Sadraj UVOD........................3 SITUACIONA ANALIZA.......5 MARKETING STRATEGIJE I CILJEVI...........................................................................7 TAKTIKI MARKETING PROGRAMI....................................................................8 FINANSIJE, PREPORUKE, PRILOZI........................................................................12 LITERATURA:.............................................................14

UVODIstorijatIstorija Coca Cole poinje u Noksvilu, u Dordiji, kada se1833. godine rodioDon S. Pember, slavni osniva Coca Cole. Njegov najvei san je bio da stvori jedan originalan proizvod. Tako je ve 1885. godine apotekar osmislio tonik, Fren Vajn Kola (French Wine Cola), veoma slian dananjoj Coca Coli. Vremenom je Pemberton iz njega izbacio alkohol, dodao druge biljne esencije i tako dobio novi sirup bez imena, a koji je pre svega, leio glavobolju. U nedelju 8. Maja1886. godine u maloj apoteci u Atlanti prodata je prva aa ovog neobinog napitka koji se sastojao od sirupa i gazirane vode. Gospodin Robinson, Pembertonov partner, dao je ime napitku Coca Cola Syrup and Extract, ali se Pembertonu vie svialo samo Coca Cola. U gradskim novinama je 29. maja 1886. godine prvi put objavljena reklama Coca-Cola Delicious ! Refreshing ! Exilarating ! (Ukusna, osveavajua, uzbudljiva). Pie je bilo spremno, ali ini se ne i javnost. Prve godine prodato je samo 25 galona sirupa, tj. 13 aa dnevno, sveka po 5 centi. Pemberton je potroio vie za reklamu nego to je zaradio od prodaje. Kako je ve bio u poodmaklim godinama, poeo je da trai partnera da mu posao ne bi potpuno propao. Jedini koji je naslutio veliki potencijal CocaCole bio je Ejza K. Gendler, mlad i ambiciozan trgovac iz Atlante. Posle Pembertonove smrti uspeo je da postane jedini vlasnik Coca Cole. Kendler je otkupio itavu opremu za proizvodnju napitaka i tajnu formulu za samo 1200 dolara, plus 500 dolara koliko je dao za sahranu staroga apotekara. Ve 1890. godine napustio je sve ostale poslove kojima se bavio, da bi se u potpunosti posvetio uspehu napitka. Zajedno sa bratom i nekoliko prijatelja 29. januara je osnovao drutvo koje danas postoji - The Coca Cola Company. Kendlerova vera u proizvod ubrzo je bila nagraena: poslovi su napredovali iz godine u godinu, tako da je ve 1895 godine otvorio jednu radnju u Dalasu, a zatim uikagu, Los Anelesu I Filadelfiji. Od 25 galona, koliko je prodao Pemberton, 1913. godine je prodato preko 6,5 miliona. Tri godine kasnije Kendler se povukao sa mesta predsednika kompanije. U istoriji Coca Cole je bilo jo ljudi koji su se pojavili u pravom momentu sa pravom idejom, re je o dva mlada advokata, Bendaminu F. Tomasu i Dozefu B Vajthedu. Po prii Tomas je doiveo viziju dok je bio na Kubi, gde je otkrio flae lokalnog gaziranog pia sa ukusom ananasa. Kada se vratio u zemlju njegov partner mu je ukazao na injenicu da se Coca Cola i dalje prodaje iskljuivo kao sirup. Sa Kendlerom su ugovorili sastanak sa predlogom da pone flairanje pia. Troak cele operacije je bio samo 1 dolar, a Kendler je dvojici mladia dao pravo da flairaju pie na teritoriji celog SAD-a. Tada su jo uvek samo retki mogli da zamisle uspeh koji e Coca Cola doiveti u celom svetu. Prva flaa, koja se danas moe videti samo u muzejuma, bila je jedina koja se tada proizvodila i zvala se "Hainson". Posle nje se pojavila cilindrina flaa sa romboidnom etiketom. Bendamin

Tomas je bio prvi koji je shvatio znaaj karakteristike proizvoda, pozvao je svoje saradnike i rekao : "Moramo da pronaemo flau koju e svako da prepozna ak i u mraku, flau koja e biti jedinstvena". Bila je to flaa koju je proizvela staklara The Root Glass Company iz Indijane. Flaa je podseala na ensku siluetu, verovatno inspirisanu dugim suknjama noenim u tom periodu takozvane hobleskirts. Limenka crvene boje, simbol Koka-Kole je nastala kao "orue rata". Dogodilo se to u vreme konflikta u Koreji gde je bilo nemogue slanje Coca Cole u dotadanjem pakovanju, u staklenim flaicama. Istraivai u kompaniji dali su se na posao i godinu dana kasnije predstvavili potpuno novo pakovanje: limenku koja se otvara bez otvaraa, jednostavnim pritiskom prsta.

