misao mu nijedolazilo niwta od onoga wto se obiyno nalazi u umu onih kojinose xudsko telo. On se sav spojio sa onom nevewtastvenom svet-lowçu. Qemu se yinilo da je i sam postao svetlost. On je zabora-vio na yitav svet, ispunivwi se suzama i neizrecivom radowçu.Potom je um qegov potekao na nebesa, gde je ugledao drugu svet-lost, jow svetliju od one koja bewe oko qega. I na qegovo izne-na$eqe, qemu se uyinilo da pored reyene svetlosti stoji pome-nuti sveti i ravnoan$elski starac, koji mu bewe dao malu zapo-vest o molitvi i kqiùicu svetog Marka Podviùnika. Yuvwimladiça, ja sam pomislio da mu je molitva starca mnogo pomogla,te je Bog ustrojio sliyno vi$eqe kako bi mu pokazao na kojoj vi-sini vrline se starac nalazio. Powto je prowlo vi$eqe, mladiçje dowao sebi i bio preispuqen radowçu i oduwevxeqem (kaowto je kasnije govorio), playuçi od sveg srca. Ono bewe ispuqe-no suzama i velikom sladowçu. Najzad, on je legao na postexu.Me$utim, odmah je zapevao petao i pokazao da veç bewe ponoç.Uskoro su pozvali u crkvu na jutrequ i mladiç je ustao kako bipo obiyaju proyitao sluùbu jutreqe. Stoga on uopwte nije spa-vao navedene noçi, a san mu ni na um nije dolazio.

Sam Bog zna kako se reyeno desilo. On je reyeno uyinio nasamo Qemu poznat nayin. Mladiç nije uyinio niwta naroyito,osim wto je sa krepkom verom i nesumqivom nadom svagda vernoispuqavao pravilo koje je yuo od starca i pouku koju je proyitaou kqiùici. I neka niko ne kaùe da je on reyeno yinio radi is-pitivaqa. Qemu newto sliyno ni na um nije dolazilo. Jer, onajko ispituje u stvari nema tvrdu veru. Odbacivwi svaku strasnui samouga$ajuçu pomisao, mladiç se mnogo starao o vernom ispu-qavaqu onoga wto mu je nalagala savest. On viwe nije imao ni-kakvog saoseçaqa za stvari ovoga sveta. Yak ni hranu i piçe onnije primao sa sladowçu ili do sitosti.

Da li ste yuli, bratijo moja, wta moùe da uyini vera u Bo-ga, posvedoyena dobrim delima? Da li ste shvatili da ni mla-


dost uopwte ne wteti, kao wto ni starost ne koristi kada nemarazuma i straha Boùijeg? Da li ste poznali da ni svet, ni ùi-votna dela ne smetaju da se ispuqavaju zapovesti Boùije, ukoli-ko postoji revnost i paùqa? Ni tihovaqe, ni udaxavaqe od sve-ta ne koristi ukoliko vladaju leqost i nemar. Sluwajuçi Davi-da i diveçi mu se, svi mi govorimo: —Jedan je bio David i drugogsliynog nije bilo”. Pa ipak pogledajte, na mladiçu se projavilonewto veçe nego na Davidu. David je primio svedoyanstvo od Bo-ga, pomazan je za cara, i proroka, dobio je Duha Svetoga i imaomnoga osvedoyeqa o Bogu. Kada je, pak, sagrewio, on je izgubioblagodat Svetoga Duha i proroyki dar, buduçi udaxen od uobiya-jenog razgovora sa Bogom. I nije ni yudno wto je, setivwi se bla-godati koju je izgubio, on opet od Boga zaiskao izgubxena dobra.Mladiç niwta sliyno nije imao. On bewe vezan svetskim deli-ma, brinuçi se samo o vremenskom i nemajuçi vremena da pomis-li o neyem viwem od zemxe. Pa ipak, divnih li sudova Boùijih!Yim je newto malo yuo od svetog starca i proyitao tri poglavxakod ave Marka, on je odmah nesumqivo poverovao onome wto jeyuo i proyitao. I sa nepokolebivom nadom sproveo je on reyeno udelo. Uz malo delaqe, koje je potom izvrwio, on se udostojio dauzvisi um svoj na nebesa, te da podstakne na milost Majku Gos-podqu. On je qenim molitvama umilostivio Boga i na sebe pri-vukao blagodat Svetoga Duha, koja ga je osenila sa velikom silom.On se udostojio da vidi svetlost koju mnogi ùele da vide, prem-da se malobrojni udostojavaju. Mladiç nije drùao duge postove,nije spavao na zemxi, nije nosio vlasenicu, nije izawao iz sve-ta telesno, veç samo duhovno, tj. sa duwevnim nastrojeqem. Uzneznatno bdeqe, koje je vrwio, on se pokazao viwim od divnogLota u Sodomu, ili, boxe reyeno, pokazao se kao an$eo u teluxudskom, tj. bewe yovek po vidxivosti, a an$eo po umnom ustroj-stvu. Stoga se on i udostojio vi$eqa najsla$e svetlosti mislenogSunca pravde, Gospoda naweg Isusa Hrista, koja ga je uverila daçe primiti i buduçu svetlost. I pravedno je. Jer, qegova xubavi srdayno prilepxivaqe uz Boga uyinili su ga izvansebnim, od-vojivwi qegov duh od ovog sveta, od vlastite prirode i od svihstvari. Oni su ga celog uyinili svetlowçu [koja dolazi od] Sveto-ga Duha, iako je ùiveo usred grada i upravxao celim domom, sta-rajuçi se o robovima i slobodnima i yineçi sve wto ne neophod-no za sadawqi ùivot.

Reyeno je dovoxno u pohvalu mladiça i za podsticaj da ivi dospete do sliyne xubavi, podraùavajuçi ga. Ili moùda ùe-lite da vam kaùem newto drugo, jow veçe, wto moùda ni sluhvaw ne moùe da primi? Uostalom, wta moùe biti veçe i savr-wenije od straha Boùijeg? Naravno, nema niyega. Sveti Grigo-rije Bogoslov je rekao: —Poyetak mudrosti je strah Gospodqi. Jer,


gde ima straha, ima i yuvaqa zapovesti, a gde ima yuvaqa zapo-vesti ima i oyiwçeqa tela, tj. oblaka koji obavija duwu, ne daju-çi joj da yisto vidi Boùansku svetlost. Gde ima oyiwçeqa, imai osijaqa, a osijaqe je ispuqeqe boùanstvene ùexe”. Govoreçinavedeno, on je pokazao da je osveçeqe Duhom beskrajni kraj sva-ke vrline. Onaj ko je dostigao osveçeqe Duhom, zavrwio je sasvim yulnim i zapoyeo svewçu da prebiva jedino u duhovnom.Eto, bratijo moja, divota Boùijih. I Bog izvodi na javu skrivenesluge svoje da bi ih podraùavali dobroxubivi i blagi i da bizlonaravni ostali bez odgovora. Oni koji se kreçu u mnowtvuxudi i ùivot provode u svetskoj buri, imajuçi priliyno pona-waqe, svakako nalaze spaseqe i Bog ih udostojava velikih doba-ra radi vere koju imaju prema Qemu. Stoga oni koji zbog svoje le-qosti i nemara ne nalaze spaseqe u dan suda neçe imati nikak-vog opravdaqa. Istinit je, dakle, Bog koji je obeçao spaseqe ra-di vere u Qega. Stoga, bratijo moja xubxena, saùalite se na sebei na mene, koji vas xubim i mnogo puta prolivam suze zbog vas.Jer, milostiv i wtedar Gospod je i nama naredio da budemo mi-lostivi i wtedri, te da se ùalostimo zbog sebe i jedni zbog dru-gih. Verujte od sve duwe u Gospoda, mrzite ovaj svet, kao wtopriliyi, i nemojte da se brinete za qegova vremenska i ispraz-na dobra, nego pristupite Bogu i prilepite se uz Qega. Jer, jowmalo vremena, pa çe doçi kraj sveta i sadawqeg ùivota. I tew-ko onima koji budu odluyeni od Carstva Boùijeg. Mene guwe su-ze i ja playem i ùalim iz sveg srca kada pomislim da mi bez raz-miwxaqa, sliyno beslovesnim ùivotiqama, iako imamo dareù-xivog i yovekoxubivog Vladiku (koji nam jedino zbog iskrene ve-re prema Qemu dariva velika i divna blaga koja prevazilaze ium, i sluh i oyekivaqa), svemu pretpostavxamo zemxu i zemax-sko, koje nam je, me$utim, po wtedrosti Boùijoj, dato za upotre-bu naweg tela. Ono, naime, treba da se hrani umereno, kako biduwa bez prepreka mogla da hodi ka nadsvetskom, sama se hrane-çi umnom hranom, koja ishodi iz blagodati Duha Svetoga, po me-ri qenog oyiwçeqa i obnovxeqa. Nas xude je Bog stvorio slo-vesnim kako bi ga proslavxali, blagodarili mu i voleli ga zbogneznatnih dobara, koja nam daruje u sadawqem ùivotu, yime seudostojavamo da u buduçem ùivotu dobijemo velika i veyna dob-ra. Tewko nama, me$utim, wto ne samo wto uopwte nemamo ni-kakvog staraqa za buduçe, veç i za sadawqe ostajemo neblagodar-ni Bogu, upodobxavajuçi se demonima ili, boxe reçi, postajuçigori od qih. Stoga po pravdi zasluùujemo zaista i veçe muyeqeod qih. Jer, nama je viwe uyiqeno negoli qima. Mi smo postaliHriwçani, dobili mnowtvo duhovnih darova, verujemo u Boga,koji je radi nas postao Yovek i pretrpeo stradaqa i krsnu smrtkako bi nas izbavio od zabluda prelesti i greha. I wta bih re-


