www.dereta.rs

Biblioteka„dereta vam predstavlja...”

UrednikAleksandar Šurbatović

Na slov ori gi na la Милен Русков

ВЪЗВИШЕНИЕ

Copyright © 2011, Милен РусковFirst published by Janet 45 Publishing, Plovdiv, Bulgaria. All rights reserved

Copyright © ovog izdanja Dereta

The European Commission support for the production of this publication does not constitute an endorsement of the contents which reflects the views only of the authors, and the Commission cannot be held responsi ble for any use which may be made of the information contained therein.

Milen Ruskov

Uzvišenje

Pre vod s bugarskog Jasmina Jovanović

Beograd 2017.

DERETA

Iz vi nje nje zbog ne bla go pri jat nih opi sa ni ja

Dok opi su jem, ve o ma me mu če dve pro ti vu reč ne stva ri (jed na sa dru gom ne sa gla sne): bla go re či vost i pro sto re či vost. Kad po mi slim da sva ki pi sac, po se ban i obi čan, ima ne za o bi la znu dolž nost da opi su je ko li ko je u nje go voj mo guć no sti, slat ko re či vo i sa sop stve nim zna čenjem, a da to ne ma sa mo sla dost, već i ve o ma go le mu sna gu ono ga što čo vek go vo ri, ne ka ko se na sla đu jem i dra go mi je da sle dim i ljubim ono što je pra ved no, pra vil no i ko re nu na šeg je zi ka svoj stve no i pri rod no, a naj vi še nje go vim vr lim ču va ri ma, predstavitelјima i zaš tit ni ci ma lјuboslovnim, bla go pri jat no i ugod no, od ko jih bi, ukoli ko bih bio udo sto jen, mo gao da pri mim i lјubav i po čast. No, kad po mi slim na opštu ne bla go dar nost na šeg na ro da, ko ji ne mo že la ko da po j mi ta kvu bla go re či vost, a ni da je raz u me, a ka mo li da pri mi ne ku sla dost iz ono ga što pro či ta, pa i ko rist... ovo ga ča sa ću mu, u po čet ku, go vo ri ti ono li ko pro sto ko li ko je to mo gu će.

Lju bo slo vie, maj, 1844.

Dva de set i sed mi fe bru a rij1. Aa aa! Ovo ni je ži vot! Mno go je hladno! Pu ca dr vo i ka men! Da nas kre će mo iz Ko te la i do sad bih sam po šao da ni je tre ba lo da če kam Asen ča iz Že ru ne, mog dru ga. Da mu se ni su ko la za gla vi la u sne gu? Od nje ga se oče ku je da na ba vi ko la, da ih ku pi ili ukra de, ka ko već slu čaj bu de na lo žio, za to što ja ne mo gu da ih po ve zem od ku će. Od me ne se oče ku ju ne ke dru ge stva ri. Mno go, mno go hlad no! Ko tel je ta ko na ta ka ren na Sta ru pla ni nu, ko da ga je Bog u snu pra vio. Opet, ako je to bio čo vek, ja vam ne mo gu re ći ko ji divlјak ga je tu sta vio, ali ni je bio norma lan. Od no sno, ja znam šta se go vo ri u sta rom, glu pom, na rodnom praznoslovlјu o to me ka ko su, na vod no, ne ki selјaci iz se la No vač ka iz gu bi li ko nje, ko nji su doš li ov de na iz vor, i ti selјaci su, zadivlјeni me stom gde su ih pro naš li, pro sto duš no re kli: „E, ov de 1 Poš to su me iz da va či iz ri či to za mo li li, da ih ne bi okri vi li za ne pi sme nost,

ho ću da po ja snim – pra vo pis se u ovoj knji zi ne pri dr ža va sa vre me nih književ nih nor mi, već če sto pra ti oso be no sti bu gar ske knji žev no sti pre po ro da. Ona sa ma je pri lič no ra zno vr sna i ne do sled na te predstavlјa neš to kao prvo bit ni or ga ni zo va ni ha os – je dan isti čo vek pi še jed nu istu stvar na dva razli či ta na či na u okvi ru jed ne knji ge, a po ne kad i u istom pa ra gra fu. Ta da je knji žev nost bi la ja ko li be ra lan po kret i, uopšte uzev, sva ko je imao sop stve no mišlјenje o to me ka ko bi stva ri tre ba lo da iz gle da ju, a to miš lje nje se me njalo, re ci mo, od ju tra do ve če ri. I to je sre đe no jer je uve den iz ve sni red – za olak ši cu sa vre me nom či ta o cu – ali ipak, ne to li ko stro gi red da bi se iz gu bio duh vre me na. Ta ko ova knji ga predstavlјa kom pro mis iz me đu sa vre me nog stro gog pra vo pi sa i li be ral nog ha o sa pre po ro da. (Ovo je jedina autorova napomena. Sve ostale napomene u tekstu su redakcijske. Prim. red.)

Milen Ruskov

8

će mo se na se li ti iz no va.” I ta ko su ti ni ko go vi ći osno va li se lo Kotel. Maj ku li vam je bem izgublјenu, zbog vas sam se na šao u ovom sne žnom pa klu! Ov de su ve ja vi ce to kom či ta ve zi me, ne mo že se bez njih. Ako ti se ne ide do mo ra, mir ne du še mo žeš i ov de da se uda viš u ne kom sme tu. Sneg po ne kad to li ko na pa da da ga u udoli na ma Raz boj ne ve tar na ne se sve do vr ho va dr ve ća.

Ju nač ki sam ot pio iz plјoske s ra ki jom. Ni je baš pri klad no ov de pi ti jer, za u sta vio sam se kraj Ga la tan ske ško le i unu tra ima de ce. Gle da ju i uče, sve što vi de i sa mi bi da ura de. Gle da ju te ka ko piješ − oni bi da pi ju. Pro sta deč ja gla va. Po sle mo raš da ih gr diš, da vi češ, da ih ode reš od ba ti na, dok ne pad nu. Ve lim, daj da ja ško li okre nem le đa da me ni ko ne gle da. I eto, kad sam se okre nuo udesno, vi deo sam nat pis Po mo zi mi da te vo zdig nem. Ško la je no va, ja u njoj ni sam učio, već u sta roj, ko ju su zva li „ko tel ska aka de mi ja”. Ta mo sam učio do tre ćeg raz re da i po sle još jed nu go di nu pe tog. I Asen čo je ta mo učio, u svo ju i na rod nu ko rist. Ili se, ba rem, ta ko ka že. Vo zdi ći se da bi ti se kap ci po di gli, da bi se i sam vo zdi gao, bra le, do zna nja i bla go rod nih mi sli i da bi se osve stio ko pi sme na tvar i čo vek. Oda tle do De la sa mo je je dan ko rak.

Po no vo sam po gle dao u nat pis Po mo zi mi da te vo zdig nem. Tako je to. Pre ko pu ta je, s dru ge stra ne kal dr me, krč ma Va si la Konta ro va, u ko joj je Lev ski osno vao ko mi tet.

A zbog če ga, re ći ćeš, kad već če kaš da Asenčо do đe iz Že ru ne, ne odeš na dru gi kraj Ko te la da ga do če kaš ta mo, ne go se diš ovde, u Ga la ti, ko ne ki go ro sta sni panj? La ko je te bi da pri čaš! Meni su ruke pune prtlјaga, no sim oruž je, još jed nu pre svla ku za put, hra nu, a i knji ži ce da či tam po sle dok bu de mo pu to va li po Sta roj pla ni ni. A i ja ži vim od mah iza kri vi ne, ako gle daš oda tle mo žeš da vi diš i ogra du na še ku će, du gač ke mal te ne ko la za ret. To je tako jer moj otac ima i ra di o ni cu, pa su ce la ku ća i dvo riš te le tos bi li pu ni abe2. On je po sle te ra u Bur gas da je pro da je bez um nim 2 Aba (tur.) – Gru ba vu ne na tka ni na, suk no.

uzvišenje

9

glu pa ci ma. Oni su uglav nom iz tur ske ar mi je. No se na še alјine pre ko du pe ta da u nji ma ga je bu ve, i bro je nam okru gle du ka te. Bra te, ne ma ve ćih pro sta ka na sve tu od tur ske ar mi je! Tur ska armi ja je, da znaš, ta mo gde je kraj nji pro sta kluk, ka kav ni si vi deo. Ta mo gde je kraj nji pro sta kluk i po sle vi še ne znaš ka ko bi to nazvao, e ta mo se na la zi tur ska ar mi ja. I ta ko se i zo ve.

