Biblioteka BIOGRAFIJE

Urednici izdanja Aleksandar Šurbatović

Anja Marković

Naslov originala Neil Young

WAGING HEAVY PEACE A Hippie Dream

Copyright © Neil Young, 2012All rights reserved including the right of reproduction in whole or in part in any form. This edition published by arrangement with Blue Rider Press, an imprint of

Penguin Publishing Group, a division of Penguin Random House LLC.

Copyright © ovog izdanja Dereta

We acknowledge the support of the Canada Council for the Arts, which last year invested $153 million to bring the arts to Canadians throughout the country.Nous remercions le Conseil des arts du Canada de son soutien. L’an dernier,

le Conseil a investi 153 millions de dollars pour mettre de l’art dans la vie des Canadiennes et des Canadiens de tout le pays.

Teš ko izvo je van mir SAN JED NOG HIPI KA

Neil Young

Prevod s engleskog Igor Cvijanović

BEOGRAD 2015.

DERETA

Benu Youn gu, mom Hero ju, mom Rat ni ku. I nje go voj maj ci, bra tu i sestri.

7

PRED GO VOR

Kad sam bio mlad, nikad nisam sanjao ovo. Sanjao sam boje i kako padam, izme đu osta log.

9

1Ranč Bro ken Arrow, pro le će 2011.

Poro di ca Young: otac Neil, maj ka Pegi, deca Amber i Ben

Ski nuo sam sa mo le plji vu tra ku s kar ton ske ku ti je. Ukra sni pa pir mi je bio oko no gu na po du. Ben je gle dao iz svo je sto li ce, a Am ber i Pe gi su se de le oko me ne. Pa žlji vo sam po di gao teš ki pred met iz ku ti je. I on je bio umo tan u ukra sni pa pir, a on da ob lo žen po sled njim slo jem ne kog pe­na stog zaš tit nog ma te ri ja la, de be log po la cen ti me tra. A on da se uka za la – ma ne var ska lo ko mo ti va s ruč no iz ra đe nim obe lež ji ma Li o ne la1. Za ni­mlji vo je da ni je bi la za pra vo Li o ne lo va. Si gur no je bi la ne ka kav pro to tip. U ku ti ji je bio be li pa pir s ot ku ca nim tek stom Lennyja Car pa rel li ja, jed­nog u bes kraj nom ni zu Ame ri ka na ca ita li jan skog po re kla ko ji je na ovaj ili onaj na čin imao ve ze s isto ri jom Li o ne la, kom pa ni je u ko joj još imam ma li udeo vla sniš tva. Pro či tao sam ga. Mo del je bio iz ko lek ci je „Ge ne ral Mo dels Cor po ra tion”. Bi la je to div na ma ne var ka i za i sta pro to tip ko ji su u Li o ne lu is ko ri sti li da na pra ve vla sti ti mo del. Ka ko je u pi smu is tak nu to, to se od i gra lo u vre me pre ne go što su par ni če nja me đu kor po ra ci ja ma i slu žbe ne taj ne pre pla vi le sva ki seg ment kre a tiv no sti i di zaj na.

Pe gi mi uvek po kla nja ko lek ci o nar ske pri mer ke iz Li o ne la za pra zni ke, pa sad imam ve o ma broj nu ko lek ci ju ra ri te ta, ko ji su s po no som iz lo že ni iza sta kla u pro sto ri ji s dži nov skom ma ke tom že le zni ce. To ni je obič na ma ke ta. Kra jo lik či ne pla ni ne na pra vlje ne od pa nje va se kvo je i paš nja ci od ma ho vi ne. Doš li su cr ni da ni za tu že le zni cu. Na sta la je su ša. Ra do­va na pru zi, ko je su ne kad oba vlja li vred ni ki ne ski rad ni ci, vi še ne ma. Sad ši na ma vo ze sku pe, iz u zet no slo že ne Li o ne lo ve par ne ma ši ne iz Ki ne. Mo ja že le zni ca je isto rij ska na svoj na čin, kao po priš te mno gih pro gra ma elek tron skog raz vo ja gde su Li o ne lo vi si ste mi upra vlja nja i zvu ka za če ti i

1 Li o nel – Ame rič ki pro iz vo đač igra ča ka spe ci ja li zo van za mo de le vo zo va i pru ga. (Sve na po me ne u tekstu su pre vo di o če ve.)

TEŠKO IZVOJEVAN MIR

10

na pra vlje ni od nu le; on da su se pro to ti pi te sti ra li, a soft ver se pi sao, te sti­rao, pa po no vo pi sao i te sti rao. Taj razvoj elektronike – strašna stvar. Sve je po če lo s Be nom Youn gom.