kao na sve? Tewko nama. Mi samo na reyima verujemo u Boga, adelima ga se odriyemo. Zar se Hristos ne priziva na svakom mes-tu, i u gradovima, i u selima, i u opwteùiçima, i na gorama? Nenalaze li se Hriwçani svuda? Me$utim, ispitaj, ukoliko ti iz-gleda opravdanim, te do taynosti istraùi da li ispuqavaju za-povesti Hristove. I zaista izme$u mnogih hixada i desetinahixada sa tewkoçom çe se naçi jedan koji je i na delu i na reyiHriwçanin. Nije li Hristos i Bog naw rekao: Ko veruje u mene,dela koja ja tvorim i on çe tvoriti, i veça od ovih çe tvoriti (Jn.14,12). Me$utim, ko çe se od nas usuditi da kaùe: —Ja tvorim delaHristova i ispravno verujem u Qega”. Ne vidite li, dakle, bra-tijo moja kako çemo se u dan suda pokazati kao neverni i bitipredati mukama, yak viwe negoli oni koji uopwte nisu znali zaHrista, tj. nevernici. Stoga je neophodno ili da budemo kaùqe-ni jow teùe negoli nevernici, ili da Hristova rey nije isti-nita (wto je nemoguçe).

Ja reyeno nisam naveo da bih nekome zasmetao da se udaxiod sveta, niti da bih pretpostavio tihovatexski ùivot usredsveta, nego da bih uverio sve koji çe yitati moje reyi da onaj koùeli da yini dobro, od Boga dobija silu da ga yini na svakommestu - i usred sveta, i u tihovaqu. Naprotiv, predmet moje reyitreba jow viwe da podstakne otwelniwtvo. Jer, ukoliko je onajko se kretao usred sveta i ko nikada nije pomiwxao o odricaquod sveta, ni o oskudoxubxu, ni o posluwnosti, dobio veliku mi-lost od Boga samo wto je od sve duwe poverovao i prizivao Boga,utoliko çe veça dobra, nadamo se, dobiti onaj ko je ostavio yitavsvet i sve xude, i ko je predao i sam svoj ùivot na smrt radi za-povesti Boùije, kao wto je sam naredio. Uostalom, onaj ko sa ne-sumqivom verom i velikim usr$em zapoyne da yini dobra dela,ubrzo çe osetiti korist koja od qih dolaze, te çe sam poznati dasvetsko staraqe i prebivaqe i kretaqe usred sveta predstavxa-ju veliku smetqu za one koji ùele da ùive po Bogu. Ono wto sedesilo sa mladiçem jeste newto divno i neobiyno. Mi, me$utim,nismo yuli da se desio neki drugi sliyan sluyaj. Me$utim, yak ida se desio ili da çe se desiti, oni treba da znaju da çe ubrzo iz-gubiti dobijeno blago ukoliko se ne udaxe od sveta.

O pomenutom mladiçu ja sam potom od qega samoga saznaojow newto. Sreo sam ga kada je veç bio postao monah i u mo-nawkom ùivotu proveo tri ili yetiri godine. Bewe mu tride-set dve godine. Ja sam ga znao veoma dobro, s obzirom da smo odmladosti bili drugovi i vaspitavali se zajedno. Stoga mi je on irekao: —Posle divnog vi$eqa i izmene koja se desila na meni,prowlo je nekoliko dana i sa mnom su se desila mnoga svetska is-kuweqa. Ja sam za vreme skrivenih dela po Bogu, koja sam obav-xao, primetio da postepeno gubim ono dobro, usled yega sam sil-


no zaùeleo da se udaxim od sveta i da u usamxenosti iwtemHrista, koji mi se javio. Jer, ja verujem, brate, da je On i blago-izvoleo da mi se javi kako bi me, nedostojnoga, uzeo sebi, odvo-jivwi me od yitavog sveta. Me$utim, ja reyeno nisam odmah mo-gao da ispunim, usled yega sam postepeno zaboravio sve wto samti ispriyao i upao u savrweno pomrayeqe i neosetxivost. Ja seuopwte viwe nisam seçao onoga wto sam ti ispriyao, ni maloga,ni velikoga, yak ni najmaqeg pokreta misli ili yula. Uskorosam upao u jow veça zla negoli ranije, dowavwi do staqa u komese yinilo da nikada nisam ni yuo reyi Hristove, niti ih shva-tao. Yak sam i na svetoga koji mi bewe dao malu zapovest i kqi-ùicu svetoga Marka gledao kao na nekog sluyajnog yoveka, uop-wte ne pomiwxajuçi na ono wto sam video u vezi sa qim. Ja tipriyam podrobno kako bi znao u kakvu sam dubinu, jadni, upaozbog svog nemara i kako bi se zadivio neizrecivoj blagosti Bo-ùijoj, koja se kasnije na meni projavila. Ne umem ti reçi kako subez mog znaqa u mom bednom srcu ostali xubav i vera premaonom svetome starcu. Ja mislim da se radi qih posle dosta vre-mena yovekoxubivi Bog, po qegovim molitvama, smilovao na me-ne i izvukao me iz prelesti i istrgao iz dubine zla. Ja nedostoj-ni se nisam sasvim udaxavao od starca. Nalazeçi se u gradu, jasam yesto odlazio kod qega u keliju, ispovedajuçi mu wta se de-silo sa mnom i ne ispuqavajuçi, nesavesni, qegove zapovesti.Sada, pak, kao wto vidiw, milostivi Bog je prezreo mnowtvomojih grehova i ustrojio da postanem monah kod samog starca. Ija nedostojni sada stalno prebivam sa qim. I tek posle velikogtruda i obilnih suza, posle odluynog odvajaqa i udaxavaqa odsveta, pri savrwenoj posluwnosti i odsecaqu vlastite voxe, temnogih drugih dela i nayina strogog samoumrtvxavaqa i pri ne-zadrùivom stremxequ ka dobru, ja sam se opet udostojio da vi-dim, makar i na neki primrayan nayin, malu svetlost od Boùan-stvene svetlosti. Ipak, vi$eqe koje bi bilo sliyno nekadawqemja se sve do sada nisam udostojio da vidim”.

I mnogo drugo sliyno on je meni govorio. Ja, pak, kukavni,sluwajuçi qegove svete reyi, pomiwxah kako je sav bio ispuqenBoùanstvenom blagodaçu, i kako je bio mudar, premda se nijeuyio spoxawqoj mudrosti. Stiyuçi poznaqe iz dela i opita, onje dobio najtaynije shvataqe duhovnih stvari. Stoga sam ga zamo-lio da mi kaùe kakva je zapravo vera neophodna za sticaqe div-nih javxaqa, te da mi sve napiwe kao uyitex. On je odmah poyeoda mi govori, ne oleqivwi se ni da mi napiwe ispriyano. No,da ne bih neumereno oduùio sadawqu rey, ja çu i u drugim slo-vima napisati ponewto, na radost i sladost onih koji vole da saverom yitaju sliyne spise.


Dakle, molim vas, bratijo moja, potecimo sa usr$em putemzapovesti Hristovih, te se lica nawa neçe postideti. Onome kosa trpxeqem kuca, Gospod otvara dveri Carstva svoga, po obeça-qu svome, i onome ko iwte, On daje Duha Svevetoga. I nije mogu-çe da onaj ko iwte iz sve duwe Qega ne na$e i ne obogati se Qe-govim darovima. I vi çete nesumqivo od Qega dobiti divnadobra, koja je pripremio onima koji ga xube - ovde delimiyno,kao wto ukaùe duhovna mudrost, a u buduçem veku svecelo, sasvima svetima od veka u Hristu Isusu, Gospodu nawem, kome sla-va u vekove vekova. Amin.

O TRI NAYINA PA%QE I MOLITVEPostoje tri nayina paùqe i molitve, kojima se duwa uz-

visuje i napreduje, ili, pak, pada i gine. Onaj ko pomenuta trinayina upotrebxava u svoje vreme i doliyno, svakako uspeva, aonaj ko ih upotrebxava nerazumno i van vremena, svakako pada.Paùqa mora da bude nerazluyno povezana sa molitvom, kao wtoje telo nerazdvojno od duwe. Paùqa treba da ide napred i da yu-va od neprijatexa, kao neki straùar. Neka ona prva stupa u bor-bu sa grehom i suprotstavxa se zlim pomislima koje ulaze u du-wu, a za qom neka sledi molitva, koja istrebxuje i odmah ubijasve zle pomisli, sa kojima je najpre vodila borbu paùqa. Jer, sa-ma paùqa qih ne moùe uniwtiti.

Od borbe paùqe i molitve (sa pomislima) zavisi ùivot ismrt duwe. Ukoliko paùqom molitvu yuvamo yistom, mi napre-dujemo, a ukoliko nismo paùxivi i ne yuvamo je yistom, veç jeostavxamo nezawtiçenom (usled yega se skrnavi zlim pomisli-ma), mi smo niwtavni i neuspewni.