MisijaCoca Cola misija izraava svrhu kompanije, slui kao standard po kome odmeravamo nae akcije i odluke. To je osnova naeg Manifesta. Osveenje sveta u telu, u umu * Inspiracija trenutaka optimizma kroz nae brendove i * Kreiranje vrednosti i biti bolji u svemu sto radimo. * i nae duhu. akcije.

VizijaCoca Cola vizija vodi nas kroz sve aspekte naeg biznisa i opisuje ta elimo da postignemo kako bi smo nastavili odriv rast. * Ljudi: Najlepe mesto za rad je gde su ljudi insiprisani da budu najbolji. * Portfolio: Dajemo svetu kvalitetan portfolio brendova koji predviaju i zadovoljavaju ljudske elje i potrebe. * Partneri: Negovanje mree, klijenata i snabdevaa, tako da zajedno inimo obostranu i dugovenu vrednost. * Planeta: Biti dobar graanin znai pomagati da se izrade i odre postojee zajednice. * Profit: Maksimalna briga o dugoronim zaradama naih akcionara i ujedno briga o zajednikim odgovornostima.

SITUACIONA ANALIZA Istraivanje potroaaVeliku panju Coca Cola posveuje istraivanju stavova potroaa. Coca Cola snabdeva fabrike za flairanje Cola sirupom, koje gotov napitak prodaju maloprodaji, automatima za prodaju, restoranima,a oni individualnim potroaima. Prema Warren Buffett-u, najveem akcionaru ove kompanije, proizvodnja Coca Cole je najbolji biznis u svetu. Proizvod je univerzalno dopadljiv potroaima, a prodaje se po umerenim cenama. Konzumiranje Coca Cole po stanovniku raste svake godine u svim zemljama i nijedan proizvod ove vrste nije slian njoj. S obzirom da oko profita ostvaruje prodajom na meunarodnom tritu, to su stavovi potroaa sa razliitih segmenata tog trita bitni za njen uspeh. Generalno gledano, prinos je zadovoljavajui na tritima ija se kultura znatno razlikuje od amerike, posebno u zemljama biveg komunistikog sveta. Na ovim tritima ona je ikona amerike kulture i simbol trine ekonomije. Poljski potroai su, na primer, spontano aplaudirali kada je prvi kamion ovog pia uao u zemlju. Trino uee Coca Cole na svetskom tritu bezalkoholnih pia iznosi oko 45%, to nesumjivo govori o trinoj poziciji ove robne marke. Na amerikom tritu dominiraju kompanije Coca Cola i Pepsi Cola. Na svetskom tritu odnos ove dve firme je 4:1 u korist Coca Cole. Cilj Coca Cole je 50% trinog uea na globalnom tritu. Dobra trina pozicija Coca Cole pozitivno utie na ponaanje potroaa. U SAD, per capita potronje je oko 296 unci godinje. Menaderi kompanije ele da poveaju potronju i u drugim delovima sveta. U Austriji je ostvarena per capita potronja od 150 unci godinje, u odnosu na 83 u Maarskoj i samo 8 u Rumuniji. Potronja je na Islandu izuzetno visoka 397, a u American Samoa 500. Prilagoavanje tritu bezalkoholnih pia

Coca Cola je stalno istraivala stavove amerikih potroaa. Jula 1982. godine uvela je na trite novu robnu marku-nazvanu Diet Coke. Neki menaderi su se plaili razblaivanja Coca Cole i stvaranja negativnih stavova potroaa prema marki. Ovo se, meutim, nije dogodilo. Naprotiv, Diet Coke je postala jedan od najuspenijih proizvoda 80-tih godina. Do 1984. godine ona je zamenila 7UP i postala tree najpopularnije bezalkoholno pie (posle Coca Cole i Pepsi Cole). Nakon toga, kompanija je intenzivno promovisala nekofeinske verzije Coca Cole, Diet Coke i Tab. Ovi uspesi su bili zasenjeni sledeom marketing odlukom. U prolee 1985. godine, direktor preduzea Roberto Goizueto je najavio novu marku sa poboljanim ukusom, nazvanu Coke i trajno povlaenje sa trita starog ukusa Coca Cole. Originalna formula sa svojih 7 tajnih elemenata trebalo je da bude zakljuana u trezor banke u Atlanti. Nova Coke je trajno zamenila 99 godina staru Coca Colu marku. Goizueta je nov proizvod smatrao najznaajnijim u istoriji kompanije. Amerikanci su probali novo pie aprila 1985. godine.