Ben je ro đen kao kva dri ple gi čar, a ja sam se baš u to vre me vra ćao vo­zo vi ma i po no vo se upo zna vao s ra zo no dom u ko joj sam uži vao kao de te. Za jed nič ka iz grad nja te ma ke te nam je jed na od naj lep ših uspo me na. Još je bio u ple te noj ko lev ci kad su ki ne ski rad ni ci po sta vlja li pr vo bit nu pru­gu, hi lja de njih bes kraj no je rm ba lo i da nju i no ću. Ben nas je gle dao ka ko ra di mo. On da, na kon ne ko li ko me se ci, doš lo je naj zad vre me da pu sti mo vo zo ve, pa sam ka sni je smi slio skret ni čar ski si stem ko jim se upra vlja lo po­mo ću ve li kog cr ve nog dug me ta ko je je on mo gao da pri ti sne ša kom. Bio je po tre ban ve li ki trud, ali ose tio je ve li ko za do volj stvo kad je vi deo uzrok i po sle di cu na de lu. Be nu je to uli lo sna gu.

Bi lo je to ipak pre tri de set tri go di ne, a sad dr žim sred stvo za čiš će nje i bri šem sta kle na vra ta na iz lo žbe nim po li ca ma gde su mo je dra go ce no sti iz Li o ne la bez bed no i si gur no is tak nu te da ih svi vi de. Ni je baš da ne ko do la zi ova mo. Broj po se ti la ca mo že te iz bro ja ti na pr ste jed ne ru ke. Što je šte ta, s ob zi rom na sav trud ulo žen u po stav ku. Ta po stav ka i ma ke ta pred­sta vlja ju zen is ku stvo. Omo gu ća va ju mi da ana li zi ram ha os, pe sme, lju de i ose ća nja iz ra ni jih da na ko ji me i da nas pro go ne. Ne na loš na čin, ali ne i na sa svim do bar. Me se ci pro la ze, a na sve stra ne le že ku ti je na go mi la­ma dok vo zo vi van ko lo se ka sku plja ju pra ši nu. On da se, ne kim ču dom, po no vo po ja vim, po či stim sve i sre dim, ra de ći sa ti ma na sva kom sit nom de ta lju, i sve opet sa vr še no funk ci o ni še. Re kao bih da se to po du da ra s dru gim kre a tiv nim pro ce si ma.

Se ćam se jed nog da na kad su me Da vid Crosby i Gra ham Nash po­se ti li u že le znič kom am ba ru u vre me sni ma nja al bu ma Ame ri can Dre am, naj ve ćim de lom ura đe nim na mom ran ču u stu di ju „Plywo od Di gi tal”, ko ji smo ta ko đe na pra vi li od ne ka daš njeg am ba ra. Is pred je bio par ki ran ka mi o net pun opre me za sni ma nje i ra di li smo na ne ko li ko no vih pe sa ma. Svi ma nam je bi lo baš dra go što po no vo svi ra mo za jed no. Crosby se ne­dav no bio ski nuo, opo ra vljao se od za vi sno sti od pu še nja či stog ko ka i na, i upra vo je bio iza šao iz za tvo ra gde je za vr šio zbog no še nja na pu nje nog oruž ja u Tek sa su, pa je povremeno imao obi čaj da dre ma iz me đu sni ma­nja. Ceo si stem mu je bio ma nje­vi še u šo ku i da vao je sve od se be za to što ve o ma vo li ovaj bend i mu zi ku. Ne znam ni kog ko to li ko vo li da pra­vi mu zi ku kao Da vid Crosby. Gra ham Nash mu je naj bo lji pri ja telj već

11

SAN JEDNOG HIPIKA

go di na ma, proš li su za jed no kroz si to i re še to i za jed no pe va ju, ta ko da se mo že ose ti ti ko li ko je du bok nji hov od nos.

Upo zna li su se dok su bili članovi različitih bendova koji su veoma značajni za isto ri ju ro ken ro la, The Hol li es i The Birds, a on da su za jed no s Step he nom Stil lsom osno va li Crosby, Stills & Nash oko 1970. Pr va plo ča CSN-a je umet nič ko de lo. Tu je de fi ni san zvuk ko ji su go di na ma imi ti ra­le dru ge gru pe, od ko jih su ne ke do ži ve le i ko mer ci jal ni uspeh, ali ne ma ni ka kve sum nje da je pr vi al bum CSN-a bio re vo lu ci o na ran. Step hen je tad od svi rao go to vo sve, na sni miv ši sve de lo ve to kom no ći s bub nja rem Dal la som Taylo rom i Gra ha mom. Bi lo je mno go to ga što je Step hen že leo da ura di s Buf a lo Spring fi el dom pret hod nih go di na – na pri mer, da pro du­ci ra, pi še, pra vi har mo nij ske aran žma ne i da vi še svi ra gi ta ru – i CSN mu je bi la pr va pri li ka da bu de za i sta kre a ti van, poš to su se Buf a lo Spring fi eld ra ziš li, pa je dao sve od se be da je is ko ri sti. Ali vi še o to me ka sni je...