Iz tog raz lo ga sam stao čak ov de da če kam Asen ča. Isti na je da će on, da bi do šao do me ne, mo ra ti da pre se če ceo Ko tel, ali kad već jed nom pro đeš po red Vi da, ne mo žeš za o bi ći ko tel ske kri ve uli ce.

Re ći ćeš – zbog če ga ste vi, maj či ni si no vi, kre nu li po ovoj veli koj ve ja vi ci i sne gu, pre ko sme to va, da ski ta te ko ne ki du ho vi po ovoj sne žnoj pu sta ri i gde ste to, je bem vas glu pe, kre nu li? Znam ja ta kve ko što si ti. La ko je te bi da pri čaš jer, ma njevi še, gle daš na stva ri ko ne ko he len sko bo žan stvo. Aj de da on da i ja te be pitam − ka ko mi da do đe mo na ugo vo re ni sa sta nak sa Di mi trom Opštim po čet kom ovog mar ta uko li ko ne kre ne mo sa da? A to se ne mo že pro pu sti ti. Jer, to je na rod ni po sao – za De lo i re vo lu ci ju! Već u me se cu apri lu, pa ne kad i kra jem mar ta, kre ću tur ske hazne3 pre ko Sta re pla ni ne i idu za Ca ri grad. A ja, dru ga ri i is tak nu ti re vo lu ci o na ri ko što je Di mi tar Opšti, ra do sno ih pre sre će mo po gu stim šu ma ma sta ro pla nin skih pre vo ja – opa, do đi `va mo! Da bi smo se pri pre mi li za april tre ba još u mar tu da se oku pi mo, da se pre sli ša mo ko je tu, a ko ni je i još štoš ta da pri pre mi mo. A zatim – drž’ se sr ce ju nač ko! A kad do đe april, pa za tim či ta vo le to, Tur ci vo ze ha zne sta ro pla nin skim sta za ma. Šta je gluplјe od to ga − re ci! Ali gde dru go da pro đu? Agar ja ni u svo joj azi jat skoj zlo bi šalјu za na ma po te re. Ali zar se ta ko hva ta ju oko re li ju na ci? I to još u sta ro pla nin skom gor dom i šu mo vi tom kra ju! U na šoj šu mi možeš da uhva tiš i sta rog po pa dok u kaval svira. Sta ra pla ni na je od u vek bi la ma lo pri be žiš te ju nač nih bu gar skih aj du ka, ko ji su se 3 Ha zna (arap. ha zi na, tur. ha zne) – Bla gaj na, ri zni ca, ke sa.

Milen Ruskov

10

ta mo okuplјali i agar ja ni ma se su ro vo sve ti li, ne ke ubi li, ne ke poha ra li, ukrat ko – je ba li im ma mi cu. Ali oni još uvek ni su bi li na pra vom pu tu, na rod no ose ća nje kod tih ju na ka ni je se bi lo sa svim pro bu di lo, pa su de la li osvet nič ki, a ne za rad De la. Eto, to je bi la greš ka i sa da će se po pra vi ti. Teš ko agar ja ni ma! Ima da na gra buse − ta ko ću im re ći.

Mi ove pa re iz ha zni skuplјamo i odva ja mo za re vo lu ci ju, a poneš to ču va mo i za lič ne po tre be, za lič no odr ža va nje, zim sku prehra nu i to me slič no. Ove go di ne ću i Asen ča da vo dim, nje mu će bi ti pr vi put, ne sreć ni ku. Otac me gle da is pod oka i kip ti: „Osta ni ov de da ra diš s na ma”, ka že, „šta lu taš s tim za mla ta ma?” Ali ne ću da bu dem aba dži ja pa da ra dim za Tur ke! Za kleo sam se u De lo i re vo lu ci ju!

I eto, kre nu smo kod Di mi tra da se na đe mo na taj nom ma nastir skom sa sta ja liš tu, ko je sa da ne mo gu da ot kri jem, jer ču vam to ko naj stro žu taj nu. A po sle to ga već po či nje mo De lo.

Evo i Asen ča na vrh uli ce. Te ra ko la s jed nim ko njem. Obu ko je de be lu ka ba ni cu, ali je ume sto kapulјače sta vio šu ba ru od li sič je ko že s ko je vi se ce li re po vi − ko stra žar! I s tom ka pom i ka ba nicom Asen čo je si tan, li ce mu vi ri ko ne kom mi šu iz ru pe ili ko ve ve ri ci iza liš ća. Sav se ja dan sku pio od zi me, ko pas lu ta li ca na pu tu, pa de lu je još ma nji u ja mur lu ku. A kad me je ugle dao, po digao je ru ku u znak po zdra va i vik nuo:

„Ehej, ba ta Gi čo!” I još neš to je uz vik nuo, ali od ve ja vi ce ni sam mo gao da ču jem šta.

„Haj de, bra te, De lo po či nje!”Re ko sam, ot pio gutlјaj iz plјoske, ka ko se va lja, i kre nuo bo

drim muš kim ko ra kom ka nje mu. U boj!Ru ko va li smo se, po tap ša li je dan dru gog po le đi ma, a po sle

sam na to va rio svoj prtlјag na ko la. A ko la pot pu no pre kri ve na sne gom. Po red za tr pa nih Asen čo vih tor bi, je dva se na zi ra la jed na lo pa ta za čiš će nje.

uzvišenje

11

„Ka ko si sti gao dov de, bre, Asen čo?”, vi čem.„Eh, pu sti!”, ka že. „Či tav put u sme to vi ma. Dok sam pre šao pre

ko Vi da, du ša mi je na nos izaš la. A pre ko Gvo zde nih vra ta sneg do po ja sa, na pa dao po kri vi na ma i ko la čak do ka na ta to nu, pa sam si la zio da ot ko pa vam i da po ma žem ko nju. Do bro je da sam po neo lo pa tu, ina če se ne bih pro bio.”

I kad je spo me nuo ko nja, tek on da sam obra tio pa žnju. Uh, baš mi se ni je do pao! To ti je pra vo su še no me so.

„Bre, Asen čo”, re ko sam, „gde na đe ovu ra gu?”„Ku pio je od Ci ga na”, re če. „A što! Do bar je to ko njić! Ma lo je

star, ali je do bar za pa re ko je sam imao. I ne gle daj ka ko iz gle da. Jak je to konj! Ži lav!” Pa do bro, svr šen po sao i ne ma sva đe – tre ba na pred da se gle da. Zbog to ga sam ga upi tao ka ko se konj zo ve.

„Vi di, ka ko ih to ni sam pi tao!”, re če Asen čo. „Oni na jed nom ogra đe nom me stu dr že ce lo kr do ko nja ko je pro da ju i sve ih zo vu Kolјu. ’Vi di ovog Kolјua, vi di onog Kolјua!’ A ako je ko bi la – Mara. Tek kad ga uz meš, oni pi ta ju onog što se bri ne o ži vo ti nja ma ka ko se konj zo ve i on da ti ka žu. Ali ja to ni sam sa če kao ne go sam po žu rio što pre da kre nem. Po sle sam se se tio da ni sam sa znao nje go vo ime, ali ni sam hteo da se vra ćam. Kad jed nom pro đeš neoplјačkan kod Ci ga na, dru gi put ne po ku ša vaj!”

„I ka ko će mo sad da ga zo ve mo?”, re ko sam i po gle dao u ko nja po ma lo nepoverlјivo. Gle da i on me ne, ali sa svim mir no, krup nim cr nim oči ma i ne mr da, a iz usta mu pa ra u ko lu to vi ma iz la zi.

„Ma, ja sam mi slio, ba ta Gi čo, poš to smo ot po če li ovaj naš posao, da ga kr sti mo”, se ćam se da se Asen čo ov de ko le bao ne zna ju ći dal’ da iz go vo ri to što mi sli, „da ga kr sti mo De da Ju van.”

