agroznanje.com2 Agroznanje, vol. 5., br. 1. 2004, 5-16 ИЗДАВАЧ - PUBLISHER...

University of Banjaluka, Faculty of Agriculture

Agro-knowledge Journal

ISSN 1512-6412=Agroznane

Vol. 10., br. 1. 2009.

Vol

. 10.

, br.

1. 2

009.

AGR

OZN

AW

E

Agroznanje, vol. 5., br. 1. 2004, 5-16 1

ISSN 1512-6412=Agrozna e

AGROZNAWE Agro – knowledge Journal

Agroznanje, vol. 10., br. 1. 2009.


ИЗДАВАЧ - PUBLISHER Уни в е р з и т е т у Б ањ а л у ц иПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ University of Banja Luka, Faculty of Agriculture

Телефон: (051) 312 390 Телефакс: (051) 312 580 E-mail: [email protected] Web: www.agric.rs.sr

Бања Лука, Република Српска, Булевар војводе Петра Бојовића 1А Banja Luka, Republic of Srpska, Bulevar vojvode Petra Bojovica 1A

ГЛАВНИ И ОДГОВОРНИ УРЕДНИК

MANAGING EDITOR

Доц. др Миланкa Дринић Doc. dr Milanka Drinić

РЕДАКЦИОНИ ОДБОР

EDITORIAL BOARD

Академик, проф. др Васкрсија Јањић Проф. др Илија Комљеновић Academician Prof. Dr. Vaskrsija Janjić Prof. Dr. Ilija Komljenovic Академик, проф. др Миливоје Надаждин Проф. др Стево Мирјанић Academician Prof. Dr. Milivoje Nadazdin Prof. Dr. Stevo Mirjanic Проф. др Никола Мићић Проф. др Мирослав Богдановић Prof. Dr. Nikola Micic Prof. Dr. Miroslav Bogdanovic Проф. др Драган Микавица Проф. др Јово Стојчић Prof. Dr. Dragan Mikavica Prof. Dr. Jovo Stojcic Проф. др Гордана Ђурић Проф. др Анка Поповић Врањеш Prof. Dr. Gordana Djuric Prof. Dr. Anka Popovic Vranjes Проф. др Ђорђе Гатарић Проф. др Мића Младеновић Prof. Dr. Djordje Gataric Prof. Dr. Mica Mladenovic Проф. др Драгутин Мијатовић Проф. др Васо Бојанић Prof. Dr. Dragutin Mijatovic Prof. Dr. Vaso Bojanic Проф. др Драгутин Матаругић Проф. др Михајло Марковић Prof. Dr. Dragutin Matarugic Prof. Dr. Mihajlo Markovic Проф. др Миле Дардић Prof. Dr. Mile Dardic

УРЕДНИК

EDITOR

Дипл. инж. Јелена Марковић Jelena Marković, B.Sc.

ТЕХНИЧКO УРЕЂЕЊЕ И ШТАМПА TECHNICAL EDITING AND PRINTING

Часопис „Агрознање“ се цитира у издањима CAB International Abstracts The Journal „Agroznanje“ is cited in CAB International Abstracts

Agroznanje, vol. 9., br.1. 2008 3

САДРЖАЈ / CONTENTS

Гордана Ђурић Anatomic-morphological Characteristics of the Leaves of the Apple Grown on Stagnosol Soil .............................................................................. Анатомско-морфолошке карактеристике листа јабуке гајене на псеудоглеју

5

Борис Пашалић, Гордана Ђурић Basic Pomological Characteristics of new Apple Cultivars under Banjakuka Region Conditions................................................................................ Основне помолошке карактеристике нових сорти јабуке (Malus x domestica Borkh) у условима бањалучке регије

21

Nikola Mićić, Gordana Đurić, Miljan Cvetković Differentiation of female Gametophyte through the Microphenophases of individual Flowers Development in Apple Blossom .................................................... Diferencijacija ženskog gametofita kroz mikrofenofaze razvoja pojedinačnih cvetova u cvasti jabuke

33

Mirko Kulina, Siniša Berjan Influence of Air Temperature on Chemical Fruits Composition of Some Apple Varieties (Malus sp.).................................................................................. Uticaj temperature vazduha na hemijski sastav plodova kod nekih sorti jabuke (Malus sp.)

51

Milan Rakićević, Rade Miletić, Milisav Mitrović, Marijana Pešaković Productivity and Pomo-Tehnological Properties of Sour Cherry Cultivars Grafted on Colt Rootstock ................................................................... Produktivne i pomološko-tehnološke osobine sorti višnje na podlozi Colt

61

Rodoljub Oljača, Svjetlana Zeljković The Influence of Environmental Conditions on the Percentage Participation Stomata to the Leaf of Apple .................................................. Uticaj ekoloških uslova na zastupljenost stoma na listu jabuke

67

Mića Mladenović, Nebojša Nedić, Saša Milosavljević The Influence of the Distance of Honeybee Hives from Apple Flowers to Their Fertilization Uticaj udaljenosti pčelinjih društava na oplodnju jabuke sorte Greni Smit

75

Đorđe Paprić, Ivan Kuljančić, Nada Korać, Mira Medić, Dragoslav Ivanišević, Predrag Božović Effect of Cultivar and Rootstock on Some Commercial and Technological Characteristics of Grapevines............................................................ Međusobni uticaj sorte i lozne podloge na neka privredno tehnološka svojstva vinove loze

81

Radmila Pajović, Tatjana Popović, Krum Boškov, Klime Beleski Technological Characteristics Varietic Vranac and of Introducing Varieties Merlot and Cabernet Sauvignon in the Podgorica Wine Growing Region District (Montenegro) and Skopje Wine Growing Region (Macedonia) ..................................... Privredno-tehnološke karakteristike grožđa sorte vranac i introdukovanih sorti kaberne sovinjon i merlo u uslovima podgoričkog vinogroja (Crna Gora) i skopskog vinogorja (Makedonija)

89

Agroznanje, vol. 10., br.1. 2009. 4

Светозар Савић1, Mихаило Вукотић, Радомир Манојловић1, Драгољуб Митровић Impact of Pruning and Bud Loading on Vine Growth and Grape Quality of Montenegrin Autochthonuos Vine Cv ،Krstač، in Podgorica Sub-Region ..................... Утицај резидбе и оптерећења чокота родним окцима на принос и квалитет грожђа сорте крстач у подгоричком суб-региону

97

Snežana Trmčić, Nada Lakić Impact of Different Vine Rootstock Clones cv. Italian Riesling on Chemical and Sensory Properties of Wine ................................................... Uticaj različitih klonova loznih podloga sorte rizling italijanski na hemijska i senzorna svojstva vina

105

Драгољуб Жунић, Радисав Којовић, Саша Матијашевић, Вера Вукосављевић The Effect of Plant Spacing on the Characteristics of Cabernet Sauvignon.................. Утицај размака садње на својства сорте Каберне совињон

111

Svjetlana Zeljković, Nada Parađiković, Rodoljub Oljača Growth and Development Nursery Stock of Begonia (Begonia semperflorens L.) Under Biostimulator Treatment .......................................... Uticaj biostimulatora na rast i razvoj korijena rasada stalnocvjetajuće begonije (Begonia semperflorens L.)

117

Radun, Marina and Pećanac, Dragana Traditional Practices in Collection of MAPs in Bosnia and Herzegovina: Case Study St. John’s Wort (Hypericum perforatum L.) in Herzegovina....................... Традиционална знања у сакупљању љековитог и ароматичног биља у Босни и Херцеговини: Студија на примјеру кантариона (Hypericum perforatum L.) у Херцеговини

127

Jasminka Milivojević, Mihailo Nikolić The Influence of Leaves Reduction on Biological Properties of Strawberry Cultivar 'Elsanta' Grown in a Vertical System ........................................... Uticaj redukcije lisne mase na biološke osobine sorte jagode Elsanta gajene u vertikalnom sistemu

137

Ана Селамовска, Катерина Николић, Валентина Симеонова Influence оf Cultivate Way оn Quality оf Strawberry Rosettes ..................................... Утицај начина гајења јагода на квалитет живића

145

Драгана Пећанац, Марина Радун The Concept of Sustainability of Natural Resources ....................................................... Концепт одрживости природних ресурса

151

Лолић Биљана, Булајић Александра, Ђекић Ивана, Вучуровић Ана, Ђурић Гордана, Крстић Бранка The presence of Phytophthora spp. of raspberry in Republic of Srpska ........................ Присуство врста рода Phytophthora у малињацима на територији Републике Српске

159

Упутство ауторима .............................................................................................. 167


Оригиналaн научни рад УДК: 634.11:631.526.32

Анатомско-морфолошке карактеристике листа јабуке гајене на псеудоглеју

Гордана Ђурић1,2

1Пољопривредни факултет Универзитета у Бањој Луци

2 Институт за генетичке ресурсе Универзитета у Бањој Луци

Резиме

У раду су дати резултати морфометријских и хистометријских анализа листа двије сорте јабуке (ајдаред и златни делишес клон Б) калемљених на три подлоге (М 9, М 26 и ММ 106). Стабла су била у периоду пуног плодононошња, гајена у облику витког вретена, у воћњаку подигнутом на равничарском псеудоглеју. У воћњаку су, у ранијим истра-живањима, утврђена два типа микролокација: нормални – типични псеудоглејни земљишни услови и услови микродепресија. Такође, у условима микродепресија утврђена је повећана и продужена влажност и испољени услови повремене забарености током године. Анализирани су слиједећи параметри: просјечна површина листа, укупна лисна површина стабла, лисни индекс, дебљина листа, дебљина палисадног слоја и величина ћелија палисадног ткива. Код свих анализираних параметара испољен је значајан утицај подлоге и земљишних ми-кродепресија, са одређеним разликама између појединих комбинација сорта/подлога. Сви морфометријски и хистометријски показатељи листа имају општу тенденцију смањења вриједности испитиваних параметара у условима микродепресија.

Кључне ријечи: лисни индекс, дебљина листа, палисадни паренхим, земљишне

микродепресије, сорта/подлога.

Увод

Истраживањима реакције биљака на услове повећане и продужене влажности у земљишту бавио се већи број аутора, с тим да је више истраживања као модел биљке користило једногодишње и двогодишње биљке (Bradford et al., 1978, Engelaar et al., 1995, Daugherty et al., 1994). Кад су у питању дрвенасте биљке више је истраживања урађено на шумским него на пољопривредним врстама. Воћне врсте различито реагују на сувишну воду у земљишту. Као екстремно осјетљива врста наводи се маслина; осјетљиви су: бадем, бресква, кајсија, трешња и вишња; средње осјетљиви шљива и цитруси; а јабука се наводи као дјелимично


толерантна (Rowe et al., 1973; Crawford et al., 1995). Међутим, у оквиру сваке врсте постоје разлике између генотипова, али и исти генотип може различито реаговати у различитим еколошким условима и на различитим подлогама. Начин и вријеме испољавања реакције на надземном систему воћке зависи и од сорте (Andersen et al., 1984). Јабука се сматра релативно толерантном на забареност у поређењу са другим воћним врстама (Morita, 1955; Andersen et al., 1984). У оквиру рода Malus реаговање различитих врста и клонова је такође различито. Вегетативне подлоге М1, М3, М6, М7, М13, М14, М15, М16, као и сорта Џонатан сматрају се потпуно отпорним на сувишну земљишну воду (Rowe et al., 1973).

Olien (1989) наводи истраживање на стаблима сорте Стејмен Вајнсеп на сијанцу, која су у периоду мај–јун расла у условима забареног земљишта (Childers i White, 1950). Ово истраживање показује да је забареност, у односу на стабла која су расла у нормалним условима у години третмана, изазвала појаву мањег броја и ситнијег лишћа и његово раније опадање, као и нижи принос са ситнијим, јаче обојеним и раније сазрелим плодовима који су и опали раније. Овај ефекат је био испољен и у наредним годинама, иако стабла нису више била у забареним условима. У наредне четири године укупна сува маса и површина листа били су мањи на стаблима која су била изложена наведеном третману.

Истраживање морфометријских карактеристика листа истих комбинација сорта/подлога јабуке у условима одводњеног и неодводњеног псеудоглеја у двије године (Ђурић и др., 1988) показала су да је површина листа била већа на одводњеној површини у обе године, као и то да је површина листа била већа у климатски влажнијој години.

Barden (1978) је испитивао утицај различитих фактора на нето–фотосинтезу и констатовао да је већа нето–фотосинтеза у вези са већом дебљином листа, већом специфичном масом листа и већим садржајем хлорофила. Исти аутор наводи да спурови делишеса имају дебљи лист прије свега због већег броја слојева палисадног паренхима. Роднија стабла продукују више суве материје због малог раста прираста, а мања освјетљеност има за посљедицу крупније, али тање листове са мањом специфичном масом, који имају мање слојева палисадног паренхима и краће ћелије са мање хлорофила.

Објекат, материјал и методе рада

Воћњак у коме су вршена испитивања подигнут је 1989. године, са већим бројем сорти јабуке: ајдаред, златни делишес клон Б, глостер, грени смит, старкинг, џонатан, џонаголд, мелроза, прима и елстар, на подручју општине Градишка. Размак садње је 4 m међуредно, а у реду: 1m (М 9), 1,25 m (М 26) и 1,5 m (ММ 106). Стабла су формирана у облику витког вретена. Надморска висина подручја се креће од 97,5 m до 132,5 m. У ранијим истраживањима (Ђурић и сар. 1988, Лучић и сар. 1991, 1997) констатовано је да је на подручју воћњака заступљено земљиште типа равничарски псеудоглеј, и то средње дугоки псеудоглеј, са глејним слојем на дубини од 30 - 40 cm. Вриједности апсолутног капацитета овог земљишта за ваздух су ниске (1 – 5 vol.%), земљиште је врло кисело (pH у води 4,19 до 5,80), а садржај хумуса је испод 3%. Земљиште има мале количине активног фосфора (испод 1 mg


P2O5/100 g земљишта), а садржај калијума је испод 5 mg К2О/100 g земље. У воћњаку је пројектована и постављена унакрсна дренажа. У воћњаку су констатоване микродепресије у редним просторима, у којима се вода задржава дуго послије престанка падавина, што доводи до стварања услова забарености, односно повећане и продужене земљишне влажности и погоршаног водно-ваздушног режима у дужем периоду године. У табели 1 дат је преглед средњих мјесечних температура и суме мјесечних падавина као десетогодишњи просјек за Метеоролошку станицу Топола, која је најближа испитиваном локалитету. Подаци показују да је средња годишња температура ваздуха 10,6 oC, а да је просјечна сума годишњих падавина 835 mm. Према падавинама уочавају се два кишовитa периода: први од маја до јула, а други у октобру и новембру, што утиче на сатурацију земљишта водом у зимском и прољећном периоду. Познато је да засићеност земљишта стајаћом водом у прољеће има негативне ефекте на раст биљака јер изазаива кашњење вегетације и слабији раст коријена и надземног система (Лучић и сар. 1996). Таб. 1 Средње мјесечне температуре ваздуха (oC) и суме мјесечних падавина (mm) Average air temperature within month (oC) and sum of month precipitation (mm) I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII х⎯ oC -0,7 0,9 6,1 10,9 16,6 18,5 21,7 20,7 16,5 10,4 5,1 1,1 10,6

mm 47,0 41,1 74,4 67,0 78,1 97,6 76,5 65,1 67,0 95,1 72,1 43,8 835,0

У овом раду су приказани просјечни резултати вишегодишњих истра-живања (1995 - 2000) различитих параметара листа двије сорте јабуке калемљене на све три подлоге у анализираном засаду. За сваку комбинацију сорта/подлога одабрано је по пет стабала у нормалним условима псеудоглеја и у условима микродепресије. Анализирани су: површина појединачних листова, укупна лисна површина стабла, лисни индекс, дебљина листа, дебљина палисадног ткива и величина ћелија палисадног ткива.

Површина листа одређена је мјерењем површине 100 листова на апарату Дентометар, укупна лисна површина стабла одређена је на основу просјечне површине листа и укупног броја нормалних листова на стаблима (број листова је утврђен скидањем и бројањем свих листова са одабраних стабала), а лисни индекс израчунат је као лисна површина на јединицу површине хранидбеног простора.

Дебљина листа и дебљина палисадног ткива утврђени су на попречним хистолошким пресјецима дебљине 8 – 12 μm линијском методом (71 тестна линија на видном пољу) уз повећање 0,8 × 200 и 1 × 200 (Exner et al. 1988). Величина ћелија првог слоја палисадног паренхима утврђена је рачунањем површине пресјека тих ћелија на истим видним пољима на којима су рађена два претходна параметра, као површине елипсе на основу дужине и ширине пресјека ћелије.

За хистометријска мјерења припремљени су трајни хистолошки препарати парафинском техником (Мићић, 1993). За сваку комбинацију у парафин је уклопљено по 20 исјечака листа. Хистолошки пресјеци су анализирани на аутоматском уређају за анализу слике "QUANTIMET 500MC" (Leica – Austrija).


Сви мјерни показатељи обрађени су статистички рачунањем централних тенденција и показатеља варијација. Значајност разлика централних тенденција утврђена је t – тестом. За све показатење урађена је анализа варијансе (модел 2 × 3 × 2), а значајност разлика појединачних средина по анализи варијансе утврђена је тестом најмање значајне разлике (lsd тест). Анализа интеракцијских ефеката извршена је графичком методом.

Резултати истраживања

У табели 2 дате су вриједности просјечне површине листа испитиваних сорти јабуке обрађене анализом варијансе. Из табеле 2 уочава се да је лист златног делишеса у просјеку већи од листа ајдареда за 5,28 cm2, односно, за 16,8%. Лист јабуке са стабала у условима микродепресије у просјеку је мањи од листа из нормалних услова псеудоглеја за 4,44 cm2. Иако F тест и тест најмање значајне разлике показују да испољене разлике између сорти на различитим подлогама нису статистички оправдане, може се уочити да је испољена тенденција да је лист ајдареда највећи на подлози ММ 106, затим на М 26, па на М9, док је лист златног делишеса највећи на подлози М 26, затим на ММ 106 па на М9. Таб. 2 – Просјечна површина листа јабуке (cm2) Average surface of apple leaf (cm2) Сорта (A) Ајдаред Златни делишес Средина B × C

Подлога (B)

нор-мално

микро-депре-сија

сре-дина

нор-мално


сре-дина

нор-мално

микро- депре-сија

B

М9 26,33 22,19 24,26 30,06 26,72 28,39 28,20 24,46 26,33 М26 27,73 24,23 25,98 37,40 31,15 34,28 32,57 27,69 30,13 ММ106 29,23 26,80 28,02 34,94 27,93 31,43 32,08 27,37 29,73 Средина 27,77 24,41 26,09 34,13 28,60 31,37 30,95 26,51

Фактор A**, C** нзр0.05 5,29 нзр0.01 7,19

Укупна лисна површина стабла је показатељ који је врло осјетљив и уочљиво реагује на стање стабла, те тако врло добро показује и његову реакцију на спољашње услове. У табели 3 дати су подаци о просјечној укупној лисној површини одабраних стабала, а значајност разлика тестирана је анализом варијансе.

Из табеле 3 види се да је најмању лисну површину стабла у просјеку имала сорта ајдаред на подлози М 9 у микродепресији (3,68 m2), а највећу сорта златни делишес на подлози ММ 106 у нормалним условима псеудоглеја (18, 91 m2).

Aнализа варијансе показује да ајдаред у просјеку има мању укупну лисну површину стабла него сорта златни делишес (за 3,06 m2); да је на подлози М 9 у просјеку најмања лисна површина на стаблу (6,09 m2), затим на подлози М 26


(11,44 m2) и највећа на подлози ММ 106 (14,51 m2); те да је лисна површина стабала у условима микродепресије у просјеку мања (8,24 m2) него на стаблима која расту у нормалним условима псеудоглеја (13,12 m2). Таб. 3 – Просјечна лисна површина (m2) стабла јабуке

Average surface of total apple leaf (m2) within a tree Сорта (A) Aјдаред Златни делишес Средина BxC

Подлога (B)

нор-мално


сре-дина

нор-мално


сре-дина

нор-мално

депре-сија B

М9 6,29 3,68 4,99 8,48 5,89 7,18 7,39 4,79 6,09 М26 11,27 5,69 8,48 17,53 11,29 14,41 14,40 8,49 11,44 ММ106 16,26 11,69 13,97 18,91 11,17 15,04 17,58 11,43 14,51 Средина 11,27 7,02 9,15 14,97 9,45 12,21 13,12 8,24

Фактор A**, C** B**, AB**, BC* nзр0.05 1,74 2,47 нзр0.01 2,37 3,36

Испољена значајност интеракције сорта × подлога и подлога × услови

псеудоглеја указује да у неким комбинацијама основне законитости нису потврђене. Тако је поредак комбинација сорте ајдаред у складу са основном тенденцијом односа испитиваних подлога, међутим, укупна лисна површина стабла сорте златни делишес статистички значајно се не разликује на подлогама М 26 и ММ 106.

Смањењем укупне лисне површине стабла у условима микродепресије најјаче је реаговала сорта ајдаред на подлогама М 26 (за 49,5%) и М9 (за 41,4%), затим сорта златни делишес на подлози ММ 106 (за 38,2%) па на подлогама М 26 и М 9 (за 35,5% и 30,5%), а најмање сорта ајдаред на подлози ММ 106 (за 28,1%).

Лисни индекс је најбољи показатељ обезбјеђености стабла асими-лационом површином. У табели 4 дате су просјечне вриједности лисног индекса испитиваних комбинација сорта/подлога (m2 листa/m2 хранидбене површине стабла) и значајност фактора у анализи варијансе.

Ајдаред је имао најмањи лисни индекс на подлози М 9 у условима микродепресије (0,91), а највећи на подлози ММ 106 у нормалним условима (2,7). Код златног делишеса најмањи лисни индекс био је, такође на подлози М 9 у условима микродепресије (1,46), а највећи на подлози М 26 у нормалним условима (3,5). У просјеку златни делишес има већи лисни индекс, што је и нормално, имајући у виду бујност сорте и доминантан тип гранчица (стапке и дуге родне гранчице). Одступање је једино на подлози ММ 106, на којој нема оправдане разлике у лисном индексу између ове двије сорте.

Утицај подлоге на лисни индекс такође је изражен, па је у просјеку лисни индекс на подлогама ММ 106 и М 26 значајно већи него на подлози М 9. Та законитост је у појединачним срединама испољена код сорте златни делишес, али код сорте ајдаред лисни индекс се на подлогама М 9 и М 26 статистички не разликује, и значајно је мањи у односу на лисни индекс на подлози ММ 106.


Таб. 4 - Просјечан лисни индекс одабраних комбинација сорта/подлога Average leaf index of chosen combination of cultivar/rootstock

Сортa (A) Ајдаред Златни делишес Средина B × C

Подлога (B)

нор-мално


сре-дина

нор-мално


сре-дина

нор-мално


М9 1,57 0,91 1,24 2,11 1,46 1,79 1,84 1,19 1,51 М26 2,25 1,13 1,69 3,51 2,25 2,88 2,88 1,69 2,28 ММ106 2,70 1,94 2,32 3,14 1,85 2,50 2,92 1,90 2,41 Средина 2,17 1,33 1,75 2,92 1,85 2,39 2,55 1,59 Фактор A**, C**, B**, AB** nzr0.05 0,338 0,478 nzr0.01 0,459 0,65

Дебљина листа испитиваних комбинација сорта/подлога јабуке, мјерена је са хистолошких пресјека и израчуната за свако видно поље као просјечна дебљина листа и обрађена кроз трофакторијални модел анализе варијансе, а подаци су дати у табели 5. На основу података у табели 5 видимо да је просјечна дебљина листа сорте ајдаред била најмања на подлози ММ 106 у условима микродепресије (186,9 μm), а највећа на подлози М9 у нормалним условима (225,2 μm). Код сорте златни делишес најмања дебљина листа била је на подлози М 26 у микродепресији (208, 0 μm), а највећа на подлози М 9 у нормалним условима псеудоглеја (248,2 μm). Анализа варијансе показује да је утицај сорте, подлоге и услова псеудоглеја на просјечну дебљину листа високо значајан, али такође и значајност интеракције сорте и подлоге. У анализи варијансе основна испољена законитост показује да је дебљина листа златног делишеса већа од дебљине листа ајдареда у просјеку за 21,8 μm, међутим на подлози М 26 разлика између ове двије сорте није статистички оправдана. Таб. 5 – Просјечна дебљина листа јабуке (μmм)

Average thickness of apple leaf Сorta (А) Ајдаред Златни делишес Средина B × C

Подлога (B)

нор-мално


сре-дина

нор-мално


сре-дина

нор-мално


М9 225,2 217,5 221,3 248,2 236,8 242,5 236,6 227,1 231,9 М26 212,8 199,6 206,2 221,3 208,6 214,9 217,0 204,1 210,5 ММ106 190,8 186,9 188,8 228,5 219,9 224,2 209,6 203,4 206,5 Средина 209,6 201,3 205,4 232,7 221,7 227,2 221,1 211,5 Фактор A**, C** B** AB** nзр0.05 5,89 7,22 10,217 нзр0.01 7,73 9,45 13.39


Највећа просјечна дебљина листа је на подлози М 9 (231,9 μm), и она је статистички високо значајно већа у односу на дебљину листа на друге двије подлоге, између којих нема статистички значајне разлике. Међутим, у интеракцији сорта × подлога види се да је та законитост присутна код сорте златни делишес, али не и код ајдареда, чији лист је на подлози М 26 високо значајно дебљи него на подлози ММ 106. Испољени интеракцијски ефекти у сваком случају представљају генотипске специфичности у односима сорта/подлога. Из ових података јасно се уочава да лист у свим комбинацијама има већу дебљину на подлози М9. Тако, лист на подлози М9 у условима микродепресије има већу дебљину (227,1 μm) од листа на друге двије подлоге и у нормалним условима (217,0 μm и 209,6 μm) и у микродепресији (204,1 μm и 203,4 μm). Дебљина палисадног паренхима. Тест значајности утицаја примјењених третмана показује да је утицај сва три основна фактора на дебљину палисадног паренхима листа (табела 6) високо значајан. Таб. 6 – Просјечна дебљина палисадног паренхима листа јабуке (μm)

Average thickness of palisade parenchyma of apple leaf (μm) Сорта (А) Ајдаред Златни делишес Средина B × C

Подлога (B)

нор-мално


сре-дина

нор-мално


сре-дина

нор-мално


М9 107,59 100,64 104,1 119,62 100,54 110,1 113,6 100,6 107,1 М26 101,05 87,51 94,3 104,81 95,31 100,1 102,9 91,4 97,2 ММ106 92,28 83,13 87,7 108,38 104,82 106,6 100,3 93,9 97,1 Срeдинa 100,3 90,4 95,3 110,9 100,2 105,6 105,6 95,3 Фaктор A**, Ц** B* AB* нzр0.05 3,74 4,59 6,43 нzр0.01 4,90 5,99 8,43

На подлози М 9 палисадно ткиво има високо значајно већу дебљину него на друге двије подлоге, док испољена разлика између листова са ове двије подлоге (М26 и ММ106) статистички није значајна. Лист из услова микродепресије, у просјеку, има високо значајно тањи палисадни слој него лист из нормалних услова псеудоглеја. Интеракција сорта × подлога показује, међутим, да се све комбинације једне сорте међусобно оправдано разликују. Тако је код ајдареда најмања дебљина палисадног паренхима на подлози ММ106, затим на М26 а највећа је на подлози М 9, док је код златног делишеса најмања на подлози М 26, затим на ММ 106, а највећа такође на подлози М 9.