U julu kompanija je promenila svoju raniju odluku i objavila da e vratiti originalnu marku i formulu pod imenom Coca Cola Classic. Uvoenje nove marke je ocenjeno kao vrlo rizina poslovna odluka, zbog nerazumevanja privrenosti i vezanosti potroaa prema originalnoj marki. Pozitivni stavovi i uverenja koja podstiu potroae Coca Cole na ponovne kupovine su osnova lojalnosti ovoj marki. Lojalnost obino poinje da se razvija kada potroai formiraju pozitivne stavove bazirane na uverenju o superiornim osobinama proizvoda i funkcionalnim koristima (Coca Cola je slatka, gazirana ili osvezavajuca). Neki od ovih stavova mogu biti visoko emocionalni, tako da utiu na privrenost potroaa prema marki zbog povezanosti sa njihovim stilom ivota i imidom. U sluaju Coca Cole, mnogi lojalni potroai vezuju marku sa pozitivnim iskustvom iz prolosti. Kada je kompanija objavila da zamenjuje originalnu Coca Cola marku, potroai su reagovali kao da su izgubili starog prijatelja. Poeli su protesti potroaa, a jedna grupa u Sijetlu je pretila da e tuiti kompaniju. S obzirom da prodaja nove Coke nije poveana u junu, kompanija je vratila originalnu marku, pod nazivom Coca Cola Classic. Poslovna odluka da se uvede nova robna marka zasnovana je na istraivanju trita. Sprovedeno je opseno testiranje reakcija potroaa na novi ukus, na sta je potroeno vie od 4 miliona $, na uzorku od 200000 potroaa u 25 gradova.

Istraivanje konkurenataNajvei konkurent kompanije Coca Cola svakako je Pepsi, a odmah iza Pepsija su tu Kofola, Havana cola, RC cola, Cocta, pa i Coca Colla. Ono po emu se Coca Cola izdvaja od konkurenata jeste rasprostranjenost i uee na globalnom nivou, pokrivenost ogromnog broja razliitih trita. Kada su top brendovi u pitanju postoji pria da su Coca Cola i Pepsi proizvodi istih vlasnika, a rivalitet je izmiljen kako bi poboljao prodaju. Uprkos tome, istorija medijskog rata ova dva brenda je dugaka a sada prvi put ima bar neke prie o pomirenju. Reklamni rat ove dve kompanije zapoinje etrdesetih godina prolog veka kada Pepsi optuuje Coca Colu za segregaciju. Coca Cola ponovo prelazi u vostvo tokom Korejskog rata, kada uz pomo drave snabdeva amerike vojnike. Marketinki rat i borba na tritu ovih kompanija traje i danas i postoje mnoge reklame koje se mogu smatrati nelojalnom konkurencijom i ne prikazuju se u medijima zbog toga. Pojavom novih medija, interneta, socijalnih mrea i drutvenih grupa ak i neverovatne stvari kao da se Pepsi i Coca Cola pomire postaju mogue. Coca-Cola i Pepsi su prekinuli svoje dugogodinje rivalstvo i sada razmenjuju Twitter poruke meu sobom. Kao deo drutvenog eksperimenta, kreativna agencija Amnesia Razorfish pozvala je dve kompanije koje su do sada bile prisutne na Twitteru ali nisu delile poruke da uine nezamislivo i ponu sa time. Ideja je potekla od osnivaa Amnesia Razorfish marketinke agencije, Iana McDonalda koji je pokrenuo ideju poslavi prvu poruku dvema kompanijama istovremeno. Coca Cola je prva odgovorila, a Pepsi je uzvratio poruku.