Us pro ti vio sam se jer ne mo že jed no klјuse da ima ta ko dič no ime. On da je Asen čo pred lo žio da ga kr sti mo Fran cuz jer i to je re vo lu ci o nar no ime ve za no za oslo bo đe nje i bunt. E, to sam odmah od ba cio ko ne mo gu će, čak i po ma lo bo go hul no! Ta ko smo se na kra ju vra ti li na ime De da Ju van.

Milen Ruskov

12

Me ni je pa lo na pa met da ga kr sti mo De da Lju ben, po Lju be nu Ka ra ve lo vu4, poš to je ipak po ve zan s re vo lu ci jom, ali mi se ni to ni je uči ni lo ko najbolјe re še nje, pa sam re ko se bi – gde da se prepi rem sa Asen čom, ko ji je po ne kad upo ran ko ma ga rac na ću priji, ne k bu de po nje go vom. A i ja o tom ba ja Lju be nu imam svo je mišlјenje. Ne bih do pu stio da me on vo di.

I eto, po sle sam se po peo do Asen ča, on je po vu ko uzde i ta kozva ni De da Ju van se la ga no okre nuo na pu tu i po šao ka iz la zu iz Ko te la. Do dao sam Asen ču plјosku i re ko:

„Evo, ot pij da ugre ješ krv.”„Ah, do bro si se se tio da po ne seš okreplјenje!”, od go vo rio je

Asen čo, pri met no živ nuv ši. „Me ni to ni je pa lo na pa met.”„Još uvek si nov, pa zbog to ga”, re ko sam. „Nig de bez ra ki je

po ova kvom vre me nu, po seb no ako ideš na put. Sta ri lјudi ka žu da ra ki ja hla di spolјa pa ne ose ćaš zi mu, ali ti gre je sr ce iz nu tra i krv ti bo dro po ska ku je. To je naj ja sni je bi lo Cr nom Kolјuu dok je lu tao ko tlen skom Sta rom pla ni nom me se ca no vem bra, na kon što je onaj svi njar ubio In dže ta.” Asen čo se do bro do se tio da je reč o In dže to vom bar jak ta ru.

„To je taj”, re ko sam, „Cr ni Kolјu, bar jak tar. Lu tao je on ovu da u je sen te go di ne, vr teo se po Raz boj ni, sam sam cit, bez je la, bez iče ga, po po žu te loj šu mi, a ka ko je pre ži veo, ne zna ni sam. Da ne ši rim pri ču, ali mo gu da ka žem da mu je ra ki ja spa si la ži vot. Da je ni je bi lo smr zo bi se i umro.”

Asen čo je cok nuo je zi kom i re ko: „Da ne po ve ru ješ, da ne pove ru ješ.”

Proš li smo pre ko polјa, pu stog pu sti ja tog po tom su ro vom vreme nu, a za tim smo se spu sti li Car skom uli com. Zim ski mraz je kri stal nim le de nim plo ča ma pre krio ko tel ske uli ce pa nam se konj la ga no kli zao le vode sno. Sve, bra te, po be le lo od sne ga i ne ma ži ve du še, sa mo ne ka sna ša uda ra mot kom po te pi hu pro str tom 4 Lju ben Stoj čev Ka ra ve lov (1834–1879) – Pi sac i bo rac za oslo bo đe nje Bu gar

ske od oto man ske vla da vi ne.

uzvišenje

13

napolјu. Pa ni je ni že na la ko bi ti na ovo me sve tu. Ta ko smo proš li po red ku će ne kog Kr stjua kod ko ga se va tre ni rodolјub Ra kovski5 krio le ta 1854. I tu je mr tvo mr tvi lo, sve po be le lo, a lјudi se po sa kri va li unu tra, gde je to plo, gre ju le đa na ti hoj va tri i češ ka ju zad nji ce. Sa mo Asen čo i ja pu tu je mo po ve ja vi ci. Bi lo ka ko bi lo, iz Ko te la smo la ko izaš li, a po sle da vi diš na še mu ke! To ni je za pri ču! De da Ju van, po lu ži vi sta rac, je dva da u nje mu ima du še, sa mo što ne od le ti kod ne be skih an đe la da se vo zne se, a ipak te gli – ži la va ži vo ti nja! Poš to je put pod sne gom do ko le na, upla šio se ja dan, pa sam si šao s ko la ne bi li lak še pri stao da vu če. I eto, ne ka ko se snala zi, ali u ne ko do ba i Asen čo je si šao ka ko bi mu još vi še olak šao. Ta ko smo ho da li po red nje ga i, ako bi mi ti sad re ko da smo se namu či li, ja bih ti odgovorio da su to slat ke muke, ko u sul ta no vom ha re mu. Jer, ka ko do đo smo do Vi da i Gvo zde nih vra ta, pre vo ja ko ji Tur ci zo vu De mir ka pi ja, i maj ka nam je pro pla ka la. De da Juvan hra bro vu če, a ži le na ve li kom konj skom vra tu se to li ko ja sno ocr ta va ju, da bi čo vek pre re ko da su to učitelјa Do bro plod nog ge o graf ske kar te sa iz bo če nim pla ni na ma i udublјenim mo ri ma, a ne vrat ži vog bi ća ili ži vo ti nje. Ipak, ne mo že ja dan da po vu če ko la na pred ta ko do tr bu ha u sne gu! Onu pr ti nu ko ju je Asen čo u do la sku na pra vio, već je ve ja vi ca sne gom pre kri la. Sto ga smo Asen čo i ja či sta čem gu ra li sneg. Mi gu ra mo, De da Ju van pro đe, mi gu ra mo, De da Ju van pro đe. Dok smo preš li tih hilјadu ko ra ka pre ko Gvo zde nih vra ta, već je doš lo pod ne. Plјuni me ako ni je! Jer, ve ja vi ca je po sta la još ve ća od one po ko joj je Asen čo do šao. „Ba ta Gi čo, ostao bih ja ov de da sam bio sâm, a da je bi lo ova ko.” Ta ko zbo ri. Slo žna dru ži na pla ni ne po me ra, što no ka žu. Teš ko da bi pla ni nu po me ri li, ali ta ko je osta lo iz na rod nog pre da nja. A mi smo, što no ka žu, u tom smi slu ima li mno go lak ši za da tak – da 5 Georgi Stojkov Rakovski (1821–1867) – Pisac, revolucionar, mason i jedna od

ključnih ličnosti Bugarskog narodnog preporoda, prvi ideolog i vođa Pokreta za oslobođenje Bugara od Otomanske imperije. Autor je čuvene poeme Gorski putnik prvi put objavljene u Novom Sadu 1857.

Milen Ruskov

14

pro kr či mo put. I pro kr či li smo ga! Ko nač no smo preš li taj pre voj i izaš li na put ka Že ru ni i Me dve nu, a ta mo stva ri lak še idu. Po sle Gvo zde nih vra ta na ma je to iz gle da lo ko ra van polјski drum, a on do ne kle to i je ste bio. Pla ni ne i šu me skroz po be le le, s dr ve ća vi si sneg u hr pa ma jer je ve tar umi nuo i vi še ne du va, ti ho je ko u za grob nom sve tu, je di no na ša ko la škri pe dru mom, ko da an đeo smr ti kašlјe iz ju tra. Asen čo i ja smo se po pe li u ko la da ma lo odmo ri mo, pa smo, reč po reč, po če li o Na rod nom de lu i ka ko sam ja pro pu stio do la zak Lev skog u Ko tel kad je pra vio ko mi tet i o to me ko je sa da pr vi re vo lu ci o nar u Bu gar skoj. Ka že Asen čo:

„Sa da je Lev ski pr vi re vo lu ci o nar, či ni mi se. Lev ski je ve li ki re vo lu ci o nar.”