Dakle, powto postoje tri nayina paùqe i molitve, trebada pokaùemo odlike svakog od qih, kako bi onaj ko ùeli da sespase izabrao ono boxe.

a) O prvom nayinu paùqe i molitveNaroyito svojstvo prvog nayina se sastoji u [nastojaqu] da

se, pri stojaqu na molitvi ka nebu podiùu ruke, i oyi i um. Uumu treba da su boùanstvene pomisli. On treba da zamiwxa ne-beska dobra, an$elske yinove i obitexi svetih. Ukratko, sve wtose nalazi u Boùanstvenim Pismima treba sabirati u um i za vre-me molitve razmiwxati o qemu, podstiyuçi svoju duwu na ùexui xubav prema Bogu. Ponekad on izliva i suze i playe. (Eto pr-vog nayina paùqe i molitve).

Pri pomenutom nayinu (molitve, ukoliko se samo na qemuzaustavi), yovek postepeno poyiqe da se nadima u srcu svome,bez da primeçuje. Qemu se yini da ono wto se sa qime dewavajeste dejstvo blagodati Boùije na qegovu utehu. I on moli Boga


da ga udostoji da svagda prebiva u navedenom delaqu. (misliti,pak, na navedeni nayin o pomenutom nayinu molitve) jeste znakprelesti. Jer, dobro viwe nije dobro ukoliko ne biva na dobarnayin i kao wto priliyi.

Ukoliko sliyan yovek stupi na krajqe tihovaqe (tj. posta-ne tihovatex, ili zatvornik), tewko çe moçi da izbegne skreta-qe sa uma (tj. naçi çe se u krajqoj opasnosti od reyenoga). Yak ida ne skrene sa uma, on neçe biti u staqu da stekne vrline i be-strawçe. Na istom putu stoje i prelewçuju se i oni koji videsvetlost telesnim oyima, oseçaju miris yulom mirisa, sluwajuglasove svojim uwima i sliyno. Neki od qih su pobesneli i lu-taju iz mesta u mesto. Drugi su se prelestili, primivwi $avola,koji se preobrazio i javio u vidu an$ela svetlosti. Oni reyenonisu shvatili, te su ostali neispravxeni do kraja, ne hoteçi daposluwaju savet nekog brata. Neki su se yak sami liwili ùivo-ta, podstaknuti $avolom. Neki su se bacili u provaliju, a nekiudavili. I ko moùe izreçi bezbrojne razne prelesti, kojima ihvara $avo.

Iz reyenoga svaki razumni yovek moùe shvatiti kakvawteta proizilazi od prvog nayina paùqe i molitve (ukoliko sebude smatrao posledqim stupqem savrwenstva u molitvi). Yak ida se desi da ne postrada ni od jednog navedenog zla o kojima smoyuli, zbog ùivota sa bratijom (s obzirom da su u opasnosti naro-yito oni koji ùive usamxeno), onaj ko upotrebxava navedeni na-yin çe yitav svoj ùivot provesti bez napretka (u duhovnom ùi-votu).

b) O drugom nayinu paùqe i molitveU drugom nayinu se um svodi u unutrawqost, odvajajuçi se

od svega yulnoga. Yovek yuva svoja yula i sabira sve svoje pomis-li kako ne bi lutale po ispraznim stvarima ovoga sveta. On yasispituje svoje pomisli, yas proniye u reyi yitane molitve, yasvraça nazad svoje misli, ukoliko ih je zarobio $avo, zanevwi ihka ispraznom i r$avom, yas se sa velikim trudom i samoprinu$a-vaqem napreùe da do$e do samog sebe, ukoliko je bio nadvladan ipobe$en nekom strawçu. Naroyita osobina pomenutog dela jesteqegovo dewavaqe u glavi: misli se bore sa mislima.

Imajuçi navedeni podvig i borbu sa samim sobom, on nika-da ne moùe da miruje u sebi, ne nalazeçi vremena da se bavi de-lom vrlina, kako bi dobio venac pravde. I sliyan yovek liyi naonoga ko vodi borbu sa svojim neprijatexima noçu u tami. On yu-je glasove svojih neprijatexa i prima udarce od qih, ali ne mo-ùe jasno da vidi ko su, odakle su dowli i kako i zawto ga udara-ju. Jer, on sam prebiva u glavi, a zle pomisli izlaze iz srca. Onih i ne vidi, s obzirom da ne pazi na srce. Tama koja je u qego-


vom umu i bura koju ima od pomisli u qemu izazivaju wtetu (tj.ne daju mu da vidi u yemu je stvar). I on nema nayina da izbegnesvoje neprijatexe, demone i poraz od qih. On, nesretni, uzaludpreduzima trud, pa yak i potpuno gubi svoju nagradu stoga wto je,ni sam ne primeçujuçi, nadvladan tawtinom, umiwxajuçi da is-pravno pazi na sebe. On u svojoj gordosti prezire druge i osu$ujeih, dok sebe hvali, mawtajuçi da je dostojan da bude pastir slo-vesnih ovaca i da rukovodi druge. On liyi na slepoga koji se la-ça da vodi druge slepce.

Eto drugog nayina (paùqe i molitve). Onaj ko ùeli da sespase treba da zna za wtetu koju on izaziva u duwi i da dobro pa-zi na sebe. Uostalom, on je boxi od prvog, kao wto je noç sa mese-yinom boxa od tamne noçi, tj. noçi bez meseyeve svetlosti.

v) O treçem nayinu paùqe i molitveTreçi nayin je zaista divan i neobjawqiv. Onima koji ga

ne znaju iz iskustva, on je yak neverovatan. Oni ne veruju dasliyna stvar postoji na delu. U stvari, u nawa vremena pomenu-ti nayin paùqe i molitve ne sreçe se kod mnogih, veç samo kodmalobrojnih. Meni se yini da je navedeno blago od nas pobeglozajedno sa posluwnowçu. Onaj ko ima savrwenu posluwnost pre-ma svom duhovnom ocu postaje bezbriùan prema svemu, s obziromda je jednom za svagda svoju tugu prebacio na svog duhovnog oca.Stoga, buduçi daleko od svakog svetskog pristrawça, on postajesposoban da bude veoma revnostan i neleqivi delatex treçegnayina molitve, ukoliko uostalom nai$e na istinskog duhovnogoca, koji sam nije u prelesti. Onaj, dakle, ko je sebe posvetio Bo-gu i svu svoju tugu prebacio na Qega i na duhovnog svog oca, izistinske posluwnosti prestavwi da ùivi sopstvenim ùivotomi da tvori svoju voxu, umrevwi za svaku svetsku pristrasnost iza svoje telo, moùe li biti pobe$en i savladan nekom privreme-nom stvari? Ili, kakvo on moùe imati staraqe i brigu? Stogatreçim nayinom paùqe i molitve, praçenim posluwnowçu, bi-vaju uniwtene i rasejane sve zamke i lukavstva koje upotrebxa-vaju demoni da bi povukli um na mnoge i raznovrsni pomisli.Buduçi slobodan od svega, um pomenutog yoveka ima vremena dabez ikakve smetqe ispituje pomisli koje mu nanosi demon, te daih sa velikom lakoçom odgoni, yistim srcem prinoseçi svoje mo-litve Bogu. Eto poyetka istinskog (duhovnog) ùivota. Oni kojine postavxaju reyeni poyetak, u stvari se, ni sami ne znajuçi,uzalud trude.

Poyetak treçeg nayina se ne sastoji u gledaqu na nebo, upodizaqu svojih ruku uvis, u drùaqu svog uma u onome wto je nanebu (wto inaye pripada prvom nayinu i nije daleko od preles-ti), niti u yuvaqu yula umom, pri yemu se sva paùqa usmerava


[na spoxawqost], dok se ne gleda na unutrawqu duhovnu borbu, kojuizazivaju neprijatexi (wto inaye predstavxa nadleùnost dru-gog nayina). (Onaj ko ga upotrebxava pada u ropstvo demonima,ne moguçi da se osveti svojim porobxivayima. Qega neprijate-xi neprestano napadaju i javno, i tajno, yineçi ga tawtim igordim).

Ti, pak, xubxeni, ukoliko hoçew da se spasew, poyni delona sledeçi nayin: nakon (utvr$eqa u srcu) savrwenog posluwa-qa (kakvo, kao wto smo rekli, treba da imaw prema svom duhov-nom ocu), ti sva svoja ostala dela treba da vrwiw sa yistom sa-vewçu, tj. kao da se nalaziw pred licem Boùijim. Jer, bez poslu-waqa ni savest ne moùe biti yista. Svoju savest treba da yuvawyistom u trojakom smislu: u odnosu prema Bogu, u odnosu premaduhovnom ocu i drugim xudima i u odnosu prema (ùivotnim)stvarima i predmetima sveta.

U odnosu prema Bogu ti treba da yuvaw svoju savest yis-tom, ne dozvoxavajuçi sebi da yiniw niwta od onoga wto znawda bi mu bilo neugodno i neprijatno.

U odnosu prema duhovnom ocu ne treba da yiniw ni maqe,ni viwe od onog wto ti zapoveda, hodeçi po qegovim nameramai qegovoj voxi.