SWOT analizaPrednosti (strengths) : Coca Cola je ve dugo deo svetske kulture. Dizajn proizvoda je takav da su se ljudi irom sveta vezali za njega. Coca Cola je izuzetno prepoznatljiv brend, to predstavlja najveu prednost ove kompanije. Pored toga postoji specijalni sistem punjenja, to je jo jedna prednost. Ovo joj omoguava da posluje na globalnom nivou dok u isto vreme odrava lokalni pristup. Preduzea koja se bave flairanjem su lokalna i njima upravljaju ljudi ovlaeni od strane ovog giganta. Coca Cola ima najveu distributivnu mreu na svetu. Slabosti (weaknesses): Za bilo koju vrstu poslovanja bitno je minimizirati slabosti i pratiti ih kako bi se odrala produktivnost i efikasnost poslovnih poduhvata. Iako prodaja ide odlino, evidentno je da se svetska populacija sve vie okree zdravom nainu ivota, to iskljuuje upotrebu gaziranih, slatkih pia esto, a kamoli svakodnevno, kako je veina navikla da konzumira Coca Colu. Mogunosti (opportunities): Prepoznatljivost brenda je znaaja faktor koji utie na odravanje konkurentske pozicije. Coca Cola brend je poznat u 94% sveta. U zemljama u razvoju je potronja Coca Cole znatno manja nego u razvijenim zemljama. U Indiji, na primer, potronja je 6 boca u odnosu na 700 boca u SAD-u. Prema ovim podacima moe se zakljuiti da zemlje u razvoju predstavljaju veliku mogunost jer su ta trita za sada neiskoriena. Pretnje (threats): Trenutno, konkurencija ne predstavlja veliku pretnju za Coca Colu. Industrija bezalkoholnih pia je veoma jaka, ali veu pretnju predstavlja promena svesti o zdravlju stanovnitva. Takoe, kupovna mo potroaa je pretnja Coca Coli.

MARKETING STRATEGIJE I CILJEVI

Segmentacija trita (izbor ciljne grupe)Izbor ciljne grupe Coca Cole razlikuje se od regiona do regiona, odnosno razliit je u razliitim zemljama. Coca cola je jedna od prvih globalnih kompanija koja je uoila potencijal ruralnih trita. Stanovnitvo ruralnog sektora je svesnije cena proizvoda, tj. bitnija im je cena proizvoda nego urbanom delu stanovnitva, dok urbano stanovnitvo trai brend i kvalitet, bez obzira na cenu. Zbog toga Coca Cola jo 2002. godine uvodi bocu od 200 ml namenjenu ruralnom stanovnitvu. Osim toga, razlikuju se ciljne grupe i na osnovu godina starosti. Tako na primer, u Indiji gde je prosena starost stanovnitva manja od 38 godina, Coca Cola cilja na mladju populaciju. U Evropi, koja ima starije stanovnitvo, marketing je usmeren ka starijoj populaciji, jer je brojnija. Takodje, bitna je i segmentacija na osnovu pola. Tako je Coca Cola bila prvo

pozicionirana kao pie za mukarice. Vremenom je na trite izbacila pia sa manje eera, redizajnirana su pojedina pakovanja i prilagodjena enama i njihovom ukusu.

PozicioniranjeIstraivanja su pokazala da ljudi esto opisuju svoje veze sa brendovima na slian nain kao i veze sa ljudima. Zbog toga je jako bitno pozicionirati proizvod na pravi nain. Kompanija Coca cola je svesna te injenice. Pozicionirala je svoje proizvode kao pie neophodno za zabavu, pie koje donosi radost i na toj ideji bazirali svoje slogane i reklame. Poslednjih pet decenija, Coca-Cola putem originalnih TV reklama podsea svoju vernu publiku na radost ivota, prijateljstvo i ljubav. Pozitivne emocije koje budi Coca-Cola od Pauza koja osveava i Uivaj do Coca-Cola strana ivota sa sobom nose talas inovacije i ne dozvoljavaju da padnu u zaborav prave vrednosti koje vremenske promene mogu izbrisati. Coca Cola je amerika kompanija i njeni proizvodi predstavljaju ameriki nain ivota, slobodu i visok ivotni standard, pa se mnogi potroai vezuju za nju u elji da se identifikuju sa ovim nainom ivota. Kompanija je svesna toga, pa su mnoge kampanje zasnovane upravo na toj ideji.