Величина ћелија палисадног ткива (таб. 7) је слиједећи параметар про-дуктивне способности листа који је такође праћен на хистолошким пресјецима. Величина ћелија изражена је преко површине уздужног пресјека ћелија првог слоја палисадног паренхима на попречном пресјеку листа.


Таб. 7 – Просјечна површина уздужног пресјека ћелије првог слоја палисадног паренхима листа јабуке (μm2 ) Average surface of longitudinal section of first cell layer of palisade parenchyma of apple leaf(μm2 )

Сорта (А) Ајдаред Златни делишес Средина Б × Ц

Подлога (B)

нор-мално


сре-дина

нор-мално


сре-дина

нор-мално


М9 211,8 208,15 209,9 239,85 236,0 237,9 225,8 222,1 223,9 М26 203,35 181,75 192,5 211,3 205,1 208,1 207,3 193,3 200,3

ММ106 189,85 198,95 194,4 224,1 258,79 241,4 206,9 228,8 217,9 Средина 201,6 196,3 198,9 225,1 233,2 229,1 213,37 214,77

Фактор А** Б** АБ**, БЦ* нзр0.05 8,3 10,17 14,36 нзр0.01 10,87 13,3 18,83

Анализа варијансе просјечне површине уздужног пресјека ћелија пали-

садног ткива показује значајност утицаја сорте и подлоге, али и интеракцијски ефекат сорта × подлога и подлога × услови земљишта. Златни делишес има крупније ћелије палисадног ткива од сорте ајдаред у просјеку за 30,2 μm2. На подлогама М 9 и ММ 106 ћелије палисадног ткива листа, у просјеку се не разликују, а у односу на ћелије листа на подлози М 26 високо значајно су крупније. Међутим, анализом интеракције сорта × подлога уочава се да је та законитост присутна код сорте златни делишес, док код ајдареда најкрупније ћелије палисадног слоја има лист на подлози М 9, а листови на друге двије подлоге не показују статистички значајну разлику у овом параметру. Општа тенденција да услови псеудоглеја не утичу на овај показатељ испољена је у просјеку код листова на подлогама М 9 и М 26, међутим на подлози ММ 106 у условима микродепресије ћелије палисадног ткива имају високо значајно већу површину пресјека него у нормалним условима псеудоглеја, а статистичка значајност испољене разлике јавља се само код сорте златни делишес. Вјероватно је ово објашњење да у условима микродепресије лист златног делишеса на подлози ММ 106 није имао смањење удјела палисадног ткива у укупној дебљини листа у односу на нормалне услове псеудоглеја, иако је у апсолутном износу палисадни слој у условима микродепресије тањи него у нормалним условима.

Дискусија

На основу извршених морфолошких анализа листа сорти ајдаред и златни

делишес на испитиваним подлогама у различитим условима псеудоглеја може се констатовати да сви морфолошки показатељи листа у просјеку показују општу тенденцију смањења њихових вриједности у условима микродепресија псеудо-глејног земљишта, а што је сагласно подацима из литературе. Наиме, Atkinson et al.


(1995) констатују да је укупна лисна површина стабала јабуке на подлози М9 јако зависна од спољашњих услова, а Barden (1978) наводи да је просјечна површина листа карактеристика врсте и сорте, али у великој мјери зависи од спољних фактора.

Добијени резултати показују да су највећи утицај на укупну лисну површину стабла испољиле подлоге и стање земљишта. Утицај подлоге је нормалан, имајући у виду бујност сорти у комбинацији са одабраним подлогама, и смањење лисне површине у слабије бујној комбинацији не значи и апсолутно смањење лисне површине, јер смањењем величине стабла, што је нормално на слабије бујној подлози, не смањује се лисна површина по јединици хранидбене површине стабала (Jackson, et al. 1977, Jackson, 1990). Међутим, у микро-депресијама су све комбинације сорта/подлога реаговале смањењем укупне лисне површине, али много више преко смањења броја листова, него преко самњења просјечне површине листа, што је највјероватније посљедица мањег буђења пупољака и формирања већег броја краћих прираста, као реакције на неповољне земљишне услове за раст корјена и поремећај корелације између корјена и стабла у цјелини (Лучић и сар., 1996).

Анализа вриједности лисног индекса показује да је основна тенденција коју испољава лисни индекс (ЛИ ) у посматраних комбинација сорта/подлога јабуке у различитим условима псеудоглеја, у потпуности сагласна код свих модалитета и показује да се ЛИ смањује у условима микродепресије. Asada (1988) је установио да је индекс лисне површине (просјечно 3) у корелацији са приносом (максималан принос (y) = 2,25 x, где је x лисни индекс). Такође је нашао и однос између приноса и лисне површине и констатује да високи приноси имају високе вриједности лисног индекса. У овим истраживањима лисни индекс је у свим комбинацијама испод ове литературне вриједности, што би могло указивати да су поремећени процеса раста у датим еколошким условима (цит. Baritt et al., 1987). Међутим, како је за лисни индекс кључни параметар размак садње, потребно је нагласити да је код подлоге М9 редни размак садње требао бити значајно мањи, док су код подлога М26 и ММ106 релативно добро одабрани размаци садње. Сорта ајдаред би у правилу требала имати мања редна растојања од сорте златни делишес. Тако би редни размак умјесто 1m код ајдареда требао бити од 0,6 до 0,8 m а код сорте златни делишес од 0,8 до 0,9 m. Међуредни размак би за подлогу М9 требао бити барем 3,5 m. Дакле, са корекцијом размака садње овако рачунат лисни индекс стабла сигурно би имао значајно веће вриједности код подлоге М9.

Хистолошке анализе листа сорти ајдаред и златни делишес на испити-ваним подлогама у различитим условима псеудоглеја показују да дебљина листа и дебљина палисадног паренхима листа имају општу тенденцију смањења ври-једности у условима микродепресије, док површина уздужног пресјека ћелије првог слоја палисадног паренхима показује више одступања зависно од услова псеудоглеја.

Дебљина листа и дебљина палисадног паренхима испољавају и значајан интер-акцијски ефекат у односу сорта – подлога. Наиме, ајдаред у комбинацији са испитиваним подлогама највећу дебљину листа и највећу дебљину палисадног паренхима има на подлози М 9 у нормалним условима, а најмање вриједности оба испитивана показатеља на подлози ММ 106 у условима микродепресије. Златни делишес на испитиваним подлогама показује, међутим нешто дугачију тенденцију.


Највећа дебљина палисадног паренхима била је на подлози М 9 у нормалним условима, што је сагласно понашању сорте ајдаред, међутим, најмања дебљина листа и најмања дебљина палисадног паренхима ове сорте била је на подлози М 26 у условима микродепресије. Анализом просјечне величине ћелија првог слоја палисадног паренхима испитиваних сорти на различитим подлогама у односу нормални услови – микродепресија уочава се тенденција смањења величине ћелија првог слоја палисадног паренхима у условима микродепресије и код ајдареда и код златног делишеса на подлогама М 9 и М 26, док је на подлози ММ 106 тенденција обрнута. Код овог параметра се испољавају такође интеракцијски ефекти на релацији сорта – подлога. Тако ајдаред има најкрупније ћелије првог слоја палисадног паренхима у листовима на подлози М 9 у нормалним условима, а златни делишес на подлози ММ 106 у условима микродепресије. Најситније ћелије и ајдаред и златни делишес имају на подлози М 26 у условима микродепресије.

Међусобан интеракцијски однос дебљине палисадног паренхима и про-сјечне величине ћелија првог слоја ћелија палисадног паренхима показује управо пропорционалан однос код сорте ајдаред на подлози М 9 у нормалним условима, гдје се са растом дебљине палисадног паренхима повећава и величина ћелија. Управо пропроционално понашање, као интеракцијски ефекат ова два параметра уочава се и код сорте златни делишес на подлози М 26, гдје смањење дебљине палисадног паренхима прати и смањење величине ћелија. Одступање од директног управо пропорционалног односа у интеракцијском односу ових параметара уочава се код ајдареда за најмање вриједности ових параметара, као и код златног делишеса за највише вриједности овог параметара. Тачније, најмања, односно, највећа дебљина палисадног паренхима карактеристична је за различите подлоге и различите услове псеудоглеја у односу на величину ћелија првог слоја палисадног паренхима. На основу свих извршених анализа, може се констатовати да су обе сорте на подлози М9 имале веће вриједности лисног индекса, дебљи лист и дебљи палисадни слој листа. Наводи Barden-а (1978), да већа дебљина листа има за посљедицу већу нето-фотосинтезу, односно да су већа специфична маса листа и већи садржај хлорофила прије свега посљедица већег броја слојева палисадног паренхима, овим истраживањима су потврђена.

Закључци

Услови земљишних микролокација и подлоге испољили су јак утицај на све праћене морфометријске и хистометријске параметре листа јабуке, уз одређене разлике између комбинација сорта/подлога. На основу свих извршених анализа могу се дати слиједећи закључци:

- Сви морфометријски показатељи, као и дебљина листа и дебљина палисадног паренхима листа јабуке показују општу тенденцију смањења њихових вриједности у условима микродепресија псеудоглејног земљишта.


- Ајдаред у комбинацији са испитиваним подлогама има највећу дебљину листа и највећу дебљину палисадног паренхима на подлози М 9 у нормалним условима, а најмање вриједности оба испитивана показатеља на подлози ММ 106 у условима микродепресије.

- Златни делишес има највећу дебљину листа на подлози М9 у нормалним условима, што је сагласно понашању сорте ајдаред, међутим, најмања дебљина листа и најмања дебљина палисадног паренхима ове сорте је на подлози М 26 у условима микродепресије.

- Ајдаред има најкрупније ћелије првог слоја палисадног паренхима у листовима на подлози М 9 у нормалним условима, а златни делишес на подлози ММ 106 у условима микродепресије. Најситније ћелије обе сорте имају на подлози М 26 у условима микродепресије.

На основу свих анализа, може се констатовати да су обе сорте имале на подлози М9 веће вриједности лисног индекса, већу дебљину листa и већу дебљину палисадног слоја листа. На основу укупне анализе листа јабуке у различитим условима псеудоглеја може се закључити да је подлога М 26 у условима микродепресија показала јачу негативну реакцију на стрес изазван неповољним водно-ваздушним режимом земљишта у односу на друге двије подлоге.

Литература

1. Andersen, P.C., Loмbard, P.B., Westwood, M.N. 1984. Leaf conductance, growth, and survival of willow tree species under flooded soil conditions. J. Aмer. Soc. Hort. Sci. 109: 132-138.

2. Atkinson, Ц.Ј., Тaylor, Л., Тaylor, Ј.М. 1995: Тhe influence of teмperature and water supply on apple fruit growth and the developмent of orchard-grown trees. Jour. Hort. Sci. v. 70(5):691-703.

3. Barden, Ј.A. 1978. Apple leaves, their мorphology and photosynthetic potential. HortScience, Vol. 13(6): 644-646.

4. Barritt, B.H., Roм, C.R., Guelich, K.R., Drake, S.R., Dilley M.A. 1987. Canopy position and light effects on spur, leaf, and fruit characteristics of 'Delicious' apple. HortScience 22(3): 402-405.

5. Bradford, K.J., Dilley, D.R. 1978. Effects of root anaerobiosis on ethylene pro-duction, epinasty and growth of toмato plants. Plant Physiol. 61: 506-509.

6. Daugherty, C.J., Musgrave, M.E. Characterization of populations of rapid-cycling Brassica rapa L. selected for differential waterlogging tolerance. Journal of Exp. Botany,v. 45 (272): 385-392.

7. Crawford, R.M.M., Braendle, R. 1996. Oxygen deprivation stress in a changing enviroмent. Experiмental Botany, :145-159.

8. Đurić Gordana, Mićić N., Radoš, Lj., Predić, T., Lukić, R. 1997. Anatoмical-мorphological properties and мineral content of apple rootstocks on pseudogley. Acta Horticulturae N° 450. pp: 151-157.

9. Đurić Gordana, Marković M., Oljača R., Mićić N., Predić T. 2002. Probleмs of apple growth and nutrition on pseudogley soil. In “Plant Physiology in the New


Millenniuм”. Published by Yugoslav Society of Plant Physiology and Agricultural Institute “Srbija”. Editors: Dr. Stephen Quarrie, Prof. Dr. Borivoj Krstić and Prof. Dr. Vaskrsija Janjić. p. 182., pp. 49 – 50.

10. Engellar W.M.H.G., Syмens, J.C., Laanbroek, H.J., Bloм, C.W.P.M. 1995. Pre-servation of nitrifying capacity and nitrate availability in waterlogged soils by radial oxigen loss froм roots of wetland plants. Biol. Fertil. Soils, v. 20(4): 243-248.

11. Exner, H. E., Hougardy, H. P. (eds.), 1988. Quantitative iмage analysis of мicrostructure; DGM Ingorмationsgeselschaft GмbH., Oberursel 1, Gerмany.

12. Јackson, М. 1990. Coммunication between the roots and shoots of flooded plants. Iz мonografije 'Iмportance of root to shoot coммunication in the responses to enviroмental stress' British Society for Plant Growth Regulation, Monograph 21: 115-133.

13. Jackson, J.E., Palмer, J.W. 1977. Effects of shade on the growth and cropping of apple trees. I Experiмental details and effects on vegetative growth. J. Hort. Sci. 52: 245-252.

14. Morita, Y. 1955. Studies on orchard soils. Chapt. II. Soil atмosphere and tree growth. Bull. nat. Inst. agric. Sci. Hiratsuka, Ser. E No 4, pp. 88-90.

15. Olien, W.C. 1989. Seasonal soil waterlogging influences water relations and leaf nutrient content of bearing apple trees. J. Aмer. Soc. Hort. Sci. 114(2): 537-542.

16. Rowe, R.N., Beardsell, D.V. 1973. Waterlogging of fruit trees. Hort. Abstracts, Vol. 43, No.9: 533-548.

17. Ђурић Гордана, Мићић Н., Чмелик З. 1988. Утицај одводњавања земљишта, подлоге и климатских услова на карактеристике листа јабуке. 9. конгрес воћара Југославије, Нови Сад. Конгресни материјал, стр. 112.

18. Ђурић Гордана. 1997. Хистолошка анализа корена М9, М26 и ММ106 подлога за јабуку у забареном земqишту. Програм и изводи саопштења XИИ симпозијума ЈДБФ, Крагујевац. Стр: 17.

19. Ђурић, Гордана. 1999. Карактеристике раста, морфолошких промена и родности јабуке на псеудоглеју. Докторска дисертација. Пољопривредни факултет Универзитета у Београду.

20. Лучић П., Велагић Хабул Е. 1981. Утицај асфиксије на морфолошке карактеристике и хемијски састав родног дрвета и плода шљиве. Југословенско воћарство 15, 55-56 (1-2): 365-371.

21. Лучић П., Ђурић Гордана, Мићић Н. 1991. Могућности интензивирања воћарске производње на псеудоглеју сјеверне Босне, завршни извјештај пројекта 0406-743-1/86. СИЗ науке БиХ.

22. Лучић П., Ђурић Гордана, Мићић Н. 1996. Воћарство I. Институт за истраживања у пољопривреди Србија, Нолит, Партенон. Београд.

23. Лучић П., Ђурић Гордана, Мићић Н., Марић М. 1997. Могућност интензивирања производње јабуке на слабопродуктивним земљиштима типа псеудоглеј. Агрознање - научни часопис за пољопривреду. Бања Лука, Бр. 1. стр: 347-353.

24. Мићић, Н. 1993. Органогенеза шљиве. Докторска дисертација. Пољопривредни факултет, Универзитет Нови Сад.


Anatomic-morphological Characteristics of the Leaves of the Apple Grown on Stagnosol Soil

Gordana Đurić1,2

1 University of Banja Luka, Faculty of Agriculture

2Genetic Resources Institute, University of Banja Luka

Summary

The paper presents the results of morphometric and histometric analysis of leaves of two varieties of apple (Idared and Golden Delicious clone B) grafted on three rootstocks (M 9, M 26 and MM 106). The trees were in full time of bearing, grown in the spindle form, and the orchard raised on Stagnosol soil. In the orchard, in previous research, two types of micro-locations were found: normal - typical stagnosol soil conditions and micro depression locations. Also, in micro depression locations increased and prolonged moisture conditions and occasional water logging was expressed during the year. The following parameters were analyzing: average leaf surface, total leaf area of trees, leafy index, the thickness of the leaf, palisade layer thickness and size of palisade tissue cells. A significant influence of the rootstock and soil micro depressions on all analyzed parameters is manifested, with certain differences between the combinations of variety/rootstock. There is a general tendency of reduced value of all studied morphometric and histometric leafy parameters in micro depressions.

Key words: leafy index, the thickness of the leaf, palisade parenchyma, soil micro

depressions, variety / rootstock.


I - A I - Б

II - A II - Б

III - A III - Б

Сл 1. Хистолошки пресјеци листа сорте ајдаред у нормалним условима (А) и у условима микродепресије ( Б): на подлози М 9 (I), на подлози М 26 (II)

и на подлози ММ 106 (III). Histological sections of apple leaf cultivar Idared in normal conditions (A) and in micro

depressions (Б): on rootstock M 9 (I), on rootstock M 26 (II) and on rootstock MM 106 (III).


I - A I - Б

II - A II - Б

III - A III - Б

Сл. 2. Хистолошки пресјеци листа сорте златни делишес у нормалним условима (А) и у условима микроепресије (Б): на подлози М 9 (I) на подлози М 26 (II) на подлози ММ106 (III).

Histological sections of apple leaf cultivars Golden Delicious in normal conditions (A) and in micro depressions (Б): on rootstock M 9 (I), on rootstock M 26 (II) and on rootstock MM 106 (III).


Оригиналан научни рад УДК: 634.11 Основне помолошке карактеристике нових сорти јабуке (Malus x domestica Borkh) у условима бањалучке регије

Борис Пашалић1,2, Гордана Ђурић1,2

1Пољопривредни факултет Универзитета у Бањој Луци

2 Институт за генетичке ресурсе Универзитета у Бањој Луци

Резиме

Значајна карактеристика савременог воћарства је динамична измјена сортимента. У складу са тим, неопходно је посветити посебну пажњу питању интродукције нових сората у одређене еколошке и производне услове сваког појединог подручја. Анализом најзначајнијих особина нових интродукованих сората, оне се могу препоручити за даље ширење или се искључују из производње. Помолошке карактеристике плода, родност и економска оправданост агро- и помотехнике одлучујући су параметри на основу којих се процјењује могућност гајења интродукованих сората воћака. У оквиру овог рада проучене су помолошке карактеристике осамнаест нових сората и клонова јабуке, интродукованих у услове сјеверозападне Босне. Огледни засад је подигнут у околини Српца 2000. године, а плодови су узимани 2003. и 2004. године. У раду су анализиране основне помолошке карактеристике плодова, отпорност на важније штеточине и болести, као и на физиолошке болести плодова.

Кључне ријечи: јабука, нове сорте, помолошке карактеристике.

Увод

Воћарство, као наука и практична дјелатност, у последњих 30 година доживљава прави процват. Јабука је данас сасвим сигурно најистраженија воћка у категорији континенталних врста. Бројни аутори су се бавили проучавањем биолошких, еколошких, морфолошко-анатомских, помолошких и привредних особина јабуке (Глиха, 1978; Мишић, 1987, 1994; Мићић, 1996; Мићић и сар. 1998; Блажек и Хлушичкова, 2007). Помолошка детерминација сорти воћака до скора је представљала основ за одређивање како сората тако и клонова нових генотипова воћака (Мићић, 1992). Имајући у виду чињеницу да су одређене морфолошке и физиолошке карактеристике плодова подложне промјенама, у зависности од агроеколошких услова у којима се сорте развијају, помолошка детерминација сората тражи велико искуство. Развојем нових, поузданих метода у детерминацији генотипова (цитогенетичке технике, електрофоретске анализе специфичних протеина или ДНК, PCR техника) помолошке анализе плодова у циљу основне


детерминације одређених генотипова, постепено губе на значају. Ипак, плодови су основ воћарске производње па је тиме и познавање помолошких и привредно-биолошких карактеристика плодова гајених комбинација сорта-подлога, основ за разговор о самом воћарству. За помолошке анализе и детерминацију сорти воћака, у нашој литератури не постоји стандардизован модел и присутно је изузетно шаренило у терминологији, методологији као и значају појединих особина плода које се узимају као основ у детерминацији. Ова шароликост је у великој мјери последица изражене субјективности, како помолога тако и селекционара.

Материјал и метод рада

Проучавање помолшких карактеристика нових сорти јабуке обављено је у засаду заснованом у прољеће 2000. године. Засад је подигнут у форми огледног воћњака са 20 стабала сваке сорте, у селу Бајинци, општина Србац. У раду су анализиране следеће сорте и клонови: Бребурн, Пинк Лејди, Фуџи (клонови Кику 8, Јатака и Нагафу 6), Гала (клонови Галакси и Муст), Златни Делишес клон Раиндерс, Џонаголд (клонови Новајо и Дакоста), Елстар (клонови Ред Елстар и Елстар Елсхоф), Рубинет, Пирос, Пилот, Пинова, Топаз и Делбарестивал. Све сорте су калемљене на подлози М 9. Стабла су гајена у форми витког вретена, а размак садње је 3,5 × 1 м. Дуж редова је постављена арматура састављена од дрвених стубова и два реда жице. Систем одржавања земљишта је трава-малч. Просјечни приноси су износили 15 до 20 кг по стаблу. Приликом подизања засада кориштене су двогодишње саднице, тако да су стабла плодоносила у истој години када су и посађена.

У току 2003. и 2004. године узимани су плодови након чега се приступило њиховој обради и фотодокументовању. Плодови су узимани у фази употребне зрелости. Вријеме бербе је дефинисано на основу испољених морфолошко-физиолошких особина плодова. Непосредно прије бербе, плодови су фотографисани на стаблу. Након бербе плодови су вагани и за сваку сорту је утврђена маса педесет појединачних плодова, који су узимани са врха, средине и доњег дијела крошње. Фотодокументовани су појединачни цијели плодови, пресјечени плодови и поједини детаљи (лентицеле, изглед петељке, чашица и сл). Помолошка анализа плодова посматраних сорти је вршена према табели и дескриптору (Мићић, 1992).

Резултати истраживања и дискусија

Крупноћа плодова Класификација плодова према крупноћи, посматрано кроз просјечну масу плода, у основи је отворено питање због специфичне масе меса плода. Иако је у савременој помологији питање крупноће плодова углавном подређено дијаметру плода, као значајној привредно-биолошкој карактеристици, наметнутој техноло-гијом сортирања плодова на аутоматским сортиркама, питање крупноће плода које укључује масу плода, односно специфичну масу меса плода, чини се да поново добија на актуелности.