Uglav nom, vi deo sam ka ko Da vid po sma tra jed nu mo ju so bu s vo zo­vi ma pu nu kom po zi ci ja i ka ko br zo upu ću je po gled Gra ha mu ko ji kao da ka že: Ovaj je od le pio. Po lu deo je. Ka kva op se si ja. Ni sam se oba zi rao. To mi je bi lo po treb no. Za me ne je to bio put po vrat ka.

Uglav nom, sad glan cam sta klo na jed noj od tih iz lo žbe nih po li ca u ko ji ma se na la zi mo ja ko lek ci ja. Sta klo je očiš će no i sjaj no, a ja sto jim sam u so bi i di vim se pre le pim Li o ne lo vim mo de li ma, sa vr še no po re đa nim po kri te ri ju mu ko ji sa mo ja raz u mem.

Iz la zim iz zgra de i še tam ot pri li ke pe de set me ta ra do ga ra že „Fe el go­od’s”. „Fe el go od’s” je pu na mo jih po ja ča la, uglav nom sta rih „Fen de ra”, ali i „Mag na to nea”, „Mar shal la” i po ko jeg „Gib so na”. Se ćam se svog pr vog „Fen der” po ja ča la – do bio sam ga na po klon od ma me. Uvek je po dr­ža va la mo je ba vlje nje mu zi kom. Bi lo je to po ja ča lo ko je je iš lo na vrh ku ti je zvuč ni ka. Dva zvuč ni ka od de set in ča pro iz vo di la su si lo vit zvuk naj ma njeg po ja ča la ko je je Fen der ikad pro iz veo. Ali za me ne je ono bi lo OGROM NO. Pre to ga sam imao „Am peg Ec ho Twin” po ja ča lo. U ško li sam sa nja rio o po ja ča li ma i po stav ka ma opre me na bi ni, cr tao di ja gra me i za miš ljao plan bi ne. Ni sam baš imao ne kog uspe ha na tim ča so vi ma.

U toj ga ra ži su i mo ji au to mo bi li. Imam ne ku pa si ju pre ma pre vo znim sred stvi ma. Au to mo bi li, bro do vi, vo zo vi. Pu to va nje. Vo lim da se kre ćem. Jed nom sam u šet nji uli ca ma Los An đe le sa, kad sam imao dva de set dve ili tri go di ne, vi deo me sto ko je se zva lo „Al Axel rod’s”. Au to ­me ha ni čar ska rad nja. Iz ga ra že je vi rio zad nji kraj cr ve nog ka bri o le ta. Pre po znao sam ga – „Bu ick” iz ’53. ili ’54. Kad sam bio mlad, je dan pri ja telj mog ta te, pi sac

TEŠKO IZVOJEVAN MIR

12

Ro bert son Da vi es, ži veo je bli zu nas u Pe ter bo ro ug hu, u On ta ri ju. Iš li smo kod nje ga sva kog Bo ži ća i igra li aso ci ja ci je na za ba va ma. Imao je ne­ko li ko ćer ki. Ve o ma uz bu dlji vo. Uglav nom, imao je i „Bu ick” ’54. go diš te. Bio je pot pu no nov i osta vio je sna žan uti sak na me ne pre le po iz ra đe nom re šet kom, stop­sve tli ma i sve u kup nom li ni jom, s ne kom vr stom iz bo či ne ili is pup če nja ot pri li ke na po lo vi ni, is tak nu tom hro mi ra nom lajs nom ko­ja ju je pra ti la. Ta iz bo či na je kre ta la od bla to bra na iz nad zad njeg toč ka i mo gla se vi de ti sa mo na „Bu ic ku”.

I ta ko sam ušao u „Al Axel rod’s” i vi deo svoj pr vi „Bu ick Skylark”. Pot pu no me je ras pa me tio. Sa mo je ne kih 1.690 pri me ra ka tog mo de la dosad pro iz ve de no! U fa bri ci su im se kli i spuš ta li kro vo ve u vre me kad je Ge ne ral Mo tors pred sta vio mo de le „El do ra do” i „Cor vet te”. Go di na ma po sle to ga tra žio sam „Skylark” i ko nač no mi je John McKe ig na šao je dan pri me rak u ne koj au to­li mar skoj rad nji u Ple zen to nu u Ka li for ni ji. John je bio ve te ran Vi jet nam skog ra ta, i odr ža vao mi je au to mo bi le. Sjaj no je ra dio li ma ri ju i far ba nje. Dao sam mu da mi neš to ura di, a on da sam ga za po slio da mi odr ža va tri de set pet vo zi la ko ja sam do tad na ba vio. Sva su ima la lud di zajn. Ve ći na je bi la iz pe de se tih; mno go „Ca dil la ca”. Ni je me po seb no za ni ma lo u ka kvom su me ha nič kom sta nju kad sam ih ku po vao, sa mo sam ih že leo zbog tih je din stve nih ob li ka. (Što se is po sta vi lo kao ve­li ka greš ka jer ve ći na ni je bi la za ozbilj nu vo žnju, pa je bi lo po treb no mno­go vre me na i nov ca da se sre de. Bi lo bi bo lje i jef ti ni je da sam jed no stav no ku pio ori gi nal na vo zi la u od lič nom sta nju.) Uglav nom, na kon go di na sa­ku plja nja, pro dao sam ih i za dr žao sa mo do bre au to mo bi le. Ve ći na ih je bi la upra vo u ga ra ži „Fe el go od’s”. Naj bo lji pri me rak u mo joj ko lek ci ji je „Bu ick Skylark” iz 1953, onaj što ga je John na šao, s pr vom ka ro se ri jom. Pr vi ikad na pra vljen. Glav na fa ca.

