KOMUNIKACIJA TRENING ZA UENIKE GIMNAZIJE SVETOZAR MARKOVI - NI

SUKOB, REAVANJE SUKOBA I POSREDOVANJE U REAVANJU SUKOBATRENING ZA NASTAVNIKE GIMNAZIJE SVETOZAR MARKOVI - NIINDIVIDUAL DEVELOPMENT THROUGH ENCOURAGEMENT AND ASSISTANCE - IDEARef. No 2007cb16ipo006-2011-2-129, Bulgaria Serbia IPA cross-border programme

CILJEVI RADIONICErazumevanje mehanizama nastanka i eskalcije sukobauoavanje povezanosti izmeu razliitih stilova postupanja u sukobu i ishoda komunikacijepovezivanje razliitih vetina komunikacije u proces konstruktivnog reavanja sukoba

NASTANAK SUKOBANerazumevanje porukaPogrene interpretacije i vrednovanjeNeslaganjeInteresi

FAZE ESKALACIJE SUKOBANeslaganje (tekoe u komunikaciji, nerazumevanje)Lini antagonizam i odbranatvo (glavni problem postaje druga strana u sukobu, poinje uzajamno napadanje)Ekspanzija problema (stari i nerazreeni problemi ponovo ulaze u igru)Naputanje i prestanak dijaloga (emocije nas preplavljuju i vie nismo u stanju da mislimo i razgovaramo)Slike neprijatelja (sukob se pretvara u linu borbu dveju strana, drugoj strani pripisujemo brojne loe oobine)Otvoreno neprijateljstvo (elja za unitenjem druge strane)Polarizacija (strane u sukobu vie nisu u stanju da dele ni isti prostor, potpuno se razdvajaju ili vode rat)Konstruktivni potencijalDestruktivni potencijalPSIHOLOKI MEHANIZMI KOJI DOPRINOSE ESKALACIJI SUKOBAAFEKTIVNIOdbrana integriteta osujeenje naih potreba (ali i elja, namera...) doivljavamo kao napad i preduzimamo kontranapad; tako reagujemo i kad neosnovano oekujemo napadTenja za pripadanjem grupi rizik: sklonost konformizmu (A, Milgram)

KOGNITIVNIematizacija, pojednostavljivanje, svrstavanje u kategorije da bismo lake mislili tako nastaju stereotipi i predrasude, neprijatelju pripisujemo sve negativne osobineFundamentalna greka atribucije drugi imaju loe namere, moja greka je sluajnaEgocentrizam razvojna pojava sposobnost decentracije znai da smo u stanju da prihvatimo da razliiti posmatrai imaju razliito vienje iste injenice, situacijePRIA:Zajedno sa koleginicom ste dva meseca spremali grupu uenika za jednu veoma sloenu i znaajnu prezentaciju za manifestaciju Nauk nije bauk. Veoma ste zadovoljni kako ste sve to osmislili i pripremili. Sve vreme ste planirali da budete zajedno sa uenicima na manifestaciji i da u prezentaciji uestvujete svi. Oekivali ste da e vaa zajednika prezentacija privui panju svih posetilaca i da e vam svima doneti linu i profesionalnu afirmaciju. Vee pred nastup na manifestaciji, koleginica vas zove telefonom i javlja vam da su joj iz kole javili da sutra jedna od vas dve mora da ostane u koli da bi pripremila spiskove uenika neophodne za nacionalno testiranje koje u vaoj koli treba da bude obavljeno prekosutra. Koleginica predlae da to budete vi.

Kako se oseate kada to ujete?KAKO ETE ODGOVORITI KOLEGINICI U TELEFONSKOM RAZGOVORU, POD USLOVOM DA:(zapiite reenicu koju biste izgovorili)Ponosni ste na vau kreaciju, vaa koleginica je manje iskusna i kompetentna od vas, a vama je potrebna profesionalna promocija jer bi vam pomogla da dobijete nedostajue asove, poto ste ostali tehnoloki viak za deo norme.

Vaa koleginica je odlian strunjak za tu oblast, a vama i nije mnogo stalo da idete na manifestaciju jer imate neku vanu privatnu obavezu koju ne biste mogli da obavite ako odete na manifestaciju.