„Vi ko da ste se svi do go vo ri li jed no isto da ponavlјate!”, re koh. „Gle daj ti Di mi tra Opštog6! Lev ski je do bar, ne ka žem niš ta, al’ Opšti je naj ve ći re vo lu ci o nar u ovoj zemlјi! Sad ćeš ga vi de ti pr vi put pa ćeš se i sam uve ri ti. Lev ski ma lo uvi ja. Evo, kad je do la zio u Ko tel, me ne ni su sma tra li do stoj nim da me po zo vu na osni vanje ko mi te ta, ne go me je tek ka sni je pop Ju van oba ve stio. Te komi te ti ovo, te ko mi te ti ono. To je Lev skom u gla vi. A ta kav po sao po ne kad tra ži da uz meš puš ku i pu caš u đu brad. Ko što to Opšti ra di. Osim to ga, za re vo lu ci ju tre ba pa ra. Oni vlaš ki mulјatori, deda Lju ben i osta li, ta ko zva ni Cen tral ni ko mi tet, tre ba od ne kud da uzi ma ju pa re, zar ne? A i za osta lo tre ba sred sta va, jer puš ke ni su bes plat ne. Le po je sve to, osni vaš ko mi te te, ali šta ćeš bez sredsta va? Ho ćeš li go lim ru ka ma da se bo riš pro tiv Tur či na? Tre ba pa ra za oruž je, ba to. Od cr nih agar ja na uzi ma ti be le pa re. E, ta kve stva ri do la ze od Opštog. Evo, kad smo proš li put kre nu li pre ko 6 Dimitar Opšti (18351873) – Dimitar Nikolić (Nikolov), rođen u okolini Peći

na Kosovu. Aktivni učesnik u Bugarskom oslobodilačkom ratu, kao i u borbi Srba i Krićana protiv Otomanske imperije, ali i u Ratu za ujedinjenje Italije na čelu sa Garibaldijem. Zbog bogate internacionalne revolucionarne aktivnosti dobio je nadimak Opšti. Bio je najbliži saradnik Vasila Levskog.

uzvišenje

15

Vrat niš kog pre vo ja, ko li ko se pa ra sa ku pi lo za po kret? Šta ti misliš?”, obra tio sam se Asen ču.

„Pa kol ’ko?”, re ko je.„Mno go! Ja te bi, ve ruj mi, za vi dim što ćeš da vi diš Opštog pr vi

put! Najbolјi re vo lu ci o nar, obra zac i uzor. Ti ta kvog ju na ka još nisi vi deo! Ta kvog čo ve ka!”

Asen čo vi če: „Aš ko sun, aš ko sun7”, ali vi dim da je ma lo sumnji čav.

I ta ko, udublјeni u raz go vor, ide mo pu tem, ali dan je već počeo da se ga si, u fe bru a ru se to ra no do ga đa, pa smo skre nu li za Me dven da ta mo no ći mo. Otiš li smo u han Stan ka Sku pog (ta mo dru gog ha na i ne ma, eto ti!), ko ga ne zo vu slu čaj no ta ko i za koga se go vo ri da ima ja ku či vut sku ži lu – ne oba zi ri se na to što se zo ve Stan ko. Ka žu lјudi da mu je otac jed nom kad je išao do le u Ro me ju pro na šao u Plov di vu, ili gde već, ne ku ne sreć nu Či vutki nju, ko ja ga je lu ka vo za ve la, ili se on od lјubavi za neo, to se ne zna, ali ju je uzeo, po veo u Me dven i ože nio je. A ona je, ka žu, bi la iz bo ga te so lun ske či vut ske po ro di ce. I kad su se de ca iz ra đa la i po ra sla, Stan ko vog de de brat, Pet ko, po čeo je da pri ča: „Oni ni su ko mi”, ka že. „Oni su iz či vut ske lo ze, sa svim dru ga či ji lјudi. Evo, gle daj”, go vo rio je, „otac im lenj, po či tav dan le ži na min der lu ku, pre meš ta se s jed ne na dru gu stra nu i na te že plјosku. Dok sa be re dva i dva, znoj ga ob li je. A nji ma”, ka že, „sve tlu ca ju oči, po gled seče ko bri tva i na mi ri šu bla go ko lo vač ki hr to vi trag divlјeg ve pra. Aaa, ni je to od na šeg glu pog ro da, to je na sle đe so lun skih Či vu ta.” I ta ko su se obo ga ti li i sa da su naj bo ga ti ji lјudi u Me dve nu. Stanko Sku pi je na sle dio ovaj han još od oca i sa dvo ji com bra će dr ži sve krč me u Me dve nu, a da je i pa re pod ka ma tu, ne moj da bri neš. Ta ko đe, dr ži i jed nu tkač ni cu i jed nu vo de ni cu. On ne go vo ri jevrej ski zbog to ga što ona so lun ska mo ma ni je svo ju de cu i unu ke to me na u či la i uopšte, dr ža la je u stro goj taj no sti isti nu o to me ko 7 Aš ko sun (tur.) – Bra vo! Ži veo!

Milen Ruskov

16

je i šta je, ali su lјudi vre me nom ra za bra li po neš to. Zbog to ga i govo re: „Je ste on Stan ko, ali je Či vut i pa met mu je sa zda na dru ga či je ne go kod pro stih Bu ga ra.”

Ka da smo otiš li kod nje ga, on je od mah či vut ski lu ka vo po čeo da nam la ska i go vo ri: „Dra gi lјudi, da ću vam naj lep šu oda ju, si ja ko sun ce, da se do bro od mo ri te od teš ko ga pu ta i to da jem upo la ce ne poš to ste mi do bri go sti. Da ću vam je za 20 gro ša.”

„Maj ko mo ja, šta pri čaš?”, re ko sam. „Ne moj ti me ni te či vut ske lu kavš ti ne, ne pre tva raj se, jer te zna mo. Idi s tom pri čom u Plovdiv”, ka žem, „ta mo se Či vu ti s Gr ci ma i Jer me ni ma nad mu dru ju, pa da vi di mo ko je lu ka vi ji.”

„Au uu, Či vu ti su lu ka vi ji!”, ja vio se Asen čo po red me ne kli maju ći gla vom i kr ste ći se ko zna zbog če ga. „Jer me ni su niš ta za njih!”

A Stan ko Sku pi slu ša i smeš ka se. Ja o oo! Znam ga! Ali go vo ri:„Ela, ela, da vam po ka žem le pu oda ju, pa mo gu i za 15 gro ša da

vam je dam.” Od mah je 5 gro ša sma ko, lu ka vac.I po pe smo se mi na sprat i on nas uve de u ne ku oda ju. A ona,

bra te, si ja ko sun ce, sve či sto i ured no ko da pa ša u njoj ži vi. Ka že Stan ko Sku pi:

„Evo te le pe oda je ko ju ću da vam dam za 15–20 gro ša.”„Stan ko, ka ko te ni je sra mo ta!”, ka žem ja. „Ka kva ti je ovo oda

ja!? Pa ona je ko ne ka će li ja u top han skom8 za tvo ru, sa mo što je ta mo bes plat no. Evo vi di”, ka žem, „ov de uopšte ne ula zi sve tlost.”

„Pa ne ula zi”, ka že on, „kad se već smr klo.”Raz u me se da je upra vo ta ko i bi lo. Ali ja nastavlјam:„Aj de ne pri čaj! Ovo cr no cr ni lo je dva mo že za 5 gro ša da se

uzme. Pro sto, greh bi bio da tra žiš vi še!”I ta ko smo te ra li na predna zad da bi smo se na kra ju naš li na

8 gro ša. I to je mno go, ali ne mo žeš ti sa Stan kom Sku pim da izađeš na kraj. Ja se, ina če, sa Či vu ti ma do bro cenj kam. Sa mo otvo riš če tvo re oči. Oni ti ne že le zlo, ali že le da ti uzmu pa ri ce – sve i što 8 Top ha ne – Kvart u Is tan bu lu.

uzvišenje

17

br že. Me đu tim, oni se po to me uopšte ne raz li ku ju od, re ci mo, gor skih ju na ka. Po red to ga, gor ski ju na ci će te gle da ti stro go i uperi će ti pištolј u gla vu, a Či vu ti go vo re le po, čak se ma lo i kla nja ju, stavlјaju ru ku na sr ce i fi no se op ho de. To je skroz dru ga či je. Ta kvi se ra đa ju. Ta ko im je pu pak učvo ren. Za tr go vi nu i slič ne stva ri ne ma bolјih. Što se ka že, pro da će ti konj sku ba le gu za šlјive i ti ćeš sa mo da mlјackaš i plјuješ koš ti ce. Eto, ta kvi su!