I evo me sad, pi šem u toj ga ra ži i gle dam svo ja vo zi la i kon fe ren cij ski sto s ta blom za pi sa nje. Su tra je va žan sa sta nak s Ale xom, pred stav ni kom Le na Bla vat ni ka, no vog vla sni ka WMG-a, mog iz da va ča. Raz log sa stan­ka je mo ja no va star tap kom pa ni ja Pu re To ne. Ba rem je ta ko zo ve mo ove ne de lje. Ovo je ra na fa za raz vo ja i još me nja mo na zi ve. Ta kom pa ni ja ima za cilj da spa si moj vid umet no sti, mu zi ku, od sni ža va nja kva li te­ta za ko je mi slim da je suštinski razlog pa da pro da je mu zič kih iz da nja i pro pa sti sa me mu zi ke u po pu lar noj kul tu ri. S po ja vom no vih mu zič kih kom pa ni ja na in ter ne tu, po put iTu nes, kva li tet mu zi ke je po stao uža san. MP3 ima ot pri li ke pet po sto po da ta ka ko je se mo gu na ći u ma ster faj lu Pu re To nea, ili čak na plo či. Imam ide ju ka ko da na pra vim ma li ple jer i

13

SAN JEDNOG HIPIKA

mo del di stri bu ci je na in ter ne tu da bih pred sta vio kva li tet nu al ter na ti vu MP3 for ma tu, uz prak tič nost ko ju da naš nji po tro ša či zah te va ju. Ho ću da udah nem du šu i mu zič koj in du stri ji i teh no lo gi ji Si li ci jum ske do li ne da bih na pra vio no vi mo del ko ji će ko ri sti ti umet ni ke kao po kre ta če. Cilj mi je da ob no vim jed nu umet nič ku for mu i zaš ti tim ori gi nal nu umet nost, a da isto vre me no bu dem na uslu zi lju bi te lji ma mu zi ke.

Su tra je dan ve li ke pre zen ta ci je i po no vo ana li zi ram svoj pri stup, ko­jim ru ko vo di kan di dat za ge ne ral nog di rek to ra Pu re To nea Mark Gold­stein, spe ci ja li sta za star tap kom pa ni je kog sam upo znao pre ko pri ja te lja iz Si li ci jum ske do li ne. Ti mo ji pri ja te lji su ge ni jal ni i ve o ma us peš ni. Za raz li ku od me ne, na u či li su ka ko da unov če svo je ide je. Ja imam ve li ke ide je i ve o ma ma lo nov ca da ih fi nan si ram. Ipak, ne ža lim se. Ne ra di se tu o nov cu; cilj mi je da ura dim sve efi ka sno i va lja no. Baš že lim da mi ovo uspe.

Ne do pa da mi se šta se do go di lo s kva li te tom zvu ka; osta lo je ta ko ma lo du bi ne ili ose ća nja i lju di vi še ne mo gu da do bi ju ono što im tre ba kad slu ša ju mu zi ku, što zna či da ona umi re. To je mo ja te o ri ja. Sni ma nje je mo ja pr va lju bav na po lju kre a tiv no sti (po red pi sa nja pe sa ma i pra vlje­nja mu zi ke) i za to me ovo stvar no bo li. Ho ću da ura dim neš to po vo dom to ga. I za to je va žno da se pre sa be rem, za di vim tog go spo di na i do bi jem ne ku fi nan sij sku po drš ku za ovaj pro je kat jer će mi si gur no bi ti po treb na.

Moj „Skylark” je tu po red me ne.

15

2KA LI FOR NI JA, 2011.

Ni je na ro či to va žno, ali ne dav no sam pre stao da pu šim i pi jem.Ni sam ni kad bio či sti ji od osam na e ste go di ne. U ovom tre nut ku, ve li­

ko pi ta nje je da li ću mo ći da pi šem pe sme u ovom sta nju. Još ni sam, a to je va žan deo mog ži vo ta. Na rav no, sad imam še zde set pet go di na i pi sa nje mi mo žda ne ide ona ko glat ko kao ne kad, ali s dru ge stra ne, pi šem ovu knji gu. Is pri ča ću vam neš to o to me ka sni je. Vi de će mo ka ko će ići.