Таб.1. Категоризација испитиваних сорти према крупноћи плодова (г) Categorisation of tested cultivars acording to fruit size

Маса плода (г) /Fruit mass (g) Редни број Сортa/Cultivar 2003. 2004. Просјек/Average

2003/04

Категорија/Category

1. фуџи нагафу 6 157,3 192,5 174,9 * 2. фуџи јатака 152,0 201,9 176,9 * 3. фуџи кику 8 149,3 216,1 182,7 * 4. џонаголд дакоста 144,9 218,3 181,6 * 5. ред елстар 142,1 141,8 141,9 *** 6. пинк лејди 139,5 159,4 149,5 *** 7. зл. делишес рајндерс 132,7 203,9 168,3 ** 8. топаз 132,5 188,1 160,3 ** 9. џонаголд новајо 131,2 244,9 188,1 *

10. бребурн 129,9 191,5 160,7 ** 11. рубинет 122,9 146,8 134,9 *** 12. пинова 118,5 160,8 139,7 *** 13. делбар естивал 113,1 156,7 134,9 *** 14. гала муст 103,3 131,5 117,4 **** 15. пилот 95,3 183,8 139,6 *** 16. пирос 92,9 137,8 115,4 **** 17. елстар елсхоф 92,8 151,8 122,3 **** 18. гала галакси 90,8 136,5 113,7 ****

* - сорте крупних плодова; ** - сорте средње крупних плодова; *** - сорте средње ситних плодова; **** - сорте ситних плодова

Прегледом података у табели 1, можемо извршити релативну класифи-

кацију сорти у следеће групе: • релативно крупни плодови: Фуџи Јатака, Фуџи Кику 8, Фуџи Нагафу 6, Џонаголд Новајо и Џонаголд Дакоста;

• релативно средње крупни плодови: Топаз, Златни Делишес Рајндерс и Бребурн;

• релативно средње ситни плодови: Пинова, Пилот, Рубинет, Пинк Лејди, Ределстар и Делбарестивал;

• релативно ситни плодови: Пирос, Елстар Елсхоф, Гала Маст и Гала Галакси. Различиту крупноћу плодова у испитиваним годинама, испољиле су сорте

Фуџи Нагафу 6, Ределстар, Пинк Лејди, Златни Делишес Рајндерс, Џонаголд Новајо, Рубинет, Гала Муст, Пилот и Елстар Елсхоф. Приликом коначне оцјене сорте на бази крупноће плода треба узети у обзир чињеницу да се ради о почетном плодоношењу и да није вршено прорјеђивање плодова.


Груписање плодова према крупноћи, посматрано кроз просјечну масу плода, у основи је отворено питање, прије свега због различите специфичне масе меса плода појединих сорти, а у коначном може се констатовати и да је мјера за принос искључиво маса плодова.

Дијаграми плодова

Након анализе испитиваних морфометријских параметара плодова урађене су просјечне вриједности свих елемената помолошког дијаграма за сваку сорту:

• дијаграм плода са просјечним вриједностима испитиваних обиљежја, • дијаграм асиметричног плода, • дијаграм најмањег плода и • дијаграм највећег плода.

У раду су дате фотографије цијелог плода и просјечне вриједности испи-

тиваних параметара (помолошког дијаграма плода) посматраних сорти.

Sl. 1: Делбар Естивал: Изглед плода и просјечни дијаграм плода (цм) Delbar Esival: Photography of fruits and average fruit diagram (cm)

Sl. 2: Фуџи Кику 8: Изглед плода и просјечни дијаграм плода (цм) Fuji Kiku 8: Photography of fruits and average fruit diagram (cm)


Sl. 3: Фуџи Нагафу 6: Изглед плода и просјечни дијаграм плода (цм) Fuji Nagafu 6: Photography of fruits and average fruit diagram (cm)

Sl. 4: Фуџи Јатака: Изглед плода и просјечни дијаграм плода (цм) Fuji Yataka: Photography of fruits and average fruit diagram (cm)

Sl. 5: Џонаголд Новајо: Изглед плода и просјечни дијаграм плода (цм) Jonagold Novajo: Photography of fruits and average fruit diagram (cm)


Sl. 6: Џонаголд Дакоста: Изглед плода и просјечни дијаграм плода (цм) Jonagold Dacosta: Photography of fruits and average fruit diagram (cm)

Sl. 7: Ределстар: Изглед плода и просјечни дијаграм плода (цм) Redеlstar: Photography of fruits and average fruit diagram (cm)

Sl. 8: Елстар Елсхоф: Изглед плода и просјечни дијаграм плода (цм) Elstar Elshof: Photography of fruits and average fruit diagram (cm)


Sl. 9: Пилот: Изглед плода и просјечни дијаграм плода (цм) Pilot: Photography of fruits and average fruit diagram (cm)

Sl. 10: Пинова: Изглед плода и просјечни дијаграм плода (цм) Pinova: Photography of fruits and average fruit diagram (cm)

Sl. 11: Пирос: Изглед плода и просјечни дијаграм плода (цм) Piros: Photography of fruits and average fruit diagram (cm)


Sl. 12: Топаз: Изглед плода и просјечни дијаграм плода (цм) Topaz: Photography of fruits and average fruit diagram (cm)

Sl. 13: Гала Галакси: Изглед плода и просјечни дијаграм плода (цм) Gala Galaxy: Photography of fruits and average fruit diagram (cm)

Sl. 14: Гала Маст: Изглед плода и просјечни дијаграм плода (цм) Gala Must: Photography of fruits and average fruit diagram (cm)


Sl. 15: Пинк Лејди: Изглед плода и просјечни дијаграм плода (цм) Pink Lady: Photography of fruits and average fruit diagram (cm)

Sl. 16: Рубинет: Изглед плода и просјечни дијаграм плода (цм) Rubinet: Photography of fruits and average fruit diagram (cm)

Sl. 17: Златни Делишес Рајндерс: Изглед плода и просјечни дијаграм плода (цм) Golden Delicious Reinders: Photography of fruits and average fruit diagram (cm)


Sl. 18: Бребурн: Изглед плода и просјечни дијаграм плода (цм) Breaburn: Photography of fruits and average fruit diagram (cm)

Помолошке анализе плодова показују да анализиране сорте у условима Бањалучке регије испољавају све морфолошке карактеристике типичне за стандарде интродукованих сорти и клонова. Са тог аспекта, оне се могу ширити у производњи. Коначно питање ширења ових сорти у региону треба посматрати у складу са захтјевима тржишта на које се плодови планирају пласирати. Наиме, домаћем тржишту као инертном тржишту треба приступити осмишљено у пласирању нових сорти.

Закључци

Проучавање осамнаест сорти и клонова јабуке: Бребурн, Пинк Лејди, Фуџи Кику 8, Фуџи Нагафу 6, Фуџи Јатака, Гала Галакси, Гала Маст, Златни Делишес Раиндерс, Рубинет, Пинова, Пирос, Пилот, Џонаголд Новајо, Џонаголд Дакоста, Ределстар, Елстар Елсхоф, Делбарестивал и Топаз на локалитету Бајинци, Општина Србац показује сљедеће:

Све испитиване сорте испољиле су своје специфичне карактеристике у типичном морфолошком облику плода и боји покожице (основној и допунској);

На подручју бањалучке регије стабла свих интродукованих сорти су плодоносила одмах по садњи као и у обе испитиване године.

Класификација сорти на основу крупноће плода и даље је релативно питање имајући у виду параметар класификације - дијаметар или маса плода. У нашем истраживању питање крупноће плода је отворено јер за ове високородне сорте није примјењена мјера прорјеђивања плодова. Питање ширења ових сорти у региону треба посматрати у складу са захтјевима тржишта - наступ на домаћем тржишту или извоз.


Литература 1. Blažek, J., Hlušičkova, I. (2007): Orchard performance and fruit quality of 50 apple

cultivars grown or tested in commercial orchards of the Czech Republic. Horticulture Science (Prague), 34, (3): 96-106.

2. Глиха, Р. (1978): Сорте јабука у сувременој производњи. Радничко свеучилиште "Моша Пијаде", Загреб.

3. Лучић, П., Ђурић Гордана, Мићић, Н. (1996): Воћарство И. Институт за истраживање у пољопривреди "Србија", Нолит и Партенон.

4. Лучић, П., Ђурић Гордана, Мићић, Н. (1997): Опште воћарство. Универзитет у Крагујевцу - Пољопривредни факултет Чачак

5. Мићић, Н. (1992): Практикум из специјалног воћарства, И дио – јабучасте и коштичаве воћке. Ољопривредни факултет Универзитета у Сарајеву, 172 стр.

6. Мићић, Н. (1996). Ауторизована скрипта из предмета Специјално воћарство, Агрономски факултет Чачак.

7. Мићић, Н. (2002). Ауторизована предавања, Пољопривредни факултет Бања Лука.

8. Мићић, Н., Ђурић Гордана, Радош, Љ. (1998): Системи гајења јабуке и крушке. Институт "Србија", Београд, Пољопривредни факултет Бања Лука и Пољопрвредни институт Бања Лука.

9. Мишић, П.Д. (1987): Опште оплемењивање воћака. Нолит, Београд. 10. Мишић, П.Д. (1994): Јабука. Нолит, Београд

Basic Pomological Characteristics of new Apple Cultivars under Banjakuka Region Conditions

Boris Pasalic1,2, Gordana Djuric1,2

1 University of Banja Luka, Faculty of Agriculture


Summary

Significant characteristics of modern fruit growing is change in varieties. In accordance with this, it is necessary to pay special attention to the issues of introducing new varieties into certain ecological and productive requirements of each separate locality. By analyzing of the most important features of new cultivars, introduced into certain productive regions, we can recommend some for further use, and exclude the others from production. Pomological characteristics of fruit and production are crucial parameters on which basis the estimation of breeding of introduced varieties is done. Pomological characteristics of 18 new varieties (cultivars) introduced into conditions of North-west Bosnia were studied throughout this thesis. In the area of Srbac in year 2000 an experimental orchard was established, and fruits were collected during the 2003 and 2004.

Key words: apple, new varieties, pomological characteristics.


Originalni naučni rad UDK: 581.46 : 643.11

Diferencijacija ženskog gametofita kroz mikrofenofaze razvoja pojedinačnih cvetova u cvasti jabuke

Nikola Mićić1,2, Gordana Đurić1,2, Miljan Cvetković1,2

1Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Banjaluci

2Instutut za genetičke resurse Univerziteta u Banjaluci

Rezime Dinamika cvetanja cvetova u cvasti, cvetanja cvasti na različitim pozicijama na stablu i dinamika cvetanja različitih sorti u datim sortnim kompozicijama i klimatskim uslovima, važni su faktori u strategiji uspostavljanja projektovanog broja plodova na rodnim nosačima ili na stablu. U intenzivnim sistemima gajenja ovaj cilj se postiže tretmanima za veće zametanje plodova ili tretmanima za selektivno proređivanje cvetova, odnosno, zametnutih plodova. Osnovno pitanje koje otvara mogućnost za razumevanje ovog procesa, jeste dovođenje u funkcionalnu vezu mikrofenofaza u cvetanju pojedinačnih cvetova u cvasti sa konstitucijom i stepenom diferenciranosti embrionovih kesica u njihovim plodnicima. Pojava apospornih embrionovih kesica može se javiti kao posebno otvoreno pitanje. U ovom radu determinaisano je 12 mikrofenofaza u cvetanju pojedinačnih cvetova u cvasti jabuke i u skladu sa njihovom dinamikom izvršene su histološke analize semenih zametaka sa ciljem analize stepena diferenciranosti ženskog gametofita u svakoj pojedinoj mikrofenofazi. Dinamika razvoja ženskog gametofita predstavljena je na algoritamskoj osnovi, gde se kao koraci algoritma posmatraju mikrofenofaze cvetanja pojedinačnih cvetova u cvasti.

Ključne reči: histološke analize, razvojne faze cvetova u cvasti, aposporne embrionove kesice.

Uvod

Cvast jabuke je štitolika i zatvorena cvast sa sledećim rasporedom cvetanja cvetova u cvasti: I, IV, V, III, VI, II, VII. Kao složena cvast ona pripada cvasti tipa pseudogronje. Dinamika cvetanja pojedinačnih cvetova u cvasti u skladu je sa stepenom njihove razvijenosti čime se omogučava neophodna vremenska razlika u sposobnosti cvetova da prihvate polen i budu oplođeni. Tako, dinamika cvetanja pojedinačnih cvetova u cvasti i dinamika razvijenosti njihovih ovula deluju kao mehanizam za prevazilaženje varijacija u mikroklimatskim uslovima i održavanju mogućnosti da insekti polinatori


raznesu polen i izvrše oprašivanje. Ovaj biološki mehanizam adaptacije cvasti na mikroklimatske uslove za efikasno prihvatanje polena i obezbeđivanje oplodnje, danas, za definisanje intenzivnih tehnologija gajenja predstavlja otvoreno pitanje sa potpuno suprotnog aspekta. Naime, u intenzivnim sistemima gajenja, sa adekvatnom sortnom kompozicijom, oprašivanje i neophodan stepen zametanja plodova generalno se posmatra kao zahtev za uspostavljanje projektovanog broja plodova po rodnom nosaču, odnosno, stablu, a ključ za rešenje ovog pitanja jeste selektivno proređivanje cvetova ili plodova. Imajući u vidu činjenicu da se mehanizam proređivanja cvetova ili zametnutih plodova uglavnom bazira na izazivanju abortiranja jajnih ćelija ili embriona u prvim fazama razvoja, precizno poznavanje dinamike diferencijacije ženskog gametofita kroz dinamiku mikrofenofaza koje se lako mogu determinisati u toku cvetanja i razvoja pojedinačnih cvetova u cvasti, predstavlja osnovno pitanje koje treba da stvori mogućnost determinacije kritične faze za preciznu primenu tretmana kojim se selektivno kontroliše ili sprečava zametanje u funkciji uspostavljanja određenog odnosa između rasta i rodnosti.

Brojna proučavanja dinamike cvetanja cvetova u cvasti, cvetanja cvasti na različitim pozicijama na stablu ili dinamike cvetanja različitih sorti u pojedinim sortnim kompozicijama u voćnjaku, u datim klimatskim uslovima, mogu se integralno opisati sledećim konstatacijama i zakonitostima (Mališević i sar., 1987; Mićić i sar., 1987):

1. Cvetanje jabuke u našim proizvodnim uslovima u zavisnosti od datih

klimatskih uslova u pojedinim godinama može se javiti od prve dekade marta do treće dekade aprila meseca;

2. Fenofaza cvetanja u zavisnosti od klimatskih uslova i genotipskih svojstava sorte, prosečno traje 9 do 14 dana;

3. U toku hladnog proleća cvetanje istih sorti jabuke u odnosu na topla proleća može da traje duže u proseku i do 6 dana;

IIIIII

IVVII

VI

V

Sl. 1. Cvast jabuke morfološki ima sve karakteristike racemozne cvasti, dok je redosled cvetanja pojedinačnih cvetova u cvasti takav da odgovara cimoznom tipu cvasti: I, IV, V, III, VI, II, VII..., čime se cvast jabuke definiše kao lažna gronja. (N. Mićić 1992).

Što se tiče diferencijacije i razvoja ovula u toku razvoja cvasti pred cvetanje, u toku cvetanja i po precvetavanju, kao i uslova za oprašivanje, oplodnju i zametanje plodova, proučavanja su se do sada uglavnom bazirala na definisanju optimalnih uslova za zametanje plodova ili pitanjima otpornosti prema određenim stresovima (Sato, and Kanabe, 1984; Costa, and Mackenzie, 1990). Cilj ovoga rada je da dinamiku mikrofenofaza u razvoju pojedinačnih cvetova u cvasti prouči kroz dinamiku diferencijacije i konstitucije ženskog gametofita i prvih faza


razvoja embriona. Algoritam konstituisanja ženskog gametofita definisan kroz mikro-fenofaze u razvoju pojedinačnih cvetova u cvasti treba da stvori biološku osnovu za definisanje procesa za selektivno proređivanje plodova, odnosno, kontrolu u uspo-stavljanju i realizaciji rodnog potencijala na nivou projektovanih prinosa.

Materijal i metode rada

Proučavanje dinamike diferencijacije ženskog gametofita kroz mikrofeno-faze razvoja pojedinačnih cvetova u cvasti jabuke, izvršeno je na sorti ajdared, kao model biljci, u toku 2006. i 2007. godine.

Uzimanju uzoraka za histološke analize prethodilo je definisanje mikrofenofaza u razvoju cvetova prema kojima će se cvast razdvojiti i izvršiti fiksacija uzoraka. Mikro-fenofaze pojedinačnih cvetova u cvasti u kojima su uzimani uzorci za histološke analize grupisani su u sledećih 12 grupa (istim brojevima označene su u fotodokumentaciji):

1. Zelena glavica (između čašičnih listica uočava se inicijalna pojava crvene boje primordija latica);

2. Otvorena glavica (primordije kruničnih listića dosežu do polovine dužine čašičnih listića);

3. Crvena glavica (primordije kruničnih listića dosežu do vrha čašičnih listića); 4. Crveni balon (latice crvene boje u formi elipsoidne loptice zatvaraju cvet); 5. Ružičasti balon (latice menjaju boju u svetlo ružičastu sa belom bojom koja se

javlja razmicanjem međusobno preklopljenih delova); 6. Beli balon (latice su bele boje i u formi balona zatvaraju cvet); 7. Cvet u otvaranju (latice poluotvorene); 8. Početak cvetanja – otvoreni cvetovi bez prašenja antera; 9. Cvetanje – otvoreni cvetovi sa prašenjem antera; 10. Kraj cvetanja – otvoreni cvetovi sa sasušenim anterama bez polena; 11. Precvetavanje – počinje otpadanje pojedinačnih latica; 12. Kraj precvetavanja – sve latice otpale sa cvetova.

Uzorci cvetova su fiksirani u fiksativu po Navašinu, isprani u tekućoj vodi, dehidratisani kroz seriju alkohola i ksilola i izvršena je inkluzija u parafin. Sečenje je izvršeno na rotacionom mikrotomu (Leica) sa presecima od 10 – 12 μm. Preseci su montirani na predmetna stakla sa Majerovim lepilom, deparafinisani su i hidratisani kroz seriju ksilol, alkohol, voda, i obojeni u vodenom rastvoru Delafildovog hematoksilina. Boja na preparatima diferencirana je u kiselom alkoholu. Preparati su dehidratisani kroz seriju alkohola i ksilola i uvedeni u kanadu balzam. Analiza histoloških preseka izvršena je na svetlosnom mikroskopu - Olimpus. Fotodokumentovano je ukupno 764 embrionove kesice.

Rezultati istraživanja

Analiza dinamike razvoja cvetova kroz mikrofenofaze cvetanja pojedinačnih cvetova u cvasti pokazuje da su u cvastima prosečno prisutne 3 do 6 različitih mikrofenofaza. U prvim fazama razvoja cvasti uočava se veći broj različitih mikro-


fenofaza dok se u periodu punog cvetanja broj mikrofenofaza u cvasti smanjuje. Razlika u dinamici cvetanja između ispitivanih godina odnosila se samo na vreme nastupanja određene fenofaze cvetanja, što za istraživanje stepena diferenciranosti ženskog ga-metofita u definisanim mikrofenofazama cvetanja pojedinačnih cvetova nije bilo zna-čajno. Naime, osnovni pristup u ovom istraživanju temelji se na pitanju stepena diferen-ciranosti ženskog gametofita u određenom stepenu razvoja cveta i moguće varijacije na citohistološkom nivou. Određivanjem funkcionalne veze u konstituciji zenskog gametofita sa mikrofenofazama u cvetanju cvetova, dobija se osnova za posredno praćenje dinamike diferencijacije ženskog gametofita kroz dinamiku cvetanja cvetova u cvasti. Tako, svi pojedini stepeni diferenciranosti ženskog gametofita utvrđeni u cvetovima iste razvojne faze, usaglašeni su sa vremenom diferencijacije i u konačnom postavljeni kao korak u algoritmu diferencijacije ženskog gametofita kroz razvojne mikrofenofaze svakog pojedi-nog cveta u cvasti jabuke.

Histo-citološke analize plodnika i semenih zametaka u svakoj pojedinoj mikro-fenofazi pokazuju relativno zadovoljavajuću usaglašenost između konstitucije ženskog gametofita i same mikrofenofaze. Manje razlike proizilaze u prvim procesima makro-gametogeneze koji se mogu uočiti istovremeno u dve definisane mikrofenofaze. Ovo pitanje može se dovoditi u vezu i sa razlikom brojeva cvetova u cvasti, jer metodološki nije preciziran izbor cvasti sa 5, 6 ili 7 cvetova u cvasti, već je prioritetno determinisana mikrofenofaza cveta. Ipak, ispoljena odstupanja nisu takva da dovode u pitanje mo-gućnost preciziranja funkcionalne veze u konstituciji ženskog gametofita i morfoloških konstanti u razvoju cvetova (determinisane mikrofenofaze cvetanja cvetova u cvasti).

Mikrofenofaze cvetanja cvetova u cvasti i dinamika diferencijacije ženskog gametofita na cito-histološkom nivou data je uporedo na fotografijama i mikro-foto-grafijama od sl. 2 do sl. 21.

Sl. 2. Generalna ocena posmatrane fenofaze cvasti jest da se ista nalazi u fenofazi crvene glavice.

Analiza rasporeda cvetanja pojedinačnih cvetova u cvasti pokazuje značajne razlike: centralni cvet na poziciji I u cvasti, nalazi se u mikrofenofazi crvenog balona (4). Bočni cvetovi u cvasti imaju manji stepen razvoja: cvetovi na pozicijama IV i III u cvasti nalaze se u mikrofenofazi crvene glavice (3), cvetovi na pozicijama V i VI u cvasti nalaze se u mikrofenofazi otvorene glavice (2), dok se cvet na poziciji II u cvasti nalazi u mikrofenofazi zelene glavice (1).


Sl. 3. U cvetovima u razvojnoj mikrofenofazi 1 i 2, diferenciraju se semeni zameci (a1) u kojima se uočavaju oba integumenta koji zatvaraju nucelarno tkivo sa širokim otvorom na vrhu. Kao sledeći korak u diferencijaciji uočava se formiranje tkiva nucelarne kape (a2). Neposredno iza toga u gornjoj trećini nucelarnog tkiva difrencira se arheosporijalna ćelija ženskog gametofita (a3).

Sl. 4. Generalna ocena posmatrane fenofaze cvasti jeste da se ista još uvek nalazi u fenofazi

crvene glavice. Analiza rasporeda cvetanja pojedinačnih cvetova u cvasti pokazuje značajne razlike: centralni cvet na poziciji u cvasti I, nalazi se u mikrofenofazi ružičastog balona (5), dok se bočni cvetovi u zavisnosti od pozicije u cvasti nalaze u mikrofenofazama od zelene glavice (1) do crvene glavice (3). Uočava se brži razvoj centralnog cveta (I) u odnosu na bočne cvetove cvasti (centralni cvet je u mikrofenofazi 5, a najrazvijeniji bočni cvet u mikrofenofazi 3).

a1

a3

a2


Sl. 5. Materinska ćelija ženskog gametofita ulazi u proces mejotičke deobe (b1) i formira dijade koje se potom dele mitotskom deobom formirajući četiri ćelije linearno raspoređene jedna iznad druge u mikropilarnoj polovini nucelarnog tkiva. Ćelija koja se nalazi u vrhu niza prema mikropili povećava se u formi rotacionog elipsoida dok ostale tri ćelije tetrada zaostaju i praktično atrofiraju ili se kasnije resorbuju rastom haustorijalne plodnice embrionove kesice. Jedro makrosporo-gene ćelije ulazi u proces kariokineze dajući dva jedra u njenoj citolazmi (b2). Centralna vakula materinske ćelije makrospore se povećava (b3) dok se kario-kineza jedara nastavlja.

Sl. 6. Generalna ocena posmatrane feno-faze cvasti jeste da ista ulazi u fenofazu belog balona. Analiza rasporeda cvetanja pojedinačnih cvetova u cvasti pokazuje značajne razlike: centralni cvet na pozi-ciji u cvasti I, nalazi se u mikrofenofazi belog balona (6), dok se bočni cvetovi u zavisnosti od pozicije u cvasti nalaze u mikrofenofazama od otvorene glavice (2) do crvenog balona (4). Uočava se brži razvoj centralnog cveta (I) u odnosu na bočne cvetove cvasti (centralni cvet u mikrofenofazi 6, a najrazvijeniji bočni cvetovi u mikrofenofazi (4).

b1

b2

b3


Sl. 7. Posle mejotičke deobe formirana dva jedra sa haploidnim brojem hromozoma ulaze

u dva cikusa mitotske kariokineze što daje u prvoj deobi četiri jedra (c1), a potom osam jedara u citoplazmi makrosporogene ćelije. Pozicija jedara je takva da su četiri jedra grupisana prema mikropilarnom polu a druga četiri prema halaznom polu makrosporogene ćelije. Tri jedra u mikropilarnom regionu integrišu jedan deo citoplazme i formiraju ćelijske strukture jajnog aparata (c2). Jedno jedro iz mikropilarnog regiona i jedno jedro iz halaznog regiona povlače se u centralni region makrosporogene ćelije i dolaze u neposredni kontakt. Tri jedra koja ostaju u halaznom regionu veoma brzo degenerišu (c3). Sa formirane tri ćelije u mikropilarnom regionu i dva jedra (polarna jedra) u centralnom delu praktično je konstituisana embrionova kesica (c4).

Sl. 8. Generalna ocena posmatrane fe-

nofaze cvasti jeste da ista ulazi u fenofazu cvetanja. Analiza raspo-reda cvetanja pojedinačnih cvetova u cvasti pokazuje značajne razlike: centralni cvet na poziciji u cvasti I, nalazi se u mikrofenofazi početka cvetanja (8), dok se bočni cvetovi u zavisnosti od pozicije u cvasti na-laze u mikrofenofazama od crvene glavice (3) do belog balona (6). Uočava se brži razvoj centralnog cveta (I) u odnosu na bočne cvetove cvasti (centralni cvet je u mikrofeno-fazi 8, a najrazvijeniji bočni cvet u mikrofenofazi 6).

c1

c2

c3

c4


Sl. 9. Generalna ocena posmatrane fenofaze

cvasti jeste da se ista nalazi u fenofazicvetanja. Analiza rasporeda cvetanja po-jedinačnih cvetova u cvasti pokazuje jasnerazlike: centralni cvet na poziciji u cvastiI, nalazi se u mikrofenofazi početka cve-tanja (8), dok se bočni cvetovi u zavisnostiod pozicije u cvasti nalaze u mikro-fenofazama od ružičastog balona (5) docvetova u otvaranju (7). Uočava se sma-njenje razlika u mikrofenofazama poje-dinačnih cvetova u cvasti (centralni cvetje u mikrofenofazi 8, a najrazvijeniji bočni cvet u mikrofenofazi 6.).

