Beograd 

STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU KOMPLEKSA STANICA ZA TEČNA I GASOVITA GORIVA "HORGOŠ" - LEVO I "HORGOŠ" - DESNO SA PRATEĆIM SADRŽAJIMA NA AUTOPUTU E-75 DEONICA SUBOTICA-BEOGRAD

BeogradMart 2005.god. Investitor:"INTERMOL" d.o.o.Beograd

Израда анализе:

Road Design and EnvironmentБеоград

STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU KOMPLEKSA STANICA ZA TEČNA I GASOVITA GORIVA  - DESNO SA PRATE]IM SADRŽAJIMA NA AUTOPUTUHORGOŠ - LEVO I HORGOŠ E-75 

DEONICA SUBOTICA-BEOGRAD

Direktor:

Mr Lidija Pašalić Veljković dipl.građ.inž.

BeogradMart 2005.god 

01 OPŠTA DOKUMENTACIJA

01 - 01 Dokumentacija projektanta01 - 02 Dokumentacija investitora

01-01 Dokumentacija projektanta

Registracija preduzećaLicenca preduzećaRešenje o određivanju odgovornog projektantaLicenca odgovornog projektantaIzjava odgovornog projektantaPotvrda o usaglašenosti dokumentacije

Na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji Republike Srbije (Službeni glasnik Republike Srbije br. 47/2003.) donosim:

REŠENJE

o određivanju odgovornih projektanta za izradu: 

"STUDIJE O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU KOMPLEKSA STANICA ZA TEČNA I GASOVITA GORIVA "HORGOŠ" - LEVO I "HORGOŠ" - DESNO SA PRATE]IM SADRŽAJIMA NA AUTOPUTU E-75 DEONICA SUBOTICA-BEOGRAD"

Za odgovorne projektante određuju se:

Mr Milan Veljković, dipl.grać.inž. Licenca br. 315 7488 04Predrag Nikodijević, dipl.maš.inž. Licenca br. 330 6054 03

Imenovani su dužni da se pri izradi: 

"STUDIJE O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU KOMPLEKSA STANICA ZA TEČNA I GASOVITA GORIVA "HORGOŠ" - LEVO I "HORGOŠ" - DESNO SA PRATE]IM SADRŽAJIMA NA AUTOPUTU E-75 DEONICA SUBOTICA-BEOGRAD"

pridržava važećih standarda, propisa i normativa.

Direktor:

Beograd, Mart, 2005.god. Mr Lidija Pašalić Veljković, dipl.inž.

I Z J A V A

odgovornih projektanata o međusobnoj usaglašenosti dokumentacije i primeni važećih propisa

Ovim izjavljujemo da je: "STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU KOMPLEKSA STANICA ZA TEČNA I GASOVITA GORIVA "HORGOŠ" - LEVO I "HORGOŠ" - DESNO SA PRATE]IM SADRŽAJIMA NA AUTOPUTU E-75 DEONICA SUBOTICA-BEOGRAD"

usaglašena sa ostalom projektnom dokumentacijom tako da predstavljaju jedinstvenu celinu za realizaciju navedenog objekta.

Da su kod izrade: "STUDIJE O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU KOMPLEKSA STANICA ZA TEČNA I GASOVITA GORIVA "HORGOŠ" - LEVO I "HORGOŠ" - DESNO SA PRATE]IM SADRŽAJIMA NA AUTOPUTU E-75 DEONICA SUBOTICA-BEOGRAD"

primenjeni svi važeći standardi, tehnički propisi i normativi koji su relevantni za ovu vrstu objekta. 

Odgovorni projektanti:

Mr Milan Veljković, dipl.građ.inž. Licenca br. 315 7488 04

Predrag Nikodijević, dipl.maš.inž. Licenca br. 330 6054 03

Beograd, Mart 2005.god. 

Na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji Republike Srbije (Službeni glasnik Republike Srbije br. 47/2003.) izdaje se :

POTVRDA

Da je: "STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU KOMPLEKSA STANICA ZA TEČNA I GASOVITA GORIVA "HORGOŠ" - LEVO I "HORGOŠ" - DESNO SA PRATE]IM SADRŽAJIMA NA AUTOPUTU E-75 DEONICA SUBOTICA-BEOGRAD"

usaglašena sa svim drugim delovima projekta.

Da su prilikom izrade: "STUDIJE O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU KOMPLEKSA STANICA ZA TEČNA I GASOVITA GORIVA "HORGOŠ" - LEVO I "HORGOŠ" - DESNO SA PRATE]IM SADRŽAJIMA NA AUTOPUTU E-75 DEONICA SUBOTICA-BEOGRAD"

primenjeni svi važeći standardi, propisi i normativi.

Direktor:

Beograd, Mart, 2005.god. Mr Lidija Pašalić Veljković, dipl. inž.

01 - 02 Dokumentacija investitora

Kopija planaVlasnički listAkt o urbanističkim uslovima

02PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

1.0 UVOD

U sklopu aktivnosti na realizaciji programa izgradnje kompleksa benzinskih i gasnih stanica sa pratećim sadržajima na auto-putu E-75 Subotica-Beograd u zoni graničnog prelaza  d.o.o. iz Beograda, je u sklopu izrade planske iIntermol, Investitor Horgoš projektne dokumentacije, a za potrebe pribavljanja saglasnosti od nadležnih institucija, kod preduzeća RDE iz Beograda, Koste Nađa 66/13 naručio izradu STUDIJE O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU KOMPLEKSA STANICA ZA TEČNA I HORGOŠ - DESNO SA PRATE]IM SADRŽAJIMA NAHORGOŠ-LEVO I GASOVITA GORIVA  , sa osnovnim ciljem da se analiziraAUTOPUTU E-75 DEONICA SUBOTICA-BEOGRAD problematika uticaja planiranih objekata benzinskih i gasnih stanica na životnu sredinu. 

S obzirom na karakteristike postojećeg stanja životne sredine na analiziranom području i karakteristike postojećih potencijala sa jedne strane, i karakteristike planiranog objekta sa druge strane, ukazana je potreba za izradom posebnog studijskog istraživanja, na nivou Studije o proceni uticaja, kojim bi se definisali svi relevantni uticaji koji se mogu pojaviti na relaciji planirani kompleks - životna sredina, uzimajući svakako u obzir i šire okruženje.

U saglasnosti sa prethodnim opredeljenjima kao i u saglasnosti sa metodologijom izrade Studije o proceni uticaja na životnu sredinu ovo istraživanje je urađeno pre svega u cilju definisanja potencijalnih uticaja i određivanja potrebnih mera zaštite životne sredine, kako bi se u toku redovne eksploatacije, a i u slučajevima mogućih akcidenata, sprečile negativne posledice na životnu sredinu.Potreba da se za planirani kompleks istraže svi relevantni činioci koji mogu biti merodavni u smislu uticaja na životnu sredinu, podrazumeva jedinstveni metodološki koncept definisanja osnovnih pretpostavki koje podrazumevaju formiranje polaznih osnova za izradu procene uticaja, polazne programske elemente, zakonsku regulativu, analizu postojećeg stanja, analizu relevantninih uticaja kao i potrebne mere zaštite u smislu svođenja uticaja u propisane granice.

Poštujući sve prethodno definisane principe Studija je urađena kao sastavna dokumentacija u okviru ukupne planske projektne dokumentacije za analizirani kompleks. Svi zaključci i mere zaštite koji su proistekli iz ove studije predstavljaju obavezu koja se mora ugraditi u plansku i projektnu dokumentaciju i ispoštovati u procesu eksploatacije planiranog kompleksa.

2.0 OSNOVE ZA IZRADU PROCENE

Rad na izradi planske i tehničke dokumentacije za izgradnju kompleksa benzinskih i gasnih stanica sa pratećim sadržajem na auto putu E-75 Subotica - Beograd, na deonici Horgoš - Petlja Horgoš, uslovio je potrebu i za razrešenjem određenih problema koji se javljaju u domenu životne sredine. S obzirom na zakonsku regulativu u Republici Srbiji kojom se definišu obaveze u pogledu izrade odgovarajućih procena uticaja za pojedine objekte polazni osnov za izradu ove procene proistekao je iz načela koja su u okviru ove zakonske regulative i proklamovana. 

S obzirom na moguće uticaje, koji su posledica izgradnje i eksploatacije benzinske i gasne stanice sa pratećim sadržajima, ovaj objekat spada u grupu onih za koje je potrebna izrada istraživanja mogućih uticaja kao i propisivanje posebnih mera zaštite životne sredine. S obzirom na navedene činjenice, saznanja o konkretnim prostornim odnosima i uticajima, karakteristikama objekta, za analizirane stanice su se stekli svi uslovi o neophodnosti izrade istraživanja na nivou Studije o proceni uticaja na životnu sredinu. 

Kako se procena uticaja radi za objekat koji se planira na tačno utvrđenoj lokaciji svi njeni globalni 

okviri su predodređeni lokalnim karakteristikama koje na toj lokaciji egzistiraju. Ispunjenje prethodnog uslova sa jedne strane predstavlja kvalitativni doprinos problematici zaštite i unapređenja životne sredine a sa druge strane garanciju optimalnog rešenja u smislu eksploatacije objekta i preduzimanja potrebnih mera zaštite. 

Značajne osnovne pretpostavke koje su bile relevantne za ovo istraživanje proistekle su iz karakteristika šire prostorne celine, koje su zajedno sa karakteristikama same lokacije, stvorile osnovu i polazni okvir za istraživanje problematike zaštite i unapređenja životne sredine i polazne repere za izradu ovog istraživanja. 

2.1 Polazni programski elementi

U okviru polaznih elemenata definisane su određene konstante koje su po svojoj prirodi nepromenljive, bez obzira na karakteristike samog objekta i koncept njegove eksploatacije. Osnovni polazni elemenat za sve analize iz sastava ovog studijskog istraživanja čini prostor sa granicama mogućih negativnih uticaja, kao osnovni okvir proistekao iz položaja planiranih stanica i njihovih pratećih sadržaja.

Od prikupljenih informacija koje su se odnosile na polazne programske elemente poseban značaj pripada podacima koji su se odnosili na 

kvantifikaciju postojećeg stanja prirodnih karakteristika kao i stvorenih karakteristika u sferi izgrađenosti, opremljenosti i lokalnih saobraćajnih karakteristika. Karakteristike objekta koje su definisane kroz plansku i tehničku dokumentaciju na nivou idejnog projekta detaljno su specificirane i obrađene u posebnom poglavlju s obzirom da od ovih karakteristika u mnogome zavise i mogući uticaji u domenu životne sredine.

2.1.1 Prostorne granice istraživanja

Najšire prostorne granice područja interesantnog za istraživanje uticaja planiranog objekta obuhvataju prostor uz auto put E-75 (M22) Subotica - Beograd, deonica 2331, Horgoš - Petlja Horgoš (prema Referentnom sistemu Republičke direkcije za puteve) u zoni graničnog prelaza "Horgoš". Na predmetnoj lokaciji, na kojoj se planira izgradnja kompleksa benzinskih i gasnih stanica sa pratećim sadržajima, nema izgrađenih objekata. Prikaz najširih prostornih granica istraživanja dat je na topografskoj podlozi razmere 1:50000. 

2.1.2 Zakonska regulativa, direktive i preporuke

Kao što je u uvodnom delu već istaknuto jednu od bitnih osnova na kojima su fundirana ova istraživanja su važeće zakonske odredbe i odgovarajuća regulativa kojima se ova problematika reguliše. Iz razloga detaljnijeg definisanja ukupne problematike iznose se osnovne pretpostavke vezane za opštu regulativu kao i druga iskustva vezana za određenu problematiku koja se neposredno ili posredno može odnositi na planirani objekat a koja je korišćena za potrebe izrade ove procene uticaja. 

2.1.3 Opšta regulativa

Za potrebe ovog istraživanja korišćena je regulativa kojom su stvorene neke od zakonskih pretpostavki u širem domenu životne sredine a imaju određeni značaj za tumačenje odnosa koji nastaju izgradnjom i eksploatacijom benzinskih i gasnih stanica, kao i pratećih sadržaja. 

Po svom globalnom karakteru ukupna problematika navedenih odnosa tretirana je u okviru Zakona o 

zaštiti životne sredine ( Sl. glasnik RS, br.135/04) i Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu ( Sl.glasnik RS br.135/04) kojim su stvorene osnovne zakonske odredbe o neophodnosti izrade posebnih studijskih istraživanja koja se odnose na problematiku zaštite životne sredine.

Postupak analize problematike zaštite životne sredine saglasno prethodnom zakonu regulisan je Pravilnikom o analizi uticaja objekata, odnosno radova na životnu sredinu ( Sl.glasnik RS br.61/92, važi postojeći pravilnik do donošenja nove regulative). 

Sl.2-01 Šire područje istraživanja kompleksa "Horgoš", R=1:50000

Pored osnovnih pretpostavki iz navedene regulative za potrebe konkretnog istraživanja korišćena je i sledeća regulativa:

- Zakon o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS br. 47/03);- Zakon o vodama ("Sl. glasnik RS" br. 46/91);- Zakon o postupanju sa opasnim materijama (Sl.glasnik RS, br.25/96);- Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim tečnostima igorivima, ("Sl.glasnik SRS", broj 44/77 i 45/85);- Zakon o zaštiti od požara ("Službeni glasnik RS" br.37/88,53/93, 67/93 i 48/94);- Pravilnik o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja i evidentiranja podataka. ("Sl. glasnik RS" br. 30/97);- Pravilnik o opasnim materijama u vodama (Sl.glasnik SRS br. 31/82);- Pravilnik o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda ("Sl.glasnik SRS", br. 13/ 84);- Pravilnikom o graničnim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za uspotavljanje mernih mesta, evidenciji podataka (Sl. Glavnik RS br. 54/92);- Pravilnik o dozvoljenim količinama opasnih i štetnih materijau zemljištu i međuodnosi za njihovo ispitivanje (Sl.glasnik RS br. 11/90);- Pravilnikom o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini (Sl.glasnik RS br. 54/92);- Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagađenja životne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica ("Sl. glasnik Republike Srbije" br. 60/94);- Pravilnik o tehničkim normativima za skladišta zapaljivih iopasnih materija ("Sl. list SFRJ", broj 14/80 i 9/81)- Pravilnik o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija (Sl. glasnik RS, br. 12/95);- Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tečnosti i ouskladištavanju i pretakanju zapaljivih tečnosti (Sl. list SFRJ, br. 20/71);- Pravilnik o izgradnji stanica za snabdevanje gorivom motornihvozila i o uskladištenju i pretakanju goriva, Savezni sekretarijatza unutrašnje poslove, ("Sl.list SFRJ", broj 27/71 i 29/71);- Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu objekata odatmosferskog pražnjenja ("Sl. list SRJ" br. 11/96);- Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu elektroenergetskih postrojenja i uređaja od požara ("Sl. list SRJ" br.74/90);

- Pravilnik o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona ("Službeni list SFRJ" br.53/88 , 54/88 i 28/95);- Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu niskonaponskih mreža i pripadajućih transformatorskih stanica ("Službeni list SFRJ" br. 13/78 i 37/95).Uvažavajući činjenicu da veliki deo specifičnih odnosa u domenu životne sredine nije obuhvaćen u sklopu navedene regulative za potrebe ovog rada je korišćena i regulativa i smernice drugih zemalja koje su verifikovane u međunarodnoj javnosti. U sklopu opšte regulative korišćene su sledeće smernice: Merkblatt zur Umnjeltverträglichkeitsstudie in der Strassenplanung, a posebno za problematiku buke, Richtlinien für den Lärmschutz an Strassen (RLS-90), problematiku aerozagađenja, Merkblatt über Luftverunreinigungen an Strassen (MLus-92), i problematiku zagađenja voda, Richtlinien für Bautechnische Massnamen an Strassen in njassergenjinnungsgebieten.

2.1.4 Planska i projektna dokumentacija

U smislu definisanja osnova za istraživanje problematike zaštite životne sredine neophodno je izvršiti iventar postojeće planske i projektne dokumentacije koja pokriva šire područje istraživanja kako bi se formirala veza između ovog istraživanja i uslova koji iz te dokumentacije proizilaze.

Za autoput E-75 Subotica - Beograd u dva vremenska preseka 1990 i 2000-te godine rađen je Prostorni plan. U okviru navedenih prostronih planova autoputa analizirana je i problematika životne sredine.

Šira planerska osnova vezana za analizirani kompleks je Prostorni plan Republike Srbije ("Sl. Glasnik RS" br. 13/96) i Prostorni plan područja infrastrukturnog koridora autoputa E-75 deonica Subotica-Beograd (Batajnica) ("Sl. Glasnik RS" br. 69/2003). U okviru ovih dokumenta definisane su najšire planske postavke vezane za analiziranu deonicu autoputa, kao i položaj pratećih sadržaja među kojima se nalazi i predmetni kompleks benzinskih i gasnih stanica.