Le kar mi je re kao da bi bi lo do bro da pre sta nem da pu šim tra vu jer vi di da je neš to po če lo da mi se raz vi ja na mo zgu, pa sam ga po slu šao. Moj ta ta je bio sja jan pi sac i iz gu bio je spo sob nost pam će nja zbog de men ci­je kad mu je bi lo ot pri li ke se dam de set pet go di na, pa za zi rem i od to ga. Kad sam pre stao da du vam, ba cio sam i pi će jer ni kad ni sam isto vre me no pre ki nuo i jed no i dru go, pa sam po mi slio ka ko bi bi lo le po da po no vo upo znam se be. Kad je mo ja ćer ka pre sta la da pi je pre ne ko li ko go di na, odu še vio sam se pri me rom ko ji je da la ce loj na šoj po ro di ci. Vo lim ka ko ži vim sa svo jom že nom Pe gi i klin ci ma i hteo bih da ga pro ži vim što vi še mo gu, ali da ne bu dem te ret bi lo ko me.

Ia ko već du go ni sam na pi sao ni jed nu pe smu, ov de na vo dim ne ko li ko njih ko je mi mno go zna če i ko je su mo žda ob li ko va le moj stil pi sa nja pe­sa ma: „Crazy Ma ma” JJ Ca lea je pe sma ko ju vo lim. Ona je iskre na, jed no­stav na i ne po sred na, a od svi ra na je ve o ma pri rod no. JJ­ov na čin svi ra nja gi ta re imao je ve li ki uti caj na me ne. Nje gov pe čat je neo pi siv. Uvek me za pa nji. „Li ke a Rol ling Sto ne” Bo ba Dyla na zvu či sve že kao i pr vog da na kad sam je čuo – još se se ćam tog po po dne va u To ron tu. Ži vot mi je pro­me ni la. Po e zi ja, stav i at mos fe ra te pe sme deo su mo je lič no sti. Upio sam je. „Be My Baby” gru pe The Ro net tes ima zvuk ko ji ću uvek vo le ti. Ona mi je u du ši. Ron nie pe va pot pu no ne ve ro vat no. Taj gruv, di van od jek pra te ćih vo ka la, sni mak: sve je jed no. Phil Spec tor je ge ni je. Jack Nitzsche je ge ni je. „Ever green” Roya Or bi so na je me đu naj lep šim ose ća nji ma ko ja

TEŠKO IZVOJEVAN MIR

16

su ikad za be le že na na snim ku. Još ču jem Royev glas i ose ćam lju bav svo­je de voj ke. „Fo ur Strong Winds” dua Ian & Sylvia, uvek ko mu ni ci ra sa mnom. Ona za u zi ma me sto u mom sr cu. Ima ne ko po seb no ose ća nje u njoj. Vo lim pre ri ju, Ka na du, moj ži vot u Ka na di. Na rav no, vo lim i da pi­šem pe sme i za to znam da ću jed nog da na po no vo pi sa ti.

Raz miš ljao sam i o svo joj gru pi Crazy Hor se. Me ni taj bend pred sta­vlja pre vo zno sred stvo do ko smič kih da lji na ko je ne mo gu da do seg nem s dru gi ma. Ne ki su me pi ta li zaš to svi ram s nji ma. Ka žu: „Zaš to svi raš sa ovi ma iz Crazy Hor sea? Oni ne zna ju da svi ra ju.” Od go vor ve tar no si.2 S nji ma mo gu svaš ta. Pe gi je upra vo sni mi la pe smu „I Don’t Want to Talk Abo ut It” Dannyja Whit te na, pr vo bit nog gi ta ri ste i pe va ča Crazy Hor sea, ko ji je na ce lom al bu mu Early Da ze, kom pi la ci ji pe sa ma s po čet ka ka ri­je re Crazy Hor sea što od ne dav no po ku ša vam da sa ku pim. Danny je bio umet nik u sva kom smi slu u ko jem sam to i ja, ali je umro pre do zi rav ši se he ro i nom po čet kom se dam de se tih. Sva ki put kad ču jem Pe gi ka ko pe va tu pe smu, ob u zme me ogrom na tu ga. Pe va je ta ko le po, fra zi ra je ta ko da mi se sr ce sla ma. Ob ra di la ju je ka ko do li ku je. Vi di te da tu ne ke stva ri ni sam za vr šio, što se ti če Dannyja.