Sl. 10. Polarna jedra u centralnom delu embrionove kesice zadržavaju ovu poziciju bez fuzionisanja do procesa oplodnje (d1). Na istom preseku embrionove kesice u baznom delu vidimo delove atrofiranih antipoda (d2). Promene na citološkom nivou po konstituisanju embrionove kesice, uočavaju se u diferencijaciji ćelija janog aparata. Dve ćelije smeštene uz sami zid embrionove kesice do tkiva mikropilarne kape (d3) diferenciraju u sinergide, a treća ćelija spuštena je prema polarnim jedrima i diferencira u jajnu ćeliju (d4). Do cvetanja u embrionovoj kesici uočava se samo proces vakuolizacije, odnosno povećanje zapremine centralne vakuole embrionove kesice, kao i manje povećanje vakuola u sinergidama i jajnoj ćeliji. Takođe, ćelijska membrana sinergida u delu koji naleže na zid embrionove kesice uz mikropilarnu kapu, intenzivno se boji što predstavlja inicijalno formiranje filiform aparata (čupkasto telo, koje ima funkciju hemotropnog faktora za usme-ravanje rasta polenovih cevčica prema mikropili.). Konstituisana i funkcionalno sposobna embrionova kesica u mikrofenofazi cvetanja cvetova - d5.

d1

d2

d3

d4

d5


Sl. 11. Jajna ćelija u mikrofenofazi na početku cvetanja (8). Citoplazma jajne ćelije intenzivno se boji i još uvek nema tipičnu formu zrele jajne ćelije (e1). Citoplazma sinergida boji se intenzivnije od citoplazme jajne ćelije. Jedra u sinergidama po-merena su prema mikropilarnom regionu i kao da sa gornje strane naležu na jajnu ćeliju. Sazrevanjem jajne ćelije uočava se povećanje njene centralne vakuole i pomeranje citoplazme uz membranu sa donje stane, čime citolapazma ima srpastu formu sa jedrom u srednjem delu (e2). Jedra u sinergidama (e3) manje su izražena u odnosu na jedro jajne ćelije i centralna jedra embrionove kesice, i pomerena su ka zidu embrionove kesice uz tkivo mikropilarne kape, odnosno gornjem delu sinergide na čijem kraju dolazi do diferencijacije filiform aparata.

Sl. 12. Prašenje antera i receptivna sposob-nost tučka da prhvati polen i omogući njegovo klijanje, ključni su momenti za oprašivanje i oplodnju, odnosno za zametanje plodova. Mogućnost odre-đenog delovanja u ovoj fazi sa ciljem selektivnog zametanja plodova ili nje-govog selektivnog sprečavanja sasvim je upitna. Fenološka slika cvasti pokazuje da se bočni cvetovi cvasti u stepenu razvoja približavaju central-nom cvetu. Ipak, ova vizuelna per-cepcija nije potvrđena i histološkim analizama plodnika.

Hemijska tretiranja u ovom momentu uvek moraju da imaju na umu pčele ili

neke druge insekte koji imaju funkciju raznošenja polena. Pitanje oprašivanja sa stanovišta vremena cvetanja oprašivača i kompatibilnosti, danas se mora posmatrati i kroz otvoreno pitanje mogućeg uticaja oprašivača na inicijaciju formiranja apospornih embrionovih kesica (Ende, 1976).

e1

e2

e3


Sl. 13. Konstitucija embrionove kesice u mikrofenofazi punog cvetanja (9): Zrela jajna

ćelija (f1), centralna jedra (f2) i odnos sinergida i jajne ćelije (f3). Sl. 14. Generalna ocena posmatrane fenofaze cvasti

jeste da se ista nalazi u fenofazi punogcvetanja. Analiza rasporeda cvetanja poje-dinačnih cvetova u cvasti pokazuju razlike:centralni cvet na poziciji u cvasti I, nalazi seu mikrofenofazi završetka cvetanja (10), dokse bočni cvetovi uglavnom nalaze u mikrofenofazama cvetanja sa prašenjemantera (9).

Sl. 15. Morfološki opis precvetavanja uglavnom se

odnosi na otpadanje latica. Sasušene ante-re sa filamentima zadržavaju se na plodu tako što zajedno sa čašičnim listićima po-staju morfološko obeležje čašičnog udu-bljenja koje nastaje razrastanjem tkiva plodnika

f1 f2

f3


Sl. 16. U mikrofenofazi punog cvetanja embrionove kesice su potpuno spremne za prihvat

spermatičnih jedara i oplodnju. Sinergide su pripremile filiform aparat za privlačenje polenovih cevčica, kao i njihovu neposrednu funkciju prihvatanja spermatičnih ćelija (g1-g3).

Sl. 17 Cvast sa cvetovima u mikrofenofazama

kraj cvetanja (10), precvetavanje (11) i kraj precvetavanja (12).

↓ Sl. 18. Jajna ćelija i centralno jedro pred

oplodnju - h1. Opođena jajna ćelija - h2. Fuzija i oplodnja centralnog jedra embri-onove kese (h3) i aktivnost ćelija u bazi embrionove kesice na formiranju hau-storijalne plodnice (h4).

g1

g2

g3

h1f

h2 h4

h3f


Sl. 19. Razvoj oplođene jajne ćelije - zigote, i formiranje embriona odvija se sukcesivnim "koracima" i može se pouzdano pratiti na citološkom nivou. Posle prve deobe zigote formiraju se dve ćelije koje stoje u položaju jedna iznad druge u osi mikropila halazni deo semenog zametka (i1). Dijade nastale deobom zigote ulaze u proces diferencijacije ili programiranja celularnih funkcija za razvoj tkiva embri-ona, a što se uočava zastojem u ćelijskoj deobi i morfološkim promenama na ćelijskom nivou. Tako se prvo uočava vakuolizacija i izduživanje ćelije koja povezuje drugu dijadu sa zidom embrionove kesice (i2 - i3). Izduživanje ćelije koja povezuje drugu dijadu sa zidom embrionove kesice traje određeni vremenski period kada se jasno može videti da ova ćelija preuzima funkciju suspenzora, a sa cito embriološkog aspekta u ovoj fazi ona se može identifikovati kao hipofizni region proembrionske strukture (i4). Cito-morfološke promene koje pokazuju za-vršne procese u formiranju proembrionske strukture uočavaju se kroz pripremu za deobu ili sukcesivno deljenje ćelija hipofiznog regiona (i5), a potom i pripremu za deobu ćelije na vrhu iz koje će se formirati kompletni embrion - zreli embrion semenke jabuke (i6).

i1 i2 i3

i4 i5 i6


Sl. 20. Diferncijacija embrionove kesice prati razvoj zigote (j1-j2). U fazi dijada (j3) haustorijalna plodnica (j4) prodrla je u halazni region semenog zametka. Formiranjem proembriona u embrionovoj kesici intenziviraju se procesi fo-rmiranja nukleranog endosperma (i5-i6).

Sl. 21. Formiranje proembriona (k1 i k2) i njegov razvoj u globularni embrion mogu se uočiti u semenim zamecima 15 - 20 dana po kraju precvetavanja (mikrofenofaza 12).

j1 j2

j3

j4

j5

j6

k1 k2 k3


Analiza dinamike diferencijacije ženskog gametofita posmatrana kroz 12 mikrofenofaza razvoja pojedinačnih cvetova u cvasti prikazana je sukcesivno, što u osnovi predstavlja analitički model za praćenje ovog procesa. Naime, tek komparativna analiza toka diferencijacije svakog pojedinačnog cveta na različitim pozicijama u cvasti može dati kompletnu sliku toka diferencijacije ženskog gametofita integralno na nivou cvasti. Ipak, sasvim pouzdano možemo konstatovati da na nivou cvasti nema identifikovanog perioda koji bi odgovarao samo jednoj fazi diferencijacije embrionovih kesica, a koja bi bila uniformna za sve cvetove u cvasti.

a1 a2 a3

e1 e2 e3

f1 f2 f3

d3 d4 d5d1 d2

c2 c3 c4c1

b1 b2 b3

g1 g2 g3

h2 h3 h4h1

M i k r o f e n o f a z e r a z v o j a c v e t o v a u c v a s t i j a b u k e

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Sl. 22. Grafički prikaz prosečnog toka dinamike (2006 - 2007) diferencijacije

ženskog gametofita posmatran sukcesivno kroz mikrofenofaze u razvoju cveta u cvasti jabuke. Koraci u diferencijaciji označeni simbolima od a1 do h4, opisani su i prikazani na citoembriološkim preparatima Sl2 - Sl22.

Model algoritma prosečnog toka diferencijacije svih cvetova u cvasti relativno je

složen i na osnovu njega dolazi se do konstatacije da se u cvasti jabuke može identifikovati više od četiri faze diferencijacije ženskog gametofita istovremeno. Za definisanje momenta u kome se mogu preduzeti određeni zahvati sa fiziološki aktivnim hemikalijama, a u skladu sa stepenom diferenciranosti ženskog gametofita, ključni momenat biće analiza nivoa zametanja cvetova na različitim pozicijama u cvasti ili infrutescenci. Naime, svaki tretman će obuhvatiti više faza diferencijacije što znači i odgovarajuću procenu koje faze će biti tretirane a koje ne. Takođe, za razvoj opšteg modela na nivou stabla potrebno je identifikovati i dinamiku cvetanja cvasti ili razvojne faze infrutescence na različitim pozicijama na stablu kao i na različitim tipovima rodnih grančica gde je neophodno utvrditi i razliku između mladog i starog rodnog drveta (neophodni element za determinaciju plodonosnih tipova rodnih gračica). Kao još jedan faktor za identifikaciju procesa diferencijacije ženskog ga-metofita uočen u ovom istraživanju, a koji može imati određeni uticaj na primenu fiziološki aktivnih hemikalija jeste i pojava apospornih embrionovih kesica.


Sl. 22. Pojava apospornih embrionovih kesica može predstavljati važan momenat u razu-mevanju i definisanju tretmana za proređivanje plodova u cvastima ili infru-tescencama jabuke. Pojava apospornih embrionovih kesica (ae) uz normalno razvijene embrionove kesice (ne), u ovom istraživanju uočena je sa velikim varijacijama u godinama posmatranja. Citoembriološki sve uočene aposporne embrionove kesice vode poreklo od ćelija nucelusa - somatska aposporija.

Aposporne embrionove kesice spontano se javljaju u semenim zamecima jabuke (Ur-Rahman et all., 1997). Veću predispoziciju ka pojavi apospornih embrionovih kesica imaju triploidne sorte (Mićić i sar., 1995). Ovo istraživanje je pokazalo da se aposporne embrionove kesice spontano javljaju i to u nešto većem broju u 2006. godini u odnosu na 2007. Budući da ovo pitanje može biti značajno kao jedan od faktora za zametanje plodova, ali i kao faktor za selektivno proređivanje zametnutih plodova, to će biti posebno istraženo.

Zaključci Proučavanje diferencijacije ženskog gametofita kroz 12 razvojnih faza u dinamici cvetanja pojedinačnih cvetova u cvasti izvršeno u toku 2006. i 2007. godine pokazuje sledeće:

- dinamika diferencijacije ženskog gametofita u korelaciji je sa razvojnim mikrofenofazama cvetanja cvetova u cvasti što dokazuje mogućnost posre-dnog praćenja ovog procesa;

- Model algoritma prosečnog toka diferencijacije svih cvetova u cvasti pokazuje da se u cvasti jabuke može identifikovati više od četiri faze diferencijacije

ae

ae

ae

ne

ne

ne


ženskog gametofita istovremeno. Za definisanje momenta u kome se mogu preduzeti određeni zahvati sa fiziološki aktivnim hemikalijama, a u skladu sa stepenom diferenciranosti ženskog gametofita, ključni momenat biće analiza nivoa zametanja cvetova na različitim pozicijama u cvasti ili infrutescenci. Kao još jedan faktor za identifikaciju procesa diferencijacije ženskog gametofita

uočen u ovom istraživanju, a koji može imati određeni uticaj na primenu fiziološki aktivnih hemikalija u cilju uticaja na razvoj embriona jeste i pojava apospornih embrionovih kesica. Ovo istraživanje je pokazalo da se aposporne embrionove kesice spontano javljaju i da su bile prisutne u nešto većem broju u 2006. godini u odnosu na 2007. godinu.

Literatura 1. Costa, T. J. and Mackenzie, K.A.D. (1990). Ovule and embryo sac development in

Malus pumila L. cv. Cox's Pippin, from dormancy to bloom. Ann. Bot., 66: 443-450.

2. Ende H. van Den (1976): Sexual Interactions in Plants. New York, Academic Press. 3. Mališević, E., Kurtović, M., Đurić, G., Mićić, N. (1987): Prilog proučavanja cvetanja

jabuke u ekološkim uslovima Sarajeva. Poljoprivredni pregled 1,2,3. str: 29-36. 4. Mićić, N. (1992): Specijalno voćarstvo - Praktim, Poljoprivredni fakultet Sarajevo. 5. Mićić, N., Cerović, R., Đurić Gordana (1995): Struktura ženskog gametofita u

diploidnih i triploidnih sorti jabuke. I simpozijum sekcije za oplemenjivanje organizama, Vrnjačka Banja, str: 134.

6. Mićić, N., Kurtović M., Đurić G., Štrbac N. (1987): Ocjena uspješnosti gajenja džonagolda, zlatnog delišesa i ajdareda u zajedničkoj sortnoj kompoziciji Poljoprivredni pregled 4,5,6. str: 59-67.

7. Sato, M., and Kanabe, K. (1984): Studies on Ovule Abortion of the Triploid Apple Cultivar "Mutsu". Bull. Akita Pref. Coll. Agr. (10): 33-42.

8. Ur-Rahman, H. James, D. J. Hadonou A. M. and Caligari P. D. S. (1997): The use of RAPD for verifying the apomictic status of seedlings of Malus species. TAG - Theoretical and Applied Genetics. Vol. 95, No. 7, pag: 1080-1085.


Differentiation of female Gametophyte through the Microphenophases of individual Flowers Development in

Apple Blossom

Nikola Mićić1,2, Gordana Đurić1,2, Miljan Cvetković1,2

1University of Banja Luka, Faculty of Agriculture


Summary

The study of differentiation of female gametophyte through 12 developmental stages in the dynamics of flowering of individual flowers in apple blossom, made in 2006. and 2007 shows the following:

- The dynamics of differentiation of female gametophyte is in correlation with the developmental microphenophases of blooming flowers in blossom, which proves the possibility of indirectly monitoring of this process;

- Model of the algorithm of the average flow differentiation of flowers in blossom, shows that more than four phases differentiation of female gametophyte, can be identified simultaneously in the apple blossom. To define the moment when it is possible to take the procedures with physiologically active chemicals, in accordance with the degree of differentiation of female gametophyte, the key moment will be the level of analysis of fruit set at different positions of flowers in an inflorescence or infrutescence.

As another factor for the identification process of differentiation of female gametophyte

observed in this study, which may have some impact on the physiologically active chemicals application in order to influence the development of embryos is the phenomenon of apospory embryo sacs. This research showed that the apospory embryo sac spontaneously occurring and were present in slightly greater numbers in 2006 year compared to 2007 year.

Key words: hystological analyses, developmental stages of flowers in blossom, apospory embryo sacs.


Originalan naučni rad UDK: 634.11:631.526.32

Uticaj temperature vazduha na hemijski sastav plodova kod nekih sorti jabuke (Malus sp.)

Mirko Kulina, Siniša Berjan1

1Poljoprivredni fakultet–Istočno Sarajevo

Rezime

Hemijski sastav plodova jabuke može da varira iz godine u godinu, ali u istim uslovima

to kolebanje u jednih sorti je više izraženo, a u drugih manje. Cilj načih ispitivanja je bio da se u trogodišnjem periodu ispita uticaj temperature vazduha na hemijski sastav plodova proučavanih sorti jabuke (Zlatni delišes-Klon B, Morens Džonagored, Brebur, Gloster i Red fudži-Naga Fu 2) i utvrde razlike u hemijskom sastavu između datih sorti. Rezultati naših proučavanja sadržaja ukupnih šećera nisu se značajno razlikovali po vrijednostima od rezultata proučavanja drugih istraživača. Rezultati analize varijanse (F-testa), potvrdili su da je uticaj faktora sorte, godine, kao i njihove interakcije na proučavana obilježja bio statistički visoko značajan. Rezultati naših proučavanja sadržaja kiselina nisu u potpunosti bili saglasni sa vrijednostima rezultata proučavanja drugih istraživača. U trogodišnjem proučavanom periodu utvrđene su značajne razlike i u sadržaju ukupnih mineralnih materija i suve materije ploda između proučavanih sorti i po proučavanim godinama, i rezultat su značajnog uticaja meteoroloških činilaca (temperatura vazduha i padavine) na ispitivane sorte.

Ključne riječi: temperatura vazduha, sorta, uticaj, hemijski sastav ploda

Uvod

Temperatura vazduha je jedan od najvažnijih klimatskih faktora, veoma značajan za rast i razvoj voćaka. Hemijske osobine tj. kvalitet ploda jabuke u prvom redu zavise od sorte i u izvjesnoj mjeri od podloge (Šalipurović B., Džamić R., 2001). Prema istim autorima na hemijske osobine ploda u znatnoj mjeri utiču i klimatski i zemljišni uslovi, dok Stanisavljević (1986) navodi da pored sorte na sadržaj ukupnih šećera u plodu jabuke utiče i godina proučavanja, što se slaže sa rezultatima naših proučavanja. Značajnija kolebanja u vrijednostima srednjih dnevnih, maksimalnih i minimalnih temperatura vazduha u trogodišnjem periodu, uticali su na razlike u hemijskom sastavu plodova proučavanih sorti, a koje su se manifestovale i u ispoljenim razlikama u hemijskom sastavu i po proučavanim godinama.


Objekat, materijal i metode rada

Proučavanja su obavljena u oglednom zasadu jabuke Poljoprivrednog fakulteta u Istočnom Sarajevu. Ogledni zasad je podignut u proljeće 2001. godine na nadmorskoj visini od 862 m. Zasad je jugozapadne ekspozije (jugozapadna padina Trebevića). Uzgojni oblik je bio vitko vreteno, a razmak sadnje 4 x 1,5 m za sve proučavane sorte. Podloga za sve proučavane sorte bila je M 9, a površina oglednog zasada 0,2 ha. Zasad je podignut na zemljištu tipa „kiselosmeđe zemljište“ ili distrični kambisol. Područje na kom je postavljen ogled karakteriše pretplaninska klima (Hidrometeorološki zavod Bosne i Hercegovine. Njega zasada - agroekološki uslovi u kojima je ogled postavljen, uslovili su i primjenu standardnih i nekih specifičnih agro i pomotehničkih mjera. U toku praćenja ogleda u zasadu su redovno primjenjivane sve hemijske i mehaničke mjere zaštite jabuke protiv prouzrokovača najvažnijih bolesti i štetočina.

Kao materijal u ovom radu, poslužilo nam je pet visokokvalitetnih sorti jabuke koje su veoma zastupljene u visoko razvijenim zapadnoevropskim voćarskim zemljama, i to: Red Fudži - Naga Fu 2, Breburn, Morens - Džonagored, Gloster i Zlatni delišes (klon B). Proučavanja su obavljena u periodu od 01.01.2003. do 31.12. 2005. godine.

Ogled je je postavljen po „Metodi slučajnog blok sistema“, po 11 stabala za svaku sortu. U zasadu su bili postavljeni standardni meteorološki instrumenti za mjerenje zadatih meteoroloških parametara (digitalni higrotermometar i pluviograf).

Proučavanja su obavljena u oglednom zasadu jabuke Poljoprivrednog fakulteta u Istočnom Sarajevu. Zasad je podignut u proljeće 2001. godine na nadmorskoj visini od 862 m. Ogled je postavljen po „Metodi slučajnog blok sistema,“ sa 11 stabala od svake sorte. Proučavanja su obavljena u periodu od 2003 – 2005. godine na pet introdukovanih sorti jabuke kao materijalu: Red Fudži - Naga Fu 2, Breburn, Morens - Džonagored, Gloster i Zlatni delišes (klon B). Proučavane sorte su označavane rimskim brojevima a proučavana stabla arapskim brojevima od 1 do 11. Na obilježenim stablima navedenih sorti pratili smo uticaj klimatskih faktora na hemijski sastav ploda. Tokom trogodišnjih proučavanja vršena su mikroklimatska mjerenja sa standardnom meteo-rološkom opremom, po metodi Jankovića (1975) i praćeni su parametri: temperatura vazduha (srednja dnevna, srednja maksimalna i minimalna vrijednost) i količina padavina- kiša. Svi mikroklimatski parametri mjereni su svakodnevno, i to: temperatura vazduha (srednja dnevna, apsolutno maksimalna i minimalna), mjerene su u zasadu u zoni krošnje digitalnim higro – termometrom u 0700, 1400 i 2100 čas. Količina padavina mjerena je pluviometrom, uz dnevno očitavanje u 0700 časova za prethodni dan. Hemijske osobine ploda određivane su standardnim metodama: sadržaj suve materije refraktometrom, sadržaj šećera u plodovima određivan je po Bertrand metodi, titracijom sa KMnO4, za svaki pojedinačno, sadržaj ukupnih kiselina, titracijom sa NaOH, a ukupnih mineralnih materija – žarenjem na temperaturi od 550 0C.

Rezultati rada i diskusija Rezultati mjerenja značajnijih temperaturnih podataka (graf.1) pokazuju, da je

apsolutni mjesečni temperaturni maksimum u 2003. godini iznosio 35,30 0C (18.08.), a apsolutni temperaturni minimum -18,40 0C (13.01.). Temperaturna amplituda se kretala


u intervalu od 22,90 0C do 47,40 0C ( XI i VIII mjesec). Srednja godišnja vrijednost temperature vazduha iznosila je 9,51 0C, što odgovara nivou višegodišnjeg prosjeka za područje Sarajeva (9,5 0C). Srednja mjesečna temperatura vazduha u periodu vegetacije iznosila je 15,59 0C. Godišnja suma srednje mjesečnih temperatura iznosila je 3483,47 0C. Rezultati mjerenja temperature vazduha u oglednom zasadu u 2004. godini (graf.2) pokazuju da je srednja dnevna teperatura vazduha na nivou godišnjeg prosjeka iznosila 9,74 0C, srednja maksimalna 12,66 0C, a srednja minimalna 5,98 0C. Najhladniji mjesec bio je januar (-2,03 0C), a najtopliji mjeseci bili su juli (19,56 0C) i avgust (19,10 0C). Suma srednjih mjesečnih temperatura iznosila je 3501,96 0C i bila je veća za 18,49 0C u odnosu na 2003. godinu.

-30

-20

-10

0

10

20

30

40

50

60

Mjesec

Tem

pera

tura

(0 C)

-200-1000100200300400500600700800

T su

ma

(0 C)

∑ srednjih mjesečnih temperatura -32 -117 110 221 516 590 632 702 412 258 198 -6.85Apsolutni mjesečni T maksimum 9.8 10.7 18.3 23.9 30.7 32 34 35.3 28.1 25.2 18.5 7.1Apsolutni mjesečni T minimum -18.4 -13.1 -10 -7.3 4.7 9.6 8.1 12.1 2.2 -5 -4.4 -10.3T Ampli tuda 28.2 23.7 28.3 31.2 35.4 41.6 42.1 47.4 30.3 30.2 22.9 17.6Srednja mjesčna T -0.92 -4.1 3.47 7.38 16.8 19.7 20.5 22.7 13.7 8.42 6.6 -0.07Srednja mjesečna T (april-oktobar) 7.38 16.8 19.7 20.5 22.7 13.7 8.42

I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII

Graf. 1 - Pregled kretanja vrijednosti značajnijih temperaturnih

podataka tokom mjerenja u 2003. godini Overview of values moving of significant temperature datas

during measuring in 2003. year

-20

-10

0

10

20

30

40

50

Mjesec

Tem

pera

tura

(0 C)

-100

0

100

200

300

400

500

600

700

T su

ma

(0 C)

∑ srednjih mjesečnih temperatura -66 42.5 135 294 347 512 605 591 428 423 135 55.9Apsolutni mjesečni T maksimum 13.6 13.1 19.6 21 25.1 33.7 34.4 31.5 26 23 24.8 19.9Apsolutni mjesečni T minimum -13 -13 -10 1.3 -0.4 7.6 7.2 7.3 2.1 3.6 -8.7 -9.6T Ampli tuda 26.7 26.2 29.8 22 25.5 41.3 41.6 38.8 28.1 26.6 33.5 29.5Srednja mjesčna T -2 1.55 4.3 9.75 11.2 16.1 19.6 19.1 14.3 13.5 7.82 1.81Srednja mjesečna T (april-oktobar) 9.75 11.2 16.1 19.6 19.1 14.3 13.5


Graf. 2 - Pregled kretanja vrijednosti značajnijih temperaturnih

podataka tokom mjerenja u 2004. godini Overview of values moving of significant temperature datas

during measuring in 2004. year


-30

-20

-10

0

10

20

30

40

50

Mjesec

Tem

pera

tura

(0 C)

-200

-100

0

100

200

300

400

500

600

700

T su

ma

(0 C)

∑ srednjih mjesečnih temperatura -40.7 -93.3 56.4 255 437 485 619 539 443 316 111 8.24Apsolutni mjesečni T maksimum 9 9.8 20.2 22 28.6 31 34.8 32.5 26.4 20.4 14.9Apsolutni mjesečni T minimum -11.5 -15.8 -17.5 -3.2 -2.3 0.6 9.3 4.5 5.2 -1.9 -6.4T Ampli tuda 20.5 25.6 37.3 25.2 30.9 31.6 44.1 37 31.6 22.3 21.3Srednja mjesčna T -1.21 -3.18 1.65 8.48 13.9 16.2 19.9 17.4 14.8 11 3.66 0.26Srednja mjesečna T (april-oktobar) 8.48 13.9 16.2 19.9 17.4 14.8 11


Graf. 3 - Pregled kretanja vrijednosti odabranih temperaturnih

podataka tokom godišnjih mjerenja u 2005. godini Overview of values moving of significant temperature datas

during measuring in 2005. year Rezultati mjerenja temperaturnih podataka u oglednom zasadu u 2005. godini

(graf.3), pokazali su da je apsolutni mjesečni temperaturni maksimum iznosio 34,80 0C (25.07.), a apsolutni temperaturni minimum -17,50 0C (02.03.). Temperaturna amplituda kretala se u intervalu od 20,40 do 44,10 0C (XII i VII mjesec). Srednja godišnja vrijednost temperature vazduha iznosila je 8,46 0C. Srednja mjesečna temperatura u periodu vegetacije iznosila je 14,51 0C i imala je nižu vrijednost u odnosu na 2003. i 2004. godinu. Suma srednjih mjesečnih temperatura vazduha u 2005. godini iznosila je 3.135,77 0C i imala je nižu vrijednost u odnosu na 2003 (3.483,47 0C) i 2004. godinu (3.501,96 0C.