TAKTIKI MARKETING PROGRAMI

Strategija proizvoda ( kvalitet, pakovanje, dodatne usluge )

stil,

dizajn,

marka,

to se tie dizajna, kompanija i te kako vodi rauna o tome. Pored prepoznatljivog logoa i dobro poznate crvene nalepnice na flaama, odnosno crvenih limenki, na tritu se pojavljuju i nova, moderna reenja za izgled pakovanja. Tokom vremena pakovanje se menjalo i prilagodjavalo se potrebama i eljama kupaca. Ipak, CocaCola kontur boca je osmiljena pre vie od 90 godina, ali je i dalje, ba kao i 1916. godine, neprikosnoveni simbol inovacije u dizajnu. Poetkom 20. veka, kad je veina bezalkoholnih pia pakovana u jednostavne ravne flae, Kompanija Coca-Cola zatraila od proizvoaa stakla oblik koji bi svako mogao prepoznati kao Coca-Cola bocu, ak i u mraku. Visoka tehnologija danas omoguila je da osim atraktivnog dizajna, nova Coca-Cola kontur boca bude jo laka i praktinija. Materijal od kojeg je napravljena poveava otpornost amabalae, a u autentinom obliku, osim savrenog osveenja, nova Coca-Cola kontur boca prua poseban ugoaj, jer njen oblik savreno prijanja uz ruku.

Meunarodna brending agencija Interbrand je objavila listu najboljih svetskih brendova za 2009. godinu (Best Global Brands 2009), na kojoj je Coca Cola ve devetu godinu za redom zadrala prvo mesto, to potvrdjuje njen kvalitet. Top brendovi na listi i njihova vrednost: 1. Coca-Cola (68,7 2. IBM (60,2 3. Microsoft (56,6 4. General Electrics 5. Nokia (34,8 6. Mcdonald's (32,2 7. Google (31,9 8. Toyota (31,3 9. Intel (30,6 10. Disney (28,4 milijardi USD) milijardi milijardi milijardi milijardi milijardi milijardi milijardi milirjadi milijardi USD) USD) USD) USD) USD) USD) USD) USD) USD)

(47,7

Kompanija esto organizuje konkurse za nove ideje o pakovanju i dizajnu proizvoda. U Srbiji je, na primer, nedavno organizovan takav konkurs. Osim toga, uveni svetski modni kreatori

(Armani,

npr.)

dali

su

svoja

reenja:

Coca Cola, kao veliki svetski brend ima prepoznatljivo ime, pakovanje i logo.

Strategija ceneU dananje moderno vreme, kada je ponuda (bilo krajnjim potroaim ili firmama) velika i kada su potroai sa svih strana bombardovani izborom koji im se nudi, esto se pogreno postavlja koncept ko je konkurencija ponuenom proizvodu. Ko je recimo konkurencija za kompaniju Coca Cola? Veina bi odgovorila "Pepsi" ili "Cocta", to je pogreno. Konkurencija za Coca Colu" lei u mnogo irem smislu, u asopisima koji se prodaju, u sladoledu ako je napolju +30 stepeni, u nekoj novoj garderobi koja je trenutni hit ili CD-u sa muzikom omiljenog muziara koji se tek pojavio. Kupac koji ima limitiran budet i eli da doivi i oseti neto lepo, bira izmeu Coca Cole" i prve sledee alternative koja mu moe pruiti taj oseaj ne ograniavajui se samo na direktnu konkurenciju proizvoaa "mekih" pia. Ceo svet funkcionie na osnovu "prve sledee alternative". Ako nemamo dovoljno novca da kupimo najbolji proizvod, ta je prvo sledee to moemo sebi da priutimo a da e imati isti ili priblino slian efekat? Coca Cola zbog toga ima pakovanja razliite veliine, este promocije i snienja,a njihova cena je ionako prihvatljiva za veinu stanovnitva. Uspenim kombinovanjem cenovne politike i uspenim kombinovanjem cenovnih strategija Coca Cola postie maksimalnu profitabilnost prodaje.

