ujemo uima a sluamo umom

Aktivno sluanje

Mislimo da sluamo i kad ne sluamojer imamo ui i primamo zvukove.

To jednako kao da mislimo da znamoitati jer vidimo.

Zato ne sluamo?

Not listening is a mixture of lack of skills, degrees of laziness and self-centredness.

ZATO NE SLUAMO: TEMA

(DOSADNA, POZNATA, NE RAZUMEMO)

GOVORNIK PANJA

Smetnje kod sluanja

spoljanje okolinavrue ili hladnobuka

unutranje

govorniktiho govori

slualacemocije

nerazgovetnonezainteresovanost

prebrzo brigestavovi i predrasude

Zato sluati primamo korisne informacije

izbegavamo nesporazume i svae pokazujemo da nam je stalo

podstiemo zatvorene i stidljive pomaemo da osoba jasnije sagleda problem izgraujemo odnos poverenja

Kada i koga sluamo?

poruka nam je vana

poruka nam je zanimljivaosoba nam je vana cenimo osobu - autoritet elimo ostaviti dobar utisak

Courage is what it takes to stand up and speak; courage is also what it takes to sit down and listen.Winston Churchill

UTI i SLUATI

mentalna aktivnost

fizika aktivnost

SLUANJE ukljuuje napor i vetinu (hteti i znati)

Koliko i kako sluamosluamo sa 25 posto svojih mogunosti pamtimo 50 posto od onoga to ujemo

od toga zaboravimo pola za 48 sati

pisanje 14% govorenje 16%

sluanje 53%

itanje 17%

70% budnog vremena komuniciramo

Pravo sluanje? kanal poruka

govornik

kanal

slualac

Obraa panju, interpretira, pamti, ocenjuje, reaguje

to se dogaa dok sluamo

reagujemo ocenjujemo pamtimo interpretiramo rei i ponaanje obraamo panju

ujemo (i gledamo)

Vrste sluanja

PASIVNO pokazujemo da sluamo ali ... SELEKTIVNO - samo ono to nas zanima DEFANZIVNO - oseamo se ugroenima AKTIVNO znanje i vetine

S obzirom na cilj i situaciju

sluanje sadraja (predavanje)cilj: razumeti i zapamtiti poruku

kritiko sluanje (odluivanje)cilj: razumijeti i oceniti poruku

empatijsko sluanje (potpora)cilj: shvatiti govornikova oseanja, potrebe

Big egos have little ears.Robert Schuller

Pseudosluanje loe sluanjeNije nam cilj da shvatimo drugu osobu ve:

da bi se SVIDELI kao zainteresovani smo

da saznamo samo ODREENE INFORMACIJE da PREUZMEMO RE elimo govoriti

traimo SLABE TAKE U IZLAGANJU pametni smo zapravo samo utimo, jer je to PRISTOJNO

ne znamo kako da se reimo osobe

Neverbalni feedback: pokazujemo da sluamo

porukagovornicaSluamo uima ali drugi procenjuju sluanje po naim oima!

slua

dranje oi lice

Verbalni feedback - tehnike

porukasluaica

govornik

parafrazira pita zakljuuje

Umesto da sluamo ...

itamo tue misli razmiljamo to govornik zapravo hoe, to misli i osea

vebamo u mislima svoj nastup nestrpljivi smo elimo govoriti, prekidamo govornika filtriramo samo ono to nam je vano a ostalo ne ujemo

stalno prosuujemo, ocenjujemoimamo ve unapred vrste stavove i miljenje o temi razgovora ili o osobi

Principi aktivnog sluanja

Prvi princip aktivnog sluanja je ohrabrivanje sagovornika, odnosno, slanje verbalnih i neverbalnih znakova koji e govorniku pokazati da ga sluate. Ovaj princip je veoma vaan kada elimo da podstaknemo govornika da nastavi sa priom i kada elimo da mu damo podrku.Drugi princip podrazumeva da sagovorniku postavljamo pitanja, kako bismo razjasnili ono to nam je rekao. Veoma je vano razjasniti ili potvrditi sadraj o kome razgovaramo, da ne bi dolo do pogrenog shvatanja poruka. Preformulisanje poruke je trei princip. Ovaj princip podrazumeva da svojim reima ispriamo ono to je sagovornik rekao, kako bismo proverili da li smo dobro uli i razumeli.

Najznaajniji princip je reflektovanje. Dajte do znanja sagovorniku svoje miljenje o tome kako se on osea. Na primer: Zvui mi kao da si ljut.; Izgleda kao da te je ta vest uznemirila. Saimanje ili rezimiranje, odnosno, ponavljanje glavne teme i oseanja koje je govornik pokazao ili izgovorio: Pobesneo si to ti nisi imao priliku da razjasni...; Dakle, srena si to ima dozvolu da veeras izae u grad. I poslednji, ali ne i manje vaan princip aktivnog sluanja je potvrivanje i vrednovanje stava sagovornika. Manifestuje se kroz uvaavanje sagovornika.

ta NE initiNe osuujte, ne ocenjujteGlupo je to se ljuti, nema razloga!

Ne delite savete

Trebao si ... Sada bi bilo najbolje da....

Veba praktikum 72. stranaPosmatrane grupe: Radno sposobne ene u komunikaciji podstiu drugu stranu na konverzaciju, postavljaju pitanja to konkretniji. Empatine su i izraavaju svoj stav o tome kako se druga strana osea.

Radno sposobni mukarci

- u komunikaciji esto preformuliu poruku kako bi bili sigurni da su dobro razumeli. Rezimiraju poruku, donose zakljuke na osnovu sopstvenog miljenja. Ne trude se da ohrabre svog sagovornika.

Penzioneri imaju tendenciju da produbljuju razgovor sa pitanjima ta timisli o tome, kako se zbog toga oseas... to znai da slua svog sagovornika i da saosea s njim.

Studenti su skloni selektivnom sluanju, fokusirani su iskljuivo na temekoje njih zanimaju. Pretpostavljaju da savreno razumeju svog sagovornika. Fokusirani su na svoje stavove i miljenja. U veini sluajeva podilaze sagovoriku kako bi temu prebacili na sebe.