Vaa koleginica je manje iskusna i kompetentna od vas, a vama i nije mnogo stalo da idete na manifestaciju jer imate neku vanu privatnu obavezu koju ne biste mogli da obavite ako odete na manifestaciju.

Vaa koleginica je odlian strunjak za tu oblast, a vama je potrebna profesionalna promocija jer bi vam pomogla da dobijete nedostajue asove, poto ste ostali tehnoloki viak za deo norme.

RUBINOV MODEL STILOVA POSTUPANJA U SUKOBU

U kojoj meri se sagovornici sluaju u svakoj od ovih situacija, Koju vrstu poruka upuuju jedna drugoj, Kakav je verovatni nastavak komunikacije i ishod,Da li se u nekoj od ovih situacija pribliavaju reenju? Zato?SUKOB DVA BRATAMarko, zvao me Joca da odemo do sportskog centra. Kai mami da sam tamo. ]ao, ja odoh.ta? Kako to misli? A ja? Idem i ja sa tobom.Ma jok, tamo je moje drutvo, neu da te vuem sa sobom.Vodie me! Inae u mami da kaem za onu iniju to si je slomio, tetoino!Ucenjuje me, je li? E, ba neu da te vodim!Mora da me vodi, nikad me nisi vodio, i proli put si me zeznuo!Ma, ne dolazi u obzir, balavac, makar ni ja ne otiao...MAPIRANJE POTREBA

PREFORMULISANJE PROBLEMA - POTREBEPOETNI PROBLEM - POZICIJEVEBA 3 grupe od po 4 lanaSetite se primera nekog sukoba, poeljno je da bude sukob na relaciji uenik nastavnik. Svaka grupa bira jedan sukob na kome e raditi.Najpre uradite mapiranje potreba obeju strana u sukobu.Na velikom papiru zapiite poetne pozicije strana u sukobu, a zatim preformuliite problem tako da ga prevedete na nivo potreba. Premostite kanjon ije litice predstavljaju poetne pozicije uesnika u sukobu, ispisujui konkretne reenice na stikere. Dvoje iz grupe neka bude u ulozi jedne strane, a dvoje u ulozi druge strane u sukobu. Naizmenino zapisujte reenice koje izgovara jedna, pa druga strana u sukobu. Stikere lepite tako da oni ine delove mosta iznad kanjona.

Vreme za grupni rad: 25 minutaPREDSTAVLJANJE REENJA:Da li ste reili problem ili ste se pribliili reenju?Da li je proces tekao ravnomerno ili je bilo vraanja unazad?Koje su poruke doprinosile napretku u reavanju, a koje su koile proces?MEDIJACIJA POSREDOVANJE U REAVANJU SUKOBAProces u kome neko trei (neutralna strana) intervenie da bi pomogao dolaenje do najboljeg prihvaljivog reenja (u skladu sa potrebama i interesima koji stoje u osnovi konflikta)Medijator omoguava stranama u sukobu da problem sagledaju na drugaiji nain, da se meusobno uju i razumeju potrebe one druge strane

ZADACI MEDIJATORADefinisanje mesta i vremena odravanja sastankaKoordinacija samog sastanka, pravila radaOmoguavanje stranama u sukobu da se meusobno ujuPrikupljanje informacija o nastanku i toku sukoba (od obeju strana)Omoguavanje stranama u sukobu da razumeju pozicije, oseanja i potrebe koje lee u njihovoj osnoviOmoguavanje stranama u sukobu da naprave listu moguih reenja, da ih evaluiraju i zajedniki se odlue za jedno koje je realno i prihvatljivo obema stranamaPomo uesnicima u stvaranju dogovora o buduim aktivnostimaTOK PROCESA MEDIJACIJEZapoinjanje, priprema, predstavljanje, pravilaIzlaganje i jasno definisanje problema (sluanje, mapiranje)Shvatanje sutine problema, nalaenje reenja (decentriranje, preformulisanje problema)Izbor i procenjivanje reenjaDonoenje odlukeIzrada plana primene izabranog reenja i zapisivanje dogovoraPraenje primene reenja i evaluacija procesa medijacije - zavravanje