U skladu sa urbanističkom dokumentacijom višeg reda, odnosno Prostornim planom područja infrastrukturnog koridora autoputa E-75 deonica Subotica-Beograd (Batajnica), JP "Zavod za urbanizam Vojvodine" iz Novog Sada izradilo je "Plan detaljne regulacije kompleksa "Horgoš" na infrastrukturnom koridoru autoputa E-75, deonica Subotica-Beograd na stacionaži km2+000.00". Ovim Planom detaljne regulacije je definisana granica javnog građevinskog zemljišta, utvrđena koncepcija uređenja i organizacije prostora, kao i osnovna namena obuhvaćenog prostora sa površinama za javne i ostale namene, regulaciona i nivelaciona rešenja saobraćajnica i mreža komunalne infrastrukture, kao i drugi uslovi za izgradnju kompleksa i uređenje prostora obuhvaćenog planom. 

Plan detaljne regulacije urađen je u skladu sa "Uslovima za izradu programa za plan detaljne regulacije za izgradnju priključnih saobraćajnca kompleksa "Horgoš", na autoput E-75 (M-22) Subotica-Beograd (Batajnica), na lokaciji kod km 2+000.00, sa leve i desne strane u pravcu rasta stacionaže", definidanim od strane Republičke direkcije za puteve - regionalni centar "sever", br. 02-868/1 od 30.08.2004.godine.

Za izgradnju planiranog kompleksa urađena je kompletna tehnička dokumentacija na nivou Idejnog projekta u kojoj su definisani svi potrebni konstruktivni detalji za izgradnju kompleksa.

2.2 Metodologija istraživanja

Bez obzira na već istaknute osnovne stavove vezane za problematiku zaštite životne sredine i određene karakteristike metodoloških koraka primenjenih za potrebe ovog studijskog istraživanja, postoji niz činjenica koje zahtevaju da se primenjena metodologija definiše na početku istraživanja.

Ova analiza je neophodna da bi se mogla napraviti potrebna upoređenja sa primenjenom metodologijom korišćenom za potrebe ovog istraživanja i metodološkim osnovama koje su proklamovane u sklopu opšte zakonske regulative koja pokriva ovu problematiku. Osnovni cilj se sastoji pre svega u pokušaju da se opšta metodologija prilagodi specifičnostima analiziranog objekta. 

2.2.1 Opšta metodologija

Da bi prethodni ciljevi bili ispunjeni projektovanje, izgradnja i eksploatacija planiranog kompleksa na predviđenoj lokaciji mora biti usaglašena sa svim zahtevima iz domena životne sredine. Na osnovu iznetih činjenica nedvosmisleno je da mora postojati jedinstvena metodološka osnova sa jasno definisanim koracima za analizu ovih odnosa. 

Potreba za jedinstvenim metodološkim koracima istraživanja problematike životne sredine potiče od 

neophodnosti ispunjenja osnovnih principa kompatibilnosti, usklađenosti nivoa analize, hijerarhijske uređenosti i sukcesivne razmene informacija.

Značaj principa kompatibilnosti vezan je prvenstveno za ostvarivanje mogućnosti da se rezultati ovog istraživanja mogu koristiti za upoređenje sa rezultatima za druge objekte i drugo, da se kao informacije mogu upotrebiti u širim domenima zaštite životne sredine. 

Potreba za usklađivanjem nivoa analize predstavlja takođe značajnu činjenicu s obzirom na širinu pristupa, nivo detaljnosti postojećih i proizvedenih informacija kao i elemente eventualno korišćenog analitičkog aparata. Sve analize i zaključci moraju biti na istom nivou detaljnosti jer su jedino takvi merodavni za donošenje dokumentovanih odluka i mogu predstavljati polaznu osnovu za dalje korake.

Hijerarhijska uređenost metodoloških koraka predstavlja polazni uslov za ispravan metodološki pristup omogućavajući prvenstveno poštovanje utvrđenog redosleda poteza i stvaranje osnove za donošenje odluka. Svi izvedeni zaključci iz prethodne faze predstavljaju obavezu i polaznu osnovu svakog narednog koraka.

Potreba za jedinstvenim redosledom razmene podataka između ovih procesa uslovljena je činjenicom da rezultati jednog procesa predstavljaju ulazne podatke drugog i obrnuto. Pri tome je bitno naglasiti da taj redosled nije proizvoljan već striktno prati logiku jednih i drugih analiza kao i međusobne uticaje. Druga važna činjenica se odnosi na višedimenzionalno usklađivanje ovih podataka kako za potrebe samih procesa tako i za potrebe stvaranja jedinstvenih informacionih osnova od šireg značaja.

2.2.2 Primenjena metodologija

Specifičnosti konkretnih uslova koji se odnose na ovo istraživanje ogledaju se u činjenicama da se ono radi kao Studija o proceni uticaja na životnu sredinu sa ciljem da se istraže i definišu karakteristike svih mogućih negativnih uticaja kao i potrebne mere zaštite. U smislu navedenih činjenica primenjena metodologija istraživanja problematike životne sredine predstavlja, po svojoj hijerarhijskoj uređenosti i sadržaju, verifikovan način dolaženja do dokumentovanih podataka i stvaranja osnova za izbor optimalnog rešenja potrebne zaštite.

Specifičnosti konkretnog kompleksa kao i specifičnosti postojećeg stanja životne sredine na konkretnom području uslovili su da se primenjena metodologija u određenoj meri modifikuje i prilagodi činjenici da se radi o objektu koji treba da egzistira uz postojeći autoput. Ovo podrazumeva činjenicu da su postojeći uticaji značajno obeleženi karakteristikama autoputa na kome se planira izgradnja premetnog kompleksa.

U smislu opštih metodoloških načela studija je urađena tako što su prethodno definisani: osnove za istraživanje, polazni programski elementi, važeće zakonske odredbe, planska i projektna dokumentacija, i karakteristike objekata. Bitan deo istraživanja je morao biti posvećen kvantifikovanju i vrednovanju postojećeg stanja. Rezultat ovih analiza je bila potvrda o aktuelnom stanju životne sredine na konkretnom području koje je bitno obeleženo postojećim putem i sadržajima u njegovom okruženju.

S obzirom da je kroz analizu postojećeg stanja ustanovljeno da postoje određeni rizici u smislu uticaja na životnu sredinu drugi deo istraživanja vezan je za konkretne pokazatelje mogućih uticaja. Iz osnovne 

matrice mogućih uticaja detaljno se analiziraju oni za koje je dokazano da u konkretnim prostornim 

uslovima određuju međusobni odnos planiranog objekta i životne sredine. Na osnovu verifikovanih pokazatelja istraživane su mogućnosti zaštite i unapređenja životne sredine i predložene odgovarajuće mere za koje postoji opravdanost u smislu racionalnog smanjenja negativnih uticaja.

3.0 KARAKTERISTIKE LOKACIJE

Osnovu za svako istraživanje životne sredine na određenom prostoru mora predstavljati detaljna analiza postojećeg stanja. Samo detaljno poznavanje postojećeg stanja može poslužiti kao osnova na koju se mogu realno preslikati svi budući odnosi i doneti ispravni zaključci u pogledu negativnih posledica i potrebnih mera zaštite. 

Osnovne karakteristike postojećeg stanja za potrebe ovog studijskog istraživanja definisane su na o snovu uvida u: postojeća planska dokumenta, urađena studijska istraživanja, projektnu dokumentaciju kao i stanje na terenu koje je bitno predodređeno dosadašnjom eksploatacijom lokacije kao i karakteristikama postojećeg autoputa E-75 na koji se analizirana lokacija oslanja. 

Istraživanje i vrednovanje postojećeg stanja urađeno je uz poštovanje hijerarhije osnovnih odnosa polazeći od najšire analize postojećih ekoloških potencijala pa do pojedinih pokazatelja koji odslikavaju postojeće odnose. Da bi postojeće stanje bilo definisano na zadovoljavajući način i da bi se stvorila realna osnova za istraživanje mogućih uticaja, kao posledice buduće izgradnje i eksploatacije planiranog kompleksa, u okviru postojećeg stanja prezentirani su i relevantni podaci koji se odnose na postojeće morfološke, inženjersko geološke, hidrološke, hidrografske i meteorološke podatke.

Kao karakteristika postojećeg stanja koja je merodavna za valorizaciju mogućih negativnih uticaja analizirane su demografske karakteristike prostora kao osnova za valorizaciju uticaja na ljude, osnovne karakteristike flore i faune, kao osnova za valorizaciju uticaja na biljke i životinje, prirodnog ambijenta i prirodnog i kulturnog nasleđa.

Na osnovu svih analiza stvorena je mogućnost za globalnu ocenu postojećeg stanja životne sredine, tendencije mogućih promena bez izgradnje planiranog kompleksa, kao i mogućih negativnih uticaja izazvanih njegovom izgradnjom i eksploatacijom. 

Ove ocene predstavljaju i osnovu daljih istraživanja na kvantifikaciji mogućih uticaja i definisanju potrebnih mera zaštite pri čemu uvek treba imati u vidu da se radi o specifičnom objektu čiji se uticaji kroz određeni vremenski period mogu i povećavati u skladu sa povećanjem parametara njegove eksploatacije. 

Uvažavajući sve činjenice koje karakterišu postojeće stanje potrebno je naglasiti da na analiziranom području osnovne uticaje generiše postojeći autoput. 

3.1 Postojeći potencijali

Jedan od ključnih koraka kod istraživanja postojećeg stanja životne sredine je istraživanje postojećih potencijala koje se sastoji u primerenoj analizi prostorne celine u široj zoni planiranog kompleksa sa zadatkom da se na osnovu poznatih posledica ocene mogućnosti ekološkog rizika u smislu njihovog umanjenja ili pak potpunog gubljena. Karakteristike ekoloških potencijala čine kombinacije međusobnih uticaja prirodnih činilaca kao što su tlo, voda, vazduh, reljef, flora i fauna. 

Svaki od ekoloških potencijala nastao na ovaj način poseduje određene funkcije koje su u stvari od prvorazrednog značaja za analizu opšte problematike zaštite životne sredine. Međusobni uticaj pojedinih prirodnih činilaca kao i njihov uticaj na formiranje ekoloških potencijala i njihove osnovne funkcije od interesa za predmetnu analizu sa kompleksom mogućih odnosa prikazan je na slici 3.1-01.

Sl.3.1-01 Osnovni odnosi između prirodnih činilaca i ekoloških potencijala

Na osnovu odnosa koji su prikazani na slici 3.1- 01 izvesno je da prirodni činioci grade nekoliko osnovnih potencijala o čijim se funkcionalnim karakteristikama mora voditi računa kod valorizacije uticaja planiranog kompleksa u konkretnom prostoru. 

Na osnovu prethodnih činjenica, a za potrebe ovog studijskog istraživanja, analizirani su postojeći potencijali tla, vode, klime, biotopa i potencijali za izgradnju. Istraživanje postojećih ekoloških potencijala vršeno je, u ovoj fazi, prvenstveno zbog ocene mogućih uticaja koji bi bili posledica izgradnje i eksploatacije planiranog objekta.

U smislu dolaženja do značaja svakog od mogućih uticaja i opravdanosti njegove analize za konkretne prostorne odnose za svaki od definisanih potencijala određena su svojstva prirodnih činilaca koja ga 

određuju a na osnovu čijih analiza se dolazilo do odgovora na prethodno postavljeno pitanje. 

S obzirom na karakteristike područja i raznolikost odnosa koji su prisutni na analiziranoj lokaciji sasvim je jasno da svaki od definisanih potencijala nema isti značaj. Konkretni prostorni odnosi pokazuju da zbog dosadašnje eksploatacije postojećeg autoputa nema posebno izraženih potencijala ali su određeni potencijali ipak prisutni iz čega proističe i jedan od osnova za istraživanje mogućih uticaja. 

Potencijali tla, s obzirom na konkretne prostorne odnose, daju osnovno obeležje analizirane lokacije. Da bi se definisao uticaj planiranog objekta u ovom domenu moraju se poznavati sledeće karakteristike: vrsta i tip tla, reproduktivna sposobnost, prirodne karakteristike mesta, karakteristike tla (pogodnost za obrađivanje, sadržaj korisne vode, filterske karakteristike), stanje podzemne vode, namena. Takođe je neophodno analizirati mogućnosti zagađenja kao i zauzimanja površina. 

Potencijali voda su analizirani imajući u vidu hidrografske karakteristike šireg područja, stanje površinskih voda i stanje podzemnih voda. U smislu navedenih činjenica analizirani su potencijali koji su se prvenstveno sastojali u: prirodnim karakteristikama, flori i fauni, stepenu zagađenosti i pogodnostima za eksploataciju. Uticaji su određivani u smislu gubitka prirodnih karakteristika, gubitka određenih funkcija, zagađenja, efekta razdvajanja, moguće promene vodostanja, uticaje na floru i faunu kao i uticaje vezane za određene potencijale s obzirom na već postojeću funkciju. 

Drugi deo ovih analiza odnosio se na problematiku podzemnih voda u kom smislu su prvenstveno analizirani hidrogeološki parametri (nivo podzemne vode, kvalitet, karakteristike izdani), a sve u smislu mogućih uticaja kroz zagađenje, promene nivoa i promene smera oticanja. 

Postojeći klimatski potencijali prvenstveno su određeni klimatskim karakteristikama analiziranog područja. Osnovni pokazatelji su dobijeni 

iz dugogodišnjih meteoroloških podataka prikupljenih na relevantnoj meteorološkoj stanici. Podaci relevantni za analizu sistematizovani su u okviru posebnog poglavlja.Analiza ekološkog rizika u domenu biotopa predstavlja nastojanje da se suptilni odnosi koji karakterišu svaki značajniji biotop sistematizuju i definiše mogućnost gubitka njihovih potencijala. Kako se svaki biotop karakteriše određenom, striktno definisanom, prostornom celinom i sveukupnošću odnosa između svih životnih zajednica i tog prostora, ova analiza je obuhvatila široku lepezu uticaja u domenu klime, vode, vazduha, tla, flore i faune. Ono što je posebno bitno u konkretnom slučaju odnosi se na činjenicu da se ne radi o području koje poseduje značajne biološke kvalitete budući da je najveći deo prostora degradiran dosadašnjom poljoprivrednom proizvodnjom, odnosno postojećim autoputem. 

Analiza ekološkog rizika u domenu potencijala za odmor i rekreaciju rađena je sa osnovnom namerom da se u okolini lokacije budućeg kompleksa benzinskih i gasnih stanica uoče područja koja takve potencijale poseduju. Uticaji su istraživani prvenstveno kroz problematiku buke, aerozagađenja, zagađenja voda, zagađenja tla, oštećenja pejsaža i vizuelne efekte.

3.1.1 Prostorne granice istraživanja

Istaživanja većine autora koji su se bavili problematikom definisanja ekoloških potencijala za potrebe određivanja mogućeg rizika zbog izgradnje objekata za snabdevanje tečnim i gasovitim gorivom i njihovih pratećih sadržaja pokazuju da se svi neposredni uticaji javljaju u određenim granicama. Ove granice u konkretnom slučaju prvenstveno zavise od karakteristika samih objekata, morfoloških karakteristika terena kao i pojedinih potencijala. Zona uticaja je generalno najuža u pogledu potencijala tla a najšira kod uticaja na zagađenje voda. 

Za osnovne karakteristike planiranog objekta i karakteristike eksploatacije direktne uticaje treba očekivati u granicama u radijusu do oko 300 m. Na osnovu ovih činjenica, za potrebe evidentiranja osnovnih ekoloških potencijala u okviru analiziranog prostora, definisana je i uticajna zona oko planiranog objekta. Ova zona obuhvata katastarske parcele br. 4641/1, 4355/1, 4355/3, 4643/2, 4637/4, 4643/4, 4636/2, 4642, 4648/3, 4650/2, 4649, 4640, 4641/2, 4635/2, 4658/2, 16785/4, 4355/4, 4356/2, 4356/3, 4354/1, 4355/4, 4353/2 sve K.O. Horgoš, i na ostalom građevinskom zemljištu čiji je vlasnik investitor radova i to Kompleks "HORGOŠ"- LEVO na K.P. br. 4664/1, 4662/2, 4660, 4659/2, 4661, 4657, 4658/3, 4650/1, 4651/2, 4648/2, 4658/4, 4354/3, 4354/7, 4354/5 4354/6 sve K.O. Horgoš, i Kompleks "HORGOŠ" - Desno na K.P. br. 4362/1, 4361/1, 4359/1, 4360, 4358, 4357, 4355/2, 4356/1, 4635/1, 4636/1 sve K.O. Horgoš, kao i šire područje u definisanim granicama oko planiranog kompleksa. 

Evidentiranje postojećih potencijala u okviru označenog prostora koji je definisan kao prostor istraživanja mogućih uticaja puta na životnu sredinu izvršeno je prikupljanjem podataka na terenu.

3.2 Geomorfološke, geološke i inženjersko-geološke karakteristike

U okviru ovog poglavlja prikazuju se osnovne geološke karakteristike terena šireg područja oko planiranog kompleksa. U tom pogledu, svakako su najznačajnije geomorfološke, hidrogeološke i inženjersko-geološke karakteristike terena.

3.2.1 Geomorfološke karakteristike

Kompleks benzinskih i gasnih stanica lociran na stacionaži km 2+000.00 autoputa E-75 Subotica - Beograd, u geomorfološkom pogledu, nalazi se na delu sremske lesne tarase, koja je nagnuta na širem prostoru prema jugu, sa apsolutnom visinom od 100mnm - 85mnm. njena površina je daleko manje disecirana od površine zaravni. Jedini oblici mikroreljefa su poneka udubljenja slična predolicama na zaravni i još ređa, mala uzvišenja.