Hemijske karakteristike plodova proučavanih sorti Prema navodima autora Mratinić E., Vulić (1988) i Nenadović-Mratinić E., i

Milatović (1994), sve sorte jabuka bi se prema sadržaju suve materije ploda mogle podijeliti na: sorte sa niskim sadržajem suve materije (9-12 %), sorte sa srednje visokim sadržajem (13-15 %) i visokim sadržajem suve materije (preko 15 %).

Nidžović, S., i sar. (2000) proučavajući hemijski sastav ploda 2 standardne sorte i 4 perspektivne selekcije jabuke na različitim podlogama (M 9, M 26 i MM 106), gajene u lokalitetu Čačka i Varvarina, ustanovili su da se hemijski sastav ploda iste sorte i selekcije, bez obzira na sortu i podlogu, nije razlikovao. Prema njihovim navodima, prosječan sadžaj rastvorljive suve materije kretao na nivou standardnih sorti na lokalitetu Čačka i iznosio je na podlozi M 9 od 16,1 % do 17,5%.

Nenadović-Mratinić E., i sar. (2000) proučavajući biološke osobine sorti i selekcija jabuke, otpornih prema prouzrokovaču čađave krastavosti (Venturia inaeqalis) i sorte Champion, ustanovili su da se prosječan sadržaj rastvorljive suve materije kretao od 11,41 % do 14,52 % i da je bio nešto niži u odnosu na visokokvalitetne sorte tipa Zlatnog delišesa i Jonatana, što potvrđuje tezu o njihovom lošijem kvalitetu prema navodima Jankovića (1988).


Sadržaj suve materije Tab. 1 - Prosječan sadržaj suve materije ploda (%) u periodu 2003 – 2005. godine

The average content of dry fruit matter (%) during the period 2003 – 2005. year Godina (B) Sorta (A)

Variety (A) 2003 2004 2005 XA

I - Zlatni delišes - Klon B 15,63 10,94 16,70 14,42 II - Morens Džonagored - 6,60 13,13 9,87 III - Breburn 14,31 11,19 15,04 13,51 IV - Gloster 9,40 8,13 10,73 9,42 V - Red Fudži - Naga Fu 2 12,73 10,54 12,13 11,80

XB 13,02 9,48 13,55 11,80

LSD A B AB 0,05 0,578 0,447 1,00 0,01 0,778 0,602 1,348

Sadržaj ukupnih šećera Tab.2 - Prosječan sadržaj ukupnih šećera (%) u periodu 2003 – 2005. godine

The average content of total sugar (%) during the period 2003 – 2005. year Godina (B) Sorta (A)

Variety (A) 2003 2004 2005 XA


XB 10,77 7,12 5,91 7,59

LSD A B AB 0,05 0,370 0,286 0,641 0,01 0,498 0,385 0,864

Sadržaj ukupnih kiselina Tab. 3 - Prosječan sadržaj ukupnih kiselina (%) u periodu 2003 – 2005. godine

The average content of total acids (%) during the period 2003 – 2005. year Godina (B) Sorta (A)

Variety (A) 2003 2004 2005 XA


XB 1,01 1,32 0,85 1,06

LSD A B AB 0,05 0,055 0,043 0,096 0,01 0,074 0,058 0,129


Sadržaj ukupnih mineralnih materija Tab. 4 - Prosječan sadržaj ukupnih mineralnih materija (%) za period 2003 – 2005. godine

The average content of total mineral matter (%) during the period 2003 – 2005. year Godina (B) Sorta (A)

Variety (A) 2003 2004 2005 XA


XB 0,26 0,18 0,34 0,27

LSD A B AB 0,05 0,027 0,020 0,047 0,01 0,036 0,028 0,063

Rezultati naših proučavanja ukupnog sadržaja suve materije (%) u plodu

proučavanih sorti jabuke u trogodišnjem periodu (tab.1), pokazali su da je najveći prosječan sadržaj suve materije imala sorta Zlatni delišes - Klon B (14,42%), a najmanji sorte Morens Džonagored (9,87 %9) i Gloster. (9,42 %).Rezultati proučavanja (tab.1) pokazali su da je uticaj sorte, godine, kao i njihove interakcije na proučavano obilježje bio statistički visoko značajan. Razlike u sadržaju suve materije između proučavanih sorti i godina, rezultat su uticaja klimatskih faktora, posebno temperature vazduha i padavina u toku vegetacije. Veća količina padavina i nešto niže vrijednosti srednje dnevnih teperatura vazduha u periodu vegetacije (posebno u 2004 i 2005. godini), uticale su na manji sadržaj suve materije ploda kod nekih proučavanih sorti (od 9,82 %, kod sorte Morens Džonagored do 14,42 %, kod sorte Zlatni delišes –Klon B).

Prema Gvozdenoviću (1998), sadržajem ukupnih šećera u plodu jabuke se krece od 14% do 16 %. Šalipurović B. i sar. (2001) ispitivali su sadržaj ukupnih šećera, ukupnih kiselina, invertnih šećera i rastvorljive suve materije kod sorti: Ajdared, Džonagold i Gloster, kalemljenih na podlozi M 9 i utvrdili su da je najveći sadržaj ukupnih šećera na podlozi M 9 imao plod Džonagolda (12,42 %), zatim Glostera (11,21 %), a najmanji plod Ajdareda (10,52 %). Prema navedenim autorima, hemijske osobine - kvalitet ploda jabuke u značajnijoj mjeri zavise i od uslova sredine (klimatski i zemljišni), kao i od primjenjene agrotehnike. Koning (cit. po Bulatoviću, 1979) navodi da sadržaj ukupnih šećera u svježem plodu jabuke varira od 5,2 - 11,5 %. Rezultati naših proučavanja (tab.2), pokazali su da su najveći prosječan sadržaj ukupnih šećera imale sorte Breburn (9,37 %) i Zlatni delišes-Klon B (9,20 %), a najmanji su imale sorte Gloster (6,50 %) i Morens Džonagored (5,60 %). Rezultati naših proučavanja slažu se navodima prethodnih autora, s tim da je prosječni sadržaj ukupnih šećera kod pome-nutih sorti bio statistički značajno niži u odnosu na sorte Breburn i Zlatni delišes-Klon B. Rezultati analize varijanse (F-testa) pokazali su da je uticaj faktora sorte i godine statistički značajno djelovao na prosječan sadržaj ukupnih šećera u plodovima proučavanih sorti (tab.2)

Prema Mišiću (1978) i Mišiću (2004) jabuka ima 0,2-1,63 % ukupnih kiselina, dok Nenadović – Mratinić E. i sar. (2000) tvrde da se sadržaj ukupnih kiselina krece


od 0,37 % do 0,68 %. Rezultati naših proučavanja (tab.3) pokazali su da je najveću prosječnu vrijednost ukupnih kiselina imala sorta Gloster (1,94 %), a najmanju sorta Breburn (0,39 %). Posmatrano po proučavanim godinama, najveća prosječna vrijednost ukupnih kiselina bila je u 2004, a najmanja u 2005. godini. Rezultati naših proučavanja, prije svega, nisu u potpunosti saglasni sa rezultatima pomenutih autora. Uticaj faktora sorte, godine, kao i njihove interakcije na dato obilježje bio je statistički visoko značajan, a što potvrđuju i rezultati analize varijanse (F-testa). Visok sadržaj ukupnih kiselina, posebno u 2004. godini, naročito je bio izražen kod sorti Zlatni delišes – Klon B i Gloster i može se dovesti u vezu sa temperaturom vazduha i padavinama u toku vegetacije u navedenom periodu. Prosječna temperatura vazduha u periodu vegetacije u 2003. godini iznosila je 15,59 0C, a ukupna količina padavina 448,98 mm.

Prema Mišiću (2004) jabuka sadrži od 0,2 do 0,7 % mineralnih materija. Rezultati proučavanja sadržaja ukupnih mineralnih materija u plodovima ispitivanih sorti u trogodišnjem periodu, pokazali su da su najveću prosječnu vrijednost ukupnih mineralnih materija imala sorte Morens Džonagored (0,47 %), a najmanji sorte Breburn i Red Fudži-Naga Fu 2 (0,13 %), što je statistički visoko znčajno manje u odnosu na sve ostale sorte. U trogodišnjem proučavanom periodu utvrđene su značajne razlike u sadržaju ukupnih mineralnih materija po proučavanim godinama, i rezultat su značajnog uticaja meteoroloških činilaca na ispitivane sorte. Najveće odstupanje u prosječnim vrijednostima (najveći uticaj proučavanih faktora na posmatrano obilježje), po proučavanim godinama, iskazan je kod sorti Gloster i Morens Džonagored.

Zaključak

Najveći prosječan sadržaj suve materije u plodu proučavanih sorti u trogodišnjem periodu imala je sorta Zlatni delišes – Klon B (14,42 %), a najmanji sorta Gloster (9,42). Uticaj faktora sorte, godine, kao i njihove interakcije na dato obilježje bio je statistički visoko značajan.

Najveći prosječan sadržaj ukupnih šećera imale su sorte Breburn (9,36 %) i Zlatni delišes – Klon B (9,20 %), a najmanji sorte Gloster (6,50 %) i Morens Džonagored (5,60 %). Uticaj faktora sorte i godine, statistički značajno je uticao na posmatrano obilježje.

Najveću prosječnu vrijednost ukupnih kiselina imala je sorta Gloster (1,97 %), a najmanju sorta Breburn (0,39 %). Najveća prosječna vrijednost ukupnih kiselina bila je u 2004. godini, a najmanja u 2005. godini. Interakcija proučavananih faktora sorte i godine na posmatrano obilježje bila je statistički visoko značajna.

Najveću prosječnu vrijednost ukupnih mineralnih materija imala je sorta Morens Džonagored (0,47 %), a najmanju sorte Breburn i Red Fudži – Naga Fu 2, (0,13 %). Utvrđene su značajne razlike u sadržaju ukupnih mineralnih materija po prou-čavanim godinama i rezultat su značajnog uticaja klimatskih činilaca.


Literatura

1. Булатовић,С. и Ненадовић, E. (1996): Биотехничке основе воћарства Newsline. Београд.

2. Brown, А. Г. (1975) The luheritance of Shape, Size and Ripening in Progenies of the Cultivated Apple.Euphitic 9, 327-337.

3. Fideghelli, С. (1988) Programni obiettivi etrguardi del migliortaneuto genetico Fructicoltura 1-2, 59-66.

4. Soltesz, М. (1997): The lokation of varijaties in apple archards.Acta Hort.437:44-444

5. Кelt, К. (1985) Varition in content of ascorbie acid and drymatter thevariety Tellissare Estouski i Nauchno-issledovatelski institut Zemedelya i Melioratsil, 56:8592.

6. Крговић, Љ. (1990): Важније помолошке и технолошке особине плодова сорти јабуке гајених у Полимљу. Југословенско воћарство,бр.94,29-33.

7. Мишић, Д. П. (2002): Специјално оплемењивање воћака.Нолит Београд. 8. Мишић, Д. П. (2004): Специјално оплемењивање воћака.Београд. 9. Мишић, Д. П. (1978) Јабука, Нолит.Београд 10. Mratinić, E.,Vulić, T. (1988): Autohtone sorte jabuke u potkopaoničkom rejonu.

Jugoslovensko voćarstvo, 22, 86, 319 - 324,Čačak. 11. Nenadović-Mratinić, E. (1998): Pručavanje uticaja nekih činilaca na vodni režim

lišća jagode gajene u različitim sredinama.Doktorska disertacija.Fakultet poljoprivrednih znanosti, Zagreb.

12. Nenadović - Mratinić, E., Milatović, D., Đurović, D., Milivojević, J. (2000): Biološke osobine sorti i selekcija jabuke otpornih prema prouzrokovaču čađave krastavosti (Venturia inaequalis) i sorte Champion. Jugoslovensko voćarstvo, Vol. 34, br. 131 – 132 (3-4), 107-114.

13. Nidžović, S. i sar. (2000): Uporedna proučavanja hemijskog sastava ploda standardnih sorti i perspektivnih selekcija jabuke. Jugoslovensko voćarstvo.Vol. 34. br. 131 - 132, (3-4),115-124.

14. Шалипуровић Б. и Џамић Р. (2001) Квалитет плода јабуке у зависности од подлоге и сорте, Југословенско воћарство vol.35 бр. 135-134 (1-2) 47-53.


Influence of Air Temperature on Chemical Fruits Composition of Some Apple Varieties (Malus sp.)

Mirko Kulina, Sinisa Berjan1

1Faculty of Agriculture, East Sarajevo

Summary

Chemical composition of apples fruits can fluctuate from year to year, but in the same conditions that fluctuation is more expresed in some kind of varieties and less in other kind of varieties. The aim of ours research was to examine the influence of air temperature on chemical fruits composition of studious apple variaties in three-year period research (Golden Delicious – Clone B, Morens Jonagored, Braeburn, Gloster and Red Fuji – Naga Fu 2) and define differences in chemical composition between variaties. Our results about content total sugars did not show significant differences comparing with results of other reserchers. Analysis of variance results (F – test) confirmed that the effect of variaty, year and interaction among them on all studied traits were statistical high-important. Our results about content total acids were not in acceptances with results of some reserchers. Significant differences are defined in in three-year period research about total content of mineral matter and dry matter in fruits among studied variaties, and by studied years. These are result of the climate faktors influence (air temperature and rainfall) on studied variaties.

Key words: air temperature, variaty, influence, chemical fruits composition



Produktivne i pomološko-tehnološke osobine sorti višnje na podlozi Colt

Milan Rakićević, Rade Miletić, Milisav Mitrović, Marijana Pešaković1

1Institut za voćarstvo, Čačak, Srbija

Rezime

U radu su prikazani rezultati o dinamici rodnosti po stablu i jedinici površine za sortu Šumadinka i Reksele. Ispitivane sorte su okalemljene na vegetativnoj podlozi Colt i zasađene na rastojanjima 4 x 1,5 m (1666,6 stabala/ha) i 4 x 2 m (1250 stabala/ha). Sorta Šumadinka je u prvoj godini imala veći prinos za 22,2%, u drugoj za 36,0%, a u trećoj za 9,1% u varijanti sa većim brojem stabala po jedinici površine. U istom periodu sorta Reksele imala je veći prinos u istoj varijanti za 35,7%, 32,7% i 11,1%. Slični odnosi su utvrđeni i u 2008. godini. Kod sorte Šumadinka prinosi su bili veći za 41,6 %, a kod sorte Reksele za 23,5%. Plodovi i koštice ispitivanih sorti bili su nešto krupniji, i sa većom masom u varijanti manjeg broja stabala po jedinici površine. Nasuprot tome, u ovoj varijanti sadržaj ukupno rastvorljivih suvih materija je bio manji za 0,2% i 0,3%.

Ključne reči: višnja, sorta, podloga, rastojanje, prinos, plod.

Uvod U komercijalnoj proizvodnji višnje u Srbiji se uglavnom koriste generativne

podloge, pre svih trešnja vrapčara (Prunus avium L.), magriva ili rašeljka (Prunus mahleb L.) i sejanci Oblačinske višnje (Prunus cerasus L.), Mratinić 2002.

Vegetativne podloge koje uslovljavaju, pored ostalog i povoljniju -gušću sadnju višnje u našoj zemlji nisu dovoljno proučene, pa su u proizvodnji skromno zastupljene. U svetu su selekcionisane različite vegetativne podloge za višnju, Ognjanov i sar. (2007), a pojedine se koriste i u proizvodnji, Mratinić 2002. Međutim, vegetativne podloge za višnju, nisu ispitivane u našim uslovima. Izuzetak je vegetativna podloga Colt, koja se sporadično koristi u proizvodnji, Mišić (1984).

Iz ovih razloga ispitivali smo proizvodne i važnije osobine plodova sorti višnje (Šumadinka i Reksele), okalemljene na vegetativnoj podlozi Colt, zasađene na različitim rastojanjima.


Materijal i metod rada

Proučavanja su vršena u oglednom zasadu koji se nalazi u okolini Čačka. Uporedo su zasađene sorte višnje Šumadinka i Reksele na podlozi Colt i na rastojanjima od 4 × 1,5 m (1666,6 stabala/ha) i 4 × 2 m (1250 stabala/ha). U godinama ispitivanja, prilikom berbe u punoj zrelosti plodova, utvrđivan je prinos po stablu i jedinici površine. U laboratoriji su određivane pomološko-tehnološke osobine plodova (krupnoća i masa plodova i koštice, dužina i masa peteljki i sadržaj ukupno rastvorljivih suvih materija), standardnim metodama koje se koriste u pomologiji.

U radu su prikazani rezultati o dinamici rodnosti po stablu i jedinici površine za period početne rodnosti (2003-2005). Takođe su prikazani i rezultati o prinosima u 2008. godini, kao i prosečne vrednosti za važnije osobine plodova ispitivanih sorti po varijantama ogleda, obrađeni statistički Analizom varijanse i LSD-testom.

Rezultati istraživanja i diskusija

Ispitivane sorte su imale veći prinos po jedinici površine u varijanti sa većim brojem stabala. Tako je sorta Šumadinka u prvoj godini imala veći prinos za 0,04 t/ha (22,2%), druge za 2,9 t/ha (36,0%) i treće za 1,45 t/ha (9,1%). U istom periodu sorta Reksele imala je veći prinos u varijanti sa većim brojem stabala za 0,05 t/ha (35,7%); 2,47 t/ha (32,7%) i 1,56 t/ha (11,1%). Slični odnosi su utvrđeni i u 2008. godini. Kod sorte Šumadinka, prinosi su bili veći za 10,92 t/ha (41,6 %), a kod sorte Reksele za 5,48 t/ha (23,5%), tabela 1.

Uz to, navedeni rezultati pokazuju da je sorta Šumadinka u odnosu na sortu Reksele u periodu početne rodnosti imala veće prinose. Međutim, u 2008. godini sorta Reksele je u varijanti sa većim brojem stabala imala veći prinos od sorte Šumadinka u varianti sa manjim brojem stabala.

Tab. 1. Prinosi ispitivanih sorti višnje Yield of the studied sour cherry cultivars

2003 2004 2005 2008 Sorta Cultivar

RastojanjePlanting density

kg/stabkg/tree t/ha kg/stab

kg/tree t/ha kg/stabkg/tree t/ha kg/stab

kg/tree t/ha

4 × 1,5 0,13 0,22 6,57 10,95 10,44 17,40 22,3 37,17 Šumadinka 4 × 2,0 0,14 0,18 6,44 8,05 12,76 15,95 21,0 26,25 4 × 1,5 0,11 0,19 6,02 10,03 9,35 15,59 17,3 28,83 Reksele 4 × 2,0 0,11 0,14 6,05 7,56 11,22 14,03 18,6 23,35

Plodovi i koštice ispitivanih sorti bili su nešto krupniji, i sa većom masom u

varijanti manjeg broja stabala po jedinici površine (4 × 2,0 m). Nasuprot tome, u ovoj varijanti sadržaj ukupno rastvorljivih suvih materija je bio manji za 0,2% i 0,3%.

I pored toga, analizom varijanse i LSD-tzestom između testiranih osobina plodova i kod sorte Šumadinka i sorte Reksele, nisu utvrđene visoko signifikantne i


signifikantne značajnosti. To znači da ispitivane sorte mogu uspešno da se gaje na podlozi Colt i na manjim rastojanjima. Na taj način se pored povećanog prinosa, obezbeđuje i visok kvalitet plodova, karakterističan za krupnoplodne sorte višnje, gde pripadaju i sorta Šumadinka i Reksele, tabela 2 i 3.

Vegetativna podloga Colt nastala je ukrštanjem roditelja Prunus avium L x Prunus pseudocerasus L. (East Moling, 1997). Koristi se kao srednje bujna vegetativna podloga za trešnju i višnju u Engleskoj, Italiji i Jugoalaviji od 1997 (Mišić, 1984). Posebno je zanimljiva-perspektivna za podizanje gustih zasada za višnju sa krunom malih dimenzija. Tab. 2. Pomološko-tehnološke osobine sorte Šumadinke Pomo-technological properties of cv Šumadinka

Rastojanje (m) Spacing (m) LSD Osobine

Properties 4 × 1,5 4 × 2,0 0,05 0,01

visina / length 20,7 20,9 0,95 1,38 širina / width 23,4 20,4 0,57 0,83

Plod/ Fruit (mm) debljina / thickness 20,8 21,4 0,76 1,11


Koštica/ Stone (mm) debljina / thickness 7,2 7,5 0,77 1,13 Masa ploda / Fruit weight (g) 7,4 7,6 0,57 0,83 Masa koštice / Stone mass (g) 0,47 0,52 0,52 0,98 Sadržaj mezokarpa(%) Mesocarp content (%) 93,7 93,2 1,20 1,75

Dužina peteljke (mm) Stalk length (mm) 44,1 44,2 1,03 1,50

Masa 100 peteljki (g) Mass of 100 stalks (g) 5,8 6,1 1,03 1,50

Rastvorljive suve materije (%)/ Soluble solids content (%) 11,8 11,6 0,76 1,14

Prinosi za ispitivane sorte su uporedivi sa rezultatima koje navode Mratinić i sar.

(2006). U njihovom ogledu ispitivane sorte su okalemljene na sejancu trešnje vrapčare (Prunus avium L). Rezultati su prosek za period od 6 do 8 godine starosti. Isti autori navode slične rezultate za krupnoći i masu plodova i koštice, ali veće vrednosti za sadrtžaj ukupno rastvorljivih suvih materija, čiji sadržaj zavisi od vremena berbe, tehnologija gajenja i agroekoloških uslova uspevanja.

Slične rezultate za ove sorte navode i Nikolić i sar. (2000) na području ispitivanja, odnosno u okolini Čačka. Naši rezultati su slični i uporedivi sa rezultatima za ove sorte koje navodi Mišić (1989), Nikolić i sar. (1993), kao i Blagojević i sar. (2006) za iste sorte i Rakićević i sar (2008), za sortu Šumadinka na podlozi Colt na sejancu divlje trešnje.


Tab. 3 . Pomološko-tehnološke osobine sorte Reksele Pomo-technological properties of cv Reksele

Rastojanje (m) Spacing (m) LSD Osobine

Properties 4 × 1,5 4 × 2,0 0,05 0,01


Plod/ Fruit (mm)

debljina / thickness 17,3 18,1 0,11 0,16 visina / length 9,7 11,0 0,11 0,12 širina / width 8,0 8,6 0,11 0,17

Koštica/ Stone (mm) debljina / thickness 6,4 7,9 0,11 0,17 Masa ploda / Fruit weight (g) 5,5 5,8 0,89 1,29 Masa koštice / Stone mass (g) 0,41 0,44 0.04 0,06 Sadržaj mezokarpa(%)/ Mesocarp content (%) 92,6 92,4 4,51 6,56

Dužina peteljke (mm) Stalk length (mm) 35,2 40,0 1,05 1,53

Masa 100 peteljki (g) Mass of 100 stalks (g) 5,7 6,1 1,07 1,56

Rastvorljive suve materije(%)/ Soluble solids content (%) 14,2 13,9 1,18 1,72

Zaključak

Ispitivane sorte Šumadinka i Reksele okalemljene na podlozi Colt su imale veći prinos po jedinici površine u varijanti sa većim brojem stabala.

Sorta Šumadinka u prvoj godini imala je veći prinos za 0,04 t/ha (22,2%), druge za 2,9 t/ha (36,0%) i treće za 1,45 t/ha (9,1%). U istom periodu sorta Reksele imala je veći prinos u varijanti sa većim brojem stabala za 0,05 t/ha (35,7%); 2,47 t/ha (32,7%) i 1,56 t/ha (11,1%). Slični odnosi su utvrđeni i u 2008. godini. Kod sorte Šumadinka, prinosi su bili veći za 10,92 t/ha (41,6 %), a kod sorte Reksele za 5,48 t/ha (23,5%).