Ali ta ko je ka ko je. Asen čo i ja smo se sme sti li u toj so bi, svako na svoj min der luk i u bla go sta nju smo pro ve li noć. Put je bio te žak i čim smo je li do hva tio sam će be, za spao i ni sam se do ju tra pro bu dio. A ju tro je bi lo ta kvo da bi čo vek re ko da se ono što smo ju če pre ži ve li ni ka da ni je ni de si lo – sun ce jar ko si ja, sneg blјešti ko ne ki dra gi ka men, ni daš ka ve tra. Ina če, hlad no je, sneg pu ca pod no ga ma, al’ poš to ne ma ve tra, a ipak je sun ča no, čo vek se ne ka ko dru ga či je ose ća i po sta je zim ski čio. Elem, kre nu li smo iz ha na. Stan ko nas je prijatelјski is pra tio, čak nam je dao ma lo si ra uvi je nog u ma ra mu, i to bes plat no. Ta ko smo poš li pre ma na šem De lu. I vr lo je le po iš lo sve dok opet ni smo izaš li na glav ni put, Ko tel –Sli ven. A ta mo šta se do go di lo De da Ju va nu, ne umem da od go vo rim. Po čeo je sve češ će da se zaustavlјa – ide, ide pa stane i sa mo gle da oko se be. On da opet kre ne pa sta ne. Bre, ka žem, šta li je ovoj ži vo ti nji, da ni je bo le sna. Pa si đe mo, i Asen čo, i ja, gle da mo, ali jok, ne ma ni čeg. U po čet ku sam mu ne žno go vo rio, za tim već ma lo oš tri je, za te žu ći uzde. On me pi to mo gle da i sa mo po vre me no po ka že be le zu be i za njiš ti mi u li ce. A dah mu smr di ko grob ku žnog. Uda ra pra vo u nos. Al’ ni je to od ne ke bo le sti, ne go jed no stav no ta ko smr di. I ne zbog to ga što je gla dan, ne – u ha nu se do bro na zo bao – ne go ’na ko, ne će da ho da! Ide, ide pa sta ne. Ko da je iza šao da pro še ta kroz pri ro du. U ne ko do ba opet se unor ma lio te sam se po peo na ko la i ta ko smo pu to va li oko sat vre me na. On da je opet po čeo da za staj ku je.

„Do đe mi da ovog De da Ju va na obe sim o ne ku gra nu!”, re ko sam.

Milen Ruskov

18

„Pa ne mo žeš o gra nu”, ja vio se Asen čo, od mah nuv ši gla vom, „gra na će pu ći.”

„On da ću te be da obe sim!”, ka žem mu.„E, me ne mo žeš”, slo žio se Asen čo, „al’ zbog če ga?”„Jer nam se taj prokleti konj ruga.”„To li ko sam imao pa ra”, Asen čo je na sta vio ne ka ko hlad no. „I

niš ta mu ni je, do bar je!”„Pa što on da ne će da ho da?”„Kre nu će on”, od go vo rio je Asen čo, „sa mo da do đe do da ha.

Mo žda nje mu od go va ra da s vre me na na vre me za sta ne i gle da. Ot kud znaš šta mu je u gla vi?”

I za i sta ne znaš. Jer, od jed nom, pro me nio je po na ša nje i po čeo da ho da ko naj nor mal ni ji, pra vi konj, bez za staj ki va nja. E, tu mi bi to plo oko du še. A ina če, oko nas si ja sun ce, sneg pri jat no sve tluca po pu tu i dr ve ću, ne be sko pla vet ni lo pri ja telj ski se ši ri – mi lo čo ve ku da gle da. Ta ko se i mo je sr ce raz ve dri lo pa sam po čeo da po sma tram Asen ča i zaklјučio ka ko bi i on mo gao bi ti Ci gan če. A on se stre sao i po vi kao: „Ne, ot kud ja!”

„Ot kud, bre, znam”, re ko sam, „Asen čo mi je ne ka ko ci gan sko ime. Da ne is pad neš na kra ju i ti ne ki Ci ga iz Že ru ne. Pa i Stan ko se ko ba ja gi zo ve Stan ko, a iza to ga se kri je ko zna šta – Asen, Hasan... Mut na su to po sla.”

Asen čo je tvr dio da je Asen bu gar sko ime i da smo mi ima li ca ra Ase na Ve li kog.

„Ni ka da mi ni smo ima li ta kvog ca ra”, ka žem mu ja ko ozbilјno. „Još ma lo pa ćeš re ći da smo ima li i ca ra Ha sa na Ve li kog. Mi slim na bu gar skog ca ra.”

Me đu tim, on je bio ozbilјniji jer je či tao Paj si je vu knji gu. I ta ko smo po če li o knji ga ma pa sam ja iz dže pa iz vu ko no vi ne Slo bo da, a iz tor be Gor skog put ni ka9.9 Gor ski put nik – Naj po zna ti je de lo, po e ma, Ge or gi ja Ra kov skog.

uzvišenje

19

„A vi di šta ja imam”, re ko je Asen čo i pru žio mi uzde. Za tim se okre nuo i po ku šao da do hva ti tor bu, ali poš to je ni zak, ni je us peo pa je mo rao da se pre vr ne na zad u ko la. „Ne boj se, ne ću te šutnu ti”, do ba cio je. Na kra ju je do hva tio tor bu i iz nje iz va dio Riblјi bu kvar10. „Sko ro sam sve”, ka že, „za bo ra vio kod ova ca.”

Du nuo sam u sko ča nje ne ša ke i po čeo da li stam bu kvar. On ima ono naj sta ri je iz da nje sa de voj či com na pred njoj stra ni. Ni kako ne mo gu da ra za be rem šta ta de voj či ca dr ži. Sta ra po sla, be smisli ca. A bu kvar se na pa tio ka ko vi dim – ne gde ne ma li sto va, ne gde je iz gu žvan, a po ne gde har ti ja si ja ko da je maš ću pre ma za na.

„Što ovo li ko si ja ju li sto vi, bre, Asen čo?”, pi tao sam.„Ah, taj bu kvar čić mi je ostao još od uj ka Di mi tra”, ka že. „On

je imao obi čaj da ga, ka d usta ne uju tro, iš či ta va, ne ka da i na glas. A on ti do ruč ku je vru ću ra ki ju i sla ni nu. Od sla ni ne mu se po ne kad ma lo uma ste pr sti pa ta mo gde pip ne osta ju tra go vi. ’Ovo ti je’, govo rio je, ’za uspo me nu od me ne.’ Mi slim na bu kvar.”

„Ama, baš ti je do bre uspo me ne osta vio!”, re ko sam i od mahnuo gla vom. „Ka da bi či ka Be ron vi deo šta mu se de si lo s knji žicom, ba cio bi se u re ku s pa ri skog mo sta.”

„Šta, ta mo ima re ka?”, za ču dio se Asen čo.O to me ni sam bio raz miš ljao, ali sam od go vo rio:„Ka ko ne ma! Ima! U Pa ri zu ima sve ga. Pa re ka po sto ji i u Ko

te lu i Že ru ni, a ka mo li u Pa ri zu.”No, ono što sam vi deo uči ni lo mi se ne ka ko vi še znač nim. Knji

ga se zo ve Riblјi bu kvar a kad je otvo riš, unu tra se si ja ko riblјa krlјušt. Eto! Re ko bi ne ko da je ta ko na mer no napravlјen. Kad sam ovo iz re ko, Asen ču se li ce ja ko oza ri lo pa je re ko:

„Pa, jel’ vi diš, jel’ vi diš?”, bio je zadovolјan i po čeo je da pre vr će li sto ve. „Moj ujak Di mi tar po se du je is tan čan ose ćaj za sva ku majsto ri ju; ti to ne ce niš, ali ni si u pra vu. Raz u me se u drvodelјstvo, u 10 Riblјi bukvar – Prva knjiga (1824) koja je štampana na novobugarskom, au

tora Petra Berona. Smatra se i prvom bugarskom enciklopedijom.