U odnosu prema drugim xudima yuvaj svoju savest yistom,ne dozvoxavajuçi sebi da yiniw newto wto sam mrziw i wto neùeliw da tebi yine.

U odnosu prema stvarima, tj. prema hrani, piçu i odelu,treba da yuvaw svoju savest yistom, svagda ih doliyno upotreb-xavajuçi.

Ukratko, sve yini kao da si pred licem Boùijim i ni ukom sluyaju nemoj dozvoliti da te izobliyava ili raqava savesttvoja, tj. da newto ne yiniw dobro.

Yineçi reyeno, ti çew ravqati istinsku i nezabludivustazu ka treçem nayinu paùqe i molitve, koji se sastoji u slede-çem: um treba da yuva srce (s obzirom da je naroyita osobina tre-çeg nayina molitve boravxeqe u srcu) dok se moli, neizlazno senalazeçi u qemu i iz qegove dubine uznoseçi molitve Bogu. (Ureyenome je sve. Trudi se dok ne okusiw Gospoda). A kada, najzad,unutar srca okusi i yulima iskusi da je Gospod blag, nasla$ujuçise (pri yemu trud pripada nama, a okuwaqe - dejstvu blagodati usmirenom srcu), um viwe neçe hteti da se udaxuje od srdaynogmesta (govoreçi reyi apostola Petra: Dobro nam je ovde biti -Mt.17,4) i veç çe stalno gledati unutar srca, neishodno u qemuboraveçi i odgoneçi pomisli koje seje $avo. (Eto doliynog tre-çeg nayina paùqe i molitve). On veçim delom izgleda teùak iteskoban onima koji nemaju nikakva saznaqa o qemu. Me$utim,oni koji su iskusili sladost koju pruùa i nasladili se qime u


dubini svoga srca, zajedno sa boùanstvenom Pavlom uzvikuju: Koçe nas rastaviti od xubavi Hristove (Rim.8,35).

Sluwajuçi Gospoda kako govori da iz srca izlaze zle pomis-li, ubistva, prexube, blud, kra$e, laùna svedoyanstva, hule… kojepogane yoveka (Mt.15,19-20), i sluwajuçi kako Jevan$exe na drugommestu zapoveda da yistimo unutrawqost zdele, kako bi i spo-xawqost bila yista (Mt.23,26), sveti oci nawi su ostavili svakodrugo duhovno delo i poyeli da se svecelo podvizavaju u qemu je-dinom, tj. u yuvaqu srca, buduçi uvereni da çe zajedno sa qim la-ko steçi i svaku drugu vrlinu, dok bez qega ne mogu da se utvrdeni u jednoj. Pomenuto delaqe su neki od otaca zvali srdaynimtihovaqem, drugi - paùqom, treçi - trezvoumxem i protivreye-qem (pomislima), yetvrti - razmatraqem pomisli i yuvaqemuma. Oni su se svi prvenstveno u qemu upraùqavali, preko qegase udostojivwi da prime boùanstvene darove. Qega je podraz-umevao i propovednik, kad je govorio: Veseli se, mladiçu, u mla-dosti svojoj i u putevima srca svoga hodi neporoyan (Prop.11,9) iyist, udaxujuçi srce svoje od zlih pomisli. O istome govori on ina drugom mestu: Ukoliko nai$e na tebe prilog $avolski, nemoj mudozvoliti da u$e u mesto tvoje (Prop.10,4), misleçi na srce. IGospod nam govori u Svetom Jevan$exu : Nemojte mawtati [nemoj-te se uznemiravati] (Lk.12,29), tj. nemojte se nositi umom svojim ta-mo-amo. I na drugom mestu On govori: Blaùeni siromawni duhom(Mt.5,3), tj. blaùeni su oni koji u svom srcu nisu stekli nikakvupristrasnost prema svetu, ostajuçi siromawni u svetskim po-mislima. I svi sveti oci su mnogo pisali o reyenome. Ko hoçeneka yita qihove spise i videçe. Neka proyita spise MarkaPodviùnika, svetog Jovana Lestviynika, prepodobnog Isihija,Filoteja Sinajskog, ave Isaije, Varsanufija Velikog i mnogihdrugih.

Jednom reyju, onaj ko ne pazi na sebe i ne yuva svoj um nemoùe da ima yisto srce, kojim bi se udostojio da vidi Boga. Onajko ne pazi na sebe ne moùe da bude siromawan duhom, ne moùeda se skruwava i da playe, ne moùe da bude tih i krotak, ni dagladuje i ùe$uje za pravdom, da bude milostiv, ili mirotvorac,niti da podnese goqeqe za pravdu. Uopwte, on ne moùe da stek-ne vrline ni na koji drugi nayin, izuzev pomenute paùqe. Sto-ga viwe od svega treba da uloùiw staraqe kako bi se na vlasti-tom iskustvu uverio u ono wto ti govorim. Ukoliko ùeliw danauyiw kako se qime treba baviti, reçi çu ti sledeçe.

Tri stvari treba pre svega da yuvaw: bezbriùnost u odnosuna sve, yak i dozvoxeno, a ne samo na nedozvoxeno i isprazno,ili umrtvxenost za sve, yistu savest u svemu, kako te uopwte ni uyemu ne bi izobliyava i savrwenu bespristrasnost, kako ti se


pomisao ne bi priklaqala ni jednoj svetskoj stvari. Stoj sa svo-jom paùqom unutar sebe (u srcu, a ne u glavi)*) . U qemu imajuçisvoj um, staraj se da na svaki nayin na$ew mesto srca kako bi, na-wavwi ga, veç svecelo u qemu prebivao. Podvizavajuçi se u re-yenome, um çe naçi mesto srca. Reyeno çe se desiti kada blago-dat da sladost i molitvenu toplinu. Od pomenutog trenutka paubuduçe, ma sa koje strane da nikne i pokaùe se neka pomisao,um je, pre nego wto u$e unutra i pomisli se ili predstavi, smes-ta progoni i uniwtava imenom Isusovim, tj. [reyima] GospodeIsuse Hriste, pomiluj me. Ubuduçe um yoveyiji stiye zlobu imrùqu prema demonima, podiùuçi na qih neprestanu borbu iporaùavajuçi ih. Ostalo, wto obiyno sledi za reyenim delaqem,ti çew sam uz Boùiju pomoç iz opita poznati, posredstvompaùqe uma i u srcu drùeçi Isusovu molitvu: Gospode IsuseHriste, pomiluj me. Neko od otaca je rekao: —Sedi u svojoj keliji.Ona çe te svemu nauyiti”.

Pitaqe : Zbog yega prvi i drugi nayin paùqe i molitvene mogu pruùiti reyeno?

Odgovor : Stoga wto ih mi ne upotrebxavamo doliyno. Po-redeçi nayine sa nekom lestvicom od yetiri stepenika, svetiJovan Lestviynik govori: —Jedni ukroçuju strasti i smiravaju se,drugi pevaju, tj. mole se ustima, jedni upraùqavaju umnu molit-vu, a drugi ushode do umozreqa. Oni koji preduzimaju da se pequpo navedenim stepenicama ne poyiqu od vrha da bi silazili na-niùe, nego od niùih idu ka viwim, tj. najpre stupaju na prvu, pana drugu, zatim na treçu i najzad na yetvrtu. Onaj ko ùeli da seod zemxe popne na nebo treba da ide sledeçim nayinom: najpretreba da se podvizava umom i ukroti strasti, zatim da se upraù-qava u psalmopojaqu (tj. da se moli ustima, usled yega çe se uma-qiti strasti, a samo moxeqe çe po prirodi doneti zadovoxstvoi sladost jeziku, urayunavajuçi se u [delo] ugodno Bogu), potomtreba da se moli umno i najzad da ushodi do umozreqa. Prvo jesvojstveno poyetnicima, drugo - naprednima, treçe - onima kojipristupaju posledqim stupqevima napretka, a yetvrto - savrwe-nima”.

*) Daxe pisac ukazuje na izvesne spoxawqe nayine koji poneke izazivaju iodbijaju od dela, dok kod drugih iskrivxuju samo delaqe. S obzirom da navedeninayini bez rukovoditexa mogu da budu praçeni neùexenim posledicama i buduçi dapredstavxaju samo pomoç za unutrawqe delaqe, niwta suwtinski ne dodajuçi, mi ihizostavxamo. Suwtina dela je sticaqe navike da se stoji umom u srcu, u yulnomsrcu, premda neyulno. Um iz glave treba svesti u srce i u qega ga usaditi. Neki odstaraca je rekao da um treba spojiti sa srcem. Kako reyeno postiçi? Iwti i naçiçew. Najlakwe çe se postiçi ho$eqem pred Bogom i molitvenim trudom, naroyitoodlaùeqem u crkvu. Ipak, treba se seçati da je naw samo trud, dok je delo, tj.sjediqeqe uma sa srcem, dar blagodati koji Bog daruje kada i kako hoçe. Najboxiprimer je Maksim Kapsokalivit.