Kompleks zahvata teren koji prema svojim geomorfološkim svojstvima odgovara obodnim delovima između zaravni Subotičke peščare i aluvijalne ravni reke Tise. Denivelacija terena od 2 do 6 metara je osetno vidljiva.

Vode iz peščare gravitiraju ka reci Tisi, uz stalne površinske tokove koji su formirali mrtvaje i starače. Postoje stalna jezera po južnom obodu peščare. Neposrednu površinu terena na praktično celokupnom istraživanom prostoru izgrađuje eolski pesak periglacijalnih oblasti, usled čega je formirana karakteristična reljefna plastika (dine).

3.2.2 Geološke karakteristike

Na istraživanom prostoru dominantne karakteristike geološke građe odnosno hidrogeoloških svojsava vezane su za litogenetski kompleks sremske lesne terase.

Posmatrano sa aspekta geološkog sastava terena, sremska lesna terasa se sastoji od lesoidnih glina i barskog lesa, koji su po poreklu identične kao i tipski les. Imaju manje kalcijum-karbonata od tipskog lesa i po pravilu su zaglinjeni. Ovi skladovi debeli su samo nekoliko metara.

Osnovu terena do ispitivanih dubina, izgrađuju naslage kasnog pleistocena, predstavljene rečno-jezerskim sedimentima, koji se prema svojim depozicionim svojstvima vezuju za fazu stagnacije i oplićavanja jezera. Pretstavljeni su smenjivanjem peskovitih prašinastih i glinovitih sedimenata. 

Utvrđeni su na dubinama većim od 10 i 12m. 

U povlati ovih sedimenata  faze, za koje jekonstrativnezastupljene su aluvijalne naslage  karakteristučno smenjivanje krupnozrnih peskovitih i prašinastih naslaga, kao posledice sedimentacije. Karakteristično za prostrane aluvijalne ravnice, gde usred sinhronog spuštanja terena dolazi do intenzivne depozicije, kojom prilikom stariji sedimenti bivaju prekriveni mlađim pa se formiraju debele naslage sedimenata policikličnog karaktera. Ovde su zastupljeni svi tipovi aluvijalnih sedimenata, predstavljenim tvorevimama korita, povodnja i starača. Ovi sedimenti su samo malim delom otkriveni na površini terena, tako da su utvrđeni uglavnom na dubini između 0.5 i 2.5m.

U blizini predmetne lokacije, sa severoistočne strane kompleksa, nalazi se hidromelioracioni kanal detaljne kanalske mreže hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav, čije uloga je prihvatanje svih suvišnih voda u području. Na ovom području nivo podzemnih voda se kreće između 0,7 i 1,5 metar. Putem toka podzemnih voda, ovaj teren ima direktan kontakt sa Kamarašem, delom kompleksa vlažnih područja pod prethodnom zaštitom, kao i sa Tisom.

3.2.4 Seizmičnost terena 

Seizmičnost terena predstavlja parametar koji je takođe od interesa za analizu mogućih uticaja u domenu zaštite životne sredine. Prema seizmičkim kartama koje je izdala Zajednica za sizmologiju 1989. godine širi prostor istraživanja pripada seizmičkim intezitetima različitog povratnog perioda definisanim u tabeli T.3.2 - 01.

Tabela T.3.2 - 01Seizmički intezitet istraživanog područja

Povratni period (god.)Stepen seizmičnosti MKS skale

50 VI i VII

100 VII, VIII i IX

200 VIII i IX

500 VIII i IX

1000 VIII i IX

10000 VIII i IX

Prema tabeli T.3.2-01 za povratni period od 500 godina, predmetni kompleks se nalazi u zoni VIII stepena MSK-64 skale seizmičkog intenziteta, pa koeficijent seizmičnosti treba birati sa vrednošću Ks=0,05.

3.2.5 Stabilnost terena

Analizirano područje u pogledu stabilnosti pripada kategoriji stabilnih terena u prirodnim uslovima tako da sa ovog stanovišta nema karakteristika koje bi bile od bilo kakvog interesa za analizu uticaja na životnu sredinu. 

3.3 Pedološke karakteristike

Kada se govori o pedološkim karakteristikama može se zaključiti da je na širem području najrasprostranjenija zemljišna jedinica antropogenizovan pesak. Ovo zemljište je izrazito peskovito i podvrgnuto premeštanju pod uticajem vetra. 

Ovakva zemljišta se obično obrazuju u priobalskim područijima mora i jezera i u dolinama velikih reka, gde se putem litoralne abrazije ili fluvijatilne erozije stvaraju prostrani izvori peskovitog materijala. Ako te površine nisu obrasle ili su samo delimično pokrivene vegetacijom, površinski slojevi peska mogu da se premeštaju delovanjem jakih vetrova koji su karakteristični za te pretežno ravničarske oblasti. Takvim procesima pogoduje suva klima, jer ona otežava razvoj vegetacije a suvi pesak ima minimalnu kohezionu moć, što je za transport pomoću vetra veoma značajno.

Karbonatnost je dosta niska i direktna je posledica ispiranja, nastalog nakon rigolovanja. Količina humusa je data niska, a kao posledica ove činjenice niska je i količina azota. Higroskopska vlaga je posve niska, u skladu sa mehaničkim sastavom.

Vazdušni kapacitet se kreće od 9-13 vol % i zadovoljavajući je. Proizvodna vrednost ovih zemljišta, za voćarske kulture i vinograde može biti dosta visoka.

U koliko ima stalnog premeštanja površinskih slojeva, ne može da se obrazuje normalni profil, pa se trajno mogu održavati nerazvijena zemljišta. Istaloženi pesak formira specifičnu morfologiju površine u obliku dina i međudinskih depresija. Akumulacija humusa na analiziranoj lokaciji je u debljini od 15-50 cm i ovaj sloj onemogućava pokretanje eolskog peska u sadašnjim uslovima. Izgled zemljišnog profila na lokaciji graničnog prelaza prikazan je na slici 3.3-01

Nekadašnji reljef peščara bio je dinski, ali ravnanjem i rigolovanjem od strane čoveka, prvobitni izgled i struktura su znatno izmenjeni. Na značajnim površinama ovog peska, naročito u Subotičkoj peščari korišćenjem treseta promenjen je i mehanički i mineralni sastav matičnog supstrata.

Sl.3.3-01 Izgled zemljišnog profila na analiziranoj lokaciji 

S obzirom na eolsko poreklo, u granulometrijskom sastavu dominira sa 94-98% frakcija sitnog peska dok udeo krupnog peska ne prelazi 2%. To znači da su arenosoli vrlo propustljivi za vodu. Nizak poljski vodni kapacitet i visok vazdušni kapacitet čine da su ovo suva, dobro aerisana i topla zemljišta. Kvarc je dominantni mineral u arenosolu. 

U vojvoćanskim eolskim peskovima kvarc čini više od 70% od svih minerala, na drugom mestu su feldsprati sa 18-30%, dok na minerale teške feakcije otpada samo 3-5%. Variranje ovog odnasa zavisi od mineralnog sastava izvornog materijala. Takav mineralni sastav, uz siromaštvo humusa, čini da su ova zemljišta deficitarna u osnovnim hranljivim materijama. Vezivanjem peskova i nesmetanim razvojem zemljišta, osetno raste proizvodni potencijal ovog zemljišta. 

3.4 Hidrografske karakteristike

U okviru hidrogeoloških karakteristika šire lokacije ustanovljeno je da se na kotama koje su niže od 82.5 mnm podzemna voda pojavljuje na površini terena. U okviru područja istraživanja pojavljuju se zabareni tereni, melioracioni kanali i mrtvaje nekadašnjih površinskih tokva. S obzirom na prostorni položaj ove površinske vode nemaju bitnog značaja za iztraživanje uticaja planiranog graničnog prelaza na životnu sredinu.

U blizini predmetne lokacije, u pravcu severoistoka, nalazi se hidromelioracioni kanal detaljne kanalske mreže hidrosistema Dunav-

Tisa-Dunav, čije uloga je prihvatanje svih suvišnih voda u području. Uticaji na hidromelioracioni kanalski sitem DTD prvenstveno se ogleda u tome što se isti koristi kao krajnji recipijenti otpadnih voda sa predmetnog područja, pa samim tim i otpadnih voda sa kompleksa.

3.5 Hidrogeološke karakteristike

Obzirom na zastupljenost policikličnih aluvijalnih sedimenata u građi terena i njihova bitno različita svojstva, to su i hidrogeološki fenomeni koji vladaju u terenu složeni.

Prva izdan, formirana je na nivou polupropusnih aluvijalnih prašinasto peskovitih i glinovitih sedimenata (al). Nivo podzemne vode, respektivno nalazi se na koti 84-85m. Niže od kote 82.5 mnm podzemna voda pojavljuje se na površini terena.

Druga izdan zbijenog tipa, formirana je u sredini intergranularnog tipa poroznosti, egzistira znatno dublje u nivou rečno-jezerskih sedimenata (al-j). Zavisno od zaleganja polupropusne prašinasto-peskovito-glinovite povlate izdan je subarterskog karaktera.

3.6 Klimatske karakteristike

Činjenica da određeni klimatski parametri određuju pojedine pokazatelje uticaja na životnu sredinu zahteva da se za potrebe kvantifikacije ovih parametara odrede i merodavni klimatski pokazatelji. 

3.6.1 Osnovne klimatske karakteristike

Da bi se definisale osnovne klimatske karakteristike područja kojem pripada analizirana lokacija obrađeni su osnovni metorološki podaci sa stanica koje gravitiraju analiziranom području.

Osnovu za analizu i izvođenje zaključaka o klimatskim karakteristikama analiziranog prostora predstavljaju podaci osmatranja na meteorološkoj stanici Palić koja je najbliža meteorološka stanica u odnosu na analiziranu lokaciju. Područje severne Bačke spada u region sa umereno-kontinentalnom klimom.

3.6.1.1 Temperatura vazduha

Podaci o temperaturnim promenama predstavljaju osnovu klimatskih karakteristika za analizirano područje. U tabeli T.3.6-01 date su srednje mesečne temperature vazduha i odgovarajuća srednja godišnja temperatura.

Tabela T.3.6-01Srednje mesečne temperature vazduha 

StanicaMeseci

god.I     II    III IV V VI VII VIII IX X XI XII

Pali}   -1.4    0.7    5,2 11,1

15,7 19,6 21,0 20,4 16,4 10,8 5,7 1.1 10,5

Na osnovu podataka izmerenih u četiri okolne stanice, srednja godišnja temperatura iznosi 11,3°S. Temperaturne prilike u ovom selu Srema jasno odražavaju kontinentalni karakter klime. Srednje zimske temperature bile su 0,7°S, srednje prolećne 11,2°S, srednje letnje 20,8°S i srednje jesenje 12,1°S.

Srednje mesečne temperature rastu ravnomerno od januara do juna a zatim opadaju. Najhladniji i jedini mesec sa negativnom temperaturom je januar -1°S a najtopliji je juli 21,4°S. Razlika između temperatura najtoplijeg i najhladnijeg meseca je 22,4°S. Apsolutna minimalna temperatura zabeležena je 17.02.1956. godine i iznosi -25,5°S, a apsolutna maksimalna temperatura izmerena je 19.08.1952. godine i iznosi 40,3°S. Apsolutna amplituda zabeležena u ovom periodu iznosi 65,8°S. Prosečan broj mraznih dana je 21,5. Najtopliji mesec je juli što predstavlja uobičajeni termički režima u krajevima našeg umerenokontinentalnog klimata. 

3.6.1.2 Vlažnost vazduha

Relativna vlažnost vazduha nema znatnije oscilacije u toku godine, i u obrnutoj srazmeri sa temperaturom vazduha. Podaci pokazuju srednjegodišnju vrednost od 79%. Najniži procenat vlažnosti je u aprilu i junu, a najveći u decembru. Godišnji pokazatelji relativne vlažnosti izmereni a meteorološkoj stanici Palić, dati su u tabeli T.3.6- 02.

Tabela T.3.6 - 02Godišnji tok relativne vlažnosti (%)

StanicaMeseciI II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

Palić 86 83 74 68 68 68 66 68 72 82 86 86

3.6.1.3 Osunčanost i pluviometrijski režim

Osunčanost je u tesnoj vezi sa oblačnošću, tako da je mesečni i godišnji maksimum u onim mesecima kada je bilo najviše vedrih dana. Ukupno prosečno godišnje trajanje sunčevog sjaja iznosi 2650 časova. 

Prosečna godišnja suma padavina iznosi od 630 do 701mm. Raspored padavina po godišnjim dobima dosta je ravnomeran. Tokom zimskih meseci izluči se u proseku 173 mm ili 26,1%, tokom prolećnih 160 mm ili 24,1%, tokom letnjih 203 mm ili 30,6% a tokom jesenjih meseci 127 mm ili 19,2% godišnje količine taloga. Prosečan raspon između najvećih i najmanjih srednjih mesečnih količina padavina je 133 mm a varira od 75 mm u aprilu do 239 mm u junu.

U proseku je godišnje registrovano 273 dana sa padavinama. Padavine se izlučuju u obliku snega od 

novembra do aprila a snežni pokrivač traje u proseku 26,7 dana. Grad pada između marta i avgusta, a najčešći je u maju i junu. Grad u proseku pada jedanput godišnje. Godišnji raspored padavina na posmatranom području dat je u tabeli T3.6-03.

Tabela T.3.6 - 03Godišnji raspored padavina (mm)

StanicaMeseci

God.I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

Palić 31 33 30 43 54 69 62 47 35 31 51 47 537

3.6.1.4 Vetar

Na analiziranom području prema učestanosti preovlađuju vetrovi iz istočnog i zapadnog pravca, dok najmanju učestanost imaju jugozapadni i južni vetrovi. 

U toku godine najčešći su vetrovi iz istočnog pravca sa čestinom od 259,4% i prosečnom jačinom od 2,3 m/s, zatim zapadni vetar sa prosečnom čestinom od 203 % i prosečnom jačinom od 2,1m/s.

Najmanju učestalost imaju vetrovi iz južnog pravca sa 21,6% i prosečnom jačinom od 1,4 m/s i jugozapadnog pravca sa prosečnom učestalošću od 49,1% i prosečnom jačinom od 1,2 m/s. Prosečno godišnje učešće tišina iznosi 103%. Srednja godišnja učestanost vetrova na posmtranom području prema podacima sa meteorološke stanice Palić prikazana je u tabeli T.3.6-04.

Tabela T.3.6 - 04Srednja godišnja učestanost vetrova i tišine

Rel. čestineN NE E SE S SW W NW   C102 114 62 111 70 99 100 162 180

Sr.brzine 2.5 2.2 2.0 2.6 2.2 2.2 2.3 2.6 2.3

3.7 Flora

Uticaji izgradnje i eksploatacije kompleksa benzinskih i gasnih stanica sa pratećim sadržajem u domenu flore i faune predstavljaju neizbežnu činjenicu koja po svojoj pririodi dovodi do različitih negativnih posledica. Pravilan pristup ovoj problematici predstavlja jedini uslov da se ovi uticaji umanje i dovedu u prihvatljive granice.

Uvažavajući sve prostorne odnose u okviru analizirane lokacije problematika postojećeg stanja biljnih i životinjskih vrsta analizirana je kroz odlike šumskih, žbunastih, zeljastih, vodenih i kulturnih ekosistema kao i kroz fenomene njihove strukture zatim biodiverziteta i eventualno ugroženih vrsta. Šumski ekosistemi analiziranog područja su potpuno odstranjeni sačuvani i jednolični. Duž međa između poljoprivrednih parcela pojavljuju se određene korovske zajednice kao i degradirani žbunasti ekosistemi bez posebnog značaja sa stanovišta zaštite životne sredine. 

Kulturni ekosistemi zastupljeni su na obradivim površinama koje se nalaze u sklopu analizirane lokacije i nose osnovne odlike bitne za ovaj prostor. Na osnovu literaturnih podataka kao i obilaskom terena u periodu izrade navedene studijske dokumentacije izvršeno je evidentiranje postojećih vrsta flore i vegetacije na posmatranom području. S obzirom na karakteristike postojećeg stanja može se sa sigurnošću tvrditi da na analiziranoj lokaciji nema značajnih potencijala koji mogu biti ugroženi 

izgradnjom predmetnog kompleksa. 

Karakteristike flore analiziranog područja bitno su degradirane eksploatacijom autoputa E-75 kao tako da na predmetnoj lokaciji nisu uočene bilo kakvi elementi od značaja za zaštitu životne sredine. Na osnovu izloženih činjenica moguće je zaključiti da je floristička zastupnjenost značajno ograničena i prvenstveno zastupljena kroz kulturne ekosisteme koji su rezultat intenzivne poljoprivredne proizvodnje u ovoj zoni.

3.8 Fauna

Karakteristike staništa i rasprostranjenost vrsta pretstavljaju osnovnu karakteristiku postojećeg stanja faune na analiziranom području. Poseban značaj ima biodiverzitet faune na karakterističnim lokalitetima. U toku praćenja stanja životne sredine na ovim prostorima utvrđeno je da na analiziranom području nisu vršena nikakva detaljna istraživanja na osnovu kojih bi se mogli dati detaljniji uporedni pokazatelji.