Milen Ruskov

20

zemlјoradnju, u grad nju – u to me je vr lo probirlјiv – po tan ko se raz u me u far ba nje vu ne, pa i knji ge či ta. Nјemu sve ide od ru ke.”

Ću tim ja ta ko i slu šam. Šta mi slim ne iz go va ram da deč ku ne kva rim uži va nje. Nјegov ujak Di mi tar... Ako te in te re su je ka ko izgle da je dan pra zno slo vac i ve tro go nja, s njim tre ba da se upo znaš. Ina če, umre ćeš a ne ćeš zna ti šta je pra zno slo vac i ve tro go nja. Možda mi sliš da već znaš, ali ne znaš! Idi u Že ru nu i ka ži: „Ma, lјudi su mi re kli da ov de kod vas ima ne ki pra zno slo vac i ve tro go nja ko ga je ve tar no sio na be lom ko nju ko trun po polјu, ali ga ne pozna jem.” Ne bri ni, od veš će te kod Asen čo vog uja ka. Bez greš ke! A Asen čo ga dr ži za ne ko he len sko bo žan stvo, mal te ne – nјegov ujak Di mi tar ovo, nje gov ujak Di mi tar ono. Ali do bar je Asen čo i što je naj va žni je – ta len to van je. Sa mo ma lo tre ba da se iš li fu je i po sta će pra vi Evro pe jac. Ili, u naj ma nju ru ku, po lu e vro pe jac. U sva kom slu ča ju, ne će osta ti pro sti čo ba nin iz Že ru ne. Na to me ja ra dim.

Ta ko, od pri če do pri če, do đo smo do Iče ra. Sa stra ne se vi di Lu da Kam či ja, re ka, ali za mr znu ta uz oba le oko de se ti nu ko ra ka. Na kra je vi ma za mr znu tih de lo va vi di se tan ka, le de na ko ra, već pro vid na, a po red i is pod nje te če vo da. S dru ge stra ne, kraj pu ta, ne ka de ca su se po pe la na br daš ce i ta mo pra ve sneš ka. I tu je Deda Ju van po čeo da za staj ku je. Asen čo vi če:

„Haj de, kad je ži vo ti nja već sta la, da i mi ode mo kod de ce ma lo da se raz ga li mo i pre dah ne mo.”

Ka žem: „Do bro, aj de da se pop ne mo kod njih.” Po če li smo da po ma že mo oko sneš ka. Ja sa stra ne pra vim gru dve i gu ram ih ka sneš ku, a Asen čo i de ca mu se di ve i ob li ku ju ga. De ca su se ma lo ohra bri la kad su nas vi de la, a uglav nom su bi li de ča ci od 7–10 godi na, mo žda po ne ko sta ri je. Igra ju se!

Me đu tim, ta mo sam iz vu ko uši jed nom de ča ku ko ji re če da se zo ve Hri sta ki, bez ob zi ra što je Bu ga rin, ali je Asen čo do ba cio: „Pu sti ga, ta ko ga je otac na u čio.” Pu sta gr ko fi li ja, ko za ra za se ši ri me đu Bu ga ri ma! Sa mo im daj da se pra ve da su ne ko dru gi! Pu stio

uzvišenje

21

sam de ča ka, ali je on ostao po red me ne upla še no me gle da ju ći, ko da je stra ho vao da ću mu neš to ura di ti ako se po me ri. Da ću mu uda ri ti ša mar, ili da ću da ga šut nem, ili ko zna šta dru go. Asen čo ga je po zvao, a ja sam mu re ko da kad ga pi ta ju ka že da se zo ve Hri sto. Klim nuo je gla vom dvatri pu ta i po tr čao ka osta loj de ci. Na ši lјudi su če sto ko i ta de ca, pro sto da ti ma lo bu de žao. Uvek neš to upla še ni, sr ce im se sku pi lo ko pti či ca na zi mi, če ka ju da ih ne ko po mi lu je, da im se obra ti le pom reč ju pa da im se tek on da otvo ri du ša. Ali svet ni je ta kav! Ni je ko Asen čo! Po ne kad smek ša, ali uglav nom je ko ka men tvrd. Je di no se šu ti ra nja bo ji i pa da na grč ko lu kav stvo. I teš ko pro sto duš ni ma uko li ko ne ma ju hra bro sti, a naj češ će je ta ko. Mir ni će, ka žu, na sle di ti zemlјu. Ko ju zemlјu? Ovu si gur no ne, ina če bi je Bu ga ri pr vi na sle di li.

Za gle dao sam se do le ka re ci i ah! – ka ko mi se, baš tu, pri jeo vruć hleb. Uz meš hleb, a on se pu ši. Po lo miš ga – iz nje ga iz la zi pa ra. A on da sta viš ma lo ma sti i ma lo si ra – pr ste da po li žeš! Kažem Asen ču:

„Aj mo što pre do Iče ra, oglad neo sam.”U Iče ru će mo ta kav hleb la ko na ći jer se ta mo na la zi ču ve na

pe ka ra. Ako i ne na đe mo, bi će ne čeg dru gog le pog.Ali Asen čo se di vi i ne po la zi. „Evo sad ću, evo sad ću”, go vo ri,

ali ne kre će, ne go pra vi sneš ko vu gla vu sa de com. Ko zna do kle bi smo ta mo osta li da De da Ju van ni je sam kre nuo. Le po – kre nuo od jed nom. A mi smo po če li da vi če mo i tr či mo za njim. Do bro je što spo ro ho da, po sta rom, klajklaj, pa smo ga la ko su sti gli i uskoči li u ko la. Po sle smo otiš li u go sti o ni cu i onaj ta mo nam je re ko:

„Ima mo vru ćeg hle ba, sad su ga baš do ve zli.”Eh, kad je do neo hleb pa kad sam ga od lo mio, a on vruć, pre ba

cu jem ga, bra te, iz ru ke u ru ku od vre li ne. Pa kad sam sta vio ma sti i vi deo ka ko se to pi, pa kad iz va di smo i sir od Stan ka Sku pog! A go re se vi je bla gi mi ris hle ba, ču do jed no! Ma, ni je za pri ču! Uživa nje!

Milen Ruskov

22

Za tim smo na pu ni li plјosku i uze li dru gu za put ali smo od lu čili da tog da na vi še ne pu tu je mo. Osta li smo da spa va mo kod ži voti nja, ba ra bar sa De da Ju va nom i ne kim lјudima iz Tr no va. Ta ko smo pro ve li noć. Ti lјudi iz Tr no va su nam da li kr dže, a ja pu šim i raz miš ljam – kraj, fe bru ar je go tov. Po sle sam za spao.

Ej, Ba ba Mar to, je bem li ti maj ku! Da nas je po čeo mart a mi nastavlјamo ka Sli ve nu. Vre me se uža sno po gor ša lo! Ne ma ve ja vice, ali ve tar pro bi ja do ko sti, sa mo što te ne od ne se. Mi slim se kud kre nu smo u Sli ven po ovom ve tru, pre će mo da od le ti mo ta mo! Le te će mo za jed no sa Sli ve nom, đa vo ga od neo, go re na ne bu, ko ne ki an đe li u Ne be skom Je ru sa li mu. Re ko sam Asen ču:

„Asen čo”, ka žem, „ako se pop neš i sko čiš sa Ka ran di le po ovakvom vre me nu, ima da pre le tiš ceo Sli ven i da raz bi ješ gla vu!”

„Ma, na to uopšte ne ra ču naj!”, ka že. „Nјima po ova kvom vreme nu le te će ra mi de po va zdu hu i mo gu da te stre fe! Ima ko ja rebi cu da je pro gu taš!”

Jad ni Asen čo se zgr čio i uhva tio čvr sto za ko la, ko i ja, da ga ve tar ne pre vr ne. I sve se, bra te, svi lo i utih nu lo. Gle daš lјude ka ko tr če da što pre uđu u ku ću. I mi se ko gru dve sku pi li. Je di no De da Ju van spo koj no ho da, ka ko zna i ume, ko da se niš ta ne do ga đa. Poš to je jed nom no gom u gro bu, on si gur no ni za šta pet pa ra ne da je. Ovo ga pu ta se ne zaustavlјa i rav no mer no ho da, ali spo ro, ko i uvek. Si gur no mi sli: Je bem te, ve tru, ne ću zbog te be da žu rim! Ne ćeš me zbu ni ti!