Poyetak je, dakle, umaqivaqe i ukroçavaqe strasti. Onese, pak, umaquju jedino yuvaqem srca i paùqom. Jer, Gospod nawgovori da iz srca izlaze zle pomisli, koje skrnave yoveka. U qe-mu su i neophodni paùqa i yuvaqe. Kada se strasti, kroz su-protstavxaqe srca, potpuno umire, um dolazi do yeùqe premaBogu i iwte Qegovu blizinu, usled yega umnoùava molitvu iprvenstveno u qoj provodi vreme. Od yeùqe za Bogom i molitveum postaje krepak i odgoni sve pomisli koje nailaze da u$u u sr-ce, poraùavajuçi ih molitvom. I nastaje borba. Zli demoni us-taju sa velikim wumom i posredstvom strasti izazivaju meteù iburu u srcu. Me$utim, imenom Isusa Hrista sve se uniwtava irasprwava, kao vosak u ogqu. Doduwe, i izgnani i izawavwi izsrca, oni se ne uspokojavaju, nego opet pokuwavaju za pomute umizvana kroz yula. Um, me$utim, vrlo brzo dolazi sebi i poyiqeda oseça tiwinu koja se obiyno u qemu nalazi, buduçi da oni ne-maju sile da pomuçuju samu qegovu dubinu, veç samo povrwinu.Ipak, um ne moùe da se sasvim izbavi od borbe i da ne bude na-padan od zlih demona. Reyeno je dostojanstvo savrwenih, koji suse svecelo odvojili od svega i neprestano prebivaju u srdaynojpaùqi. Dakle, onaj ko sve po redu prolazi i u svoje vreme, nakonwto oyisti srce od strasti moùe svecelo da se preda psalmopo-jaqu. Suprotstavxajuçi se pomislima i na nebo pogledajuçi yul-nim oyima, on moùe da ga sagledava i umnim oyima duwe, zaistase moleçi yisto, kao wto dolikuje. Uostalom, treba retko gleda-ti na nebo yulnim oyima iz straha od zlih demona, koji se nalazeu vazduhu i koji se i nazivaju vazduwnim stoga wto u vazduhuizazivaju mnogorazliyne prelesti. A mi treba da smo paùxivi.Bog od nas zahteva jedno, tj. da nawe srce bude yisto putem paù-qe. A zatim çe veç biti po reyi apostola: Ako je koren svet, igrane su (Rim.11,16). Onaj, pak, ko nije u reyenom staqu, kao wtosmo rekli, a poyne da podiùe oyi i um svoj na nebo, te da zamiw-xa newto misleno, svakako çe da ugleda newto izmawtano ilaùno, a ne istinito s obzirom da mu srce nije yisto. Stoga pr-vi i drugi nayin paùqe i molitve, kao wto smo viwe puta rek-li, yoveka ne dovodi do napretka. %eleçi da sagradimo kuçu, mine postavxamo najpre krov, a potom temex. Newto sliyno nijemoguçe, veç najpre postavxamo temex, potom gradimo kuçu i naj-zad postavxamo krov. Sliyno treba da postupamo i u duhovnimstvarima: najpre treba da postavimo temex (tj. da yuvamo srce iizgonimo strasti iz qega), potom treba da gradimo duhovni dom(tj. da progonimo meteù koji u nama podiùu zli duhovi posred-stvom spoxqih yula, navikavajuçi se da brzo presecamo borbu) inajzad da poloùimo i krov (tj. savrweno odvajaqe od svega kakobismo se svecelo predali Bogu), yime zavrwavamo svoj duhovnidom u Hristu Bogu, kome slava u vekove. Amin.


IZ %ITIJA PREPODOBNOG OCA NAWEGMAKSIMA KAPSOKALIVITA

O UMNOJ BLAGODATNOJ MOLITVISusrevwi svetoga Maksima i besedeçi sa qim, boùanstve-

ni Grigorije Sinait ga, izme$u ostalog, upita: —Molim te, oyemoj najyasniji, kaùi mi da li drùiw umnu molitvu”. Unekolikosagnuvwi glavu, on mu odgovori: —Neçu od tebe, yasni oye, da sa-krijem yudo Presvete Bogorodice, koje se desilo na meni. Ja samod svoje mladosti imao veliku veru prema Gospo$i mojoj Bogoro-dici, sa suzama joj izmoxavajuçi da mi da blagodat umne molit-ve. Jednog dana, kada po obiyaju u$oh u qen hram, ja je o reyenomemoxah sa bezmernom toplinom u srcu. Priwavwi potom da sa xu-bavxu celivam qenu svetu ikonu, ja sam iznenada u grudima i sr-cu osetio neku naroyitu toplinu i plamen, koji su izawli izsvete ikone. Oni me nisu palili, veç su me orowavali i usla$i-vali, unoseçi u moju duwu veliko umileqe. Od toga vremena, oyemoj, srce moje je poyelo iznutra da govori molitvu, i um moj senasla$uje seçaqem na Gospoda mog Isusa Hrista i Presvetu Vla-diyicu moju Bogorodicu. On se uvek nalazi u seçaqu na qih iveç se molitva ne prekida u mom srcu. No, oprosti mi”.

Sveti Grigorije mu reye: —Kaùi mi, sveti oye, da li si odvremena kad si poyeo da govoriw molitvu »Gospode Isuse Hris-te…« primetio nekakvu boùanstvenu promenu, ili ushiçeqe,ili neki drugi plod Svetoga Duha”. Boùanstveni Maksim mu od-govori: —Da. Stoga sam ja, oye, odlazio u pustiqska mesta i uvekvoleo potpuno tihovaqe kako bih se u veçoj meri nasla$ivaoplodom molitve, tj. preizobilnom xubavxu prema Bogu i ushiçe-qem uma u Gospodu”.

Sveti Grigorije ga upita: —Molim te, oye, kaùi mi da liimaw ono o yemu govoriw”. Oborivwi oyi, boùanstveni Maksimmu reye: —Nemoj da me pitaw o mojim prelestima”.

Sveti Grigorije mu reye: —O, kada bi i meni Bog dao pre-lest sliynu tvojoj, sveti oye. Uostalom, molim te da mi kaùewwta vidi tvoj um svojim umnim oyima u yasu kad se ushiçuje kaBogu. I moùe li u navedenim trenucima um zajedno sa srcem uz-nositi molitvu”. Sveti Maksim mu odgovori: —Ne, ne moùe. Jer,kada blagodat Svetoga Duha posredstvom molitve do$e u yoveka,molitva se prekraçuje, s obzirom da um biva savladan blagodaçu


Svetoga Duha i viwe ne moùe da dejstvuje sopstvenim silama.On prebiva bez dejstva i povinuje se Svetome Duhu, koji ga vodigde hoçe, tj. ili u nevewtastveni vazduh Boùanske svetlosti,ili u neko drugo neizrecivo umozreqe, ili, kao wto yesto biva,u boùanstvenu besedu. Ukratko reyeno, Duh Sveti Utewitex te-wi sluge svoje kako hoçe. On daje svoju blagodat svakome po qego-voj potrebi. Ono wto govorim svako moùe jasno da vidi kod pro-roka i apostola, koji su se udostojavali da vide vi$eqa svakevrste, premda su ih xudi ismejavali, smatrajuçi ih prelewçeni-ma i pijanima. Prorok Isaija je video Gospoda na visokom i iz-dignutom prestolu, okruùenog serafimima. Prvomuyenik Ste-fan je video otvorena nebesa i Gospoda Isusa sa desne straneOca, i ostalo. I sada se sluge Hristove udostojavaju raznih vi$e-qa, iako neki ne veruju i ne priznaju ih istinitim, veç ihsmatraju prelewçu, kao wto i one koji ih vide smatraju prelew-çenim. Ja im se mnogo yudim i u nedoumici sam o kakvim se xu-dima radi, buduçi da su oslepeli. Oni ne vide i ne veruju onomewto je obeçao nevarxivi Bog ustima proroka Joila. Naime, On jevernima obeçao: Izliçu od Duha moga na svako telo, i proricaçe(Dap.2,17). Gospod je reyenu blagodat poslao svojim uyenicima, a isada je daje, kao wto çe je davati i do kraja veka po svome obeça-qu svim vernim slugama svojim. Ukoliko si$e na nekoga, blago-dat Svetoga Duha mu ne pokazuje newto obiyno od stvari yulnogsveta, veç newto wto nikada nije video, niti zamiwxao. I Sve-ti Duh uyi um yoveka najviwim i skrivenim tajnama koje, po bo-ùanstvenom Pavlu, oko xudsko ne moùe da vidi, niti um sam odsebe ikada da razume (1.Kor.2,9). Da bi shvatio kako ih naw um vi-di, obrati paùqu na ono wto çu ti reçi. Nalazeçi se daleko odogqa, vosak je tvrd i mi moùemo da ga uzmemo i drùimo. Me$u-tim, ukoliko se vrgne u ogaq, on se odmah topi, razgoreva i gori,sav postajuçi svetlost i sav nestajuçi u ogqu. Sliyno i um xud-ski, ukoliko je sam sa sobom i ukoliko se ne susretne sa Bogom,shvata po obiyaju i po svojoj sili ono wto ga okruùuje. Ukolikose, pak, pribliùi ogqu Boùanstva i Svetome Duhu, on u celinibiva ovladan Boùanstvenim ogqem i sav postaje svetao. On se uplamenu Duha Svetoga razgoreva i razliva u boùanstvenim po-mislima. I usred ogqa Boùanstva on ne moùe da pomiwxa nasvoje [stvari], niti na ono wto hoçe”.