Plodovi i koštice ispitivanih sorti bili su krupniji, i sa većom masom u varijanti manjeg broja stabala po jedinici površine (4 × 2,0 m). Nasuprot tome, u ovoj varijanti sadržaj ukupno rastvorljivih suvih materija je bio manji za 0,2% i 0,3%. Analizom varijanse i LSD-tzestom između testiranih osobina plodova i kod sorte Šumadinka i sorte Reksele, nisu utvrđene visoko signifikantne i signifikantne značajnosti. To znači da ispitivane sorte mogu uspešno da se gaje na podlozi Colt i na manjim rastojanjima.

Rad predstavlja rezultat projekta ev. br 20013 koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije


Literatura

1. Blagojević M., Miletić R, Rakićević M., Mitrovć M., Glišić I., Karaklajić-Stajić Ž. (2006): Početna rodnost višnje u sistemu guste sadnje. Agroznanje, 7, 4: 5-10

2. Mišić P. (1984): Podloge voćaka. Nolit, Beograd 3. Mišić P. (1989): Nove sorte voćaka. Nolit, Beograd 4. Mratinić E. (2002): Višnja, Vizartis, Beograd. 5. Mratinić E., Milatović D., Đurović D. (2006): Biološke osobine višnje u Beograd-

skom Podunavlju. Zbornik naučnih radova, Institut PKBH, Agroeko-nomim, Beograd, 12, 3: 24-29.

6. Nikolić, M., Stančevć, A., Pejkić, B., Milutinović, M. (1993): Novi jugoslovenski sortiment višnje. Jugoslovensko voćarstvo 27, 101-102: 77-82

7. Nikolić M., Cerović R., Radiočević S. (2000): Biološko-pomološke karakteristike novijih sorti višanja. Jugoslovensko voćarstvo, 54, 131-132: 161-166.

8. Ognjanov, V., Ogašanović, D., Milatović, D., Paunovioć, G., Milinković, V., Radi-čević, S. (2007): Perspektivne sorte i podloge koštičavih vrsta voćaka. Zbornik radova sa savetovanja „Perspektivne sorte i podloge voćaka“, Čačak, 15-32.

9. Rakićević M., Miletić R., Blagojević M , Mitrović M. (2008): Uticaj podloge i rezidbe na početnu rodnost i kvalitet plodova sorte višnje Šumadinke. Zbornik naučnih radova, Unapređenje proizvodnje voća i grožđa, Beograd, 49-54.

Productivity and Pomo-Tehnological Properties of Sour Cherry Cultivars Grafted on Colt Rootstock

Milan Rakicevic, Rade Miletic, Milisav Mitrovic, Marijana Pesakovic1

1Faculty of Agriculture, Cacak, Serbia

Summary

The paper presents the results of yield per tree and unit land in cvs Šumadinka and

Reksele. The studied cultivars were grafted on vegetative Colt rootstock, the spacing being 4 × 1.5 m (1666.6 trees/ha) and 4 × 2 m (1250 trees/ha). In the latter variant, cv Šumadinka gave higher yield by 22.2%, 36.0% and 9.1% in the first, second and third years respectively. Over the same period, cv Reksele performed similarly in a plot with greater number of trees per unit land, i.e. 35.7%, 32.7% and 11.1%. Similar results were obtained in 2008, i.e. cvs Šumadinka and Reksele gave higher yields by 41.6% and 23.5% respectively. Fruits and stones of the studied cultivars were somewhat larger, their stone mass being higher in the variant with smaller number of trees per unit land. By contrast, soluble solids content was lower by 0.2% and 0.3% in the first variant in both cultivars respectively. The analysis of variance and LSD test displayed neither significant


differences nor highly significant differences, which infers that the studied cultivars can be recommended for growing on Colt rootstock at higher planting density.

Key words: sour cherry, cultivar, rootstock, planting density, yield, fruit.


Originalan naučni rad UDK: 634.11-155.9

Uticaj ekoloških uslova na zastupljenost stoma na listu jabuke

Rodoljub Oljača, Svjetlana Zeljković1

1Poljoprivredni fakultet, Univerziteta u Banjoj Luci

Rezime

Cilj rada je da se utvrdi imali razlika u procentualnom učešću stoma kod sorata jabuke u različitim ekološkim uslovima. Kao materijal rada odabrane su dvije sorte jabuke: Ajdared i Jonagold. Obe sorte su bile zastupljene na obe ispitivane lokacije i to: Prva lokacija predstavlja područje sjevernih obronaka planine Kozare (Sovjak), dok se druga lokacija nalazi na području južnih obronaka Kozare (Gašnica). Uzorci listova su uzimani sa dva položaja na stablu: Prvi položaj je vanjski dio krošnje (svjetlost) sa potpunom osvjetljenošću lista. Drugi položaj je unutrašnjost krošnje (tama). Rezultati rada su pokazali da ekološki uslovi utiču na procentualni udio stoma kod ispitivanih sorata jabuke.

Ključne riječi: jabuka, ajdared, jonagold, procentualno učešće stoma.

Uvod

Osnovni medijum za odvijanje životnih procesa je voda. Nadzemne biljke su suočene sa potencijalnom smrtnošću sa gubitkom vode u zemljištu i atmosferi. Taj problem se javlja uslijed velikog životnog areala rasprostranjenja biljaka, njihovog visokog prirasta, energetskih vrijednosti i njihove potrebe za za uzimanjem CO2 za proces fotosinteze. Stome su od velikog fiziološkog značaja za biljke jer se preko njih odvija razmjena gasova CO2 i O2 u procesima fotosinteze i disanja, i kroz stome se odaje značajan dio vode u obliku vodene pare. Prema podacima Caiazza-Qvinn citirani od strane Dimitriva-Ninova (1994) broj stoma na mm2 i procentualno učešće neke biljne vrste dobar je pokazatelj ekoloških uslova koji vladaju u tom području. Broj i procentualno učešće stoma po jedinici lisne površine je različit i specifičan za pojedine vrste, pa čak i za sorte (Sutcliffe, 1979; Oljača, 2006; Meidner, Manfield, 1968).



U radu je prikazan procentualni udio stoma u ukupnoj površini lista ispitivanih sorata jabuke: Ajdared i Jonagold

Obe sorte su bile zastupljene na obe ispitivane lokacije i to: Prva lokacija predstavlja područje sjevernih obronaka planine Kozare (Sovjak), dok se druga lokacija nalazi na području južnih obronaka Kozare (Gašnica). Uzorci listova su uzimani sa dva položaja na stablu: Prvi položaj je vanjski dio krošnje (svjetlost) sa potpunom osvjet-ljenošću lista. Drugi položaj je unutrašnjost krošnje (tama).

Preparati pravljeni po standardnoj recepturi. Mjerenja su vršena pod svjetlosnim mikroskopom.

Rezultati rada i diskusija

Nakon terenskog i laboratorijskog rada, dobiveni rezultati obrađeni su statistički, a značajnost interakcijskih odnosa između modaliteta su analizirani metodom višefaktorijalne analize varijanse po modelu 2×2×2 (Hadživuković,1977). Tab. 1. Procentualni udio stoma kod ispitivanih sorata jabuke Ajdared i Jonagold (%) Percentage share of stomata examined species apple Idared and Jonagold (%) Sorta (A) Species (A) Ajdared / Idared Jonagold / Jonagold

Mjesto (B) Place (B) Sovjak Gašnica Sovjak Gašnica

Položaj (C) Location (C)

svjetlo light

tama shade svjetlo light tama

shade svjetlo light

tama shade

svjetlo light

tama shade

1 0,82 0,72 1,15 0,71 0,76 0,49 1,24 0,53 2 0,82 0,71 1,43 0,68 0,58 0,62 0,94 0,63 3 0,92 0,81 1,23 0,67 0,69 0,67 1,44 0,51

Interakcija I reda / Interaction of firste Sorta

Species Mjesto Place

Položaj Location

Idared Idared 0,89 Sovjak 0,72 svjetlo

light 1,0

Jonagold Jonagold 0,76 Gašnica 0,93 tama

shade 0,6

Interakcija II reda / Interaction of second rate AB AC BC

Mjesto Place

Ajdared Idared

Jonagold Jonagold

Položaj Location

Ajdared Idared

Jonagold Jonagold

Položaj Location So

vjak

Gašnica

Sovjak 0,80 0,64 svjetlo light 1,06 0,94 svjetlo light 0,77 1,24 Gašnica 0,98 0,88 tama shade 0,72 0,58 tama shade 0,67 0,62


Rezultati proučavanja, procentualnog udijela stoma na listovima ispitivanih sorti soje ekološkim uslovima Lijevče polja biće izloženi u dva dijela:

- tabelarni pregled ispitivanih pokazatelja, - grafički prikaz posmatranih i ispitivanih pokazatelja.

Pregledom podataka iz tabele 1. vidi se da je najmanji procentualni udio stoma konstatovan kod sorte Jonagold, u Gašnici u tami (0,51 %), dok je najveći konstatovan takođe kod sorte Jonagold, u Gašnici na svjetlu (1,44 %).

Analiza varijanse procentualnog učešća stoma na listovima ispitivanih sorata jabuke pokazuje statistički značajan uticaj sorte. Dok mjesto (geografski položaj), i položaj lista na biljci (svjetlo ili tama) pokazuju visoko značajan statistički uticaj na procentualni udio stoma kod ispitivanih sorata jabuke. Interakcijski efekti u odnosu mjesto uzgoja jabuke x položaj lista na biljci pokazuju visoko značajan statistički uticaj, dok odnosi sorta x mjesto uzgoja jabuke i sorta x položaj lista na stablu pokazuju da su ispoljene razlike u procentualnom učešću stoma ispitivanih sorata jabuke statistički slučajne. Tab. 2. Analiza varijanse procentualnog udijela stoma kod ispitivanih sorti jabuke

Ajdared i Jonagold Analysis of variance percentile schare stomata examined in apple varieties Idared and Jonagold

F Izvori varijacija Sour.of variation

Step.slobode Deg.of freed.

Sred.kvad. Mean squar. F – test

0,05 0,01 F-sign.

Blokovi 2 0,01 0,80 3,42 5,66 nz Sorta (A) 1 0,10 7,16 4,28 7,88 * Mjesto (B) 1 0,27 18,88 4,28 7,88 ** Položaj (C) 1 0,76 52,94 4,28 7,88 ** AB 1 0,01 0,49 4,28 7,88 nz AC 1 0,00 0,05 4,28 7,88 nz BC 1 0,41 28,45 4,28 7,88 ** ABC 1 0,00 0,21 4,28 7,88 nz Pogreška 14 0,01 Ukupno 23

0,68

0,70

0,72

0,74

0,76

0,78

0,80

0,82

0,84

0,86

0,88

0,90

Ajdared Jonagold Graf. 1. Procentualni udio stoma u interakcijskom odnosu ispitivanih sorata

Stomata percentage share in the interaction relation examined species


U interakcijskom odnosu procentualnog učešća stoma na listu ispitivanih sorata jabuke Ajdared i Jonagold (grafikon 1.), vidi se veći procentualni udio stoma kod sorte Ajdared (0,89 %) u odnosu na sortu Jonagold (0.76 %), bez obzira na mjesto uzgoja sorata i položaj lista na stablu.

0,00

0,10

0,20

0,30

0,40

0,50

0,60

0,70

0,80

0,90

1,00

Sovjak Gašnica

Graf. 2. Procentualni udio stoma u interakcijskom odnosu ispitivanih mjesta gajenja

Stomata percentage share in the interaction relation examined places cultivation

U posmatranom interakcijskom odnosu procentualnog učešća stoma na listu ispitivanih sorata jabuke u zavisnosti od mjesto uzgoja jabuke (Sovjak, Gašnica), (grafikon 2), vidi se da je veći procentualni udio stoma kod jabuke gajene u Gašnici (0,93 %) u odnosu na Sovjak (0,72 %), bez obzira na ispitivanu sortu i položaj lista na stablu, što se slaže sa Meidner, Manfield (1968).

0,00

0,20

0,40

0,60

0,80

1,00

1,20

svjetlo tama

svjetlotama

Graf.3. Procentualni udio stoma u interakcijskom odnosu položaja lista na stablu

Stomata percentage share in the interaction relation to the position leaf tree


Ako se posmatra interakcijski odnos procentualnog učešća stoma na listu ispitivanih sorata jabuke u zavisnosti od položaja lista na stablu (grafikon 3.), vidi se da je veći procentualni udio na svjetlu (1,00 %) u odnosu na tamu (0,60 %), bez obzira na sortu i geografski položaj uzgoja jabuke.

0,00

0,10

0,20

0,30

0,40

0,50

0,60

0,70

0,80

0,90

1,00

Ajdared Jonagold

Sovjak

Gašnica

Graf. 4. Procentualni udio stoma u interakcijskom odnosu ispitivanih sorti i mjesta gajenja

Stomata percentage share in the interaction relation examined varieties and places cultivacion

U interakcijskom odnosu procentualnog učešća stoma ispitivanih sorti jabuke i

geografskog položaja uzgoja jabuke (grafikon 4), vidi se da je procentualno učešće stoma veće kod obe sorte jabuke u Gašnici (0,98 i 0,88 %) u odnosu na obe sorte jabuke u Sovjaku (0,80 i 0,64 %), bez obzira na položaj lista na stablu.

0,00

0,20

0,40

0,60

0,80

1,00

1,20

Ajdared Jonagold

svjetlo

tama

Graf.5. Procentualni udio stoma u interakcijskom odnosu ispitivanih sorti i mjesta na listu

Stomata percentage share in the interaction relation examined species and places on the leaf


U interakcijskom odnosu ispitivanih sorata jabuke i položaja lista na stablu (grafikon 5), vidi se da je veći procentualni udio stoma na listu kod obe ispitivane sorte jabuke na svjetlu (1,06 i 0,94 %), a manje vrijednosti u tami takođe kod obe ispitivane sorte jabuke (0,72 i 0,58 %), bez obzira na mjesto uzgoja sorata jabuke.

0,00

0,20

0,40

0,60

0,80

1,00

1,20

1,40

Sovjak Gašnica

svjetlo

tama

Graf. 6. Procentualni udio stoma u interakcijskom odnosu ispitivanih mjesta gajenja i

položaja lista na biljci Stomata percentage share in the interaction relation examined places cultivacion and position on the leaf of plant

Iz interakcijskog odnosa mjesta uzgoja ispitivanih sorata jabuke (Sovjak i

Gašnica) i položaja lista na stablu (svjetlo i tama), vidi se da je veći procentualni udio stoma na listu ispitivanih sorata jabuke (grafikon 6.), veći na svjetlu kod obe ispitivane lokacije uzgoja sorata jabuke (0,77 i 1,24 %), a manji u tami kod obe ispitivane lokacije (0,67 i 0,62 %), bez obzira na ispitivane sorte jabuke.

Zaključak

Na osnovu dobivenih rezultata može se konstatovati: • Obe ispitivane sorte jabuke, ajdared i jonagold, značajno utiču na procentualni

udio površine stominih otvora u odnosu na ukupnu površinu lista. • Položaj lista na stablu, kako na svjetlosti tako i u tami, kod ispitivanih soata

jabuke, pokazuje visoko značajan uticaj na procentualni udio površine stominih otvora u odnosu na ukupnu površinu lista.

• Mjesto, gajenja jabuke (Sovjak, Gašnica), pokazuje visoko značajan uticaj na procentualni udio površine stominih otvora u odnosu na ukupnu površinu lista.

• Ispitivani interakcijski odnos mjesta gajenja sorata jabuke i položaja lista na stablu, pokazuje visoko značajan uticaj na procentualni udio površine stominih otvora u odnosu na ukupnu površinu lista.


Literatura

1. Dimitriva, I., Ninova, D. (1994): Histological changes in leaves of herbaceous plants in response to emissions of metallurgical industry. I. Epidermal analisys. Ann.Univ. "Sv.Kliment Ohridski" Sofia, 2-Botany, Vol. 85:137-145.

2. Hadživuković, S. (1977): Planiranje ekperimenata, prvo izdanje, Poljoprivredni pre-gled, Beograd.

3. Meidner, H., Mansfield, T. A. (1968): Physiology of stomata. Mc Grow-Hill, Publish. Comp. Limited

4. Oljača, R., Krstić, B., Pajević, S. (2006): Fiziologija biljaka, Šumarski fakultet, Univerzitet u Banjojluci, Art Print Banjaluka.

5. Sutcliffe, J.F.(1979): Plants and Water. Edward Arnold, London. The Influence of Environmental Conditions on the Percentage

Participation Stomata to the Leaf of Apple

Rodoljub Oljaca, Svjetlana Zeljkovic1

1Faculty of Agriculture, University of Banja Luka

Summary

The aim of this paper is to establish a difference in the percentage participation in

stomata cultivars apples in different environmental conditions. As a material of selected two apple cultivars: Idared and Jonagold. Both cultivars were represented in both locations and examined to: The first location is the area north Kozara mountain slopes (Sovjak), while the other site in the area of the southern slopes of Kozara (Gašnica) . Samples of leaves were taken from two position on the tree: The first position of the outer part of crown (light) with complete light leaf. Second position is inside crown (darkness). Results of work showed that environmental conditions affect the percentage share of stomata examined cultivars apples.

Key words: apple, Idared, Jonagold, percentage participation stomata


Originalan naučni rad UDK: 634.11:631.522

Uticaj udaljenosti pčelinjih društava na oplodnju jabuke sorte Greni Smit

Mića Mladenović, Nebojša Nedić1, Saša Milosavljević2

1Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija 2Visoka Poljoprivredna škola u Prokuplju, Srbija

Rezime

U eksperimentalnom radu od dve godine (2001/02. g.) na plantažama PKB „Boleč“

praćen je uticaj medonosne pčele na oprašivanje i oplodnju jabuke Greni Smit u odnosu na različitu udaljenost pčelinjaka od zasada. Evidentiran je broj cvetnih pupoljaka i cvetova pre otvaranja na stablima udaljenim od pčelinjaka 50, 100, 200, 500 i 800 m, a zatim praćen procenat opadanja plodova svakih 15 dana i na kraju utvrđen broj zrelih plodova. Najveći broj pčela je utvrđen na kontrolnim stablima koja su bila bliža pčelinjaku (od 50 do 200 m) kao i broj oprašenih cvetova, dok se sa udaljenošću stabala jabuke preko 200 m udeo spontanih oprašivača povećavao.

Ključne reči: jabuka, oprašivanje, medonosna pčela, košnica.

Uvod

Izučavanje problema povećanja prinosa i kvaliteta plodova u savremenom voćarstvu je od izuzetnog značaja kako za nauku tako i za proizvodnu praksu (Bulatović, 1989). Da bi se ovaj cilj ostvario neophodno je da oprašivanje voćaka bude uspešno. Medonosnoj pčeli (Apis mellifera L.) pripada najvažnija uloga u oprašivanju voćaka, jer kod pojedinih vrsta voćaka učestvuje sa oko 90% u procesu oprašivanja (Ćerimagić, 1990; Mladenović i Nedić, 2004). Najveći značaj pčela se ogleda u oprašivanju samobesplodnih sorti, ali pozitivno utiče i na oprašivanje samooplodnih sorti čime se postiže povećanje prinosa za 20% - 30% (Bulatović i Mratinić, 1996). Korišćenje pče-linjih društava naročito je važno za poboljšanje uslova oplođenja u slučajevima eksplozivnog cvetanja, jer su tada vitalnost i funkcionalna sposobnost cveta kratkrotrajni, pa je prisustvo pčela neophodno za ostvarivanje visokih prinosa i redovno plodonošenje. Zato je potrebno obezbediti tri do četiri pčelinja društva po l ha što je korisno i za pčelarsku praksu jer voćke obezbeđuju dugu i sigurnu pašu medonosnim pčelama. Među najvažnijim oprašivačima-polinatorima je medonosna pčela koja u poli-naciji učestvuje sa oko 80-85%, dok ostali insekti učestvuju sa oko 15-20% (Mladenović i sar., 2004). Pčela u jednoj minuti poseti 10 cvetova, a pošto svako izletanje traje oko 10 minuta, to znači da će pčela u toku jednog izletanja posetiti oko 100 cvetova. Ako su


povoljni uslovi pčela može u toku dana da izleti 40 puta i da poseti do 4000 cvetova (Mladenović i sar., 2001b).

Među predstavnicima entomofaune, koji učestvuju u oprašivanju bilja, veći značaj imaju bumbari, solitarne pčele, neke vrste osica i cvetne muve. Danas je sve manje zemljišnih površina koje se ne obrađuju, a upravo na tim površinama se razvijaju ovi insekti. Sa sve većom primenom hemijskih sredstava u borbi protiv štetnih insekata, smanjuje se i broj korisnih spontanih oprašivača (Stanisavljević, 2005). U savremenim uslovima agrotehnike, njihov udeo u oprašivanju je sve manji.

Da bi se oprašivanje obavilo uspešno, preporučuje se blagovremeno postavljanje dva do tri jaka pčelinja društva na svaki hektar voćnjaka. Košnice treba postaviti na početku fenofaze cvetanja, jer ranije postavljanje pčelinjaka može uticati da se pčele orjentišu na neku drugu pašu van voćnjaka. Treba voditi računa da se u fazi cvetanja ne vrše nikakava prskanja, odnosno da se ne dozvoli izletanje pčela ukoliko je zaštita neophodna.

Jabuka spada u najrasprostranjenije i privredno najkorisnije vrste voćaka. Ona cveta u aprilu mesecu. Cvast jabuke je gronja, i sastoji se od 5-7 hermafroditnih cvetova, od kojih se najpre otvara centralni a zatim terminalni cvet (Mišić, 2006). Jabuka je najmedonosnija vrsta voćaka, koja daje dosta polenovog praha , a još više nektara. U zavisnosti od sorte može da izluči od 0,7-2 mg nektara po cvetu. Sa jednog hektara pod jabukom pčele sakupe 25-30 kg meda po pčelinjoj zajednici (Mladenović i sar., 2001a).

Cilj ovog ogleda je bio da se utvrdi uticaj pčela kao polinatora na oprašivanje i prinos sorte Greni Smit u odnosu na različitu udaljenost košnica od zasada.


Ogled je postavljen u zasadu jabuke PK Beograd na objektu podignutom u Boleču. Ispitivana je sorta Greni Smit, koja se nalazi na podlozi M 26. U zasadu se pored sorte Greni Smit nalaze i sorte Melroz i Ajdared, koje je oprašuju. Ispitivanja su vršena od fenofaze cvetanja do sazrevanja i berbe plodova.

Zemljište u regionu Boleča je tipa gajnjače, srednje plodnosti. U toku ispitivanja zemljište je održavano u stanju jalovog ugara, uz redovno dubrenje mineralnim đubri-vima.

Postavljanje ogleda je izvršeno na sledeći način: na različitoj udaljenosti (50, 100, 200, 500 i 800 m) od postavljenih košnica izabrana su stabla, na kojima je markirana po jedna grana i na svakoj grani su prebrojani cvetovi. U daljem radu je vršeno prebrojavanje medonosnih pčela i spontanih oprašivača koji su posećivali cvetove na markiranim granama u različitom vremenskom periodu (7, 10, 13 i 16 h). Svako pojedinačno merenje je trajalo 10 minuta.

Svi cvetovi su pažljivo prebrojani pri postavljanju ogleda, a u daljem radu je vršeno prebrojavanje plodova od zametanja do berbe. U fazi botaničke zrelosti prebrojani su i obrani plodovi, a zatim izmerena masa plodova.


Na ispitivanim stablima jabuke Greni Smit, koja su se nalazila na različitoj udaljenosti od postavljenih košnica, praćeno je procentualno učešće pčela u oprašivanju cvetova. U određeno vreme je vršeno prebrojavanje pčela i ostalih spontanih oprašivača


koji su posećivali markirane grane. Na osnovu ovih merenja dobijeni su podaci koji su prikazani u tabeli 1.

Tab. 1. Posećenost jabuke Greni Smit od medonosnih pčela i ostalih spontanih oprašivača

Number of visisting honeybees and other pollinators to apple flowers cultivar ‘Granny Smith’

Udaljenost stabla od košnice (m) Distance of apple trees from hives

(m)

Broj pčela Number of honeybees

Broj ostalih oprašivača Number of others pollinators

Godina/Year 2001. 2002. 2001. 2002. 50 36 44 2 2 100 34 38 2 4 200 22 24 4 6 500 16 20 6 8 800 15 19 11 13

83,11 81,46 16,89 18,54 % od ukupnog broja oprašivača Percent from total number of

pollinators 82,29 17,72

Iz tabele 1. može se zaključiti da je u oprašivanju sorte Greni Smit medonosna

pčela po ispitivanim godinama učestvovala sa 83,11% i 81,46%, kao glavni oprašivač, dok su ostali oprašivači učestvovali sa 16,89% i 18,54%. Iz prikazane tabele se jasno vidi da je najveći broj pčela utvrđen u blizini pčelinjaka, a najmanji broj na udaljenosti od 800 m. Interesantan je podatak da se broj spontanih polinatora povećeva sa udaljenošću od pčelinjaka, tj. sa smanjenjem broja pčela povećava se broj spontanih oprašivača (Mladenović et al., 2005).