Već sam dru ga či je po čeo da gle dam na De da Ju va na. Ose ćam da u nje mu ima ka rak te ra (du šev no sti, na ra vi). To se kod ži vo tinja če sto sre će, a po ne kad i kod lјudi. Ipak, kod lјudi re đe, jer sve je napravlјeno ta ko da ti ne ma dru ge ne go da ra diš što i svi osta li. Mo žeš da imaš ka rak ter tek kad po sta neš vo đa, a dru ga či je ni kako. A vo đa je ma lo. Zbog to ga je ka rak ter ret kost.

Raz u me se, ima i ta kvih ko ji ne ma ju niš ta dru go sem ka rak te ra.

uzvišenje

23

I ta ko, kad se od Iče ra ula zi u Sli ven ide se kroz Go cen ski prevoj, tač no is pod ste na. S jed ne stra ne je Ka ran di la, a s dru ge Ga vani te. Oš tri pla nin ski vr ho vi se za bi ja ju u si vo ne bo i sa da, be li od sne ga i za mr znu ti, još opa sni je iz gle da ju. Re ko bi da sa ma zla vi la ži vi ta mo. A mo žda i je ste ta ko. Oda tle put vo di kroz vi no gra de i pro la zi, naj pre is pod Aj duč ke pe ći ne, a za tim is pod Or lov skih ru pa i Zma je vih dup ka. One se s pu ta ne vi de, al’ ja znam gde su i ko ji su se ju na ci ta mo kri li. Ali bla ga ta mo ne ma. To vam ka žem sa si gur noš ću. Elem, ka d se pro đu ti ka me nja ri i vr ho vi, ula zi se u Sli ven.

Bra te, ni smo od le te li, ali je ma lo fa li lo! Čak se i De da Ju van, gle dam, ma lo trg nuo ka ko ga je ve tar za neo. Asen čo jed nom rukom sti ska da sku, a dru gom dr ži šu ba ru na gla vi. „Au! Šta je ovo”, vi če, „šta je ovo?!” U smi slu – mno go du va. Ali šta da oče ku ješ? Ov de se ukrš ta ju tri ve tra iz tri pla nin ska pre vo ja.

„Ovaj Sli ven”, ka žem, „ne ka sti hi ja tre ba da po ku pi i da ga sravni sa zemlјom! Da ga po ru ši baš ova kvog ka kvog ga vi diš!”

„Zaš to?”, pi ta Asen čo kroz ve tar.„Eto ta ko! Nјima je ov de ve tar odu vao pa met i sa mo im Ci ga ne

do neo.”„E, va la!”, vi če Asen čo. „Pra vo zbo riš!”„Vi di ka ko du va! Pro bi ja do ko sti! S obe stra ne.”„To do la zi od Pla vih ste na”, ka že Asen čo. „Ta mo je ve li ka ve

tro me ti na. Pri čao mi je ujak Di mi tar da mu se, kad je jed nom išo ta mo, smr zla pi šać ka. ’Ka ko pi šam’, ka že, ’pi šać ka mi mr zne. Kad pad ne krc ka’, ka že, ’ko da ho daš po sta klu. To je od lad no će. A poš to još i du va, ve tar je za no si u stra nu. Sa jed ne stra ne’, ka že, ’izla zi ko vo da, a na dru gom kra ju pa da na dva me tra uko so od te be jer je ve tar no si.’”

„U bre, taj tvoj ujak Di mi tar ma lo... izmišlјa.”„A ne, ne moj ta ko!”, re ko je Asen čo. „Ne moj ta ko da pri čaš! Šta

on ka že, to je ta ko. Du go je ži veo i svaš ta vi deo.”

Milen Ruskov

24

Uću tao sam.„Ali u Sli ve nu, s dru ge stra ne”, na sta vio je ka sni je Asen čo, „ima

mno go voj vo da, po bor ni ka slo bo de.”„Pa je ste, je ste”, slo žio sam se.„A ta ko đe, ima i po bor ni ka prosvetitelјstva.”„Je ste, je ste.”I Sli ven ni ka da ni je me njao ime. Je di ni u či ta voj Bu gar skoj ni

ka da ni je tur sko ime no sio ne go je sa ču vao sta ro bu gar sko ime.„I to je tač no”, slo žio sam se.„Pa šta?”, ka že Asen čo.„Pa niš ta!”, re ko sam.Al’ ni je da ni je bi lo niš ta, raz u me se, a mi smo uz bo ž ju po moć

do spe li do ha dži Pe tro vog ha na. Ka d se uđe u grad vi še ne du va tol ’ko jer ku će ma lo zaustavlјaju ve tar i je di no ka d se iza đe na raskrš će ja ko uda ra, dok ne pre se češ ili ne skre neš, ali to se da preži ve ti. Sve se da pre ži ve ti. Ali će ra mi de le te. Dve su se od jed nom raz bi le po kraj nas pa se De da Ju van po pr vi put u ži vo tu za tr čao. Mu ku smo ima li dok ga ni smo usme ri li ka ha nu. A za to vre me, tu i ta mo, sa mo ču ješ ka ko ne ka će ra mi da tre sne u su sed noj ulici, a mo žda i iza na ših le đa – ne zna se. U bož jim si ru ka ma. Ali bi lo ka ko bi lo, do đo smo do pre po me nu tog ha dži Pe tro vog ha na, zva nog Kod bre sta jer se stvar no na la zi po red jed nog ogrom nog bre sta ko ji je ta mo od vaj ka da, što se ka že. Za sa dio ga car Jo van Šiš man ili ne ka de voj ka ko ja se ka sni je ba ci la u pro va li ju. A što se ba ci la, da iz vi neš, ne mo gu da se se tim. Ve ro vat no zbog lјubavi. Zbog če ga se de voj ke ba ca ju sa ste na? Dal’ bi ti, ako si pri se bi, to ura dio? Ne, ni ka da. Ali one po lu de od lјubavi. To je ko i gr ko filstvo, ve li ka za ra za. Uglav nom se javlјa međ’ de voj ka ma, međ’ lepšim po lom, i to dok su sa svim mla de. Ko deč je bo gi nje mo ri ih ta lјubav. Ka sni je na u če da ra ču na ju i po či nju da pre bro ja va ju pa re... Taj brest, iz me đu osta log, pa i han s njim, u sa mom je cen tru Slive na, ne mo žeš da ga ne vi diš, tač no po red sa hatku le. Sa hatku la

uzvišenje

25

po ka zu je de set sa ti po tur skom, što je če ti ri uve če po bu gar skom. U ha dži Pe tro vom ha nu, bra te, jef i ni je je ne go kod Stan ka Skupog u za ba če nom se lu Me dven, al’ je za to ov de oda ja ko za tvor ska će li ja i nas če ti ri ov na u njoj, s ne kim dun đe ri ma iz Ru mu ni je ko ji su kre nu li u svet tra že ći po sao. Idu u Ruš čuk poš to se ta mo gra di mno go au strij skih ku ća.

Na red nog da na su otiš li, a mi smo osta li u Sli ve nu još ne ko li ko da na. Hte li smo da uzme mo ne ku tan dža ru (puš ku), ne za to što nam tre ba, ne go zbog to ga što se tu pra ve. U Sli ve nu mo žeš da nađeš mno go le pe puš ke po mno go do broj ce ni. Ka ko god, tan dža ru ni smo uze li, al smo za vr ši li neš to dru go. U ne ko do ba sam re ko Asen ču:

„Aj de”, ka žem, „da ode mo da se oku pa mo jer evo već je kraj zime, mo že se ku pa ti. Em će mo da vi di mo ku pa ti lo u Dži no vu, em će mo se opra ti to plom vo dom.”