Potom mu je sveti Grigorije napomenuo: —Dewava se, mojKapsokalivite, i newto drugo, sliyno reyenome, wto predstav-xa dejstvo prelesti”. Veliki Maksim odgovori: —Dewava se. Me-$utim, obe [stvari] imaju svoje naroyite priznake. Naime, jedna suobeleùja prelesti, a druga blagodati. Ukoliko se pribliùi duhprelesti, yovekov um se smuçuje i postaje divxi, srce postajeùestoko i mrayno, nailazi bojazan i strah i gordost, oyi se izo-


kreçu, mozak se uznemiruje, a sve telo dospeva u drhtaqe. Onprividno pred oyima pokazuje svetlost koja nije svetla i yista,veç crvenkasta, pri yemu um ide van sebe i postaje demonizovan,a usta poyiqu da govore ruùne i hulne reyi. Onaj ko vidi duhaprelesti veçinom se xuti, buduçi ispuqen gnevom. On uopwtene zna za smireqe, ni za istinski play i suze, veç se uvek nadi-ma i gordi svojim prednostima. On se uvek bez uzdrùanosti istraha Boùijeg predaje pokretima strasti, dok najzad ne iza$evan uma i dospe do potpune pogibli. Neka nas Gospod tvojim mo-litvama izbavi od sliyne prelesti, yasni oye. Priznaci, pak,blagodati su drugi. Dowavwi u yoveka, blagodat Svetoga Duha musabira um, yineçi ga paùxivim i smirenim, privodeçi mu naseçaqe smrt i qegove grehe, buduçi sud i veyne muke. Ona qego-vu duwu ispuquje skruwenim umileqem i podstiye na play i su-ze, dok mu oyi yini krotkim i punim suza. I ukoliko se viwezbliùava sa yovekom, utoliko viwe umiruje qegovu duwu i tewisvetim stradaqima Gospoda naweg Isusa Hrista, te Qegovimbeskrajnim yovekoxubxem, ispuqavajuçi um uzviwenim umozre-qima: a) neshvatxive sile Boùije, kojom je On jednom reyju sveiz nebiça priveo u biçe, b) beskrajne sile kojom sve drùi i svi-me upravxa, v) nepojmxive Svete Trojice i neispitxivog bezda-na Boùanske suwtine itd. Um yoveka se ushiçuje Boùanskomsvetlowçu i prosveçuje svetlowçu Boùanskog poznaqa, dok srcepostaje tiho i krotko, izobilno toyeçi plodove Duha Svetoga –radost, mir, dugotrpxeqe, blagost, dobrotu, xubav, smireqe iostalo (Gal.5,22), pri yemu qegova duwa stiye neizrecivo vese-xe”.

Sluwajuçi, sveti Grigorije Sinait se ushitio, diveçi sereyima prepodobnog Maksima. Stoga ga viwe nije nazivao yove-kom, nego zemnim an$elom.


IZ %ITIJA SVETOG GRIGORIJA PALAME,SOLUNSKOG ARHIEPISKOPA,

YUDOTVORCA

UOPWTE, SVI HRIW+ANI TREBA DA SENEPRESTANO MOLE

Neka niko ne misli, braço moja Hriwçani, da jedino licasvewteniykog dostojanstva i monasi imaju dug da se neprestanoi stalno mole, a ne i svetovqaci. Ne, nikako. Svi mi, Hriwça-ni, duùni smo da svagda prebivamo u molitvi. Jer, pogledajtewta najsvetiji patrijarh carigradski Filotej piwe u ùitijusvetog Grigorija Solunskog.

Svetitex je imao voxenog prijatexa, Jova, veoma pripros-tog, ali veoma vrlinskog. Razgovarajuçi jednom sa qim, vladikaje rekao da svaki Hriwçanin treba stalno da se podvizava u mo-litvi i da se neprestano moli, kao wto je zapovedio apostolPavle svim Hriwçanima: Molite se bez prestanka (1.Sol.5,17). Iprorok David, iako bewe car i premda se brinuo za celo svojecarstvo, govori o sebi: Provi$am Gospoda preda mnom svagda (Ps.15,8), tj. svagda misleno gledam Gospoda pred sobom u svojoj molit-vi. I Grigorije Bogoslov uyi sve Hriwçane i govori im da trebau molitvi da pomiqu ime Boùije yewçe nego wto udiwu vazduh.Govoreçi jow mnoge stvari svome Jovu, svetitex je jow dodao da,povinujuçi se zapovestima svetih, mi ne samo da sami svagdatreba da se molimo, veç da i druge uyimo molitvi - i monahe isvetovqake, i mudre i proste, i xude i ùene i decu, podstiyuçiih da se neprestano mole.

Sluwajuçi ga, starcu Jovu se uyinilo da se radi o novojstvari, te je poyeo da se prepire, govoreçi vladici da je nepre-stana molitva stvar samo podviùnika i monaha koji ùive izvansveta i qegove sujete, a ne svetovqaka koji imaju mnogo briga iposlova. Vladika je naveo nova svedoyanstva koja potvr$uju nave-denu istinu i nove nepobitne dokaze, ali se starac Jov nije ube-dio. Potom je sveti Grigorije, izbegavajuçi mnogoslovxe i pre-pirku, zaçutao, te je svaki powao u svoju keliju.

Kada je potom u svojoj keliji ushteo da se pomoli nasamo,Jovu se javio an$eo, koga je poslao Bog, koji hoçe da se svi xudispasu i da do$u u poznaqe istine (1.Tim.2,4). On ga je ukorio wto seprepirao sa vladikom Grigorijem i wto se protivio oyiglednoj


stvari, od koje zavisi spaseqe Hriwçana. On mu je u ime Boùijesaopwtio da ubuduçe pazi na sebe, da se yuva da ne govori newtoprotiv duwekorisne stvari i da se ne protivi voxi Boùijoj. Onyak ni u umu svom ne treba da ima protivnu pomisao, niti da se-bi dozvoli da misli drugayije od svetog Grigorija. I priprostistarac je odmah poùurio svetom Grigoriju. Pripavwi qegovimnogama, on je iskao oprowtaj zbog protivreyeqa i sklonosti kaprepiraqu, otkrivwi mu sve wto mu je rekao an$eo Gospodqi.

Vidite li, braço moja, da su uopwte svi Hriwçani, od ma-log do velikog, duùni da se svagda mole umnom molitvom: Gospo-de Isuse Hriste, pomiluj me, kako bi qihov um i qihovo srce na-vikli da uvek izgovaraju svewtene reyi. Ubedite se da se reye-nim mnogo uga$a Bogu i da se qime dolazi do velikog dobra. Onje, po svom bezmernom yovekoxubxu, poslao nebeskog an$ela danam objavi reyeno, kako viwe niko ne bi imao nikakvu sumqu.

Ali, wta govore svetovqaci? —Mi smo obremeqeni poslo-vima i brigama ùivotnim. Kako moùemo da se molimo nepresta-no”.

Ja im odgovaram da nam Bog ne zapoveda niwta nemoguçe,veç samo ono wto moùemo da uyinimo. Stoga reyeno moùe da is-puni svako ko revnosno iwte spaseqe svoje duwe. Kada bi reyenobilo nemoguçe, bilo bi nemoguçe za sve svetovqake, usled yega sene bi nawlo ni jedno lice koje u svetu ostvaruje delo neprestanemolitve kao wto priliyi. Me$utim, neka predstavnik mnogihdrugih sliynih lica bude otac svetog Grigorija Solunskog, div-ni Konstantin, koji je bio neprestano uz Boga iako je kretao upridvorskom ùivotu, nazivao se ocem i uyitexem cara Andro-nika i svakodnevno se zanimao drùavnim poslovima, pored svo-jih domaçih poslova, a ima$awe veliko imaqe i mnowtvo robo-va, kao i ùenu i decu. On bewe veoma privezan za umnu nepre-stanu molitvu, usled yega je yesto zaboravxao wta je car sa pri-dvorskim velmoùama govorio sa qim o carskim poslovima. Yes-to je on dva ili viwe puta pitao o jednoj istoj stvari, usled yegasu se druge velmoùe, ne znajuçi za uzrok, smuçivale i prekoreva-le ga wto brzo zaboravxa stvar i wto ponavxanim pitaqima ob-remequje cara. Znajuçi, pak, za razlog i wtiteçi ga, car je govo-rio: —Blaùeni Konstantin ima svoje misli, koje mu ponekad nedaju da sa paùqom prati nawe reyi koje se odnose na privreme-ne i isprazne stvari. Um blagoslovenoga je prilepxen za istin-ske i nebeske [stvari], usled yega zaboravxa prizemne. Yitava qe-gova paùqa je usmerena na molitvu i na Boga”. Stoga su Kon-stantina powtovali i voleli i car i svi velikawi i nayelni-ci. Qega, nezaboravnoga, je voleo i Bog, udostojivwi ga da yinii yuda.


Jedanput je, naime, uwao u yamac zajedno sa yitavom poro-dicom da bi gore u Galati posetio jednog usamxenika, tihovate-xa i da bi od qega zatraùio molitvu i blagoslov. Dok su plovi-li, on je svoje sluge upitao da li su uzeli neko predjelo da bi gadali ocu i da bi imao yime da ih posluùi. Oni odgovoriwe da suu ùurbi zaboravili da bilo wta uzmu. Blagosloveni se oùalos-ti, ali niwta ne reye. On ode newto napred, spusti ruku u morei sa tihom i umnom molitvom moxawe Boga, Gospodara mora, damu podari neki ulov. I ubrzo (o, yudesnih li dela, Hriste Care,kojima neobiyno proslavxaw sluge svoje), on vadi ruku svoju izmora drùeçi veoma veliku ribu, koju je bacio pred svoje sluge irekao: —Eto, Bog se pobrinuo da slugu svoga oca i poslao mu pred-jelo”.