Berba plodova ispitivane sorte Greni Smit, je izvršena u tehnološkoj zrelosti, koja se poklapa u ovom slučaju sa fiziološkom zrelošću, jer su plodovi ubrani sa namerom da se skladište i čuvaju.

Tab. 2. Procenat zrelih plodova u zavisnosti od udaljenosti postavljenih košnica Percentage of ripe apple fruits in dependency of honeybee hives distance Udaljenost stabla od košnice (m) Distance of apple trees from hives (m)

Broj cvetovaNumber of

flowers

Broj zrelih plodova

Number of ripe apple

fruits

% održanihplodova

% of remain

apple fruits

% ubranih plodova u odnosu na ukupan broj plodova

% of harvested apple fruits in compare with total number of

apple fruits Godina/Year 2001. 2002. 2001. 2002. 2001. 2002. 2001. 2002.

50 66 70 5 7 7,57 10,00 29,42 30,44 100 61 63 4 4 6,56 6,34 23,53 17,39 200 62 64 4 6 6,45 9,38 23,53 26,09 500 57 61 2 2 3,51 3,28 11,76 8,69 800 60 62 2 4 3,33 6,45 11,76 17,39

Ukupno/Total 306 320 17 23 5,48 7,09 100 100 Na osnovu iznetih podataka u tabeli 2. se vidi da su najbolji rezultati postignuti

na najmanjoj udaljenosti stabala od postavljenih košnica, tj. na udaljenosti od 50 m a da


se sa povećanjem razdaljine smanjuje broj dobijenih plodova, izuzev na rastojanju od 200 m gde je dobijeno 23,53% i 26,09% i na rastojanju od 100 m gde je dobijeno 23,53%, odnosno 17,39% što je u saglasnosti sa rezultatima Mladenović et al. (2001a).

I pored obilnog cvetanja voćaka, samo se manji broj cvetova razvija u plod. Kod jabuke to je oko 5-15% (Mišić, 1987; Mladenović i Nedić, 2004).

Glavni uslov dobre oplodnje jeste dobro oprašivanje, koje je neophodan činilac rodnosti voćaka. Oplođenje je citogenetičko-fiziološki proces, koji je uslovljen i biološkim i ekološkim uslovima. Od bioloških činilaca značajni su: dobra klijavost polena, kao i podudarnost sa tučkom sorte koja se oprašuje, funkcionalna sposobnost žiga u momentu polinacije i funkcionalna sposobnost embrionove kesice u trenutku kada do nje dođe polenova cevčica. Sve ovo mora da bude praćeno i povoljnim ekološkim uslovima i to temperaturom iznad 15 stepeni i relativnom vlažnošću vazduha preko 50%, kao i kod različitih ispitivanih godina 2001/2002.

Međutim, ni svi zametnuti plodovi ne ostaju do berbe. Tokom godine dolazi do pojedinačnog ili masovnog opadanja plodova. Uočena su tri talasa opadanja plodova.

Prvo opadanje plodova nastupa deset do petnaest dana po precvetavanju i može trajati dve nedelje. Ovo opadanje se najčešće javlja zbog toga što polenova cevčica ne dolazi do mikropile i jajne ćelije, pa oplođenje izostaje.

Opadanje u drugom periodu se odnosi na tzv. junsko opadanje.To je kritičan period u kome stepen oplodnje, ishrana i vremenske prilike opredeljuju rodnost voćke. Junsko opadanje se poklapa sa intenzivnim porastom letorasta, koji se javljaju kao konkurenti plodovima u potrošnji vode, azota i kalijuma. Pojačava se pri kišnom i oblačnom vremenu, a smanjuje se pri toplom i sunčanom vremenu. Opadanje je jače kod slabijih grana, kao i sitnijih plodova ili plodova sa manjim brojem semenki. Primenom odgovarajućih agrotehničkih mera, potrebno je obezbediti normalno snabdevanje voćaka organskim i mineralnim materijama, čime se mogu otkloniti štetne posledice junskog opadanja plodova.

Treći period opadanja plodova odnosi se na opadanje plodova pred berbu, koje takođe može nastati iz više razloga. Najčešći uzročnici su: loša veza peteljke i ploda, loši uslovi ishrane, nepovoljni meteorološki uslovi ili opadanje plodova usled napada neke bolesti i štetočine. U našem ogledu su zbog toga različiti podaci opadanja plodova za kišnu 2001. godinu, u odnosu na sušnu 2002. godinu.

Zaključak

Na osnovu rezultata dvogodišnjeg ispitivanja uticaja medonosnih pčela i spontanih oprašivača kao polinatora u oprašivanju jabuke sorte Greni Smit, vršenih na plantaži PKB Boleč, mogu se izvesti sledeći zaključci:

Medonosna pčela (Apis mellifera L.) je najsigurniji i najbolji polinator sorte jabuke Greni Smit, koja učestvuje u procesu polinacije sa udelom od 82,29%.

Kod ispitivane sorte Greni Smit, procenat ubranih plodova u odnosu na ukupan broj plodova zrelih plodova bio je najveći na stablima koja su se nalazila najbliže postavljenim košnicama (29,42 i 30,44%).

Prosečna masa plodova na stablima koja su se nalazila na udaljenosti 50 m od postavljenih košnica je bila 194,8 g dok je posečna masa plodova na udaljenosti 800 m od


postavljenih košnica bila 101,3 g , što znači da je za 92% veća masa plodova na stablima koja su bila najbliža postavljenim košnicama.

Angažovanje pčelinjih društava u cilju povećanja prinosa je najjeftinija pomotehnička mera. Medonosna pčela omogućava veći procenat oprašenih cvetova, a samim tim se postiže i veći prinos. Cilj poljoprivredne proizvodnje nije samo visok prinos, već i dobar kvalitet ploda što se može postići primenom agro i pomotehničkih mera, ali i prisustvom medonosne pčele u ulozi polinatora.

Literatura

1. Bulatović S. 1989. Savremeno voćarstvo. Nolit, Beograd. 2. Bulatović S., Mratinić E. 1996. Bio tehnološke osnove voćarstva, Newslines,

Beograd. 3. Ćerimagić H. 1990. Pčelarstvo. NIP Zadrugar, Sarajevo. 4. Mišić P. 1987. Opšte oplemenjivanje voćaka.Nolit, Beograd. 5. Mišić P. 2006. Jabuka. Nolit, Beograd. 6. Mladenović M., Nedić N. Knežević S. 2001a. The frequency of honey bees and other

pollinators in the pollination of some apple varieties: 141 - 147, XXXVII International Apicultural Congres, Durban, South Africa: 141-147.

7. Mladenović M., Stojmenović S., Nedić N. 2001b. Uticaj polenarica na količinu legla, meda i polena u vreme cvetanja Sophora japonica. Journal of Agricultural Sciences 2, 117-121.

8. Mladenović M., Nedić N., Čakardić G., Jevtić G. 2004. Korelaciona zavisnost broja polenarica i površine legla u prolećnom razvoju pčela. Biotehnologija u stočarstvu, XVI Inovacije u stočarstvu, 17.-18. novembar, Vol 20 (5-6): 357-361.

9. Mladenović M., Nedić N. 2004. Medonosna pčela kao polinator u postizanju visokih prinosa. II Agroinovacije u biljnoj proizvodnji, Niška Banja, 10-11. mart: 35.

10. Mladenović M., Nedić N., Rašić S., Grujić K. 2005. The influence of honeybees as pollinators on the increase of yield of some blackberry cultivars. 39. International Apicultural Congress, Dablin, Irska, pp 143.

11. Stanisavljević Lj. 2005. Evropska inicijativa o oprašivačima. XII Naučno savetovanje sa međunarodnim učešćem »Kvalitet i promet meda i pčela», 12.-13 februar, Beograd: 91-99.


The Influence of the Distance of Honeybee Hives from Apple Flowers to Their Fertilization

Mica Mladenovic, Nebojsa Nedic1, Sasa Milosavljevic2

1Universitty of Beograd, Faculty of Agriculture, Serbia

2High agriculture-foodtechnology school Prokuplje, Serbia

Summary

On the basis of two year experimental data we concluded that honeybees are the most safe pollinator of apple cultivar ‘Granny Smith’. Percentage of mature apple fruits, which are kept on trees to the starting of harvest, were the highest in the group with the closest situated hives (29,42 and 30,44%). The average weight of apple fruits was 194.8 g in the group with the closest hives from apple trees (50 m), while in the group of apple trees far away from hives about 800 m the weight of fruits was only 101,3 g, or 92% less than in the first group. Honeybees as pollinators are very cheap practice and their involving in apple orchards are imperative to fruit growers. It is the best pomotechnical measure to get better yield and quality of fruits.

Key words: apple, pollination, honey bee, hive.



Međusobni uticaj sorte i lozne podloge na neka privredno tehnološka svojstva vinove loze

Đorđe Paprić, Ivan Kuljančić, Nada Korać, Mira Medić,

Dragoslav Ivanišević, Predrag Božović1

1 Poljoprivredni fakultet, Departman za voćarstvo, vinogradarstvo,

hortikulturu i pejsažnu arhitekturu, Novi Sad, Srbija

Rezime

Višegodišnja istraživanja novostvorenih sorti župljanka, sila i nova dinka, u poljskim uslovima, ukazuju na značajan uticaj sorte i lozne podloge na privredno tehnološka svojstva vinove loze. Obezbeđenost loze sa azotom i fosforom, utvrđena folijarnim analizama, uglavnom je zadovoljavajuća. Veće i bolje nakupljanje (usvajanje) ovih elemenata ostvarile su sorte sila i nova dinka. Istovremeno, sadržaj azota i fosfora u lišću ispitivanih sorti je povoljniji, kada su iste kalemljene na podlozi SO4, kao i na podlozi Kober 5BB. Poseban problem u ispitivanom vinogradu, odnosi se na vrlo izražen nedostatak kalijuma. Sadržaj ovog elementa u lišću je uvek ispod potrebnih količina, pa je neophodno povećati normu kalijumovog đubriva. Nepovoljni rezultati su ostvareni korišćenjem podloge Teleki 5C. Prinos grožđa, sadržaj šećera i vegetativni potencijal, kao obeležja, statistički su vrlo značajno veća kod sorti župljanka i sila, a prema sorti nova dinka. Takođe, po dobijenim rezultatima, kao podlogu, prvenstveno treba koristiti SO4, a zatim Kober 5BB. Prema dugogodišnjim rezultatima ispitivanja, u uslovima fruškogorskog vinogorja, za preporučiti je vinogradarima, gajenje sorti župljanka i sila, prvenstveno na loznoj podlozi SO4. Vrlo uspešno, iste sorte se mogu gajiti i na podlozi Kober 5BB.

Ključne reči: Sorte, lozna podloga, sadržaj hranljivih elemenata u lišću, prinos grožđa,

kvalitet grožđa, vegetativni potencijal.

Uvod

Svrha vinogradarske proizvodnje ogleda se preko visokih prinosa, kvalitetnog grožđa i ekonomske opravdanosti ovog posla. Prinos i kvalitet, pre svega zavise od sorte vinove loze i lozne podloge, a zatim od tehnološkog postupka i klimatskih uslova sredine.

Uslovi sredine, uglavnom ne mogu da se kontrolišu. Međutim, dobrim izborom sorte i podloge (Cindrić, Zorzić 1975., Burić i sar. 1986., Paprić i sar. 1998.), kao i tehnologijom proizvodnje (Kuljančić, Paprić 1998., Kuljančić i sar. 1998.), moguće je optimalno iskoristiti raspoložive klimatske uslove (Burić 1984., Steinberg 1988., Žunić, Avramov 1994.).


Kada su u ispitivanju nove selekcije, izuzetno je značajno ustanoviti ponašanje istih na različitim loznim podlogama (Paprić i sar. 2002., 2003., 2004., Lović i sar. 1994.). Naravno da je od značaja i međusobni uticaj sorte i podloge na primenjene agroteničke mere.


Istraživanja obuhvataju trinaestogodišnji period (1996 - 2008. god.), punog plodonošenja. Ogledni vinograd je podignut 1992. godine na Oglednom dobru Poljoprivrednog fakulteta, Novi Sad, u Sremskim Karlovcima, sa gustinom sadnje 3,0 x 1,2 m. U oglednom vinogradu je formiran "Karlovački" sistem uzgoja. Tokom ispitivanja, opterećenje je iznosilo 7,2 okaca/m2, odnosno 26 okaca /čokotu. Ogled je u tri ponavljanja i obuhvata sorte: župljanka, sila i nova dinka, kalemljene na loznim podlogama Teleki 5C, Kober 5BB i SO4.

Posmatrani su sledeći pokazatelji: sadržaj hranljivih elemenata u lišću, prinos grožđa, kvalitet grožđa i vegetativni potencijal čokota.

Sadržaj azota, određen je mikro-kjeldal metodom, fosfor putem spektra-fotometra, a kalijum pomoću plamenfotometra. Prinos grožđa je dobijen deljenjem ukupme količine ubranog grožđa, po varijanti ogleda, sa površinom zemljišta, koja pripada dotičnoj varijanti.

Sadržaj šećera u širi, određen je korišćenjem Ekslovog širomera, a kiselina, titracijom šire sa NaOH, uz indikator Bromtimol plavo.

Do vegetativnog potencijala, došlo se odnosom ukupne mase rezidbom odbačene zrele loze i površine zemljišta.

Prirodni uslovi sredine Period istraživanja, a obuhvatajući i vreme mladog vinograda, karakterišu sle-

deći klimatski činioci. Srednja godišnja (12,20C), kao i srednja vegetaciona temperatura (18,70C), tabela 1., značajno su veće od višegodišnjeg proseka (1952. - 2007. god.), kao i prosečnih vrednosti do zasnivanja ogleda (1952.-1990.god.). Uočava se da je period vegetacije, u vreme istraživanja topliji za čitavih 1,00 C, a srednja godišnja temperatura je veća za 0,40 C, u odnosu na višegodišnji period.

Tab.1. Podaci o temperaturi (0C) i padavinama (mm) u Sremskim Karlovcima Temperature and precipitation data for Sr. Karlovci

Srednja temperatura Mean temperature

Suma temperatura

Precipitation temperature

Suma padavina Precipitation amount

Period Period

Godina Year

Vegetacija Vegetation


Godina Year


1952.-1990. 11,6 17,3 3548 585,0 379,0 1991.-2007. 12,2 18,7 3893 714,2 421,5 1952.-2007. 11,8 17,7 3653 624,2 391,9


Istovremeno i količina padavina, za vreme ispitivanja je veća, kako na godišnjem (714,2 mm), tako isto i na vegetacionom nivou (421,5 mm), u odnosu na dugogodišnji prosek.

Pa i pored toga, smatra se da, zbog visokih temperatura, postoji problem nedostatka vlage u zoni korena, iako su padavine veće od prosečnih vrednosti.


Obezbeđenost osnovnim hranljivim elementima

Sorte vinove loze, kao i lozne podloge, ispoljile su visok uticaj na usvajanje (sadržaj) azota, fosfora i kalijuma (Graf.: 1., 2. i 3.)

00.5

1

1.52

2.53

Župl

jank

a

Sila

Nov

aD

inka

T5C

K5B

B

SO4

LSD 0.05 = 0.04 LSD 0.01 = 0.05

Graf. 1. Sadržaj azota (N) u lišću prosek (1996.-2007.g.) % Nitrogen content in laves

0

0.05

0.1

0.15

0.2

0.25

0.3

Župl

jank

a

Sila

Nov

aD

inka

T5C

K5B

B

SO4

LSD 0.05 = 0.01 LSD 0.01 = 0.01

Graf. 2.: Sadržaj fosfora (P) u lišću, prosek (1996.-2007.g.) % Phosphorus content in leaves


00.10.20.30.40.50.60.70.80.9

11.11.21.31.41.5

Župl

jank

a

Sila

Nov

a D

inka

T5C

K5B

B

SO4

LSD 0.05 = 0.03 LSD 0.01 = 0.04

Graf. 3. Sadržaj kalijuma (K) u lišću, prosek (1996.-2007.g.) % Potassium content in leaves

Rezultati ispitivanja pokazuju da je loza dobro obezbeđena sa azotom. Naime,

podaci o sadržaju ovog elementa u lišću tretiranih sorti na svim podlogama (2,55 - 2,73 %), nalaze se u okvirima optimalnih vrednosti, a koje navodi Levy (1965.) i Balo et al. (1975.).

Nakupljanje fosfora u lišću je na donjoj granici optimalnih vrednosti (0,19 %), ili ispod potrebnih količina. Proizilazi da bi se u budućnosti trebalo povećati đubrenje sa fosfornim đubrivima, kako bi se ostvario optimum od 0,19 - 0,24 %, sadržaja fosfora u lišću.

Osnovni problem u ispitivanom vinogradu, odnosi se na vrlo izražen nedostatak kalijuma. Sadržaj ovog elementa u lišću, zavisno od sorte i podloge je u relaciji od 0,59 - 0,70 %., a to je znatno ispod optimuma (1,2 - 1,4 %). Zato je neophodno u narednom periodu povećati normu kalijumovog đubriva, kao i način unošenja istog u zemljište.

Prethodna ispitivanja sa novostvorenim sortama i različitim loznim podlogama (Paprić i sar. 2007., Paprić i sar. 1998., Paprić i sar. 2003.), potvrdu nalaze i u rezultatima ovog rada.

Prinos, kvalitet grožđa i vegetativni potencijal Prinos grožđa vrlo značajno varira, kako pod uticajem sorte, tako i dejstvom

lozne podloge (tabela 2.). Sorta vinove loze sila, bez obzira na podlogu, sa prinosom od 1,85 kg/m2 značajno prevazilazi prinose, koje su ostvarile ostale ispitivane sorte. Istovremeno, prinos grožđa je opravdano veći, ako su sorte gajene na podlogama SO4 i Kober 5BB.

Nakupljanje šećera u grožđu, najbolje je kod sorte župljanka (22,0 %) i izraženo veće u odnosu na sorte sila i nova dinka. Sorta sila, sa sadržajem šećera u grožđu (19,9 %), takođe ostvaruje značajne razlike u odnosu na novu dinku.


Lozna podloga Teleki 5C, doprinela je većem sadržaju šećera u grožđu ispitivanih sorti. Iako je sadržaj šećera u širi, na podlogama Kober 5BB i SO4, nešto manji, ipak on je takav da obezbeđuje proizvodnju kvalitetnog, pa i visokokvalitetnog vina. Takođe, treba imati u vidu, da su prinosi grožđa, znatno povoljniji, kada su sorte gajene na podlogama Kober 5BB i SO4. Proizilazi, da je sa prinosom grožđa, na ovim podlogama,ostvaren mnogo veći prinos šećera po jedinici površine.

Tab. 2. Prinos, kvalitet grožđa i vegetativni potencijal Yeald, grape quality and vegetative potential

Podloga Rootstock Sorta Variety

Pokazatelj Trait T5C K5BB SO4

Prosek Average

Prinos grožđa kg/m2 1,56 1,68 1,88 1,71 Šećer % 22,5 21,7 21,7 22,0

Kiseline g/l 9,2 9,9 10,0 9,7

Župljanka

Prinos loze kg/m2 0,34 0,36 0,38 0,36 Prinos grožđa kg/m2 1,68 1,82 2,06 1,85

Šećer % 20,4 20,0 19,3 19,9 Kiseline g/l 6,3 6,9 6,9 6,7

Sila

Prinos loze kg/m2 0,24 0,26 0,27 0,26 Prinos grožđakg/m2 1,55 1,69 1,66 1,63

Šećer % 19,6 19,2 18,5 19,1 Kiseline g/l 8,6 9,3 9,4 9,1

Nova dinka Prinos loze kg/m2 0,20 0,22 0,20 0,21

Prinos grožđa kg/m2 1,60 1,73 1,87 Prosek Šećer % 20,8 20,3 19,8

Average Kiseline g/l 8,0 8,7 8,8 Prinos loze kg/m2 0,26 0,28 0,28

L S D 0,05 0,01

Prinos grožđa kg/m2 0,13 0,17 Šećer % 0,36 0,48

Kiseline g/l 0,32 0,43

Prinos loze kg/m2 0,01

0,02

Po količini rezidbom odbačene loze (vegetativni potencijal), izdvaja se

župljanka 0,36 kg/m2, a zatim sorta sila sa 0,26 kg/m2 zrele loze. Dejstvo lozne podloge na vegetativnu snagu čokota je bolje kada su sorte kalemljene na podlogama SO4 i Kober 5BB. Proizilazi da sa većim prinosom grožđa, prinosom šećera po jedinici površine, održava se i visoka vegetativna snaga čokota.

Neki od ranijih rezultata istraživanja (Cindrić i sar. 2000; Paprić i sar. 2002., 2003.) potvrda su i za rezultate ovog rada. Naime, pokazuje se da su ispitivane sorte, vrlo prinosne, a da pri tome ispoljavaju i visoku vegetativnu snagu. Takođe rezultati istraživanja autora:Lović i sar. 1994., Paprić, Kuljančić, 1996. i drugih, ukazuju, da sorte vinove loze, kalemljene na različite lozne podloge, značajno ispoljavaju razlike u prinosu grožđa, kvalitetu grožđa vegetativnom potencijalu i drugim svojstvima. Upravo, ova


ispitivanja i rezultati su potvrda korišćenja podloge SO4 i Kober 5BB u vinogradarskoj proizvodnji, posebno Fruškogorskog vinogorja.

Zaključak

Na osnovu napred iznetog , može se izvesti sledeći zaključak: Sorte vinove loze i lozne podloge, ispoljavaju značajan uticaj na privredno-

tehnološka svojstva loze. Obezbeđenost elementima mineralne ishrane, sa većom sigurnošću je kod sorti župljanka i sila, kao i kada su one gajene na podlogama SO4 i Kober 5BB.

Prinos grožđa, kvalitet grožđa, kao i vegetativni potencijal, značajno zavise od kako sorte vinove loze, tako i od upotrebljene lozne podloge.

Preporuka je, da se u fruškogorskom vinogorju gaje sorte župljanka i sila, kalemljene na podlogama SO4 i Kober 5BB.

Literatura

1. Balo E., Panczel M., Prileszky Gy.: Die Rolle der Blattdiagnose bei der Feststellung von Stickstoff, Kali und Phophor - Bedurfnissen der Weinanlagen. Weinberg und Keller 22., 1975.

2. Burić D.: Variranje proizvodnje i prinosa grožđa po godinama u Vojvodini i činioci koji na ovo utiču. Jugoslovensko vinogradarstvo i vinarstvo, 2-3., Beograd, 1984.

3. Burić D., Zorzić M., Paprić Đ., Kuljančić I.: Ispitivanje međusobnog uticaja sorte i lozne podloge pri različitim nivoima ishrane. Jugoslovensko vinogradarstvo i vinarstvo, 2-3. Beograd, 1986.

4. Cindrić P., Zorzić M..: Uticaj loznih podloga na plodonošenje nekih sorata potiskog vinogorja (puno plodonošenje). Vinogradarstvo i vinarstvo, br. 19-20., Novi Sad, 1975.

5. Cindrić P., Korać Nada, Kovač V.: Sorte vinove loze, Novi Sad, 2000. 6. Kuljančić I., Paprić Đ.: Rodnost novih sorti vinove loze sa neutralnom aromom vina

gajenih na različitim uzgojnim oblicima. Poljoprivreda, br. 288-289., Beograd, 1998.

7. Kuljančić I., Paprić Đ., Medić Mira: Dinamika šećera i kiselina u vreme sazrevanja grožđa kod novih sorti gajenih na različitim uzgojnim oblicima. Savremena poljoprivreda, 2-3., Novi Sad, 1998.

8. Levy F. I.: Identification et etude pour l'analyses foliere de quelques carences alimentaires de la vigne dans le Midi de la France. Vignes et Vins, N.- 138. 1965

9. Lovrić R., Tomić T., Sivčev Branislava, Vujović D.: Uticaj klonova loznih podloga na prinos i kvalitet grožđa sorte rizling italijanski u tamnavskom vinogorju. Poljoprivreda, 372-374., Beograd, 1994.


10. Paprić Đ., Kuljančić I., Medić Mira: Uticaj lozne podloge na neka biološka i tehnološka svojstva sorte sila. Savremena poljoprivreda, vanredni broj XXI., Novi Sad, 1998.

11. Paprić Đ., Kuljančić I., Medić Mira: Novostvorena sorta sila, gajena na različitim loznim podlogama. Zborik radova sa XVI savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa, Beograd, 2002.

12. Paprić Đ., Kuljančić I., Medić Mira: Rezultati folijarnih analiza kod sorte župljanka na različitim loznim podlogama. Zbornik radova sa XVII Savetovanja agronoma, veterinara i tehnologa., Beograd, 2003.

13. Paprić Đ., Kuljančić I., Medić Mira: Uticaj lozne podloge na neke osobine sorti župljanka i sila. Savremena poljoprivreda, br. 1-2., Novi Sad, 2004.

14. Paprić Đ., Kuljančić I., Korać Nada, Medić Mira: Privredno-tehnološka svojstva sorti sila i nova dinka, gajenih na različitim loznim podlogama. Letopis naučnih radova , Poljoprivrednog fakulteta, br. 1., Novi Sad, 2007.

15. Steinberg B.: Auswirkungen der Bodenpflege in Abhangig-keit von der Standort - Geisenheimer Mauerehen., Die Wein - Wissenschaft, 4., 1988.

16. Žunić D., Avramov L.: Uticaj ekoloških uslova lokaliteta u smederevskom vinogorju na prinos i kvalitet kultivara rizling italijanski i rizling rajnski 239Gm. Poljoprivreda, 372-374., Beograd, 1994.