Karakteristike postojećeg stanja životinjskih vrsta na analiziranom području su konstatovane direktnim uvidom na terenu polazeći od najšire analize postojećih ekoloških uticaja od kojih zavisi tok ukupne aktivnosti, ponašanja, razvića i razmnožavanja. 

Posmatrano stanje rasprostranjenosti životinjskih vrsta u okviru analiziranih prostornih celina predstavlja značajan činilac sa aspekta mogućih uticaja planiranog kompleksa. Analizirani prostor je slabo naseljen životinjskim vrstama. Od lovne divljači, na analiziranom području se može naći pernata divljač koja naseljava bare i vodotoke ili je na ovom prostoru u preletu, zec, i fazan. Divljač naseljava poljoprivredne površine. 

Stanje rasprostranjenosti faunističkih elemenata u neposrednoj blizini analizirane lokacije obeležavaju negativne posledice koje su pre svega rezultat postojanja saobraćajne infrastrukture i postojećeg graničnog 

prelaza. Intenzitet ovih uticaja značajno je uticao na migraciju životinjskih vrsta sa ovih lokaliteta. 

Na osnovu navedenih istraživanja izvršeno je vrednovanje potencijala iz domena faune na analiziranom prostoru pri čemu se došlo do zaključka da značajni potencijali nisu prisutni.

3.9 Pejsažne karakteristike

Pejsažne karakteristike analizirane prostorne celine predstavljaju jedan od elemenata za sagledavanje ukupnih odnosa na relaciji planirani kompleks - životna sredina. Pri tome svakako treba imati u vidu da se radi o specifičnoj psihološko afektinoj kategoriji koja se izražava kroz ukupno sinergično delovanje celokupnog okruženja na posmatrača pri čemu su neizbežno prisutne kulturološke, sociološke i subjektivne implikacije. Pri tome treba uvek imati u vidu da subjektivna ocena o vrednostima pejsaža jednako zavisi od njegovih karakteristika kao i od karakteristika posmatrača.

Da bi se mogla izvršiti kvantfikacija određenih pojava vezanih za ovaj fenomen kao posebna pogodnost se javlja mogućnost raslojavanja pejzaža na dve osnovne kategorije koje podrazumevaju sledeće karakteristike: fizičke, odnosno materijalne i afektivne, odnosno psihološke. 

U kategoriju materijalnih karakteristika pejzaža spadaju: fizičke karakteristike, koje mogu biti prirodne i stvorene. Prirodne fizičke karakteristike pejzaža su prvenstveno: morfologija terena, vegetacija, vodene površine i nebo a stvorene: izgrađenost i obrađenost. Psihološko - afektivne 

karakteristike su definisane prvenstveno kao: raznolikost, posebnost, lepota, harmonija, intaktnost itd.

Morfologija terena predstavlja najupečatljiviji elemenat pejzaža pa je sasvim opravdano što se uticaji u domenu promene morfologije terena zbog izgradnje smatraju i najznačajnijim. Uvažavajući prostorne okvire u kojima se nalazi analizirana lokacija moguće je u morfološkom smislu izdvojiti samo klasu ravničarskog terena pri čemu je prirodna morfološka struktura značajno narušena izgradnjom nasipa postojećeg autoputa. 

Valorizacija postojeće vegetacije kao materijalne kategorije pejsaža podrazumeva njen vizuelni i biološki kvalitet. Kada se radi, kako o vizuelnim tako i o biološkim karakteristikama postojeće vegetacije, izvesno je da se o ovim karakteristikama ne može govoriti na predmetnoj lokaciji.

Vodene površine kao elemenat pejsaža nemaju značaj u konkretnim uslovima.

Izgrađenost kao elemenat postojećeg pejsaža obuhvata sve postojeće objekte na analiziranoj lokaciji. U konkretnom slučaju o ovim elementima se može govoriti u svetlu postojećeg autoputa i objekata graničnog prelaza "Horgoš" u širem okruženju. Na prostoru šireg okruženja predmetne lokacija nema dominatnih građevina.

Psihološko-afektivne karakteristike pejzaža nisu izražene u okviru analiziranog prostora. 

3.10 Naseljenost i stanovništvo

Jednu od bitnih odlika analiziranog prostora, u smislu određivanja mogućih uticaja na životnu sredinu, predstavlja karakteristika naseljenosti i stanovništvo. Ove činjenice svoj puni smisao imaju prvenstveno zbog potrebe da se detaljno istraže mogući negativni uticaji na stanovnike koji naseljavaju područje analiziranog prostora.

Na samoj lokaciji koja je predmet analize, kao i u bližem i širem okruženju, nema stambenih objekata koji bi mogli biti izloženi uticajima planiranog kompleksa.

U neposrednoj blizini lokacije nema naselja, postoje retki objekti u okviru šire prostorne celine koji pretstavljaju deo tradicionalnog nasleđa vojvođanskih salaša. Ovi objekti su na takvoj udaljenosti da nema osnova za utvrđivanje negativnih uticaja.

3.11 Postojeća infrastruktura

Osnovni infrastrukturni objekat u blizini analizirane lokacije je autoput E-75 (M-22) Subotica-Beograd, deonica br.2331 Horgoš - Petlja Horgoš. Svi ostali elementi potrebne infrastrukture za funkcionisanje planiranog kompleksa sa pratećim sadržajima biće obezbeđeni u toku izgradnje kompleksa benzinskih i gasnih stanica sa pratećim sadržajima. Autoput na navedenoj deonici je u pravcu sa širinom izgrađene I faze kolovoza 11,00 m i planiranom širinom zelenog međupojasa od 4,00 m i II faze kolovoza širine 11,00 m.

3.12 Prirodno i kulturno nasleđe

Opisivanje i evidencija činilaca postojećeg stanja u okviru analiziranog područja zahteva svestrani napor u smislu detaljnog istraživanja prirodnog i kulturnog nasleđa. Uvidom u postojeđu plansku i projektnu dokumentaciju ustanovljeno je da u zoni uticajnog područja nema objekata koji pripadaju ovim kategorijama.

Na samoj lokaciji u sklopu dosadašnjih radova nisu otkriveni bilo kakvi ostaci materijalne kulture pa s obzirom na iznesene činjenice u ovom 

domenu ne treba očekivati nikakve negativne uticaje. Međutim, u neposrednoj okolini se nalaze sledeća zaštićena prirodna dobra:- zaštićeno prirodno dobro Specijalni rezervat prirode "Selevinjske pustare" (na rastojanju od oko 1,5 km od predmetnog kompleksa)- kompleks vlažnih područja u KO Horgoš (Rešenje o prethodnoj zaštiti)

Tokom izgradnje i eksploatacije planiranih objekata, kao i u slučaju akcidenata, neophodna je primena adekvatnih mera zaštite životne sredine i prirodnih dobara u neposrednoj okolini.

U pogledu evidencije kulturnih dobara na predmetnom prostoru, odnosno na katastarskim parcelama br. 4660, 4659/1 i 4659/2 K.O. Horgoš se nalazi lokalitet sa arheološkim sadržajem iz perioda od II - IV veka - Sarmatsko naselje.

Oko predmetnog kompleksa nema značajnije flore. Sa istočne, severne i zapadne strane kompleksa nalaze se oranice, koje su privedene poljoprivrednoj proizvodnji. Na posmatranoj lokaciji nema evidentiranih značajnih primeraka faune.

4.0 POSTOJENJE STANJE ŽIVOTNE SREDINE

Stanje životne sredine u smislu dominantnih postojećih uticaja na analiziranom prostoru obeležavaju negativne posledice koje su pre svega posledica postojanja autoputa E-75 i graničnog prelaza "Horgoš". Obzirom na karakteristike saobraćaja koji se odvija autoputem uticaji od postojećeg autoputa su dominantni. 

Uticaji postojećeg autoputa su višestruki i posebno značajni u domenu buke, aerozagađenja, zagađenja voda i zagađenja tla. Za potrebe kvantifikacije postojećeg stanja, s obzirom da registrovani podaci ne postoje, izvršena je modelska simulacija u smislu sagledavanja relevantnih odnosa. 

Pokazatelji saobraćajne buke su analizirani za karakterističnu deonicu kojoj pripada planirani kompleks benzinskih i gasnih stanica. Na osnovu dobijenih podataka ustanovljeni su pokazatelji saobraćajne buke za sadašnje stanje saobraćajnog opterećenja. Kao ilustracija stanja data je tabela sa dobijenim merodavnim vrednostima za uslove postojećeg saobraćajnog opterećenja a prema poslednjim brojanjima saobraćaja Republičke direkcije za puteve za 2003. godinu, prema kojima, prosečan godišnji dnevni saobraćaj na deonici br. 2331 Horgošn - Petlja Horgoš je iznosio je 4524 vozila, sa procentom od 19.67% teretnih vozila. 

Tabela T.4.1 - 01Pokazatelji postojećeg stanja saobraćajne bukeProracun saobracajne buke **** MIV model ******Autoput E-75 HorgosProracun merodavnih nivoa za uslov slobodnog prostiranja zvuka*******************************************************************rast. 25 50 75 100 200 300*******************************************************************

Lelj(d) 70.9 67.7 65.7 64.3 60.5 58.0 Lelj(n) 61.7 58.5 56.5 55.1 51.3 48.8 *******************************************************************

Osnovu za kvantifikaciju postojećeg stanja u domenu aerozagađenja za analizirano područje predstavljaju odnosi koji su posledica odvijanja saobraćaja na autoputu E-75. Kako bi se izvršila kvantifikacija merodavnih nivoa za navedene slučajeve simulirani su osnovni pokazatelji uz pomoć mogućnosti matematičkih modela. Kao ilustracija stanja su dati rezultati proračuna za uslove postojećeg saobraćajnog opterećenja. Na osnovu dobijenih podataka moguće je zaključiti da problematika aerozagađenja koja potiče od autoputa za sadašnje stanje nije posebno izražena. 

Tabela T.4.1 - 02Pokazatelji postojećeg stanja aerozagađenja *******************************************************************rast. 00 25 50 75 100 200 300*******************************************************************COsv .3251 .1591 .0841 .0498 .0329 .0129 .0085COmax 1.195 .622 .347 .215 .147 .062 .0430HCsv .0312 .0153 .0081 .0048 .0032 .0012 .0008HCmax .1145 .0595 .0332 .0206 .0141 .006 .0041NOsv .0593 .0257 .0121 .0065 .0039 .0011 .0006NOmax .213 .0983 .0489 .0273 .017 .0053 .0027NO2sv .0159 .0128 .009 .0065 .005 .0027 .0020NO2max .0569 .049 .0363 .0276 .0219 .0127 .0099Pbsv .00023 .00011 .00006 .00004 .00002 .00001 .00001Pbmax .00085 .00044 .00025 .00015 .0001 .00004 .00003SO2sv .0069 .0034 .0018 .0011 .0007 .0003 .0002SO2max .027 .0134 .0072 .0044 .0029 .0013 .0009CCsv .0021 .001 .0006 .0003 .0002 .0001 .0001CCmax .0086 .0042 .0023 .0014 .0009 .0004 .0003*******************************************************************

Pokazatelj koji može imati posebnog značaja u smislu zagađenje voda i tla vezan je za karakteristike zagađenja atmosferskih voda koje se slivaju sa kolovoza. U funkciji od karakteristika konkretne deonice i merodavnog saobraćajnog opretećenja moguće je očekivati da kvalitet voda koje otiču sa kolovoza, u pogledu sadržaja pojedinih polutanata budu kao u tabeli T.4.1-03.

Tabela T.4.1-03: Koncentracije polutanata u vodama sa kolovoza za analiziranu deonicu autoputaMaterija 

Jed. Koncentracija

Suspendovane materije  mg/l 32.40Hloridi                                          mg/l 20.30Sulfati                                        mg/l 0.24Ukupni fosfor  mg/l 0.07Pogonsko gorivo  mg/l 0.003Mineralna uqa  mg/l 0.003Kadmijum                              mg/l 0.001Hrom                                     mg/l 0.002Bakar                                   mg/l 0.02

Gvožđe                                 mg/l 0.6Olovo                                   mg/l 0.05Cink                                     mg/l 0.07

Na osnovu podataka iz tabele T.4.1-03 može se zaključiti da je kvalitet voda koje otiču sa kolovoza takav da može uticati na zagađenje tla i 

površinskih i podzemnih voda i da će taj efekat na lokaciji kompleksa, s obzirom na njegove eksploatacione karakteristike, biti još izraženiji. 

4.1 Ukupna ocena stanja životne sredine

Analiza postojećeg stanja pokazuje da u okviru analiziranog prostora dominantni uticaji potiču od izgrađene deonice autoputa. Analiza osnovnih ekoloških potencijala pokazuje da na širem prostoru postoje potencijali koji su prevashodno izraženi u domenu reproduktivnih karakteristika tla. 

Osnovne odlike postojećeg stanja životne sredine u pogledu zagađenja bukom potiču od postojećeg autoputa. Prethodno definisani zaključci važe i za postojeće stanje u domenu aerozagađenja. 

Analize postojećeg stanja u domenu ekosistema, flore, faune i pejsažnih karakteristike pokazuju da se ne radi o značanim potencijalim pa samim tim nema ni posebnih osnova za postojanje izraženih negativnih uticaja. 

Analizom kulturnog nasleđa došlo se do zaključka da na predmetnom prostoru postoje određeni potencijali. U cilju zaštite navedenog kulturnog dobra - Sarmatsko naselje, investitor je u obavezi, u skladu sa odredbama "Zakona o kulturnim dobrima", da izvrši prethodna zaštitna arheološka iskopavanja i istraživanja sistematskog i sondažnog karaktera, u saradnji sa Međuopštinskim zavodom za zaštitu spomenika kulture - Subotica. U slučaju otkrića značajnih ostataka kulturnih dobara, investitor je dužan da obezbedi sredstva za njegovu dislokaciju.

Izgradnjom planiranog kompleksa moguće je očekivati prostorno ograničena pogoršanja u svim domenima sadašnjeg stanja životne sredine na ovoj lokaciji.

Uvažavajući sve zaključke koji su izvedeni u smislu kvantifikacije postojećeg stanja, i postojanja mogućnosti za njegovu degradaciju, sa sigurnošću se može tvrditi da je neophodna kvantifikacija očekivanih uticaja kako bi se mogao doneti zaključak o njihovom značaju kao i predložiti odgovarajuće mere zaštite. 

5.0 OPIS OBJEKATA I TEHNOLOŠKOG PROCESA 

Kompleks benzinskih i gasnih stanica "HORGOŠ" sa pratećim sadržajima projektovan je na autoputu E-75 (M-22), deonica Subotica-Beograd (Batajnica) u zoni Horgoša. Kompleks je lociran na magistralnom putu M-22, deonici br. 2331 Horgošn - Petlja Horgoš, na lokaciji kod km2+000.00 iz navedenog smera (deonica, putna stacionaža i lokacije prema referentnom sistemu Republičke direkcije za puteve). Kompleks "HORGOŠ" sastoji se iz dve nezavisne celine locirane sa leve i desne 

strane autoputa: Kompleks "HORGOŠ" - LEVO i Kompleks "HORGOŠ" - DESNO. Kompleks je lociran na javnom građevinskom zemljištu u putnom pojasu autoputa E-75, čiji je korisnik Republička Direkcija za puteve, K.P. br. 4641/1, 4355/1, 4355/3, 4643/2, 4637/4, 4643/4, 4636/2, 4642, 4648/3, 4650/2, 4649, 4640, 4641/2, 4635/2, 4658/2, 16785/4, 4355/4, 4356/2, 4356/3, 4354/1, 4355/4, 4353/2 sve K.O. Horgoš, i na ostalom građevinskom zemljištu čiji je vlasnik investitor radova i to Kompleks "HORGOŠ" - LEVO na K.P. br. 4664/1, 4662/2, 4660, 4659/2, 4661, 4657, 4658/3, 4650/1, 4651/2, 4648/2, 4658/4, 4354/3, 4354/7, 4354/5 4354/6 sve K.O. Horgoš, i Kompleks "HORGOŠ"-Desno na K.P. br. 4362/1, 4361/1, 4359/1, 4360, 4358, 4357, 4355/2, 4356/1, 4635/1, 4636/1 sve K.O. Horgoš.

Planirana je etapna izgradnja kompleksa "HORGOŠ". U prvoj fazi predviđa se izgradnja priključaka i benzinskih i gasnih stanica sa osnovnim programom pratećih sadržaja, sa obe strane autoputa E-75. Realizacija obostrano postavljenih objekata motela, aneksa motela, javnih toaleta, servisa, skladišne hale i dodatnih parking površina, predviđena je za naredne etape izgradnje. Predmet ove studije su priključci i objekti prve faze izgradnje, odnosno benzinske i gasne stanice "HORGOŠ" - LEVO i "HORGOŠ" - DESNO sa osnovnim programom pratećih sadržaja.

Imajući u vidu planiranu rekonstrukciju i dogradnju autoputa E-75 u zoni predmetnog kompleksa "HORGOŠ", saobraćajni priključak kompleksa "HORGOŠ" - LEVO projektovan je tako da omogućava priključenje na postojeći kolovoz, kao i rekonstrukciju istog u skladu sa dinamikom realizacije planirane rekonstrukcije i dogradnje autoputa E-75. U tom smilu priključak je usaglašen sa projektom rekonstrukcije i dogradnje autoputa E-75 - "Glavnim projektom autoputa E-75" koji je izradio "Centar za puteve Vojvodine" iz Novog Sada. Autoput E-75 na navedenoj deonici je u pravcu sa širinom izgrađene I faze kolovoza od 11,00 m i projektovanom širinom razdelnog pojasa od 4,00 m i II faze kolovoza od 11,00 m.