A on je re ko:„Ako je ta ko, haj de mo u Nal ban tla re kod ko va ča11 da ko nju

pro me ni mo pot ko vi ce. Mo žda ovaj zbog to ga za staj ku je.”Do du še, je smo mi pro ve ra va li pot ko vi ce i niš ta se lo še ni je vi

de lo, ali ka žem – ako će mo već u ku pa ti lo, haj de da ode mo i u Nalban tla re da za sva ki slu čaj pro me ni mo ko nju pot ko vi ce. To ti je na sat pe ša če nja od dži nov skog ku pa ti la, ta ko da mo že. A sa ma kupa ti la su – ne znam dal’ ste ta mo iš li – na tri sa ta pe ša če nja od Slive na pre ma ju gu. S ko njem je i br že, ko ne ka pri jat na šet nja, i još se raz ve driš i oku paš. Kad se iza đe iz Sli ve na, pro la zi se kroz oblast Re či ca, gde je se lo Ča ir li i oda tle se nastavlјa do le ka Tun dži ili, na bu gar skom, re ci Ja vo ri ci. Ja sam ov de do la zio sa aba dži ja ma zbog na šeg po sla. U ovoj obla sti su le pa se la, gle daš ih i mi sliš – ka ko je le pa otadž bi na! Na za pa du je Ka su mo vo, krš te no po Ka sumag i, a dalјe Der men de re, Ču čuk češ li, Bu juk češ li i Ka ra sar li. Na ju gu su 11 Ne pre vo di va igra re či. Nal ban tla ri je sta ri na ziv za me sto u Bu gar skoj ko je se

da nas zo ve Ko va či te. U ko re nu i jed ne i dru ge re či je ime ni ca ko vač.

Milen Ruskov

26

Dži no vo, Nal ban tla re, Tur sun li, Kur san li, Ećoj, Meč ka re vo i Gendža li. Mal ko po stra ni su Čer keš li je, De mir dži li je, Ala da gli je i Arta kla re, a naj ni že Čo ko ba, Ćo pe kli je i na kra ju Bo za dži je. I svu da se ču je bu gar ska reč i ra stu najbolјe bre skve.

Sti gli smo do ku pa ti la, ali smo ga proš li da pr vo od ve de mo konja u Nal ban tla re. Ume sto da ta mo če ka mo, vra ti će mo se u džinov sko ku pa ti lo da se oku pa mo pa po sle opet na zad po De da Juva na. I do bro je is pa lo, mu dro smo po stu pi li za to što su ko va či ima li pu no po sla i če ka li bi smo či tav dan ko lu da ci. Naš ko vač je De da Ju va nu ski nuo sta re pot ko vi ce i sta vio ga u red za če ka nje, a na ma je re ko da do đe mo tek ka sno po pod ne. Asen čo je uzeo pot ko vi ce, ve za ne dve po dve, met nuo ih pre ko ra me na i kre nu li smo put ku pa ti la. „Ba ci te sta re pot ko vi ce”, ka žem mu ja, „šta će ti!” On ne će. „Od viš ka gla va ne bo li”, ka že. E pa do bro, io na ko će ih on no si ti pa ne ka ra di ka ko ho će.

A što je bi lo pri jat no u ku pa ti lu, bra te! Lju di se brč ka ju a iz usta im iz la zi pa ra poš to je, ia ko si ja sun ce, još uvek hlad no. I iz vo de iz la zi pa ra jer je i ona to pla. Svu kli smo se u do nji veš i uš li u vir, a Asen čo ka že:

„Do le je vo da to li ko to pla, a go re se le di va zduh.”Za pu šio sam pr sti ma nos, ko štipalјkom i ceo se po to pio, čak i

gla vu. A Asen čo se sme je, drh ti i go vo ri:„Uhu uu, ja mi slio ba ta Gi čo se uda vio u to ploj vo di!”„Ov de je Čin Ali uda vio 70 ne ve sta, ka ko su je ver ne bu da le pri

ča ju, pa ih po sle za ko pao po red se la Čo ko ba na me stu ko je se zo ve Še kla ra”, ka zao sam.

Ka že Asen čo:„Taj je imao mno go ne ve sta.”„Ni je”, ka žem ja, „ni su one bi le nje go ve. To li ko ni Tur ci ne mo

gu da po stig nu, ne moj ta ko! On je bu gar ske ne ve ste iz okol nih se la do veo, jer je bio mu sli man ski is po snik i mno go je mr zeo že ne. Tog Čin Ali ja su zva li Džin jer je bio ko zli duh i po nje mu se i se lo

uzvišenje

27

zo ve Dži no vo. On se u nje mu ne ka da skri vao a ov de je do la zio da se ku pa... Aj de, na sa pu njaj mi ma lo le đa.”

Asen čo cok će i sa pu nja me go vo re ći: „Vi di ti ovo, vi di ti ovo”, uopšte, čo vek se mno go le po ose ća. Po sle sam i ja nje ga sa pu njao i ko zna ko li ko du go smo osta li u vo di. Ko nač no, mo ra li smo da iza đe mo. Uze li smo ode ću i pre tr ča li do ba ra ka – jed na za muš ke, dru ga za žen ske – ko je su iz gra di li ne ki Tur ci po red ku pa ti la. Čak i ka fu slu že za 10 pa ra. Ni je do ce ne, ne go je za sla đu ju si ru pom pa ima ne ki ču dan ukus. Pro da ju i bo zu po pr ska nu ci me tom, po nji ho vom obi ča ju. U toj ba ra ci smo se pre svu kli i po pi li po ka fu s bo zom poš to je mno go jef i no i sr ce ti ne dozvolјava da to pro pustiš. A uopšte ni je lo še.

Ka žem Asen ču:„Ako ovo vi di Stan ko Sku pi, sa mo će be go vi ov de do la zi ti! Da

je de mo mi i pi je mo dok Stan ko i nje go va bra ća ni su pro naš li ovo me sto. Pre ili ka sni je”, re ko sam, „Stan ko va bra ća će sve po ku pova ti i on da daj da ko ri sti mo dok je ’va ko.”

A Asen čo se smeš ka i sr če, čas ka fu, čas bo zu.I ta ko, dok pri ča mo, gle dam kroz za sto re i vi dim ka ko iz la ze

dve vo lov ske za pre ge pu ne Tu ra ka. Pre kri ve ne su ša re nim plat nima a unu tra se de ha nu me. To su či ta ve po ro di ce Ju ru ka pa zbog to ga pu tu ju u po kri ve nim ko li ma, isto ko ge ri lov ski Tur ci12, sa mo što su nji ho va ko la ši ra i ni ža, te ret na, a ovi ima ju vi so ke čer ge na me nje ne lјudima. Ovi su, mi slim se, poš li u Sli ven. Izaš li su iz ko la i otiš li da se ku pa ju. I ta da mi je si nu lo. Ma lo sam po sma trao i vi deo neš to bolјe ob u če nog čo ve ka pa sam se okre nuo pre ma nje mu i pi tao:

„Efen di ja”, re ko sam, „ko li ko je sa ti?”Bi lo je šest, to jest, 12 po bu gar skom – pod ne. Osta lo je još

ne ko li ko sa ti dok ne do đe vre me za vra ća nje u Nal ban tla re. Iz veo sam Asen ča napolјe i re ko mu:12 Turci iz severoistočne Bugarske koji su dobili ime po ger(i)lovskoj kotlini.

Milen Ruskov UZVIŠENJE

Za izdavača Dijana Dereta

Izvršni urednik Anja Marković

Redakcija prevoda, lektura i korektura Milena Radić

(Klapna&Rikna)

Likovnografička oprema Studio Znak

Prvo DERETINO izdanje

ISBN 9788664571197

Tiraž 1000 primeraka

Beograd 2017.

Izdavač / Štampa / Plasman DERETA doo

Vladimira Rolovića 94a, 11030 Beograd tel./faks: 011/ 23 99 077; 23 99 078

www.dereta.rs

821.163.231 РУСКОВ, Милен, 1966– Uzvišenje / Milen Ruskov ; prevod s bugarskog Jasmina Jovanović. – 1. Deretino izd. Beograd : Dereta, 2017 (Beograd : Dereta). 337 str. ; 21 cm. (Biblioteka Dereta vam predstavlja )Prevod dela: Възвишение / Милен Русков. – Tiraž 1.000. – Beleška o prevodiocu: str. 337. ISBN 9788664571197COBISS.SRID 230611468

CIP – Ка та ло ги за ци ја у пу бли ка ци ји На род на би бли о те ка Ср би је, Бе о град