Već ne ko li ko me se ci ra dim na Crazy Hor se: The Early Da zeu. Sa ku­pljam neo bja vlje ne snim ke ko ji pri ča ju o isto ri ji ben da kao što niš ta dru­go ne bi mo glo. Crazy Hor se, ko ji smo po čet kom 1969. osno va li Danny Whit ten, Ralph Mo li na, Billy Tal bot i ja, po sto ji i da nas, 2011. Do pa da mi se taj po sao na plo či Early Da ze. Ose ćam se le po. Pri čao sam o to me Ralp hi e ju, bub nja ru Crazy Hor sea, i re kao mu ka ko je to su per pri ča. Se tio se da je bi lo mno go stva ri ko je ni kad ni su ugle da le sve tlost da na. Sad ho će. Bi lo mu je ve o ma dra go. Sa mo mo ram da za vr šim taj al bum. Ili bar da ga do ve dem u fa zu iz ra de. Mo ra ću lič no da se po za ba vim tim.

Danny svi ra na go to vo svim tim ra nim snim ci ma. I da lje mi ne do sta­je. Iz ra stao bi u ve li kog mu zi ča ra, a mi bi smo za i sta uš li u isto ri ju s njim. Ka jem se zbog ne kih stva ri u ve zi s tim, ali ova plo ča će ne ke od njih is pra­vi ti. Kad je Danny umro, bio sam oča jan, ali sam imao i za ka za nu tur ne ju Ti mes Fa des Away 1973. sa Jac kom Nitzsche om, Kennyjem But treyjem , Ti mom Drum mon dom i Be nom Ke it hom. Tur ne ja je kre nu la. Danny je tre ba lo da svi ra u tom ben du. Da nas smo sa mo Tim i ja pre o sta li.

Vra ti mo se na Crazy Hor se. Na kon Dannyje ve smr ti 1974, naš ba si sta Billy Tal bot upo znao me je s Pon chom Sam pe drom i ta ko smo po no vo

2 Alu zi ja na „Blo win’ in the Wind” Bo ba Dyla na.

17

SAN JEDNOG HIPIKA

po sta li Crazy Hor se, s Pon chom na gi ta ri. Bio je to dru ga či ji bend, ve li ki na svoj na čin. Tre ba re ći da Pon cho ni kad ni je po ku ša vao da svi ra kao ne­ko dru gi. On je bio Pon cho. Ta kav stav je bio stvar no do bar i omo gu ćio nam je da osta ne mo do sled ni se bi, da se pre sa be re mo i kre ne mo da lje. I to smo i ura di li s plo ča ma Zu ma, Ame ri can Stars ’n Bars i Rust Ne ver Sle eps. Mi smo sja jan bend uži vo, a svir ka s Crazy Hor se om pred sta vlja tran scen­den tal no is ku stvo za me ne. Da mi je sa mo ne ko li ko no vih pe sa ma... Tre­ba ju mi no ve da bih to ose tio.

Ob ra đi va nje sta rih pe sa ma ne ide baš naj bo lje. Sve ža krv. To je po­treb no ovom ben du. Za to imam plan: Crazy Hor se u Be loj ku ći. Sa sta­će mo se na mom ran ču u ve li koj Be loj ku ći, pro stra nom bun ga lo vu u ran čer skom sti lu sa gra đe nom od se kvo je i obo je nom u be lo, smeš te nom u se kvo ji nim šu ma ma na re či ci Kor te Ma de ra. Ona je cen tar mu zič kih zbi va nja na ran ču ot ka ko sam ku pio taj deo ima nja 1972. (Da ne bu de za bu ne, to ni je ma la Be la ku ća, skrom ni dom rad ni ka na sta rom ran ču u dav na vre me na, gde da nas smeš ta ju go ste ko ji mo žda ra de na mu zič kim pro jek ti ma.) Plan: pozicionirati se ta mo i sni ma ti, osta vi ti opre mu na go­tovs ne kih go di nu da na dok ne do bi je mo sjaj nu plo ču. Sa mo svi ra ti dok po no vo ne pri vo li mo mu zu se bi. Ne žno. Ne ma po tra ge. Ne ma tru da. Ne­ma po ku ša ja. Sa mo da pu sti mo duh da nam se vra ti i da ne bu de mo ala vi. Da bu de mo sprem ni. To će bi ti test za mo ju tre zve nost.

Že lim da ko ri stim na šu sta ru lam paš ku kon zo lu za sni ma nje po zna­tu kao „Green Bo ard” (mi slim da je to naj bo lja mik se ta svih vre me na) i da sni mam osam ka na la na mag net noj tra ci od dva in ča ka ko bih do bio naj ma sni ji mo gu ći ana log ni zvuk. „Green Bo ard” je pre pu na isto ri je. Pet So unds i „He ro es and Vil la ins” gru pe The Be ach Boys, Dis ra e li Ge ars ben da Cre am, Pop fe sti val u Mon te re ju i Wil son Pic kett – sve je to sni ma no na toj mik se ti. Po red će mo ima ti di gi tal nu mik se tu „Pro To ols”, či sto da bi­smo ima li mo der na sred stva ko ji ma će mo is pra vlja ti greš ke, ali že lim onaj sta ri lam paš ki zvuk. Vo lim lam pa še i ka ko oni svo jim he mij skim i ga snim re ak ci ja ma stva ra ju zvuk. Mi slim da će to bi ti za bav no i da će funk ci o ni­sa ti, a po če ću već da nas. Bi će te u to ku.