Benzinska stanica je planirana na prostoru koji omogućuje zadovoljavajuću preglednost i od graničnog prelaza "Horgoš" je udaljena 2km, pa se sa stanovišta odvijanja saobraćaja lokacija se može oceniti kao povoljna.

5.1 Opšti pokazatelji комплекса "ХОРГОШ"

Kompleks "HORGOŠ" je planiran obostrano, a sadržaji levo i desno u odnosu na Auto-put E-75 imaju neznatne razlike. Glavne funkcionalne celine su:- kompleks motela i benzinske i gasne stanice LEVO- kompleks motela i benzinske i gasne stanice DESNO

Podceline u obe funkcionalne celine su:- benzinska i gasna stanica uz motel- motel tip 1

Benzinska i gasna stanica se nalazi na ulazu u kompleks. U okviru objekta benzinske i gasne stanice nalazi se prodavnica potrošnog materijala i rezervnih delova, kafe sa zatvorenim delom i terasom, informativno-turistički punkt, služba pomoći i informacija i prostorije za službeni smeštaj osoblja.

Drugi objekat vezan za funkcionalnu celinu benzinske i gasne stanice je servis za opravku vozila sa šlep službom koji je lociran na izlazu iz kompleksa. Na delu komleksa levo od autoputa planiran je samo servis za opravku vozila, dok je desno uz servis planirana i skladišna hala. 

Javna česma i javni mokri čvor locirani su u stražnjem delu kompleksa, iza parking prostora za teretna vozila i autobuse. 

Objekat motela (levo) lociran je paralelno sa benzinskom i gasnom stanicom u odnosu na autoput, 

dok je objekat motela (desno) povučen prema obodu kompleksa. U okviru ovih objekata nalaze se smeštajni kapaciteti, restoran sa zatvorenim delom i terasom, komercijalno-poslovni deo, informativno-turistički punkt, služba prve pomoći i smeštajni kapaciteti za osoblje. 

Objekat motela (desno) sastoji se iz glavnog objekta i aneksa u kojem su smeštene neke od funkcija motela (komercijalni informativno-turistički deo i služba prve pomoći).Uz funkcionalnu celinu motela su planirane i površine za odmor i rekreaciju.

Bilans površina za poslovni kompleks "HORGOŠ", u konačnoj fazi izgradnje, je iskazan kroz osnovnu namenu površina, odnosno po funkcionalnim celinama:

Javno građevinsko zemljišteKoridor auto-puta E-75 4,85 haAtarski putevi (postojeći) 0,09 haAtarski putevi (planirani) 0,80 haUkupna površina javnog građ. zemljišta 5,74 ha

Ostalo građevinsko zemljišteFunkcionalna celina motela DESNO 0,97 haFunkcionalna celina benzinske stanice DESNO 1,69 haUkupno DESNO 2,66 haFunkcionalna celina motela LEVO 1,84 haFunkcionalna celina benzinske stanice LEVO 1,46 haUkupno LEVO 3,30 haUkupna površina ostalog građ. zemljišta 5,96 ha

Postojeći teren je ravničarski, sa apsolutnom visinom od 86,17 do 89,31 mnm.

5.2 Objekti benzinskih i gasnih stanica

Objekti benzinskih i gasnih stanica "HORGOŠ" - LEVO i "HORGOŠ" - DESNO projektovani su kao prizemni, orijentaciono, horizontalnog gabarita 340 m2. Konstrukcija objekata je čelična, sa fasadnim zidom od sendvič panela, ispunom od mineralne vune i fasadnom aluminijumskom bravarijom. Prozori i vrata su aluninijunske konstrukcije, primenom termovakuumskog zastakljivanja. Objekti imaju ravan krov, a venci se nalaze na visini od 4 m.

Nadstrešnice uz objekte, površine od oko 600m2, imaju čeličnu konstrukciju, sa ravnim krovom i lanternom. Donja kota krova nadstrešnica je na +4,80 m, a gornja na +5,80 m.

O okviru objekata benzinskih i gasnih stanica nalazi se prodavnica široke potrošnje, prodavnica auto kozmetike, kafe-restoran sa zatvorenim delom i terasom, ionformativno-turistički punkt, služba pomoći i informacija i prostorije za službeni smeštaj osoblja.

Oblikovanje i boje objekata i nadstrešnica su tipizirani jer su deo imixa i prepoznatljivosti kompanije. Tipizirane nadstrešnice sa nazivom kompanije su široko vizuelno eksponirane.

5.3 Saobraćajne površine

Benzinske i gasne stanice "HORGOŠ" - LEVO i "HORGOŠ" - DESNO su projektovane obostrano uz autoput E-75, sa neznatnim razlikama u koncepcijsko-funkconalnom smislu. Stanice "HORGOŠ" - LEVO , odnosno, "HORGOŠ" - DESNO organizovane su sa jednosmernim tokom saobraćaja iz pravca 

Beograda prema Horgošu, odnosno, Horgoša prema Beogradu i direktno povezana sa autoputem E-75. Manipulativne površine benzinskih i gasnih stanica sa pratećim sadržajima su formirane izlivanjem iz zaustavne trake poprečnog profila autoputa odnosno ulivanjem u nju. Dužine saobraćajnih traka za izlivanje odnosno ulivanje dimenzionisane su na osnovu računske brzine na autoputu i manipulativnim površinama benzinskih i gasnih stanica. 

Kompleks "HORGOŠ" - LEVO je od autoputa E-75 odvojen fizičkim ostrvom širine 28 m u prvoj fazi izradnje autoputa E-75 i usaglašen je sa postojećom geometrijom autoputa E-75. U konačnoj fazi izrade autoputa E-75 širina fizičkog ostrva redukovaće se na 15m saglasno projektovanoj geometriji rekonstrukcije i dogradnje autoputa E-75. Između fizičkog ostrva i kompleksa benzinske i gasne stanice projektovana je protočna, servisna saobraćajnica širine 7,00 m.

Kompleks "HORGOŠ" - DESNO je od autoputa E-75 odvojen fizičkim ostrvom širine 13 m. Između fizičkog ostrva i kompleksa benzinske i gasne stanice projektovana je protočna, servisna saobraćajnica širine 7,00 m.

Priključci na autoput E-75, servisne saobraćajnice i manipulativne površine benzinskih i gasnih stanica HORGOŠ" - LEVO i "HORGOŠ" - DESNO" projektovane su tako da omogućavaju etapnu izgradnju celokupnog kompleksa "HORGOŠ" kao i racionalno funkcionisanje prve etape izgradnje kompleksa "HORGOŠ" tj. benzinskih i gasnih stanica sa osnovnim programom pratećih sadržaja.

Manipulativne površine benzinskih i gasnih stanica "HORGOŠ" - LEVO i "HORGOŠ" - DESNO čine osnovu koncepta saobraćajnih površina. Ulazne manipulativne površine benzinskih i gasnih stanica omogućavaju da se vozila upute na deo manipulativnih površina za snabdevanje gorivom, na parking površine ili na izlazne servisne saobraćajnice u koliko ne koriste bilo kakve usluge u okviru planiranih kompleksa.

Manipulativne površine na mestima za istakanje goriva u okviru stanica su formirane iz pet fizičkih ostrva dužine od po 5,00 m koja su postavljena upravno na sam objekat benzinske i gasne stanice, na međusobnom rastojanju od 6,00 m. Niz ostrva se nalazi na odstojanju od 9,50 m od objekta. Tri ostrva su snabdevena sa multipleks (4+4) automatima za snabdevanje putničkih vozila svim vrstama goriva pri čemu se istovremeno gorivom može snabdevati šest vozila. Četvrto ostrvo je snabdeveno sa multipleks automatom za snabdevanje putničkih vozila svim vrstama goriva i brzim simpleks automatom za snabdevanje kamiona i autobusa. Peto ostrvo je snabdeveno sa brzim dupleks automatom za snabdevanje kamiona i autobusa.

Po jedan simpleks automat na obe stanice namenjen je korisnicima TNG-a, projektovan je nezavisno od ostalih automata u krajnjem desnom delu pumpi, uz parking prostore za teretna vozila.

Manipulativne površine obe benzinske i gasne stanice omogućavaju da se putnička vozila nakon uzimanja goriva: 

- parkiraju uz sam objekat benzinske i gasne stanice u svrhu zadovoljavanja potreba za brzom kupovinom (8 parking mesta), - parkiraju u okviru parking aleje uz objektat u svrhu zadovoljenja potreba za kupovinom i korišćenjem usluga restorana (10+10 parking mesta),- upute na izlazni deo benzinske i gasne stanice na servisnu saobraćajnicu u cilju napuštanja planiranog kompleksa.Manipulativne površine obe benzinske i gasne stanice omogućavaju da se teretna vozila nakon uzimanja goriva:- parkiraju na posebnoj paking površini (8 parking mesta na stanici "HORGOŠ" - DESNO / 11 parking 

mesta na stanici "HORGOŠ" - LEVO) i zadovolje svoje potrebe za uslugama kratkoročnog ili dugoročnog parkiranja uz korišćenje usluga u okviru objekta benzinske i gasne stanice.- upute na izlazni deo benzinske i gasne stanice u cilju napuštanja planiranog kompleksa.

Svi elementi situacionog plana su projektovani tako da ispunjavaju osnovna načela racionalnog funkcionisanja benzinskih i gasnih stanica i svih pratećih sadržaja i istovremeno zahtevaju minimalne površine pod kolovozom. Iz prethodnih razloga svi prelomi vodećih linija u situacionom planu zaobljavani su radijusima kružnih krivina minimalne prohodnosti. Sve manipulativne površine na benzinskim i gasnim stanicama oivičene su standardnim ivičnjacima 18/24, sive boje. 

Nivelacioni odnosi su formirani tako što manipulativne površine koje pripadaju benzinskim i gasnim stanicama imaju generalni rezultujući poprečni nagib prema razdelnim ostrvima uz autoput odnosno ulaznim i izlaznim delovima benzinske i gasne stanice. Generalni visinski položaj oba kompleksa je na višim kotama od kota postojećeg autoputa (+ 30 cm). 

Kolovozna konstrukcija na manipulativnim površinama stanica projektovana je kao fleksibilna konstrukcija sa nosećim slojevima od asfalt betona na delu saobraćajnih traka van mesta za istakanje goriva i kao kruta cementbetonska konstrukcija na manipulativnim površinama uz mesta za istakanje goriva i na parkinzima za teretna vozila. 

Za usmeravanje saobraćajnih tokova na benzinskim i gasnim stanicama projektovana je odgovarajuća horizontalna i vertikalna signalizacija.

Predviđeno je da se parcelama poljoprivrednog zemljišta, koje se naslanjaju na predmetni kompleks, omogući prilaz preko atarskog puta odgovarajućih karakteristika, na način da svaka parcela ima obezbeđen neometan pristup u svim uslovima.

5.4 Mašinske instalacije 

Tehnološki proces manipulacije sa tečnim gorivom na predmetnim benzinskim i gasnim stanicama obuhvata četiri međusobno povezana sistema:I - sistem za pretakanje gorivaII - sistem za skladištenje gorivaIII - sistem za razvod gorivaIV - sistem za izdavanje gorivaSistem za pretakanje goriva podrazumeva dovoz goriva iz rafinerije ili veleprodaje autocisternama, sopstvenim prevoznim sredstvina ili pomoću specijalizovanih prevoznika za ovu vrstu roba, odnosno, goriva. Prevozna sredstva autocisterne dolaze u kompleks benzinskih i gasnih stanica, staju na za njih planirano mesto u okviru saobraćajno manipulativnog platoa i slobodnim padom, preko cevnog priključka, gorivo se upušta u rezervoar, s tim što se prethodno meri količina preko mernog instrumenta ili preko izbaždarene šipke, u svaki rezervoar pojedinačno. Sistem cevi i mernih instrumenata se prekontrolišu pre pretakanja, kako bi se eliminisale pojave akcidentnih situacija.

Sistem za skladištenje goriva u okviru ovog kompleksa podrazumeva sistem podzemnih rezervoara za benzine, separisan sistem rezervoara za dizel u okviru benzinske stanice i sistem rezervoara, u okviru separatisanog sistema podzemnog skladišta goriva, gde će egzistirati zaseban kompleks za benzine i zaseban kompleks za dizel. U okviru svake od razmatranih benzinskih i gasnih stanica predviđen je sistem rezervoara za benzine i to:- rezervoar za benzin super 98 2 komada po 100 m3

- rezervoar za benzin bezolovni 95 1 komad po 100 m3- rezervoar za benzin premijum 86 1 komad po 100 m3U okviru obe benzinske i gasne stanice postojaće zaseban podzemni rezervoar sa pregradom za dizel i lož ulje i to:- rezervoar za dizel i ložulje . 1 komad po 2 x 50 m3 

Predviđen je na svakoj od stanica rezervoar za TNG i to:- rezervoar za TNG 1 komad po 30 m3Rezervoari će biti projektovani i izgrađeni za maksinalni radni prtisak od 0,5 bara, a fabrički ispitani na hladni vodeni pritiszk od 2 bara. Rezervoari su cilindričnog oblika sa dva bočna cilindrična dna. Izgrađeni su od čeličnog lima Č.0361 zavarivanjem. Oblik glavne dimenzije i zapremine rezervoara treba da odgovaraju JUS.M.33.010 odnosno DIN-6608. Priključci za pretakanje biće posgavljeni u sklopu poklopca revizionog otvora. Svaki rezervoar mora biti zaštićen od korozije i to tako da se spoljašnje površine rezervoara zaštićuju 

premazom osnovne antikorozivne boje, da bi se zatim izvršila spoljašnja zaštita konit trakom, atestaranom na probojni napon, najmanje od 16 kV. Spoljašnja zaštita ne napada agresivno čelik i otporna je prema potencijalno negativnom uticaju zemlje. Za sve rezervoare mora postajati i Uverenje o kvalitetu proizvođača rezervoara.

Sistem za razvod goriva u okviru ovog kompleksa će egzistirati kao tri zasebna sistema i to dva u okviru benzinske stanice i jedan u okviru skladišta goriva. Kao razvodna instalacija u okviru benzinske stanice, za svaku vrstu goriva predviđena je metalna cevna mreža po JUS M.65.225, koja je prethodno izolovana i postavljena zajedno sa zaštitnom cevi, direktno u zemljani rov.

Cevovodi za utakanje goriva u rezervoar se povezuju najkraćim putem, cevima u utakački šaht, sa priključcima, na poklopcu manloha, uz pad od 2%, dok cevovodi za istakanje goriva povezuju rezervoare sa pumpnim automatima, sa padom prema prikljucima na manlohu od 2,5%.

Pumpni automat za sipanje goriva u vozila su planirani kao multipleks automati kod opsluživanja putničkih vozila, a za opsluživanja teretnih i komercijalnih vozila planirani su brzi simpleks i brzi dupleks automati. Za snabdevanje vozila TNG-om predviđen je simpleks automat.

5.5 Vodovod i kanalizacija

Na lokaciji na kojoj se predviđa izgradnja kompleksa "Horgoš" nema postojećih instalacija vodovoda i kanalizacije.

Potrebe za pitkom i protivpožarnom vodom će se pokriti sa centralnog izvorišta naselja Horgoš, kojim upravlja D.O.O. "Potiski Vodovodi" iz Horgoša.

Snabdevanje pitkom vodom celokupnog kompleksa "Horgoš" vršiće se priključenjem na vodovodnu mrežu naselja Horgoš, čime će se obezbediti dopremanje potrebnih količina vode zadovoljavajućeg kvaliteta do svih korisnika.

Udaljenost kompleksa od mesta priključenja iznosi oko 1400 metara.

Hidranti sa pratećom mrežom za razvod će biti priključeni na planiranu hidrantsku vodovodnu mrežu. Hidranti unutar kompleksa se rade kao nadzemni ili podzemni, zavisno od njihove lokacije, a tačan položaj i broj hidranata biće određen projektom protivpožarne zaštite.

Odvođenje fekalnih otpadnih voda sa kompleksa "Horgoš" rešeno je izgradnjom lokalne 

kanalizacione mreže za prihvat ovih voda i priključenjem na naseljski kanalizacioni sistem Horgoša.

Fekalnom kanalizacijom omogućava se odvođenje upotrebljene sanitarne vode preko crpne stanice fekalne kanalizacije sa grubom rešetkom i potisnog voda, do postojećeg voda gravitacione kanalizacije naselja Horgoš i dalje do naseljskog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, odnosno do konačnog recipijenta. Mreža je planirana do svih objekata i korisnika prostora na posmatranom području, koristeći sve raspoložive prostore i padove terena.

Udaljenost lokacije kompleksa "Horgoš" od mesta priključka na naseljski kanalizacioni sistem iznosi oko 1200 metara. Alternativa ovom rešenju je izgradnja vodonepropusne septičke jame na lokaciji benzinskih stanica.

Odvođenje atmosferskih i zauljenih otpadnih voda rešiće se izgradnjom zasebnog kanalizacionog sistema.