Vidite li, bratijo moja, kako Isus Hristos proslavxa slu-ge svoje, koji su svagda uz Qega i koji neprestano prizivaju sve-sveto i najsla$e ime Qegovo?

Zar i onaj pravedni i sveti Evdokim nije bio u Carigra-du, usred dvorca i carskih stvari? Zar nije susretao cara i veli-kawe u dvorcu, imajuçi velike brige i rasejanost? Pa ipak, on jeuvek imao uz sebe nerazluynu umnu molitvu, kao wto saopwtavaSimeon Prevodilac u qegovom ùivotopisu. I premda je ùiveo usvetu i svetskim okolnostima, triblaùeni je zaista ùiveo an-$elskim i nadsvetskim ùivotom, udostojivwi se da od Nagrado-davca Boga dobije blaùenu i boùanstvenu konyinu. A bewe ve-liko mnowtvo i drugih sliynih, koji su ùiveli u svetu i svece-lo se predavali umnoj i spasonosnoj molitvi, kao wto uveravajuistorijski zapisi o qima.

Stoga vas ja, braço moja Hriwçani, zajedno sa svetim Zla-toustom molim da, radi spaseqa vawih duwa, ne budete nemarniza delo molitve. Podraùavajte one koje sam pomenuo i po siliidite za qima. Spoyetka vam reyeno moùe izgledati veoma tew-ko. Ipak, budite uvereni u ime Svedrùitexa Boga, da çe vam sa-mo ime Gospoda nawega Isusa Hrista, koje neprestano priziva-te, pomoçi da savladate sve tewkoçe, te da se tokom vremena na-viknete da na samom delu okusite koliko je slatko ime Gospod-qe. I vi çete na opitu poznati da pomenuto delo ne samo nijenemoguçe i tewko, nego zapravo moguçe i lako. Znajuçi boxe odnas veliko dobro koje donosi pomenuta molitva, sveti Pavle namje zapovedao da se molimo bez prestanka. On nas ne bi obavezi-vao na qu da je delo krajqe tewko i nemoguçe, znajuçi unapredda bismo se mi, nemajuçi moguçnosti da ga ispunimo, neizbeùnopokazali kao neposluwni i kao prestupnici qegove zapovesti,usled yega bismo postali dostojni i osude i kazne. Rekavwi da semolimo bez prestanka, on nameravawe da kaùe da se molimo saumom, wto je moguçe svagda da yinimo. Jer, i kada sedimo za ruko-


dexem, i kada hodimo, i kada primamo hranu, i kada pijemo, miuvek umom moùemo da se molimo i da tvorimo umnu molitvu, tj.istinsku molitvu, koja je ugodna Bogu. Telom çemo raditi, a du-wom se moliti. Neka naw spoxawqi yovek ispuqava svoje teles-ne poslove, a unutrawqi neka sav bude posveçen na sluùeqe Bo-gu, nikada ne odustajuçi od duhovnog dela umne molitve, kao wtonam i zapoveda Bogoyovek Isus, govoreçi u Svetom Jevan$exu : Ati kada se moliw, u$i u klet svoju, i zatvorivwi vrata svoja, po-moli se Ocu svome koji je u tajnosti (Mt.6,6). Klet duwe je telo, adveri duwe su pet yula telesnih. Duwa ulazi u svoju klet kadaum ne bludi levo desno po svetskim poslovima i stvarima, veç senalazi unutar srca. Nawa yula se zatvaraju i ostaju zatvorenaukoliko im ne dozvoxavamo da se prilepxuju za spoxawqe yulnestvari, usled yega naw um ostaje slobodan od svakog svetskog pri-strawça, te se skrivenom umnom molitvom sjediquje sa BogomOcem svojim. I Otac tvoj koji vidi tajno, uzvratiçe tebi javno(Mt.6,6), dodaje Gospod. Bog, koji vidi sve sakriveno, vidi i umnumolitvu i nagra$uje je javnim velikim darovima. Jer, reyena mo-litva je istinska i savrwena molitva, koja ispuqava duwu bo-ùanstvenom blagodaçu i duhovnim darovima, sliyno miru kojeyini da je sasud mirisniji, ukoliko se boxe zatvori. Ukoliko se,dakle, jaye zakxuya u srcu, molitva postaje izobilnija boùan-stvenom blagodaçu.

Blaùeni su oni koji se navikavaju na reyeno nebesko dela-qe, buduçi da qime pobe$uju veliko iskuweqe zlih demona, kaowto je David pobedio gordog Golijata. Qime se gase nepriliyneùexe tela, sliyno trojici mladiça koji su ugasili plamen peçi.Delaqem umne molitve ukroçuju se strasti, sliyno Danilu kojije ukrotio divxe zveri. Qime se nizvodi rosa Duha Svetoga u sr-ce, kao wto je Ilija nizveo kiwu na goru Karmil. Umna molitvauzvodi do samog prestola Boùijeg i yuva se u zlatnim yawama,kao kadionica miriwuçi pred Gospodom, kao wto je Jovan Bogo-slov video u otkrivequ: Dvadeset i yetiri starewine padowepred Jagqetom; svaki je imao gusle, i zlatne yawe pune tamjana, ato su molitve svetih (Otk.5,8). Umna molitva je svetlost koja pro-sveçuje duwu yovekovu, dok qegovo srce raspaxuje ogqem xubaviprema Bogu. Ona je sveza koja Boga sjediquje sa yovekom, i yovekasa Bogom. Uopwte, blagodat umne molitve se ni sa yim ne moùeuporediti. Ona yoveka postavxa u poloùaj svagdawqe besede saBogom. Ona je zaista divno i prekrasno delo. Yovek telesno op-wti sa xudima, a umno besedi sa Bogom.

An$eli nemaju yulni glas, ali umom Bogu prinose nepre-stano slavoslovxe. U reyenome se sastoji svo qihovo delo, komese posveçuje yitav qihov ùivot. Stoga, kada ulaziw u svoju kleti zatvaraw vrata, tj. kada se tvoj um viwe ne kreçe levo desno,


nego ulazi unutar svog srca, dok su yula zatvorena i ogra$ena odstvari ovoga sveta, te moleçi se na sliyan nayin, i ti brate po-stajew sliyan svetim an$elima. I videvwi tvoju tajnu molitvu,koju mu prinosiw u skrivenosti svoga srca, Otac tvoj çe ti vra-titi javno velikim duhovnim darovima.

Wtaviwe, wta bi viwe i boxe ùeleo od [okolnosti], kaowto sam rekao, da se misleno svagda nalaziw pred licem Boga ida neprestano besediw sa Qim, bez koga ni jedan yovek ne moùebiti blaùen ni ovde, ni u drugom ùivotu. Najzad, brate moj, mako bio, uzevwi u ruke nawu kqigu i proyitavwi je, poùeleçewda na delu ispitaw korist za duwu koju pruùa molitva.Poyevwi da tvoriw molitvu sa jednim prizivom: —Gospodepomiluj”, ja te molim da ne zaboraviw da Bogu uznesew prozbu zagrewnu duwu onoga ko se potrudio na sastavxaqu kqige i onogako se potrowio na qeno tiskaqe i izdaqe. Jer, oni imaju velikupotrebu za tvojom molitvom kako bi obreli milost Boùiju zasvoju duwu, kao i ti za svoju. Neka bude. Neka bude.


MONAH TEOFAN

Kratko svedoyanstvo o qemuNema nikakvih podataka o tvorcu Lestvice boùanstvenih blagodati, o

ubogom monahu Teofanu, tj. kada je i gde ùiveo. Sastavxayi zbornika Dob-rotoxubxa su u rukopisnim spisima videli Lestvicu i prepisali je, uprkosnedostatka znaqa o liynosti qenog duhovno-umetniykog tvorca. Qima je bi-la dovoxna sama mudrost i pravoslavni opit kojom zrayi mali zapis, pre-pun svetosti. Reyenica: —Negde neko od bogonosnih otaca kaùe: »Onaj ko nehita da ovde ùivot svoj izgradi, neka duwu svoju ne vara ispraznim nada-ma«”, pripada svetom Simeonu Novom Bogoslovu. Stoga se moùda vreme Teo-fana moùe postaviti u granice jedanaestog veka.

Poseban znayaj ima redosled duhovnog uspiqaqa, kroz prelazne sta-dijume, kojima se, izgleda, sam uspiqao. Uzlazno peqaqe on potkrepxuje,pozivajuçi se na merodavnost bogonosnih otaca.

Zaista, Lestvica poseduje odjek uyeqa trezvoumnih otaca, yije se os-tvareqe ne zbiva reyima, veç opitom. Uspiquçi se svojom lestvicom, Teo-fan je stekao opit i prepodobnost, premda sebe smatra —tvrdovratim”. On jelestvicu skicirao radi liynog preispitivaqa, strahujuçi da mu se ne desiisto wto i Uzi (2.Car.6,6-8).