Strategija distribucijeCoca Cola kompanija je poela sa graenjem globalne mree 1920-ih. Sada posluju u vie od dvesta zemalja i proizvode skoro 500 brendova, Coca Cola sistem je uspeno primenio jednostavnu formulu na globalne razmere: priutite sebi trenutak osveenja za veoma malu koliinu novca milijardu puta na dan. Coca Cola kompanija i mrea fabrika koje se bave flairanjem ine najsofisticiraniju i najsveobuhvatniji sistem proizvodnje i distribucije na svetu. Svakog dana Coca Cola jaa svoju poziciju globalnog bezalkoholnog pia. Moemo uvideti da svoj uspeh kompanija duguje agresivnom marketingu i kvalitetnom menadment timu pre svega. Coca Cola Hellenic jedna je od 300 partnerskih punionica koje ine Coca Cola sistem, najvei sistem za distribuciju napitaka na svetu. Aktivnosti u Srbiji imaju strateki vanu ulogu u ovom sistemu. Ono to je novo, a uvela ih je upravo ova kompanija su dva nova distribitivna metoda : hibridni ( predstavlja saradnju kompanije sa drugim firmama komplementarnih dobara, tako da je njihov distribucioni kanal koristi za prodaju svojih proizvoda. Primer je saradnja Coca Cole i McDonalda. ) i rashladni DSD sistem ( prvenstveno stvoren za sokove proizvodne linije koji se mogu brzo pokvariti, ako nemaju potrebne uslove i brigu. Tako rashladni DSD sistem osigurava neprekidno hlaenje koje pomae u spreavanju kvarenja proizvoda).

Strategija promocije (oglaavanje, podsticanje prodaje, odnosi sa javnou, lina promocija, direktni marketing)Coca Cola kompanija postoji vie od jednog veka i tokom tog perioda se morala prilagoavati mnogobrojnim i raznovrsim promenama i ciklinim kretanjima privrede. Moemo tvrditi da su inovacije bile kljuan faktor za opstanak na tritu i za irenje kompanije. Proizvodni asortiman se svakodnevno poveava tako da zadovoljava iroke potrebe populacije irom planete. Coca Cola kompanija i dalje napreduje i jo nije dostigla vrhunac svog uspeha. Cilj kompanije Coca Cola je da iskoriste svoje preimustvo brendove, finansijsku snagu, distribucioni sistem koji nema

konkurencije, globalni uticaj i talentovani i posveeni menadment i saradnike da postanu konkurentniji i da ubrzaju rast tako da poveaju dobit za akcionare. Da bi poveala prodaju, kompanija se prilagodjava eljama potroaa. Zbog toga je u mnogim zemljama uvela linu promociju. Na istoku ljudi jako cene lini kontakt, to je Coca cola iskoristila. Tako je u Kini Coca Cola pokrenula oglaavanje putem mobilnog telefona. Ova strategija oglaavanja daje oseaj linog kontakta. Prodaja Coca Cole je poveana kroz ovaj vid promocije. Amerika kultura dosta utie na oglaavanje Coca Cole. Ono to je interesantno, a vezano je za oglaavanje jeste korienje lika Deda Mraza, kao starca sa bradom u crveno belom odelu u zimskim reklamnim kampanjama. Postoji mit da je Coca Cola izmislila lik Deda Mraza za potrebe oglaavanja u 30-im godinama XX veka. Medjutim, moderan lik Deda Mraza prva je iskoristila White Rock Beverages kompanija 1915. godine u reklami za mineralnu vodu. Pre Deda Mraza, Coca Cola se oslonila na slike moderno obuene mlade ene da bi prodala svoje pie. Prvi takav oglas pojavio se 1895., sa mladom bostonskom glumicom Hilde Klark kao zatitnim licem. 1971. pesma iz reklame Coca-Cole pod nazivom "I'd Like to Teach the World to Sing", u produkciji Bili Dejvisa, postao je hit singl. Neke od nezaboravnih Coca-Cola televizijskih reklama izmeu 1960. i 1986. je napisao i producirao bivi Atlanti radio-veteran Dona Nailor. Mnoge od tih prvih televizijskih reklama za Coca Colu snimile su filmske zvezde, sportisti i popularni pevai. Coca Cola je kupila Columbia Pictures 1982., i poela sa ubacivanjem svojih reklama u mnoge filmovime. 2006. godine Coca-Cola je uvela nagradne igre u kojima potroai zaradjuju poene tako to alju kodove iz specijalno oznaenih pakovanja Coca-Cole. Reklama Holidays are coming! ("Praznici nam stiu!") sa karavanom kamiona za isporuku, ukraena sa Coca-Cola logoom i elektrinim svetlima, vonja kroz snene pezae je praznina kampanja. Kampanja je i vie nego uspena. Mnogi potroai su zvali call centar i oduevljeno priznali da im ta reklama najavljuje dolazak Boia i otvoreno iskazivali privrenost Coca Coli. Coca-Cola je prvi komercijalni sponzor Olimpijskih igara (1928. godine u Amsterdamu). Od 1978, Coca-Cola je sponzorisalao svako Svetsko prvenstvo u fudbalu i drugim takmienjima u organizaciji FIFA. ak je jedno Svetsko prvenstvo za mlade iz Tunisa 1977. bilo je pod nazivom "FIFA - Koka Kola kupa". Coca-Cola je zvanino bezalkoholno pie mnogih fudbalskih klubova irom sveta. U Engleskoj, Coca-Cola je glavni sponzor Fudbalske lige.