Kišnom kanalizacijom će se omogućiti odvođenje atmosferskih voda sa krovova objekata, saobraćajnica, platoa pumpe, platoa za pretakanje goriva, objekta servisa, i ostalih površina unutar posmatranog područja do recipijenta.

Atmosferske vode će se u zavisnosti od porekla upustiti u recipijent nakon adekvatnog tretmana. Tako će se zauljene atmosferske vode upustiti u recipijent tek nakon tretiranja na odgavarajućem uređaju (separator i taložnik za izdvajanje mineralnih ulja i brzotaloživih primesa). Uloga flotatora - separatora je da svojim prelivima obezbedi izdvajanje ulja na površini vode, kao i istaložavanje čestica zemlje i peska. Posle ovog primarnog prečišćavanja, ove vode će se odvoditi u obližnji recipijent - otvoreni odvodni kanal autoputa.

Tehnološke vode iz objekta autoperionice i od pranja radionice, će se takođe pre upuštanja u recipijent prečistiti na odgovarajućem uređaju. Separator će se periodično prazniti u metalnu burad, a sadržaj prikupljen u metalnu burad odvoziti u rafineriju radi dalje obrade.

Krajnji recipijent za prihvat ovih voda biće hidromelioracioni kanal detaljne kanalske mreže hidrosistema DTD sa severozapadne strane kompleksa. U taj kanal je zabranjeno ispuštanje bilo koje otpadne vode, sem uslovno čistih atmosferskih voda, koje po Uredbi o kategorizaciji odgovaraju II klasi.

Obzirom na blizinu izvorišta centralnog vodosnabdevanja, a radi kontrole kvaliteta podzemnih voda na prisustvo nafte, na lokaciji se predviđa ugradnja pijezometara pored ukopanih rezervoara.

5.6 Elektroenergetske instalacije

Napajanje električnom energijom kompleksa izvešće se izgradnjom TS 20/0,4 kV, 250 kVA. Maksimalna snaga je 100 knj.

Trafostanica će se 20 kV kablovskim vodom priključiti na najbližu postojeću 20 kV mrežu, po uslovima nadležne Elektrodistribucije. Od trafostanice vršiće se razvod niskonaponskim kablovima do planiranih potrošača u kompleksu.

5.7. Termoenergetske instalacije

Kao primarni energent za proizvodnju toplotne energije i grejanja objekata prednetnog kompleksa koristiće se električna energija.

Na predmetnom području, na lokaciji na kojoj se predviđa izgradnja predmetnog kompleksa, nema postajećih instalacije gasovodne infrastrukture.

Za planirane potrošače toplotne energije kompleksa "HORGOŠ", planira se da se kao alternativno gorivo koristi prirodni gas, ekološki najčistije i najekonomičnije fosilno gorivo za proizvodnju toplotne energije.

Snabdevanje kompleksa prirodnim gasom za potrebe grejanja objekata predbiđeno je izgradnjom distributivnog gasovoda do granice kompleksa, a zatim izgradnjom gasnog priključka sa merno-regulacionim setom i razvodom do potrošača.

5.8 Telekomunikacione instalacije

Za potrebe kompleksa, u svrhu odvijanja telekomunikacionog saobraćaja, predviđeno je da se položi telekomunikacioni kabl do najbliže postojeće rezerve u Horgošu na kablu kablovskog područja br.1, kablovski razdelnik br.7 i kablovskom razdelnom ormanu oznake IZVODU-12, po uslovima nadležnog preduzeća. S obzirom da u kablovskom razdelniku KP-7 trenutno nema slobodnih parica za predmetni objekat potrebno je predvideti i uređaj PCM (pretplatnički multipleksni sistem za prenos određenog broja telefonskih kanala).

5.9 Zelene površine

Javne zelene površine čine zelene površine u okviru koridora auto-puta. Predviđeno je da se ove zelene površine formiraju od grupa lišćara, četinara i šiblja autohtonog i antropogenog porekla na prilazima kompleksu tako da ne ometaju bezbednost saobraćaja. Primeniće se sledeće vrste: Ulmus sp., Salix sp., Daphina sp., Betula sp., Chamaecyparis sp., Picea sp., Berberis sp., Forsitia sp., Cornus sp., Juniperus sp.

U okviru kompleksa, predviđeno je formiranje zelenih površina i njihovo uređenje u skladu sa namenom i funkcijom prostora.

Obodom kompleksa ovih sadržaja predviđa se formiranje zaštitnog zelenila koje će činiti sadnice visokih lišćara uz dopunu srednjim i niskim lišćarima, četinarima i šibljem.

U okviru kompleksa, predviđeno je da se sve zelene površine parkovski urede. Predviđene su dekorativne sadnice uz primenu parternog zelenila.

Na parking prostorima, gde je to bilo moguće, formirani su drvoredi od visokih, srednjih i niskih lišćara radi stvaranja zasene, a na manjim zelenim proširenjima predvićeno je parterno zelenilo sa nižim lišćarima.

Predviđeno je da se sve zelene površine zatravne smešom trava otpornih na gaženje. Za obodno zaštitno zelenilo predviđeno je korišćenje sledećih sadnica visokih lišćara: Acer sp., Fraxinus sp., Celtis sp., Tilia sp., Aesculus sp. Od srednjih i niskih lišćara: Cercis sp., Malu sp., Rhus sp., Sorbus sp. Crataegus sp. Parterno zelenilo treba da čine različite vrste šiblja: Juniperus sp., Cotoneaster sp., Berberis sp., Forsitia sp., Spirea sp., Cornus sp., Prunus sp., Magnolia sp.

Ovako formirano zelenilo će vršiti, pre svega, zaštitnu funkciju (zaštitu poljoprivrednog zemljišta i zaštitu sadržaja kompleksa od negativnih efekata saobraćaja - buke i izduvnih gasova, zaštitu od 

prekomerne insolacije, vetra), ali i dekorativno-estetsku funkciju (formiranje prijatnijeg ambijenta u skladu sa namenom prostora i njegovo vizuelno odvajanje od okolnih sadržaja).

5.10 Komunalni otpad 

Za skupljanje otpadaka neophodno je postaviti jedan sud za smeće - kontejner zapremine 1100 litara i gabaritnih dimenzija 1,45h1,37h1,20 m. Kontejner će biti postavljen na betoniranom platou ili u okviru posebno izgrađene niše unutar kompleksa. Podloga na kojoj se nalazi kontejner je od čvrstog materijala (beton-asfalt) bez i jednog stepenika. Kontejner će prazniti nadležno komunalno preduzeće.

6.0 PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU 

Objekti i aktivnosti na benzinskoj i gasnoj stanici i pratećim sadržajima mogu ugroziti životnu sredinu kako u redovnom radu, tako i u slučaju hemijskog akcidenta i nekontrolisanog oslobađanja zagađujućih materija.

Tokom redovnog rada sa benzinske i gasne stanice se emituje zagađenje poreklom od motornih vozila, kao i zagađenje nastalo isparavanjem i isticanjem derivata nafte. Direktno i indirektno ugroženi su vazduh, tlo, površinske i podzemne vode. Pored toga pumpa je izvor povećane buke i vibracija.

U vanrednim situacijama, prilikom nekontrolisanog isticanja goriva može doći do hemijskih akcidenata koji za posledicu imaju masovnu kontaminaciju životne sredine i ugrožavanje života i zdravlja ljudi. 

Procena uticaja benzinske i gasne stanice na životnu sredinu se može izvršiti na osnovu identifikacije vulnerabilnih objekata i analize obima emisije zagađujućih materija u redovnim i vanrednim prilikama.

Na osnovu identifikacije vulnerabilnih objekata kao potencijalno ugroženi konstatovani su: - zaposledni na benzinskim stanicama i kao i korisnici usluga, - korisnici autoputa E 75. 

6.1 Ugrožavanje životne sredine u toku redovnog rada 6.1.1 Zagađenje vazduha

Proračun aerozagađenja na lokaciji same benzinske pumpe, s obzirom na konkretne lokacijske uslove i karakteristike saobraćajnih tokova kod opsluživanja sa gorivom, urađen je na osnovu pretpostavki modela koji koncentraciju zagađivača iznad manipulativne površine poznatih dimenzija definiše kao:

gde je:F(k) - intenzitet emisije koji se odnosi na površinu benzinske stanice za polutant k izražen u mg/m3,LJ - saobraćajno opterećenje (voz / h),v - brzina vožnje,B - širina manipulativne površine (m),u - brzina vetra,

E(k) - specifična emisije za polutant k izražena kao mg / h / voz.

Za prosečno opterećenje benzinskih stanica koje se planira sa po 10 mesta za snabdevanje vozila, na svakoj od stanica, manipulativne površine definisane projektom i merodavne meteorološke podatke koji važe za analizirano područje, specifične emisije prosečnog vozila koje se snabdeva gorivom na predmetnim benzinskim stanicama (vozni ciklus tip 6) dobijaju se sledeće koncentracije:

Tabela T.6.1-01Koncentracije polutanata na prostoru benzinske stanice kao posledica njene eksploatacije (mg/m3) Polutant           CO     HxCy   NOx    SO2     PbKoncentracija                0.051  0.0081 0.0041 0.00053 0.000040

S obzirom na dobijene koncentracije polutanata za autoput E-75 i za koncentracije koje se dobijaju sa svake od benzinskih stanica, a uzimajući u obzir prostorni položaj i namenu površina može se zaključiti da osnovni uticaji potiču od postojećeg autoputa i da su ukupne koncentracije za navedenu lokaciju u dozvoljenim granicama. Instalacije benzinske i gasne stanice za manipulaciju sa gorivom snabdevene su sistemom za prikupljanje povratnih benzinskih isparenja. Ovaj sistem omogućava da se benzinska isparenja koja nastaju kod tankovanja vozila i rezervoara prikupe u rezervoaru odnosno cisterni za dovoz goriva i transportuju do rafinerije odnosno van lokacije benzinske stanice. Eksploatacija opisanog sistema bitno utiče na smanjenje aerozagađenja na benzinskoj stanici i ono će biti samo posledica kretanja vozila odnosno prema tabeli T.6-01.

6.1.2 Buka Problematika buke na lokaciji benzinske stanice razmatrana je u sklopu ukupnih odnosa koji se formiraju kao posledica odvijanja saobraćaja na postojećem autoputu E-75 Subotica - Beograd, deonica 2331 Horgoš - Petlja Horgoš, i eksploatacije benzinskih i gasnih stanica sa osnovnim programom pratećih sadržaja. 

Koristeći podatke za konkretne lokacijske uslove i karakteristike autoputa E-75, proračun merodavnih pokazatelja je izvršen za zone koje su van uticaja predmetnog kompleksa u pogledu karakteristika odvijanja saobraćaja i za saobraćajno opterećenje u planskom periodu do 2022 godine. Prognoza saobraćajnog opterećenja za autoput E-75 na deonici 2331 data je u tabeli T.6.1-02 a rezultati proračuna generisane buke od autoputa dati su u okviru tabele T.6.1-03 i T.6.1-04.

Tabela T.6.1-02Vrednosti prosečnog godišnjeg dnevnog saobraćaja na deonici autoputa E-75, deonica 2331 Horgoš-Petlja Horgoš

Година Број возила Путничка возила Теретна возила

2006 5237 4207 1030

2010 6366 5114 1252

2015 8124 6526 1598

Tabela T.6.1-03Rezultati proračuna saobraćajne buke za slobodnu deonocu autoputa za 2006. godinu

Саобраћајница: E-75

Деоница: Хоргош - Петља Хоргош

Прорачун меродавних нивоа за услов слободног простирања звука [dB(A)]

растојање [m] 25 50 75 100 200 300

Leq [дан] 71.6 68.3 66.4 64.9 61.1 58.6Leq [ноћ] 62.4 54.8 50.9 47.6 36.9 27.7

Tabela T.6.1-04Rezultati proračuna saobraćajne buke za slobodnu deonocu autoputa za 2015. godinu

Саобраћајница: E-75

Деоница: Хоргош - Петља Хоргош

Прорачун меродавних нивоа за услов слободног простирања звука [dB(A)]

растојање [m] 25 50 75 100 200 300

Leq [дан] 73.5 70.2 68.3 66.8 63.0 60.5Leq [ноћ] 64.3 61.0 59.1 57.6 53.8 51.3

Proračun merodavnog nivoa za kompleks urađen je na osnovu pretpostavki o generisanju buke od vozila koja se opslužuju na stanici i uređaja za istakanje goriva. Merodavni nivo buke koji potiče od kretanja vozila na kompleksu računat je na osnovu zakonitosti površinskih izvora sa poznatom frekvencijom izmene vozila koja, u stvari, simulira opsluživanje potrošača na mestima za istakanje. Srednji ekvivalentni nivo za uslove merodavnog kapaciteta kompleksa računat je kao:

Lm,elj = K + 10 log (N n) + Dp 

gde je:Lm,elj - srednji ekvivalentni nivo na rastojanju od 25m od sredine manipulativne površine benzinske pumpe,K - koeficijenat za tip izvora,N - merodavan broj vozila za period od jednog časa, n - broj manipulativnih površina za opsluživanje korisnika,Dp - koeficijenat izmene definisan na osnovu tipa manipulativne površine

Za slučaj iskorišćenja benzinske stanice saglasno saobraćajnim tokovima, broja mesta za istakanje i keoficijenta izmene vozila koji je određen na osnovu mogućnosti istakanja goriva od 50 l/min i 120 l/min dobijen je srednji ekvivalentni nivo od vozila za benzinsku pumpu od 58.6 dB(A). Uzimajući u obzir karakteristike sistema za istakanje goriva uz pretpostavku o merodavnom opterećenju i istovremenom radu pet automata dobijen je merodavni nivo, za automate za istakanje, od 59.5 dB(A). Uzimajući u obzir dobijene rezultate za uticaj autoputa i benzinskih stanica rezultujući nivo je sračunat je kao:

i na lokaciji kompleksa iznosi 73.6 dB(A). 

S obzirom na konkretne lokacijske uslove i položaj pumpe moguće je doneti zaključak da su dominantni uticaji koji potiču od autoputa i da je doprinos predmentog kompleksa ukupnom nivou buke mali. 6.1.3 Vibracije 

Problematika vibracija za benzinsku i gasnu stanicu istraživana je kao posledica kretanja vozila manipulativnim površinama. Vibracije nastale usled dejstva vertikalnih dinamičkih reakcija izazvanih neravnostima kolovoza analizirane su, u funkciji od konkretnih uslova, prvenstveno u smislu negativnih uticaja koji se mogu ispoljiti na sam objekat i zaposlene.

Kao merodavni pokazatelj usvojena je brzina vibracija (mm/sec) definisana u funkciji od ukupne težine merodavnog teretnog vozila, (cisterna sa gorivom) karakteristika neravnosti kolovoza, karakteristika tla izraženih preko koeficijenta prigušenja i karakterističnih prostornih odnosa. Brzina vibracija na ivici manipulativne površine definisana je kao:

gde je:V - brzina vibracija u mm/sec,nj - karakteristika merodavnog saobraćajnog toka,a, b - konstante koje zavise od neravnosti kolovoza.

Slabljenje vibracija sa rastojanjem definisano je na osnovu zakonitosti:

gde je:Vo - brzina vibracija na ivici kolovoza,d - rastojanje,α - koeficijent prigušenja.

Uzimanjem u obzir merodavno vozilo, karakteristike tla i karakteristike neravnosti kolovoza izvršen je proračun merodavnih pokazatelja i rezultati prikazani u tabeli T.6.1-05.

Tabela T.6.1-05Pokazatelji vibracija za benzinsku pumpuОбјекат: Комплекс - Хоргош

вредност параметра KB одређена према стандарду DIN4150

растојање [m] 0 25 50 75 100 200 300

V [mm/sec] 1.367 0.146 0.055 0.024 0.011 0.001 0

KB 0.868 0.093 0.035 0.015 0.007 0 0

S obzirom na granične vrednosti brzina vibracija (DIN 4150) za objekat benzinske станице i zaposlene dobijene vrednosti se mogu smatrati dozvoljenim.

6.1.4 Zagađenje vode i tla 

Problematika zagađenja voda i tla prisutna je prvenstveno kao posledica redovne eksploatacije benzinske gasne stanice može nastati i kao posledica akcidentnih situacija koje mogu biti izazvane havarijom na rezervoarima ili pak havarijom vozila sa naftinim derivatima (najčešće kod istakanja) na lokaciji benzinske stanice. 

Zagađenja koja su posledica eksploatacije su konstantna i vremenski i prostorno relativno određena i 

rezultat su pre svega: - prosipanja goriva,- rada sistema za pranje vozila (mašinsko i ručno)- taloženje izduvnih gasova,- habanja guma i podloge,- destrukcije karoserije i proceđivanja tereta,- prosipanja tereta,- odbacivanja organskih i neorganskih otpadaka,

- razvejavanja usled prolaska vozila.

Posledica odvijanja saobraćaja na manipulativnim površinama je permanentno taloženje štetnih materija na kolovoznoj površini i pratećim elementima, koje se kod pojave padavina ili pranja spiraju. Radi se pre svega o taloženju čestica, ulja i maziva, habanju guma i kolovoza, habanju karoserija i slično. 