Že lim da ob ja vim ovaj al bum Crazy Hor sea kao svo je pr vo Pu re To ne iz da nje. To bi baš bi lo su per. Zna te, lju di da nas do ži vlja va ju mu zi ku pot­pu no dru ga či je ne go ne kad. Ona vi še ni je ni isti deo kul tu re ko ji je bi la. Mi slim da je ve li ki raz log to me kva li tet zvu ka, pa to po ku ša vam da re šim s pro jek tom Pu re To ne. Mu zi ka ni je pro blem. Zvuk je pro blem.

TEŠKO IZVOJEVAN MIR

18

Pre mno go go di na obavezno smo slu ša li ace ta te (ra ne vi ni le ko ji su se mo gli pu sti ti sve ga ne ko li ko pu ta) i ta ko bi smo ču li šta smo ura di li u stu di­ju. Ta ko smo slu ša li. Ose ćaj je od mah bio tu i ne sta li bi smo u sve tu du ho va, slu ša li, ose ća li i upi ja li te zvuč ne ta la se. Bi lo je to ne ve ro vat no vre me. Sad je proš lost, ali mo gli bi smo ga vra ti ti kva li tet nim, ne pa tvo re nim zvu kom.

Da nas se mu zi ka pred sta vlja kao za bav ni me dij, kao igra, bez pu nog au dio­kva li te ta. Kao ne ka su per ra zo no da ili igrač ka, ne kao po ru ka sa moj du ši slu ša o ca. Da kle, sve se pro me ni lo.

Pa opet pra vim mu zi ku. To je plan. Ide mo opet s mu zi kom. I evo kre­ćem. Uvek je bi la do bra pre ma me ni. Sa mo ho ću da je ose tim. Mo ram da je ose tim ce lim te lom, da pe vam sti ho ve ko ji će me na te ra ti da po že lim da svim sr cem od svi ram du ge in stru men tal ne pa sa že kroz ko je me sa mo Hor-se mo že pro ne ti. Se ćam se, jed nom smo neš to sni ma li u stu di ju i uhva tio sam Ralp hov po gled. Bio je u či stoj ek sta zi sa mo na tren; po gle da li smo se i ni kad vi še ni sam iz gu bio taj ose ćaj. Kao da smo od jed nom ose ti li sna gu Hor sea! Sad Ralph uvek go vo ri: „Ne gle daj me dok svi ram.” Znam i zaš to. Ne že li da raz miš lja ka ko iz gle da. Že li da svi ra. I za to ja še mo za jed no, ali ja še mo i sva ko za se be. Crazy Hor se je ži vo ti nja za se be. Ko god je pri su­stvo vao pu noj ba ra žnoj palj bi Crazy Hor sea, zna o če mu go vo rim.

Kad po mi slim na da naš nju mu zi ku, za di vi me ce la nje na isto ri ja i ko li ko je ona po sta la va žna pu bli ci. Če zne se za zna njem o ko re ni ma ro ka i R&B­ja. Snim ci te mu zi ke ži ve će za u vek. Ta vre me na su bi la ma gič na i znam da ih vi še ni ko ni kad ne će do ži ve ti. Ako uspem da ih sve vra tim u for mu pr vo bit ne sla ve po mo ću pro jek ta Pu re To ne, znam da će to bi ti ot kro ve nje da naš njim za lju blje ni ci ma u mu zi ku, da za pra vo ču ju pe sme ona ko ka ko su ori gi nal no zvu ča le, što će iz ro di ti ose ća nje ko je je do dir­nu lo sr ca či ta vih po ko le nja u po čet ku. Sa sva kim da nom ko ji pro đe, taj tre nu tak je sve bli že...

Odoh do že le znič kog am ba ra da vi dim mo gu li da po pra vim ono iska­ka nje iz ko lo se ka ko jim se za vr ši la mo ja po sled nja po se ta. Ne bi tre ba lo da bu de teš ko. Po sle to ga ću pu sti ti da pro đe ma lo vre me na i vi de ti šta će se ta mo de si ti. Mo žda po ne sem i kom pju ter i na sta vim da pi šem ovo. Ta ko sam na pi sao sce na rio za Gre en da le, ni sam pra vio ni ka kvu pa u zu. Jed no stav no sam no sio ta blet sa so bom i pi sao kad god mi je neš to pa lo na pa met. Is pr va ni sam znao da pi šem pri ču, mi slio sam da su to pe sme u ko ji ma su isti li ko vi. Uglav nom, po ne ću ovo i idem ta mo.