Vaùno je tako$e napomenuti da Lestvica predstavxa saùetak —svihkqiga”, vascelog trezvoumnog i tihovatexskog predaqa. Ona podseça na reyisvetih da çe onaj ko se u trenutku svoje smrti nije nawao na jednoj od desetstepenica osetiti veliki strah i neizmernu bojazan. Lestvica svetog Teo-fana, koja je oyigledno pod uticajem Lestvice sinajskog svetog Jovana, upr-kos svojoj saùetosti, uzvodi sa zemxe na nebo i proverava vrlinu i monahai svetovqaka, pomaùuçi svima da se probude od prevarnih i lakovernihprivida i bolesnih meseyareqa.


LESTVICA BO%ANSTVENIH BLAGODATIJa, ubogi monah, zvani Teofan, izlaùem ti lestvicu bo-

ùanstvenih blagodati, koju su bogonosci nauyili iskustvom.Najyistija molitva je prva. Iz qe izvire toplina srca, a

sledi joj preslavno i sveto dejstvo. Potom [slede] boùanstvene su-ze srca, te mir od svakovrsnih pomisli. Od qega proistiyeoyiwçeqe uma i umozreqe gorqih tajni. Potom [sledi] preslavnoozareqe na neiskaziv nayin i neizrecivo prosveçeqe srca. Naj-zad dolazi savrwenstvo bez kraja. Svaki qen stepenik jeste bes-krajna wirina, premda se sadrùi samo u jednom stihu. Doqi ste-penik u lestvici naglawava samo yistu molitvu, premda su qe-ni vidovi mnogi i neizbrojni. Ukoliko bismo ushteli da nayi-nimo popis, slovo bi se veoma oduùilo. Sliyno pomisli, mili,i o drugim stvarima, koje za uyitexa imaju opit, a ne slovo. Les-tvica je neobiyna, uzdignuta do nebesa. Deset stepenika pre-slavno oùivotvoravaju duwe, deset stepenika propovedaju ùi-vot duwe. Negde neko od bogonosnih otaca kaùe: —Onaj ko ne hitada ovde ùivot svoj izgradi, neka duwu svoju ne vara ispraznimnadama da çe ga gore naçi”. Deset stepenika predstavxaju bo-ùanstveno mudroxubxe. Deset stepenika jesu plod svih kqiga.Deset stepenika ukazuju na savrwenstvo. Deset stepenika uzvodena nebo. Deset stepenika yine da Boga poznaw. Lestvica po du-ùini izgleda veoma kratka. Me$utim, ukoliko je isprobaw usvom srcu, obrewçew bogatstvo koje u svet ne moùe da stane iboùanstveni izvor koji proistaye nepoznati ùivot. Lestvicaje izvrstan uyitex, [koji pomaùe] da svako spozna sopstvenu meru.Gledajuçi boùanstvenu lestvicu deset blagodati i misleçi dana qoj yvrsto stojiw, reci nam na koji si stepenik dostigao, dabismo i mi nemarni zadobili neku korist. Xubxeni, ukolikoùeliw o reyenome newto da saznaw, budi bezbriùan za svakustvar, bilo besmislenu, bilo opravdanu. Bez bezbriùnosti niw-ta ne moùew nauyiti. A uyi se opitom, a ne reyju. Navewçu tikao podseçaqe (reyi svetih i bogonosnih otaca, koje çe se moùdauyiniti tewkima tvome sluhu): —Onaj ko se ne na$e na jednoj odqenih stepenika i ko je stalno ne prouyava, na konyini ùivota,u yas svoje smrti biçe savladan strahom i velikim uùasom zbogbeskrajne ustrawenosti da ne izgubi spaseqe”. Moji stihovi po-yewe da strawe, ali çe duwa imati koristi. Biçe da se najtvr-dokorniji, od koji sam prvi ja, blagim reyima ne dovode u pokaja-


qe i dobroxepije. [Korisnije] su strawne reyi, koje izazivajustrahopowtovaqe. Neka yuje onaj ko ima uwi da yuje. Poyuj i ti,koji si napisao i pazi: kako si se usudio da iskaùew sliyne re-yi, kada sam uopwte niwta od reyenoga nemaw. Kako nisi isku-sio strah kome pouyavaw? Nisi li yuo wta se u davnini desiloUzi, kada je hteo da pridrùi boùanstveni kovyeg? Nemoj misli-ti da govorim da bih pouyavao. Ja samog sebe izobliyavam, gleda-juçi na divne nagrade podviùnika i sopstvenu besplodnost usvemu.

D O B R O T O X U B X E Ì 407HILANDARSKA IZDAQA

1. Sveti Teofan Zatvornik: MISLI ZA SVAKI DAN U GODINI2. POUKE AVE DOROTEJA3. Sveti Petar Damaskin: PODSETNIK PUSTIQSKOG TREZVOUMXA4. Jeromonah Antonije Svetogorac: ATONSKI PODVI%NICI DEVETNAESTOG

VEKA5. Sveti Jovan Lestviynik: LESTVICA6. Pavle Evdokimov: —LUDA” XUBAV BO%IJA7. I. Wmexov, Boris Zajcev: STARI VALAAM8. PRAVOSLAVXE KAO PRAVO%IVXE9. Sveti Grigorije Niski, Sveti Jovan Zlatoust, Sveti Grigorije Bogoslov, Sveti

Atanasije Veliki: KRASOTA DEVSTVENOSTI10. Ava Varsanufije i Jovan Prorok: DUHOVNO RUKOVO&EQE11. Arhimandrit Sofronije: STARAC SILUAN12. Protojerej Jovan Majendorf: HRISTOS U ISTOYNO-HRIWÇANSKOJ MISLI13. Episkop Jerotej Vlahos: VEYE U PUSTIQI SVETE GORE14. N. Levitski: SVETI SAROVSKI STARAC SERAFIM15. Arhimandrit Sofronije: O MOLITVI16. SILA SE BO%IJA U NEMOÇI POKAZUJE17. Arhimandrit Justin Popoviç: PRAVOSLAVNA CRKVA I EKUMENIZAM18. Protoprezviter M. Kardamakis: PRAVOSLAVNA DUHOVNOST19. Pavle Evdokimov: HRISTOS U RUSKOJ MISLI20. Arhimandrit Sofronije: VIDETI BOGA KAO WTO JESTE21. DOBROTOXUBXE È tom22. MATERIK23. Episkop Kalistos Ver: PRAVOSLAVNI PUT24. RAZGOVORI STRANIKA SA DUHOVNIM OCEM25. OBITAVAQE BEZGRANIYNOG U SRCU26. Protojerej Georgije Florovski: ISTOYNI OCI ÈÌ VEKA27. Boris Zajcev, Pavle Rak: SVETOGORSKE STAZE28. Protojerej Georgije Florovski: ISTOYNI OCI Ì - ÌÈÈÈ VEKA29. DOBROTOXUBXE ÈÈ tom30. Preobaùenoviç Nagren: SAZREVAQE DUWE31. Sveti Vasilije Veliki: TRAGOM JEVAN&ELSKOG PODVIGA32. Episkop ZHP Atanasije: BOG OTACA NAWIH33. Leonid Uspenski: TEOLOGIJA IKONE34. Ala Selavri: SVETI JOVAN KRONWTATSKI35. UZVIWENOST SVEWTENOSLU%EQA36. DOBROTOXUBXE ÈÈÈ tom37. Sveti Vasilije Veliki: BESEDE38. Sveti Jovan Kronwtatski: MOJ %IVOT U HRISTU, È deo39. Stilijanos G. Papadopulos: STARAC JAKOV40. Protojerej Aleksandar Wmeman: EVHARISTIJA41. Otac Jovan %uravski: TAJNA CARSTVA BO%IJEG42. Vladimir Loski: OGLED O MISTIYKOM BOGOSLOVXU ISTOYNE CRKVE43. DOBROTOXUBXE ÈÌ tom44. Protojerej Aleksandar Wmeman: ZA %IVOT SVETA45. VRLINOSLOV È tom46. BALKANSKI ZLATOUST47. Jeromonah Isaak: %ITIJE STARCA PAJSIJA SVETOGORCA48. Vladimir Loski: BOGOVI&EQE

Kqige u pripremi:

Protojerej Aleksandar Wmeman: —VODOM I DUHOM”IZREKE OTACASveti Teofan Zatvornik: PUT KA SPASEQUProtojerej Aleksandar Wmeman: VELIKI POSTProtojerej Jovan Majendorf: STUDIJA O SVETOM GRIGORIJU PALAMI


DOBROTOXUBXEÌ tom

IzdavayMANASTIR HILANDAR

Za izdavayaSAVET STARACA

HILANDARSKOG BRATSTVA

Ova duwekorisna kqigaOva duwekorisna kqiga

je wtampana bogougod-je wtampana bogougod-

nom dobrotom porodicenom dobrotom porodice

M aM a nojloviç iz Wvajnojloviç iz Wvaj c a r -c a r -

s k es k e

WtampaTUPOGRAFEION MELISSA

ASPROBALTAThl. (23970) 23313. Fax 21754

Wtampano u 3000 primeraka

D O B R O T O X U B X E Ì 1 DOBROTOXUBXE Ì tom · 10 H I L A N D A R S K I P R E V O D I Rey...

Documents

Transcript of D O B R O T O X U B X E Ì 1 DOBROTOXUBXE Ì tom · 10 H I L A N D A R S K I P R E V O D I Rey...