Sezonska zagađenja su vezana za određeni godišnji period. Tipičan primer ove vrste zagađenja je upotreba soli za održavanje puta i manipulativnih površina benzinske stanice u zimskim mesecima. Ova vrsta zagađenja karakteristična su po tome što se u vrlo kratkom vremenskom periodu, koji obuhvata soljenje kolovoza i otapanje poledice, javljaju velike koncentracije natrijum - hlorida.

Slučajna (akcidentna) zagađenja koja nastaju kao posledica destrukcija rezervoara predstavljaju potencijalnu opasnost za zagađenja površinskih i podzemnih voda kao i za zagađenje tla. Verovatnoća ovog akcidenta zavisi od više faktora od kojih su najznačajniji: kvalitet materijala, konstrukcije i izrade, vrsta i način hidroizolacije, hemijske karakteristike tla i dr. Obim posledica u ovakvim slučajevima bitno zavisi od konkretnih lokacijskih karakteristika ali pre svega su uslovljene blizinom recipijenata, apsorpcionih karakeristika tla, koeficijenta filtracije, itd. 

Havarijska zagađenja nastala na lokaciji benzinske i gasne stanice kao posledica udesa vozila koja transportuju naftine derivate ili pak akcidenta kod pretakanja, predstavljaju događaje sa malim verovatnoćama i teško se mogu sa određenom pouzdanošću kvantifikovati. Ono što u ovom slučaju predstavlja poseban problem je činjenica da se radi o gotovo trenutnim vrlo visokim koncentracijama koje se ni vremenski ni prostorno ne mogu predvideti. 

U vodama koje se slivaju sa kolovoznih površina prisutan je niz štetnih materija u koncentracijama koje su često iznad maksimalno dozvoljenih za ispuštanje u vodotoke. Radi se pre svega o komponentama goriva kao što su ugljovodonici, organski i neorganski ugljenik, jedinjenja azota i dr.

Posebnu grupu elemenata predstavljaju tzv. teški metali kao što su olovo (dodatak gorivu), kadmijum, bakar, cink, gvožđe i nikl. Značajan deo predstavljaju i čvrste materije različite strukture i karakteristika koje se javljaju u obliku taloživih, suspendovanih ili pak rastvorenih materija. Takođe je moguće registrovati i materije koje su posledica korišćenja materijala za zaštitu od korozije. Posebnu grupu veoma kancerogenih materijala predstavljaju poliaromatski ugljovodonici (benzopiren) koji su produkat nepotpunog sagorevanja goriva i korišćenog motornog ulja. 

Osnovni odnosi koji su od posebne važnosti za kvantifikaciju mogućih zagađivača mogu se sistematizovati u vidu sledećih stavova: - Koncentracije većine zagađivača direktno zavise od trajanja perioda suvog vremena pre kiše odnosno pranja i od saobraćajnog opterećenja.- Najveće koncentracije se postižu u prvih 5-10 minuta trajanja kiše odnosno pranja a zatim naglo opadaju.

- Koncentracije suspendovanih čestica proporcionalne su intenzitetu kiše odnosno pranja i najveće koncentracije se dobijaju u toku najvećeg protoka. - Gubici vode zbog prskanja prilikom prolaska vozila ne prelaze 10% ukupnih količina.- Rasipanje materijala sa kolovoza u toku suvog perioda usled vazdušnih strujanja zbog prolaska vozila ne utiču bitnije na povećanje koncentracije.- Zagađenje površinskih voda oticanjem sa manipulativnih površina je značajno zbog čega se moraju primeniti odgovarajuće tehničke mere zaštite. 

Uvažavajući navedene činjenice odvodnjavanje manipulativnih površina mora biti rešeno zatvorenim kanalizacionim sistemom, pri čemu se sve sakupljene atmosferske vode prihvataju slivnicima ili linijskim rešetkama i preko separatora i taložnika odvode do recipijenta.

6.2 Procena opasnosti od mogućeg udesa

Da bi se izvršila procena opasnosti od mogućeg udesa neophodno je prethodno definisati moguće udesne situacije kada su u pitanju podzemni rezervoari naftnih derivata, uz napomenu da su potencijalna curenja rezervoara obrađena u delu studije koji se odnosi na moguće ugrožavanje zemljišta i voda. Udesne situacije na podzemnom skladištu naftnih derivata mogu biti različite pa samim tim varira i intenzitet potencijalnog ugrožavanja životne sredine. Pri određenim tehnološkim operacijama na podzemnom skladištu može doći do lokalnih curenja i prosipanja manjih masa naftnih derivata. njihovim isparavanjem moguće je izvesno zagađivanje vazduha u neposrednoj okolini mesta prosipanja. Imajući u vidu lokaciju objekta, mase naftnih derivata (posebno benzina) koje se tako mogu prosuti i ispariti, vreme isparavanja itd., zagađivanje vazduha koje nastaje u ovakvim slučajevima ne može biti od značaja za ugrožavanje životne sredine ili zdravlja stanovništva u okolini benzinske i gasne stanice.

Na skladištima zapaljivih naftnih derivata (benzina) mogu se teoretski dogoditi sledeći veći hemijski akcidenti:a) eksplozija para tečnosti koja je u stanju ključanja (BLEVE-boiling liljuid expanding vapor explosions);

b) eksplozija neograničenog gasnog oblaka (UVCE-unconfined vapor cloud explosions);c) ograničena eksplozija (confired explosions);d) požar.

Iz same definicije BLEVE-a kao razaranje rezervoara u dva ili više delova kada je tečnost u rezervoaru na temperaturama znatno višim od temperature ključanja tečnosti na atmosferskom pritisku proizilazi da se ovi uslovi eventualno mogu postići jedino u slučaju velikog požara na nekom od susednih rezervoara ili diverzijom. 

Međutim, čak i u tom slučaju, s obzirom da rezervoari nisu pod pritiskom, efekat BLEVE-a bi bio mnogo slabiji nego u slučajevima rezervoara pod pritiskom gde bi utečnjeni gas (nosač ugljenika) naglo ispario u atmosferu, pomešao sa vazduhom i eksplodirao. S druge strane rezervoari koji nisu pod pritiskom su daleko otporniji na razaranje koje ide sa rastom temperature, čime se daje dovoljno vremena protivpožarnoj ekipi da reaguje i da spreči pojavu BLEVE-a.

Iz tog razloga se smatra da za podzemne rezervoare naftnih derivata (benzina) nije potrebna posebna toplotna izolacija od spoljašnjeg izvora toplote. U dostupnoj literaturi o dosadašnjim akcidentima na rezervoarima za benzin u mirnodopskim uslovima nijedan slučaj BLEVE-a nije opisan što potvrđuje da je verovatnoća mogućeg odigravanja kada su u pitanju podzemni rezervoari za benzin, veoma mala i da se može isključiti iz dalje procene opasnosti. 

Benzin, smeša alifatskih C6 i C7 derivata ugljovodonika, sa kojim će se vršiti manipulacija na benzinskim stanicama, može u parnom stanju u smeši sa vazduhom, uz dovoljno energije aktivacije da deflagrira, odnosno detonira. Prema tome, za nastanak UVCE-a neophodna je dovoljno velika masa benzinskih para i snažan izvor toplote za inicijaciju. 

Teorijski gledano efekat UVCE-a može da varira od malih strukturnih oštećenja pa do potpunog uništenja benzinske stanice. Najveća opasnost od UVCE-a je što na skladištima benzina može stvoriti uslove za BLEVE.

Ne ulazeći detaljnije u fizičko-termodinamičke procese stvaranja detonabilnog oblaka benzin-vazduh, neophodno je nešto više reći o načinu njegove inicijacije jer od toga, između ostalih faktora, zavisi verovatnoća da se detonacija odigra u realnim uslovima. Od energije inicijacije, u mnogome zavisi da li će smeša benzinske pare-vazduh da sagori, deflagrira ili detonira. Sa druge strane ova energija zavisi i od =1 (koja predstavlja vrednosttežinskog odnosa benzinska para - vazduh. Za  stehiometrijskog odnosa kiseonika iz vazduha i benzinske pare), što odgovara 16% težinski goriva u vazduhu jačina inicijacije iznosi manje od 50 gr. ekvivalenata TNT-a. Međutim, ovaj težinski odnos ne omogućava i maksimalne 

vrednosti za brzinu i pritisak detonacije gasnog oblaka vazduh - benzinska para.

Maksimalna vrednost za pritisak detonacije je 19 bara (1 bar = 105 Pa) a za brzinu detonacije 1800 m/s za 8% (težinskih) benzinskih para u vazduhu. Pritisak i brzina detonacije gasnog oblaka pokazuju maksimum u vrlo uskom intervalu težinskih odnosa vazduh - benzinska para što ukazuje da je detonacioni proces vrlo nestabilan i da lako može doći do njegovog gašenja i pojave požara i deflagracije. U realnim uslovima koncentracija benzinskih para u vazduhu je neravnomerna tako da se mogu očekivati znatno niži pritisci detonacije od 19 bara.

Eksperimentalna merenja su pokazala da pritisci u oblaku smeše benzin-vazduh ne prelazi 6-8 bara. Međutim, merenja a i teorijski proračuni su pokazali da primarni udarni talas usled odbijanja od podloge i prepreka može da se pojača 3-5 puta tako da izmerene vrednosti u nekim pravcima prostiranja udarnog talasa iznose i do 40 bara.

Kod procesa deflagracije gasnog oblaka benzin-vazduh udarni talas je nedefinisan i ne prelazi vrednost od 1-2 bara nadpritiska. Praktično je teško razdvojiti deflagracioni proces od gorenja.

Prilikom ocenjivanja opasnosti od detonacije gasnog oblaka benzin-vazduh glavni parametri su intenzitet udarnog talasa, toplotna zračenja i hemijski agensi kao produkti detonacionog procesa. 

Fenomen udarnog talasa vezan je za trenutno oslobađanje energije usled detonacije oblaka benzin-vazduh što izaziva naglo povećanje pritiska koje se prostire radijalno od mesta detonacije brzinom uvek većom od brzine zvuka u vazduhu. Sa udaljavanjem od mesta detonacije maksimalni udarni pritisak opada dok se vreme njegovog trajanja, na objektima koje su pod dejstvom udarnog talasa, povećava. Ako front udarnog talasa naiđe na čvrstu prepreku dolazi do njegove refleksije i povećanja pritiska udarnog alasa. Pritisak reflektnog udarnog talasa je funkcija upadnog pritiska i upadnog ugla. Ono što je od suštinskog značaja za razumevanje fenomena detonacije gasne smeše benzin-vazduh je činjenica da pritisak u detonacionom oblaku zavisi kako od veličine oblaka tako i od odnosa benzin - vazduh u smeši. Za svaki odnos benzin - vazduh, koji je u okviru limita za detonaciju, kriva pada pritiska sa rastojanjem, odnosno veličinom oblaka je specifična i do nje se dolazi eksperimentalnim putem.

Kod analize povredivosti objekata u neposrednoj blizini benzinske stanice mora se poći od predpostavke da će se određenim organizacionim merama i kontrolom onemogućiti nekontrolisano 

isticanje benzina kao posledica akcidenta. Ovo praktično znači da će model za ocenu posledica od eventualnog udarnog talasa morati da pođe od one mase benzina koja će se nekontrolisano osloboditi do trenutka reagovanja ljudskog faktora.

Uzimajući u obzir protoke na automatu, kao i prečnik creva kod pretakanja goriva iz autocisterne, može se sa velikom verovatnoćom pretpostaviti da akcidentalno iscurela masa benzina neće biti veća od 50 litara. Maksimalna veličina detonacionog oblaka za smešu benzin-vazduh 95:5 (najnepovoljnija varijanta) bi mogla biti do 8 metara. Računajući sa određenim obaveznim razblaženjem detonacione smeše usled formiranja oblaka na otvorenom prostoru i pod dejstvom konkretnih meteoroloških faktora, maksimalni pritisak detonacije koji se realno može očekivati je 12-15 bara. Ukoliko ovakav detonacioni talas, na primer, naiđe na prepreku od guste žive ograde debljine 1,5 metara doći će do drastičnog pada udarnog talasa na veoma kratkom rastojanju. Pritisak udarnog talasa iza takve prepreke ne bi bio veći od 3 do 4 bara. 

Produkti hemijskih reakcija u detonacionom procesu za smešu =1) su CO2 i H2O 99 težinskih procenata i CO i C svega 1benzin-vazduh ( težinski procenat. Ovaj odnos najviše zavisi od koncentracije benzinskih para u vazduhu ali u svakom slučaju koncentracija najtoksičnijeg ugljen-monoksida je zanemarljiva.

Radi potpunog sagledavanja verovatnoće stvaranja i detonacije gasnog oblaka benzin - vazduh potrebno je istaći još nekoliko činjenica. Naime, benzin od 86 ili 98 oktana u sebi sadrži tetraetil - olovo kao antidetonaciono sredstvo. Sem toga, u cilju poboljšanja oktanskog broja ovom benzinu se dodaju aromatski ugljovodonici (benzol, toluol) i ukoliko ovaj procenat pređe 7% (težinskih) mogućnost detonacije gasnog oblaka praktično ne postoji. U slučaju bezolovnog benzina, gde sadržaj aromata prelazi 20% (težinskih), ni teoretski ne postoji mogućnost detonacije gasnog oblaka. Dizel goriva imaju visoku temperaturu ključanja koja onemogućava stvaranje detonabilne smeše sa vazduhom.

Verovatnoća za tzv. ograničenu eksploziju (confined explosions) na konkretnom podzemnom skladištu benzina je praktično jednaka nuli jer rezervoari nisu u tankvanama tako da je nemoguć kontakt benzinskih para od iscurelog benzina i vazduha što je potreban uslov za ovu vrstu eksplozije. Iz tog razloga se za ovaj slučaj nivo oštećenja i mogući uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi neće razmatrati.

Što se klasičnog požara tiče treba konstatovati da odgovarajući projekat protiv-požarne zaštite mora da prođe reviziju pa se u ovoj studiji neće analizirati osim što će se istaći nekoliko momenata bitnih za sagledavanje ugroženosti životne sredine i zdravlja ljudi u okolini benzinske stanice od produkata sagorevanja derivata nafte.

Najveći problem podzemnih skladišta naftnih derivata je što se u slučaju požara ne mogu izmestiti, čime je omogućeno kontinuirano dodavanje goriva u požar. Za procenu rizika po zdravlje stanovnika u neposrednoj blizini benzinske stanice (pored već analiziranih udesnih situacija), neophodna je i procena sastava gasova koji bi nastali potpunim 

ili nepotpunim sagorevanjem zapaljivih naftnih derivata, njihova masa odnosno zapremina, toksikološki parametri produkata sagorevanja kao i njihova koncentracija na različitim rastojanjima i u različitim vremenskim presecima od mesta akcidenta i od trenutka nastanka gorenja. Ovo je teoretski moguće na osnovu jednog veoma složenog dinamičnog modela koji ni u literaturi nije dovoljno razrađen. Za potrebe ove studije definisaće se najverovatniji produkti sagorevanja, njihove mase, odnosno zapremine kao i toksikološki parametri na osnovu kojih će se proceniti rizik od gorenja po životnu sredinu i zdravlje stanovnika u neposrednoj blizini benzinske stanice. 

Uzimajući u obzir konstrukciju rezervoara i činjenicu da u alifatskim nizovima C6 i C7 nema molekula kiseonika pretpostavlja se da bi sagorevanje bilo nepotpuno i da je najveća verovatnoća oslobađanja sledećih produkata sagorevanja: 

Vrsta gasovitih produkata Zapreminski procenti Vrsta gasovitih produkata            Zapreminski procentiugljen-monoksid ................................... 48-60ugljen-dioksid ..................................... 20-24vodena para ....................................... 4-6kiseonik .......................................... bezvodonik ........................................... 1-3POx  - specifična organska jedinjenja ............... 4-6POx  - čvrste čestice ............................. 2-3pare nesagorelih C6  i C7  frakcija ............... 1-2

Da bi se analizirala toksikologija specifičnih organskih jedinjenja oni se moraju preciznije definisati. Kod nepotpunog gorenja hipotetički kompozit POx može da obuhvati preko 20 različitih jedinjenja čija bi se srednja molekulska masa, kada su naftni derivati u pitanju, kretala između 40-45 g/molu i u najvećem procentu bi sadržavao formaldehid i metan. 

Uzimajući u obzir toksikologiju produkata sagorevanja, masu gasovitih proizvoda, toplotu i brzinu sagorevanja kao i najčešće vrmenske prilike na lokaciji benzinske stanice može se proceniti da u slučaju požara može doći do lokalnog i ne dugotrajnog zagađenja vazduha bez trajnih posledica kao i da nema rizika po zdravlje okolnog stanovništva. 

U širem smislu pod udesne situacije na skladištima naftnih derivata spada i akcidentalno prosipanje u procesu pretakanja. Da akcidentalno prosut naftni derivat ne bi ugrozio životnu sredinu, neophodno je izvršiti sanaciju polutanta. Postupak sanacije mora biti sastavni deo Pravilnika o radu benzinske pumpe.

Uzimajući u obzir svetska iskustva neophodno je detaljno definisati sve uslove za: - izbor adekvatnog sorbenta;

- kupovinu, transport i skladištenje sorbenta;- primenu sorbenta;- postupak sakupljanja nakon primene;- regeneraciju (u koliko je sorbent regenerabilan);- konačno odlaganje sorbenta.