19

SAN JEDNOG HIPIKA

Le to je i na sve stra ne su in sek ti. Na pu tu ka že le znič kom am ba ru pri­me ću jem da la bu do vi ko ji ži ve na je ze ru is pred na še ku će ne mo gu br zo da se vra te u vo du ako iza đu na po lje da pro še ta ju i ose te ri sa, pu mu, ko jo ta ili ne ku dru gu opa snost. Ne dav no smo iz gu bi li ne ko li ko pti ca na taj na čin i to će mo ra ti da se re ši.

Evo me opet na pru zi, iska ka nje je bi lo iz me đu dve ukrš te ne skret­ni ce. Tu se spa ja ju glav ni ko lo se ci. Ne kad su tu bi la dva glav na ko lo se ka. Pr vo bit no su ki ne ski rad ni ci, za po sle ni na pru zi, sa gra di li pre div no kon­stru i sa ne že le znič ke mo sto ve iz nad pri stup nog ko lo se ka ko ji je pro la zio is pod dva ori gi nal na glav na ko lo se ka. Kad je ze mljo tres ras tu rio pra sta ru struk tu ru po čet kom osam de se tih, že le zni ca je za pa la u ne vo lje i ni je mo gla da fi nan si ra re kon struk ci ju. Da bi se sve opet po kre nu lo i iz gu blje ni pri­ho di po vra ti li što pre, dva glav na ko lo se ka br zo su spo je na u pri vre me ni most pre ko ko jeg je sad išao je dan glav ni ko lo sek iz nad pri stup nog ko ji se i da lje ko ri stio. Ta ko je na sta lo usko gr lo ko je ni je bi lo pr vo bit no pla ni ra­no i sto ga je na tom me stu bi lo vi še iska ka nja iz ši na, pa je inspekcija za bezbednost imala pune ruke posla.

Ni je bi lo la ko sre di ti to iska ka nje, pa mi je tre ba lo pre ko pet mi nu­ta. Dve skret ni ce su mo ra le da se pre ba ce u ruč ni re žim da bi se po no vo for mi ra la kom po zi ci ja, poš to su va go ni ko ji su is ko či li iz ši na vra će ni na ko lo sek. Još jed nom je mo je zna nje da vra tim va go ne na ši ne pre ma ose­ća ju ume sto da se oslo nim na vid – pro is te klo iz du go go diš njeg is ku stva – uš te de lo mno go vre me na i po kre nu lo že le zni cu pre ne go što se uka za la po tre ba za zva nič nom in spek ci jom. Iz be gav ši tu opa snost, se dam i na sta­vljam da pi šem.

Sli ka 1: Sa ne pu nih pet go di na pe cam s mo sta na re ci Pi džen u Omemeeju, Ontario, av gust 1950.

Sli ka 6: Buf a lo Spring fi eld, Ma li bu, jun 1966. Sle va na de sno: Step hen Stills, Ric hie Fu ray, Bru ce Pal mer, De wey Mar tin i ja.

Sli ka 7: Buf a lo Spring fi eld u bli zi ni mo je ko li be u La u rel Canyonu 1967. Sle va na de sno: De wey Mar tin, ja, Ric hie Fu ray, Jim Fi el der

(ume sto Bru cea Pal me ra) i Step hen Stills.

Sli ka 21: Crazy Hor se i ja – sle va na de sno: Ralph Mo li na, Billy Tal bot, Frank Pon cho Sam pe dro – Ma li bu Be ach, 1975.

Sli ka 22: Crazy Hor se (Ralph Mo li na, ja, Billy Tal bot, Frank Pon cho Sam pe dro) u ho tel skoj so bi u Ko pen ha ge nu, mart 1976.

Sli ka 23: Lin da Ron stadt i ja, jašemo na ran ču Bro ken Ar row 1977.

Sli ka 24: Ni co let te Lar son, Lin da Ron stadt, Crazy Hor se i ja na sni ma nju al bu ma Ame ri can Stars ’n Bars u stu di ju na ran ču Bro ken Ar row 1977.

Sli ka 35: Ben Ke ith i ja, „Fox The a tre” u Red wo od Cityju, Ka li for ni ja, ok to bar 2007.

Sli ka 34: Da vid Briggs i ja u no ći kad sam pri mljen u Rokenrol kuću slavnih u Nju jor ku 1995.

Neil Young TEŠ KO IZVO JE VAN MIR

SAN JED NOG HIPI KA

Za izdavača Dijana Dereta

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar Šurbatović

Lektura Aleksandra Šašović

Korektura Dijana Stojanović

Likovno­grafička oprema Marina Slavković

Prvo DERETINO izdanje

ISBN 978-86-6457-007-7

Tiraž1000 primeraka

Beograd 2015.

Izdavač / Štampa / PlasmanDERETA doo

Vladimira Rolovića 94a, 11030 Beogradtel./faks: 011/ 23 99 077; 23 99 078

www.dereta.rs

Knjižare DERETAKnez Mihailova 46, tel.: 011/ 26 27 934, 30 33 503

Banovo brdo, Dostojevskog 7, tel.: 011/ 35 56 445, 30 58 707