FINANSIJE, PREPORUKE, PRILOZI

Coca Cola kompanija zapoljava 92 400 ljudi od kojih je ak 86% zaposleno van teritorije SAD. Coca Cola spada u jednog od najatraktivnijih poslodavaca. Razlozi ove injenice lee u njenoj liderskoj poziciji na tritu bezalkoholnih pia, korporativnoj kulturi koju odlikuje fokus na razvoju ljudskih potencijala i kontinuirana edukacija zaposlenih. Najvei adut kompanije je taj to kao multinacionalna kompanija nudi mogunost napredovanja i zaposlenja i u drugim zemljama lanicama sistema. Coca Cola je izgradila vrhunski sistem motivacije i nagraivanja koji se svodi na nekoliko integrisanih komponenti: objektivno praenje individualnog i kolektivnog uinka, i nagraivanje u skladu sa istim u vidu individualnih i timskih bonusa isplativih po principu procenta ostvarenja zajedniki prethodno postavljenih i dogovorenih ciljeva. Beneficije zaposlenih u Coca Cola kompaniji su brojne i neke od njih su pokrivena zdrastvena nega, koja ukljuuje preventivne komponente tipa masae i fitnes, plaeni prevoz, kontinuirana edukacija u vidu radionica, kurseva pa i samih visoko-strunih diploma, razvoja u vidu mogunosti rada u drugim funkcijama i zemljama lanicama sistema. Coca Cola kompanija je u 2008. godini ostvarila profit od 20 milijardi i 570 miliona dolara, a ukupna imovina iznosila je 40 milijardi i 519 miliona dolara u 2008. godini Profit koji Coca Cola zaradjuje je stvarno enorman. Zanimljivo je jos da je Coca Cola jedna od retkih kompanija koju recesija nije uzdrmala, ak su ostvarili povecanje profita u prethodnoj godini. Veoma je zanimljiv vic o Amerikancima i Rusima. Pria poinje tako to ameriki svemirski strunjaci telefoniraju Niksonu i panino mu saoptavaju da su se Rusi iskrcali na Mesec. Nikson ree da je to u redu, sve u duhu dobrih odnosa. Ali, Predsednie, uzvratie strunjaci, problem je u tome to Rusi farbaju Mesec u crveno! Videvi da je stvar ozbiljna, predsednik zatrai savet od doktora Kisindera. Ovaj ree da e razmisliti. Nekoliko dana kasnije Kisinder okrenu telefon Kejp Kanaverala i zapita svemirsko drutvo kako stoje stvari sa Mesecom. Gotovo je, gotovo!, zavapie rezignirano, Rusi su ga u meuvremenu sasvim ofarbali u crveno!. Kisinder uzvrati: To je ono pravo! Uzmite veliku kantu bele boje, idite na Mesec i du cele njegove crvene povrine ispiite: COCA COLA! ta predloiti kompaniji koja je prva u svetu po brandu, profit, distributivnoj mrei, broju potroaa? Ono to bi se moglo uiniti je proiriti distributivnu mreu razliitih ukusa Coca Cole- Caffeine free Coca Cola, Coca Cola Cherry, Coca Cola Vanilla, Coca Cola with lemon, with raspberry, with orange, C2, M5 I tako osvojiti nova trita, ali zadrati, odnosno nagraditi i stare potroae i privui nove.

LITERATURA:

http://www.thecoca-colacompany.com/

http://en.wikipedia.org/wiki/Coca-Cola dr Beba Raki, dr Mira Raki, Meunarodni marketing, Megatrend univerzitet,Beograd, 2005.