Ukoliko se korektno obrade ove aktivnosti i unesu u Pravilnik o radu benzinske stanice akcidentalno prosuti naftni derivati ne bi mogli ugroziti životnu sredinu.

6.3 Akcidentne situacije na stanici TNG- a

Na osnovu podataka o količinama opasnih materija u procesu, odnosno zapremine skladišnog prostora (25 m3 TNG- a), u skladu sa odredbama Pravilnika o metodologiji za procenu pasnosti od hemijskog udesa i od zagađivanja životne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica (Sl. glasnik RS br. 60/94), za postrojenja za distribuciju TNG- a potrebno je uraditi procenu opasnosti.Analiza opasnosti se radi u tri faze:

1. Identifikacija opasnosti2. Analiza posledica3. Procena rizikaIdentifikacija opasnosti podrazumeva proces sakupljanja potrebnih podataka o opasnim materijama u procesu, kao i proveru svih kritičnih tačaka procesa i postrojenja.Prema jugoslovenskim standardima tečni naftni gas (TNG) predstavlja smešu naftnih ugljovodonika (propan, propen, butan i njihovi izomeri), čiji parni pritisak C.prelazi 1.25kPa/cm2 pri 40- u komercijalnoj upotrebi su najčešće butan i propan, koji na normalnoj temperaturi egzistiraju kao gasovi, ali se mogu prevesti u tečno stanje pod pritiskom;- TNG je bezbojan gas, a njegova gustina u tečnom stanju je upola manja od gustine vode. To znači da bi uobičajeni TNG, pre nego što ispari, plivao po vodi. Tečnost ima 1/250 deo zapemine gasa;- TNG ima veću gustinu od vazduha na normalnoj temperaturi i ne disperguje lako. Ima osobinu da se nakon isticanja spusti na najnižu tačku i može da se akumulira u rupama, kanalima i drugim depresijama;- TNG formira eksplozivne smeše sa vazduhom: između 2 i 10% vol.;- U visokim koncentracijama deluje kao anestetik, s tim da zbog smanjenja parcijalnog pritiska kiseonika može doći do asfiksije;

- Prilikom isticanja iz kontejnera i naglog isparavnja, zbog obaranja temperature može izazvati promrzline;- TNG-u se obično dodaju karakteristični mirisi radi lakše identifikacije. Na ovaj način se omogućava identifikacija po mirisu do 1/5 od donje granice eksplozivnosti (0.4%). Osnovne fizičko - hemijske karakteristike TNG- a prkazane su u tabeli T.6.3-01.

Tabela T.6.3-01Osnovne fizičko - hemijske karakteristike TNG- a

Karakteristike 

Komercijalni butan Komercijalni propan

Relativna gustina utečnnjenog TNG- a na 15.6°C 0.57 - 0.58 0.50 - 0.51Litara/tona tečnosti  na 15.6°C 1723 - 1760 1957 - 2019Relativna gustina (prema vazduhu) gasa na15.6°C i 1015.9 mbar

1.90 - 2.10 1.40 - 1.55

Odnos zapremine gas : tečnost na 15.6°C i 1015.9 mbar

233 274

Tačka ključanja °C -2 -45Napon pare 20°C barNapon pare 50°C bar

2.57

919.6

Dowa granica eksplozivnosti %v/vGorwa granica eksplozivnosti

1.89.0

2.210.0

Pored identifikacije hazardnih materija u procesu, u prvoj fazi analize opasnosti potrebno je izvršiti identifikaciju izvora opasnosti. 6.3.1 Analiza stabla događajaDogađaj na celom rezervoaru

a. akcident na zagrejanom rezervoaru (BLEVE)b. akcident na hladnom rezervoaru- formiran oblak se kreće naniže:- inicijacija se dešava odmah uz formiranje vatrene lopte,

- inicijacijija se dešava kasnije uz nastanak požara ili eksplozije oblaka, - ne dolazi do inicijacije,- formiran oblak se kreće naviše,- inicijacija se dešava odmah iz formiranje vatrene lopte,- udaljava se od rezervoara i dolazi do inicijacije ili eksplozije oblaka, - ne dolazi do inicijacije.

Moguće inicijacije na celom rezervoaru:- vatrena lopta;- požar;- eksplozija gasnog oblaka i- disperzija oblaka bez inicijacije.

a. Akcidenat na zagrejanom rezervoaru

U pitanju je BLEVE uzrokovan delovanjem povišenih temperatura izvan rezervoara. Pretpostavka: celokupna količina TNG- a je oslobođena i izgorela kao vatrena lopta.

b. Akcident na hladnom rezervoaruAkcidenti na čitavom rezervoaru sa utečnjenim TNG- om će uzrokovati naglo isparavanje i formiranje oblaka gasa, uz turbulentno mešanje sa vazduhom. Na sledećoj šemi mogu se videti moguće posledice akcidenta na hladnom rezervoaru.

Posmatrano stablo događaja podrazumeva podjednako mogućnost kretanja oblaka i nadole i nagore (po 50%). U slučaju da se oblak zadržava oko rezervoara (R), efekti vetra se zanemaruju, a oblak ima sferičan oblik.1. Akcidenti na delu rezervoara (rupa u rezervoaru)Stablo događaja prikazuje više mogućih događaja, zbog rupe na rezervoaru ispod nivoa tečnosti. Mogući događaji su:

- formiranje oblaka koji se kreće,- inicijacija sa nastankom VCE- a ili požara,- bez inicijacije.

Oblak se može dispergovati po F2 ili D5 vremenskim uslovima.

Sl. 6.3-01 Stablo događaja za akcident na celom rezervoaru (hladnom)

Sl.6.3-02 Stablo događaja sa potencijalnim posledicama zbog emisije tečnosti iz rupe u rezervoaru

2. Akcidenti na razvodnom sistemuMogući događaji:isticanje tečnosti iz razvodnog sistema koji može dovesti do:

- plamena kada odmah dođe do inicijacije,- formiranje oblaka i njegovo kretanje sa:- inicijacijom i nastankom VCE- a- ili požara- ili nema inicijacije.

Sl.6.3-03 Stablo događaja sa potencijalnim posledicama zbog emisije iz razvodnog sistema

6.3.2 Analiza posledica

Analiza posledica je druga faza analize opasnosti koja ima za cilj da predvidi obim mogućih posledica udesa i veličinu štete.Na osnovu identifikacije hazarda moglo se zaključiti da su osnovne posledice akcidenata na kompleksu za distribuciju TNG- a:1. BLEVE2. Eksplozija gasnog oblaka3. Požar4. Disperzija oblaka bez inicijacije.

6.3.2.1 BLEVE

Prečnik vatrene lopte se može izračunati pomoću jednačine:R= 29 M1/3, M = 25 m3,gde je M masa TNG (u proračunu se uzima 80% zapremine rezervoara). Pretpostavlja se da vatrena lopta ima kružan oblik i da je prizemna.

R = 29 m

Za izračunavanje vremena trajanja vatrene lopte (t) koristi se sledeća jednačina:

t = 4.5 ½, pa izlazi da jet = 13. 98 s.

Radiacioni fluks na određenim rastojanjima od izvora se mogu izračunati koristeći sledeću formulu:

Q = E F T, gde je:E - snaga emisije na nivou zemlje, uzima se 270 knj m2

, gde je:

F = 0.37 (faktor posmatranja) na 50 m od izvora (r = 50)T = transmisija u vazduhu, T = 1 - 0.058 ln r, T = 0.773

Q = 270 x 0.37 x 0.773 = 77.22 knj/m2.Nivo termalne radijacije je 77.22 knj/m3 u trajanju većem od 10 s može izazvati opekotine III stepena na otovrenim delovima kože.

6.3.2.2 VCE (eksplozija gasnog oblaka)

Veličina nadpritiska se može izračunati na određenim odstojanjima od izvora pomoću grafika izmerenih odstojanja (scaled distance SD) za TNT i jednačine:

Za ovu priliku dajemo proračune za 25 m3 TNG- a

 Nadpritisak na frontu UT (bar)

Efekti

0.1 ograničeno rušenjebezopasno za ljude

0.2 srednje rušenje zgradalake povrede ljudi na otvorenom prostoru

0.4 značajno rušenje zgradesrednje ozlede na ljudima

0.6 rušenje zgrada potpunoteške ozlede na ljudima

6.3.2.3 Požar na rezervoaru

Termalna radiaciona doza (V) je uzeta kao 3000 jedinica (knj/m) 4/3 s, unutar 1.1 R, gde je R prečnik požara. Prihvaćen je sledeći odnos radijacije i jedinica doze van objekata. Radijus       Jedinica doze1.1                                                                                 30001.2                                                                                 23001.3                                                                                 1001.4                                                                                 200(za qude u objektima)do 1.1                  2300preko 1.1          0

radiaciona doza (V = q3/3S) je izračunata na osnovu iskustava i podrazumeva da je čovek izložen termalnom zračenju 5 s, brzinom 2.5 ms-1. Prema ovim kriterijumima 1000 jedinica doze izaziva značajne opekotine na otvorenoj koži.

6.3.2.4 Oslobađanje TNG- a iz razvodnog sistema na instalaciji

Prečnik cevi mm 25 50 75 100 150Dužina plamena m 10 - 15 20 -30 30 - 45 40 - 60 60 - 90Širina plamena m 3.5 - 5 7 - 10 10 - 15 14 - 20 20 - 30

 6.3.3 Ocena rizika

Rizik od udesa procenjuje se na osnovu verovatnoće nastanka udesa i obima mogućih posledica.

6.3.3.1 Procena verovatnoće nastanka udesa

Verovatnoća nastanka udesa procenjuje se na osnovu podataka o događajima i udesima na istim ili sličnim instalacijama kod nas i u svetu i podataka dobijenih identifikacijama opasnosti. Prema podacima objavljenim na simpozijumu ICHEME u Budimpešti, 1991. god.: 

Događaj

Verovatnoća Udaljenost (m)

Mala curenja Velika 10Pucanje cevi, spojnica Mala 10 - 100Pucanje rezervoara i vatrena lopta Veoma mala Nekoliko 100Pucanje rezervoara, VCE Izuzetno mala Nekoliko 100Pucanje rezervoara, formulacija oblaka Izuzetno mala Nekoliko 100

6.3.3.2 Procena mogućih posledica

Moguće posledice po živote i zdravlje ljudi i živtnu sredinu predstavljaju se na osnovu podataka dobijenih analizom povredivosti.Analizom povredivosti sagledavaju se svi vulnerabilni objekti u okolini potencijalnog izvora udesa:

- zaposleni na kompleksu (10 u jednoj smeni),- učesnici u saobraćaju na putu,- poslovni objekti, s tim da su najbliži objekti udaljeni oko 500 m.

Na osnovu analize povredivosti može se proceniti da bi, u najnepovoljnijoj situaciji (25 m3 TNG- a) moguće posledice udesa bile značajne.

7.0 MERE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE 

Uvidom u plansku dokumentaciju benzinske i gasne stanice sa pratećim sadržajem na autoputu E-75 Subotica-Beograd, kao i na osnovu rekognosciranja lokacije, autori studije su konstatovali da su predmetnom dokumentacijom ostvarene brojne pretpostavke u smislu adekvatne zaštite životne sredine. Ove pretpostavke su ostvarene kroz sledeća rešenja: 

- snabdevanje vodom za piće i druge potrebe obezbeđuje se sa sopstvenog sistema za 

vodosnabdevanje,- fekalne otpadne vode će se ispuštati u vodonepropusnu septičku jamu, do uspostavljanja sistema fekalne kanalizacije,- potencijalno zauljene atmosferske vode sa manipulativnih površina, saobraćajnica, površina sa automatima preko taložnika i separatora masti i ulja upuštaju se u postojeći sistem kanala duž autoputa,- odvođenje atmosferskih voda sa platoa stanice rešeno je odgovarajućim poprečnim i podružnim nagibima do slivnika,- rezervoari za gorivo su planirani kao rezervoari sa duplim plaštom, ukopani ankerisani i zasuti peskom,- rezervoari su snabdeveni posebnom opremom za detekciju eventualnog curenja. Dokumentacijom je obuhvaćen veći deo potrebnih mera zaštite i unapređenja životne sredine. Međutim, u cilju svođenja potencijalno negativnih uticaja stanice na životnu sredinu u granice prihvatljivosti, neophodno je preduzeti dodatne mere koje spadaju u domen upravljanja stanicom u vanrednim i redovnim prilikama: mere zaštite površinskih voda, mere zaštite na rezervoarima, mere zaštite na razvodnom sistemu, ostale mere upravljanja rizikom, mere zaštite na stanici TNG-a, monitoring životne sredine.

7.1 Mere zaštite površinskih voda

1.0 Učestanost vađenja i odvoždenja taloga i ulja iz taložnika i separatora neophodno je odrediti tokom eksploatacije i to uneti u poseban protokol o održavanju ovih uređaja. Talog iz separatora se skladišti u posebnim posudama u okviru mobilnog skladišta opasnog otpada, eko kontejneri tipa "Tehnix" ili sličnih karakteristika. Pražnjenje ovih uređaja predvideti preko ovlašćenog preduzeća u skladu sa zakonom o postupanju sa opasnim otpadom;

2.0 Posle tretmana na taložniku i separatoru kišne vode, kao i vode od pranja površine moraju kvalitetom da odgovaraju vodama koje se mogu upuštati u recipijent odnosno sadržaj derivata nafte ne sme da bude veći od 1 mg/l, a suspendovanih materija do 30 mg/l;

3.0 Nakon malterisanja unutrašnjih površina taložnika i separatora predvideti da se izvrši izolacija istih penetratom koji je otporan na naftne derivate, što se dokazuje atestom proizvođača; 

4.0 Atmosferske vode sa krova objekta pumpe i sa nadstrešnice mogu se direktno upuštati u recipijent. 

7.2 Mere zaštite na rezervoarima

1.0 Obaveza radnika pumpe je da redovno kontrolišu sistem za automatsku detekciju curenja goriva;

2.0 Na polutankvani u kojoj su položeni rezervoarai neophodno je projektovati revizioni šaht preko koga bi bila omogućena kontrola eventualnog procurivanja rezervoara. Nizvodno od rezervoara u okviru kompleksa Investitora neophodno je postaviti tri piezometra radi praćenja eventualnog isticanja derivata iz rezervoara. Detaljan položaj piezometra biće definisan u okviru projektne dokumentacije. 

3.0 Najmanje jedanput u prvih deset godina potrebno je izvršiti nedestruktivnu kontrolu debljine zidova rezervoara i kontrolu napredovanja korozivnih procesa. Posle 10 godina ovu kontrolu obavljati svake dve godine;

7.3 Mere zaštite na razvodnom sistemu

1.0 Vakum sistem mora biti obezbeđen nepropusnim ventilom pomoću koga je moguće utvrditi procurivanje na cevovodnom razvodu;

2.0 Sekundarni sistem za prihvat akcidentalnih curenja iz cevovodnog razvoda se mora redovno kontrolisati u cilju ranog otkrivanja curenja;

3.0 Cevovodni razvod pod pritiskom mora biti snabdeven automatskim sistemom za zaustavljanje pumpe u slučaju curenja;

4.0 Veza autocisterne i creva za pretakanje kao i veza creva sa otvorom za pretakanje na podzemnom rezervoaru mora biti apsolutno nepropusna.

7.4 Ostale mere upravljanja rizikom

1.0 Predvideti obavezu isporučioca opreme, odnosno izvođača prema Investitoru da dostavi kompletnu grafičku dokumentaciju za izvođenje, ateste za opremu, kao i izveštaje o ispitivanjima.

2.0 Predvideti da se pre puštanja stanice u rad izradi Pravilnik u kome bi bio definisan postupak za slučaj opisanih akcidenata, način obuke zaposlenih i zaduženja u takvim situacijama. 

3.0 U slučaju akcidentalnog prosipanja benzina Pravilnikom se mora propisati izbor sorbenta, njegova primena, postupak sakupljanja sorbenta nakon primene, eventualna regeneracija i postupak za konačno odlaganje sorbenta zagađenog naftnim derivatima; 

4.0 U Pravilniku o radu pumpe neophodno je ugraditi obavezu da se mora prekinuti rad stanice (punjenje, istakanje goriva) čim se na kontrolnom-sabirnom šahtu detektuje zagađenje koje može da potiče od rezervoara. U tom slučaju se mora odmah otkriti odakle zagađenje potiče,otkloniti uzrok i sanirati eventualne posledice.

5.0 U Pravilniku posebno se mora detaljno objasniti postupak pretakanja naftnih derivata sa merama predostrožnosti; 

6.0 Predvideti da se pre puštanja u rad stanice, izvrši snimanje izvedenog stanja u okviru koga će se utvrditi kako su izvedena projektovana rešenja i mere iz analize uticaja. 

7.0 Pravilnikom se moraju predvideti postupci i procedure za praćenje stanja životne sredine u okolini benzinske stanice(monitoring). U okviru monitoringa predvideti procedure praćenja stanja kvaliteta podzemnih voda u zoni rezervoara. U smislu omogućavanja monitoringa kod istražnih geotehničkih radova u zoni rezervoara potrebno je ugraditi pijezometre preko kojih će se pratiti stanje kvaliteta podzemnih voda. 8.0 PRILOZI  

LOCAL SELF - GOVERNMENT  Magyarkanizsa / Kanjiža - office@kanjiza.co.yu webmaster@kanjiza.co.yu