Effect of Cultivar and Rootstock on Some Commercial and Technological Characteristics of Grapevines

Djordje Papric, Ivan Kuljancic, Nada Korac, Mira Medic,

Dragoslav Ivanisevic, Predrag Bozovic

1Department of Fruit Growing, Viticulture, Horticulture and Landscape Architecture,

Faculty of Agriculture, Novi Sad, Serbia

Summary

Several years of study of the newly developed cultivars Zupljanka, Sila and Nova Dinka under field conditions indicated a significant effect of the choice of cultivar and grapevine rootstock on commercial and technological characteristics of grapevine. Nitrogen and phosphorus supply of the vine, determined by foliar analysis, was mostly satisfactory. Higher intake of these elements was found in cultivars Sila and Nova Dinka. In addition to this, the content of nitrogen and phosphorus in leaves of the examined cultivars was more favourable when they were grafted on rootstock SO4 and rootstock Kober 5BB. A problem in the experimental vineyard was a significant potassium shortage. The content of this element in leaves was always below the required level, and


it is necessary to increase the quantity of potassium fertiliser. Unfavourable results were found when using rootstock Teleki 5C.

Grape yield, sugar content and vegetative potential, as indicators, are statistically significantly higher in cultivars Zupljanka and Sila comparing to Nova Dinka. According to the results of the study, it would be best to use SO4 as a rootstock, and then Kober 5BB. According to the results obtained over many years under conditions of Fruska Gora vineyards, grapevine growers are recommended to choose cultivars Zupljanka and Sila, especially when grafted on rootstock SO4. The same cultivars can be successfully grown on grapevine rootstock Kober 5BB.

Key words: cultivar, grapevine rootstock, nutrient content of leaves, grape yield, grape quality, vegetative potential.


Originalan naučni rad UDK: 634.8

Privredno-tehnološke karakteristike grožđa sorte vranac i introdukovanih sorti kaberne sovinjon i merlo u uslovima podgoričkog vinogroja (Crna Gora) i skopskog vinogorja

(Makedonija)

Radmila Pajović, Tatjana Popović1, Krum Boškov, Klime Beleski2

1Biotehnički Fakultet, Podgorica, Univerzitet Crne Gore 2Fakultet za zemljodelski nauku i hranu, Skoplje, Univerzitet Makedonije

Rezime

U ovom radu su prikazani rezultati izučavanja privredno-tehnoloških karatkeristika i potencijala za proizvodnju vina introdukovanih viskokvalitetnih crvenih vinskih sorti kaberne sovinjon i merlo. Izvršeno je, takođe, njihovo poređenje sa sortom vranac. Ogled je postavljen u Podgoričkom i Skopskom vinogorju. Oba vinogorja, po agroekološkim i pedološkim karak-teristikama obezbeđuju slične uslove za uzgoj vinove loze, a slična je i struktura sorti-menta.Rezultati istraživanja su pokazali da ispitivane sorte imaju dobar procenat mesa i strukturni pokazatelj, po sledećem redosledu: kaberne sovinjon, merlo i vranac. Sva ispitivana vina su pokazala izuzetna svojstva iz čega je proizašao zaključak da proučavane sorte grožđa daju vina kvalitetnog i vrhunskog kvaliteta i imaju potencijala za dalje širenje u Podgričkom i Skopskom vinogorju uz pravilan izbor klonova.

Ključne riječi: tehnološke karakteristike, vino, vranac, merlo, kaberne souvignon

Uvod

U vinogradarskim regionima Crne Gore i Makedonije postoji stalna tendencija povećavanja površina pod vinogradima sa crvenim vinskim sortama, kao i povećavanje proizvodnje crvenog vina zbog povoljnih uslova za gajenje, kao i sve veće spoznaje o značaju konzumiranja crvenih vina. Ovi regioni imaju idealne agroekološke uslove za proizvodnju crvenih vinskih sorti grožđa i crvenih vina. U postojećem sortimentu, od viskokvalitetnih crvenih vinskih sorti, dominiraju crnogorske autohtone sorte vranac i kratošija. Radi proširenja asortimana, oplemenjivanja postojećih i stvaranja novih tipova vina, postoji potreba za ispitivanje karakteristika drugih crvenih vinskih sorti.


Vranac je crnogorska autohtona sorta. Potiče iz Crmnice gde je nastala spontanim ukrštanjem. Najviše se gaji u Crnoj Gori i Makedoniji gde predstavlja vodeću sortu za crvena vina.

Sorta kaberne sovinjon potiče iz Francuske, iz oblasti Bordo. Spada u grupu internacionalnih sorti jer u svijetu ima široki areal rasprostranjenosti. U Crnoj Gori i Makedoniji postiže visok kvalitet grožđa i daje vina visokog i vrhunskog kvaliteta, zbog čega je preporučena sorta za dalje intenzivno širenje.

Merlo je sorta koji potiče iz Francuske. Ima visoku ekološku adaptibilnost i postiže visok kvalitet u mnogim vinogradarskim rejonima. Veoma je rasprostranjena sorta. U Crnoj Gori i Makedoniji postoje tendencije povećavaja površine pod ovom sortom grožđa, jer vino dobijeno od ove sorte pokazuje visoke senzorne karakteristike i kao sortno i u kupaži sa drugim sortama.

Podgoričko i Skopsko vinogorje, po agroekološkim i pedološkim karakte-ristikama, obezbeđuje slične uslove za uzgoj vinove loze. Struktura sortimenta u ovim vinogorjima je slična. Dominiraju crvene vinske sorte, posebno vranac, te je međusobno upoređivanje razultata, dobijenih izvođenjem paralelnih ogleda sa istim sortama grožđa, sa naučnog i praktičnog aspekta vrlo interesantno.


Ogledna ispitivanja, u periodu od 2005-2007., izvršena su na sortama grožđa: vranac, merlo i kaberne sovinjon. Dio ogleda koji je realizovan u Crnoj Gori, izvršen je iz vinograda sa oglednog imanja Biotehničkog fakulteta - Podgorica, lokacija Lješkopolje, koje pripada Podgoričkom vinogorju (Region - Crnogorski basen Skadarskog jezera). Drugi dio ogleda je realizovan na Zemljodelskom Institutu, Odsek za lozarstvo i vinarstvo, Skopje, sa istim sortama koje su sastavni deo ampelografske kolekcije Zemljodelskog Instituta. Kolekcije pripadaju Povardarskom rejonu, Skopskom vinogorju, lokacija Podskopska Crna Gora. Ispitivane sorte su i u Skopskom i Podgoričkom vinogorju uzgajane na istom uzgojnom obliku - dvokraka horizontalna kordunica, visine stabla oko 80 cm, sa međurednim rastojanjem 2.5m i rastojanjem u redu između čokota od 1 metar. Vinova loza je u svim godinama istraživanja orezivana po istom kriterijumu primjenom mješovite rezidbe sa po dva luka i 2 kondira od po dva okca. Time je realizovo opterećenje od ukupno 24 okca po čokotu.

Na grožđu ispitivanih sorti su vršene analize mehaničkog sastava grožđa, mehaničkog sastava bobice. Utvrđivanje mehaničkog sastava grozda i zrna po sortama su vršene po modificiranoj metodi Negrulja. Izvršeno je mjerenje mase, dužine i širine grozda i bobice, broja bobica po grozdu i masa šepurine sa 25 grozdova po sorti u tri ponavljanja. Na osnovu toga se proračunom utvrđivao sastav grozda, sastav bobice i struktura grozda.

Vinifikacija se odvijala na isti način u oba ispitivana vinogorja. Izvedena je sa malim količinama grožđa u sudovima za fermentaciju zapremine 20 litara, maceracija je trajala 5 dana. Nakon završetka perioda ranog sazrijevanja izvršena su hemijska analize vina tj. utvrdjivanje sadržaja šećera, alkohola, ekstrakta, pH, ukupnih i isparljivih kisjelina po zvaničnim enološkim metodama (Daničić, 1988). Ocjena senzornih svojstava vina izvršena je komisijski (pet članova) Buxbaum-metodom poentiranja - bodovanja. Maksimalni broj poena koje vino može dobiti ovakvim ocjenjivanjem je 20.



Mehanički sastav grozda i zrna Elementi mehaničkog sastava grozda i zrna zavise od biološke prirode sorte i dejstva faktora koji imaju uticaja na strukturu grozda. Pri ispitivanju mehaničkog sastava određuju se pojedini strukturni elementi grozda i bobice i to procentualni udeo šepurine, pokožice, pulpe i semenki. Struktura grozda omogućava da se dobiju podaci o procentualnoj zastupljenosti sastavnih djelova grozda i zrna i određivanje teoretskog randmana sorti.

Analiza mehaničkog sastava grozda i zrna kod sorti vranac merlo i kaberne sovinjon, po metodi Negrulja, uzgajanog u podoričkom vinogoju, lokalitet Lješkopolje i u Skopskom vinogorju, lokalitet Podskopska Crna Gora, prikazana je u tabeli br. 1.

Iz tabele 1 se vidi da je čvrst ostatak kod sorte vranac u obje ispitivane lokacije ujednačen i iznosi 15,6 u podgoričkom i 15,2 u skopskom vinogorju. Postoje razlike u procentu šepurine (2,2 i 4,4), procentu pokožice (9,7 i 6,4) i u procentu sjemenki (3,7 i 4,3) za ova vinogorja. Procenat mesa u oba vinogorja je visok i iznosi 84,4 i 84,8. Vrijednost teorteskog randmana je takođe visok i iznosi u prosjeku 81,8.

Na osnovu prikazane analize može se izvesti zaključak da je visok nivo ujednačenosti mehaničkog sastava grozda i zrna kod sorte vranac u oba ispitivana vinogorja. Dobijeni rezultati se uklapaju u rezultate istraživanja Ulićevića (1966) koji je prvi dao detaljan ampelogafski opis sorte vranac u podgoričkom vinogorju, kao i rezultate nekih novih istraživanja sorte vranac u podgoričkom vinogorju, lokalitet Ćemovsko polje, (Savić, 2003). Rezultati naših ispitivanja za skopsko vinogorje su takođe saglasni sa rezultatima Božinovića (2000).

Struktura grozda sorte merlo u oba ispitivana vinogorja je prilično ujednačena što se jasno vidi u tabeli 1. Čvrsti ostatak i procenat mesa u podgoričkom vinogorju iznosi 13,8 i 86,1, a u skopskom vinogorju 12,2 i 87,8. Iz ovih podataka proizilazi visoka i ujednačena vrednost teoretskog randmana u oba lokaliteta, 83,2 i 85,3.

Prikazani podaci naših ispitivanja uglavnom su saglasni sa rezultatima koje prikazuje Petkov (1995) za sortu merlo. Prema njegovim trogodišnjim proučavanjima, u skopskom vinogorju, masa grozda i masa 100 bobica su malo niže, dok se podaci za strukturu grozda poklapaju sa našim rezultatima za isto vinogorje.

U tabeli br. 1 jasno se uočava razlika u strukturi grozda sorte kaberne sovinjon u podgoričkom i skopskom vinogorju. Procenat mesa je od 83,8 u podgoričkom do 89,0 u skopskom vinogorju. Čvrsti ostatak se razlikuje po sadržaju i strukturi: u podgoričkom vinogorju iznosi 16,2 (2,5 + 8,5 + 5,0), a u skopskom 11,0 (4,8 + 3,1 +3,1). Teoretski randman je od 81,7 do 84,7.

Sorte vranac i merlo su pokazale prilično ujednačenu strukturu grozda i zrna, dok kod sorte kaberne sovinjon uočavamo značajne razlike između Podgoričkog i Skopskog vinogorja. One mogu biti uslovljene različitim stepenom sazrijevanja, uzorkovanjem i raznim drugim faktorima. Ipak, neosporna je sortnost ispitivanog materijala što je potvrđeno sa izuzetno izraženim sortnim karakteristikama pripremljenih vina. Dobijeni podaci za sortu kaberne sovinjon u skopskom vinogorju su saglasni sa rezultatima do kojih su došli Božinović i sar. (2003), izučavajući ovu sortu u Veleškom vinogoradarskom rejonu.


Iz navedenih rezultata možemo zaključiti da sve tri sorte imaju dobar procenat mesa i strukturni indikator što je veoma važno za sortu. Najbolji strukturni indikator pokazuje sorta kaberne sovinjon, posebno u Skopskom vinogorju. Tab. br. 1: Mehanički analiza grozda i zrna sorata vranac, merlo, kaberne sovinjon u

Podgoričkom vnogorju (Pg) i Skopskom vinogorju (Sk) Mehanical analysis of grapes and grains of Vranac, Merlot and Cambenet

Sauvignon vapietes in Podgorice (Pg) and Skopje (Sk) Wine Growing Region Vranac Merlo Kaberne sovinjon Pg Sk Pg Sk Pg Sk

1. Masa grozda, g 276.4 305.5 152.0 151.0 162.1 135.0 2. Masa šepurine, g 6.0 13.6 4.1 4.2 4.1 6.4 3. Masa zrna, g 270.0 291.9 147.9 146.8 158.0 128.6 4. Pokazatelj sastava grozda 44.9 21.5 36.3 34.9 38.4 20.0 5. Procenat šepurine u masi, % 2.2 4.4 2.7 2.8 2.5 4.8 6. Procenta bobica u masi, % 97.8 95.6 97.3 97.2 97.5 95.2 7. Broj bobica u grozdu 128.3 142.1 108.7 114.0 127.9 76.0 8. Pokazatelj bobica 46.4 46.51 71.5 75.5 78.9 56.3 1. Masa 100 bobica, g 207.1 205.4 136.5 146.4 126.0 119.8 2. Masa semenki od 100 bobica, g 8.0 9.2 5.2 6.1 6.3 5.6 3. Masa pokožice od 100 zrna, g 21.0 13.8 10.4 6.4 11.0 5.44 4. Masa mesa od 100 bobica, g 178.1 182.4 120.8 133.9 108.7 108.7 5. Pokazatelj sastava bobice 8.5 13.2 11.5 20.9 9.9 20.0 6. Broj semenki od 100 bobica 189.0 206 164 202 152 196 7. Broj semenki po grozdu 242.5 292.7 178.3 230.0 194.4 148.9 8. Masa 100 semenki, g 4.2 4.5 3.4 3.0 4.1 2.8 9. Masa semenki po grozdu, g 10.2 13.1 5.6 6.9 8.0 4.2 10. Masa pokožice po grozdu, g 26.9 19.7 11.3 7.3 14.1 4.1 11. Masa mesa po grozdu, g 233.2 259.2 130.9 136.9 135.8 120.2 1. Procenat šepurine 2.2 4.4 2.7 2.8 2.5 4.8 2. Procenat pokožice 9.7 6.4 7.5 4.8 8.7 3.1 3. Procenat semenki 3.7 4.3 3.7 4.6 5.0 3.1 4. Procenat mesa 84.4 84.8 86.1 87.8 83.8 89.0 5. Skelet 11.9 10.9 10.1 7.6 11.2 7.8 6. Čvrst ostatak 15.6 15.2 13.8 12.2 16.2 11.0 7. Strukturni pokazatelj 5.4 5.6 6.2 7.2 5.2 8.1 8. Teoretski randman 82.5 81.1 83.2 85.3 81.7 84.7


Hemijski sastav šire Hemijski sastav šire, sa srednjim vrednostima ispitivanih parametara, za sve tri

proučavane sorte u Podgoričkom i Skopskom vinogorju – prikazan je u tabeli 2. Tab. br. 2. Hemijski sastav šire ispitivanih sorti u Podgoričkom i Skopskom vinogorju

Chemical Properties of varieties tested in wider region of Podgorka and Skopje viney ards

Sorta Vinogorje Šećer g/dm3

Ukupne kis. g/dm3 pH Indeks slasti

Podgoričko 220.5 5.9 3.54 37.4 Vranac Skopsko 238.0 5.4 3.40 44.0

Podgoričko 221.1 5.6 3.68 39.3 Merlo Skopsko 244.0 6.0 3.34 40.6

Podgoričko 198.7 6.1 3.43 32.3 Kaberne sovinjon Skopsko 244.3 6.6 3.37 37.0 Iz tabele br. 2.vidi se da je sadržaj šećera u širi, u cjelini gledano, bio visočiji u Skopskom vinogorju i iznosio je 238,0 gr/dm3 kod sorte vranac do 244 gr/dm3 kod sorti merlo i kaberne sovinjon. U Podgoričkom vinogorju raspon sadržaja šećera bio je od 198,7 kod vranca do 221,0 gr/dm3 kod sorte merlo.

Sve su sorte imale nizak sadržaj kisjelina u oba ispitivana vinogorja. U Podgoričkom vinogorju bio je od 5.4 gr/dm3 kod sorte vranac do 6.1 kod sorte kaberne sovinjon. U Skopskom vinogorju sadržaj kisjelina je iznosio od 5,6, kod sorte merlo do 6.6 gr/dm3 kod sorte kaberne sovinjon. pH ispitivane šire je bio relativno visok u Podgoričkom vinogorju: od 3.43 kod kaberne sovinjona do 3.68 kod sorte merlo. Niži pH je bio u Skopskom vinogorju i iznosio je od 3.37 do 3.40.

Radi potpunijeg uvida u kvalitet i stepen zrelosti grožđa, pored sadržaja šećera i kisjelina, u širi je utvrđen i indeks slasti ili glukoacidometrijski indeks. Index slasti je bio veću u Skopskom vinogorju i kretao se od 37 do 44 dok je u Podgoričkom vinogorju pokazivao niže vrijednosti između 32.3 i 39.3. Vranac u Skopskom i u Podgoričkom vinogorju ima tipičan sadržaj šire koji se uklapa u okvire koje navodi Boškov (2004), izučavajući ovu sortu i Skopskom vinogoradarskom rejonu. Sorta merlo po mnogim karakteristikama ima sličnosti u oba ispitivana vinogorja pa i u hemijskom sastavu šire. Šećer se kreće u okvirima koje navodi Petkov (1995) izučavajući merlo u skopskom i tetovskom vinogorju, dok sadržaj ukupnih kisjelina ima nešto manje vrijednosti u Podgoričkom vinogorju nego što navodi ovaj istraživač. Kaberne sovinjon, u Podgoričkom vinogorju, po hemijskom sastavu šire pokazuje svoje tipične rezultate koji su u velikom stepenu saglasni sa rezultatima koje su dobili Pejović i dr. (1996), izučavajući karakteristike ove sorte na istom lokalitetu - Lješkopolje u Podgoričkom vinogorju

Na osnovu rezultata hemijskih ispitivanja šire može se zaključiti da su za proučavene sorte iz Skopskog vinogorja dobijeni bolji rezultati za parametre kvaliteta nego za iste sorte iz Podgoričkog vinogorja. To se u prvom redu odnosi na viši sadržaj šećera i kisjelina i nižu vrijednost pH. Po kvalitetu šire se posebno izdvojio kaberne sovinjon.


Hemijski sastav vina Radi cjelovitijeg sagledavanja tehnoloških svojstava ispitivanih sorti u okviru ovog istraživanja pored analiza mehaničkog sastava grozda i zrna i analiza hemijskog sastava šire, izvršena je priprema vina, vinifikacijom grožđa ispitivanih sorti i njihova analiza. Ogled je izveden u podgoričkom i skopskom vinogorju. Prikaz kompletnog hemijskog sastava vina dat je u tab. br. 3. Tab. br. 3: Hemisjki sastav vina po sortama u Podgoričkom (Pg) i Skopskom vinogorju (Sk)

Chemical Properties of Winein the Podgorica Wine Growing Region and Skopje Wine Growing Region

Vranac Merlo Kaberne sovinjon Pg Sk Pg Sk Pg Sk

1. Alkohol, vol% 12.4 13.9 12.6 14.0 11.5 14.1 2. Ukupni ekstrakt, gr/dm3 26.1 31.8 25.0 30.8 24.0 31.2 3. Glicerol, gr/ dm3 9.76 11.5 10.0 11.0 10.0 11.2 4. Ukupne kiseline, gr/dm3 4.63 5.0 4.4 5.2 4.69 5.4 5. pH 3.73 3.65 3.85 3.75 3.73 3.60 6. Isparljive kiseline 0.40 0.29 0.65 0.43 0.50 0.39 7. Pepeo, gr/dm3 2.14 2.86 2.16 2.46 2.60 2.96 8. Slobodni SO2 29.44 20.48 19.20 20.48 19.20 12.80 9. Ukupni SO2 60.16 44.80 33.28 44.80 44.80 33.28 10 Senzorna ocijena vina 18.8 19.0 17.6 18.6 18.2 19.3

Iz tabela br.3 vidimo da je sadržaj alkohola u vinu u skladu sa sadržajem šećera u širi, pa su sva vina, posebno u skopskom vinogorju, imala jako visok sadržaj alkohola: 14,6 kaberne sovinjon, 14,0 merlo i vranac, 13,90 vol%. Analogno visokom sadržaju šećera u širi, takođe je određen visok sadržaj ukupnog ekstrakta u ispitivanim vinima. Dobijene vrijednosti kreću se od 24, 0 kod vina kaberne sovinjom u Podgoričkom vinogrju, do 31,8 gr/dm u Skopskom vinogroju kod sorte vranac.

Generalno se može reći za sva vina da su imala nizak sadržaj kisjelina, koji se kreće od 4,4, kod vina merlo u Podgoričkom vinogrju, do 5,4 g/dm3 kod vina kaberne sovinjon u Skopskom vinogorju..

Iz tabele br.3 takođe vidimo da se sadržaj mineralnih materija (izraženih kao pepeo) kreće u rasponu od 2.14 kod vina vranac u Podgoričkom vinogorju do 2,96 gr/dm3 kod vina kaberne sovinjon u Skopskom vinogrju.

Senzorno je najbolje procijenjeno vino Kaberne Sovnjon u Skopskom vinogorju sa 19.3. Ako se kao relavantna uzme Buxbaum metoda ocjenivanja, onda bi se sva vina mogla svrstati u kategoriju vrhunskih i kvalitetnih vina.

Na osnovu svih analiziranih parametara jasno se nameće zaključak da su sva ispitivana vina pokazala izuzetna svojstva, i da proučavane sorte grožđa daju vina kvalitetnog i vrhunskog kvaliteta. Dobijena vina su sa tipičnim karakteristikama južnjačkih vina: imaju visok sadržaj alkohola, glicerola, ekstrakta, i mali sadržaj ukupnih kisjelina. Vino vranac je po prikazanim parametrima pokazalo svoja tipična svojstva: visok sadržaj alkohola, ekstrakta, glicerola i minerlanih materija - u godinama dobrih


uslova za sazrijevanje vinove loze. Dobijeni rezultati su u visokoj saglasnosti sa novijim rezultatima Beleskog (2006) koji je izučavao ovu sortu u skopskom vinogorju, kao i sa rezultatima koje prikazuje Pajović (2002) za vino vranac u podgoričkom vinogorju, lokacija Lješkopolje. Vino merlo je našim istraživanjima pokazalo visok sadržaj alkohola, posebno u skopskom vinogorju, i niži sadržaj kisjelina, što odgovara podacima i opisu koji za merlo daje Pejović (1987), izučavajući njegove karakteristike u Podgoričkom vinogorju. Vrijednosti parametara kvaliteta za vino kaberne sovinjon, a naročito iz Skopskog vinogorja, potvrdili su rezultate Simeonova i dr. (2004) da je u pitanju vrhunsko vino sa izvanrednim karakteristikama.

Zaključak

Na osnovu dobijenih rezultata i njihove analize mogu se izvesti sledeći zaključci:

1. Sve tri izučavane sorte grožđa iz Skopskog i Podgoričkog vinogrja (vranac, merlo i kaberne sovinjon) imaju dobar procenat mesa i strukturni indikator. Najbolji strukturni indikator pokazuje sorta kaberne sovinjon u skopskom vinogorju.

2. Ispitivanjem hemijskog sastav šire po sortama dobijene su bolje vrednosti parametara kvaliteta (šećer, ukupne kiseline i pH) od grožđa iz Skopskog nego od grožđa iz Podgoričkog vinogorja. Po kvalitetu se naročito ističe sorta kaberne sovinjon iz Skopskog vinogorja.

3. Hemijska i senzorna ispitivanja vina pokazala su da sorte grožđa vranac, merlo i kaberne sovinjon iz Podgoričkog i Skopksog vinogorja daju vina sa visokim sadržajem alkohola, glicerola, ekstrakta i niskim sadržajem ukupnih kisjelina, te da pripadaju kategoriji kvalitetnih i vrhunskih vina.

4. Naša proučavanja su potvrdila rezultate ranijih istraživača da u Podgoričkom i Skopskom vinogorju postoje vrlo povoljni prirodni uslovi za gajenje i povećanje proizvodnje ispitivanih sorata od kojih se dobijaju crvena kvalitetna i vrhunska vina. U Podgoričkom vinogorju bi trebalo više pažne posvetiti odabiru kvalitetnih klonova za naprijed navedene sorte.

Literatura

1. Beleski, K., (2006): Botanički, agrobiološki i tehnološki karakteristiki na sortite vinova loza (Vitis vinifera L.) od balkanskata podgrupa (subconvarietas balcanica). Doktorska disertacija. Zemljodelski fakultat, Skopje.

2. Ulićević,M., (19661): Prilog proučavanja osobina najvažnijih sorata vinove loze gajenih u SR Crnoj Gori. Arhiv za poljoprivredne nauke, god. X, sv. 23 (1-100).

3. Božinović, Z., (2000.) Ampelografija. Agencija “Akademik”. Skopje 4. Savić, S., (2003): Ekološki uslovi i autohtone sorte vinove loze u Crnoj Gori. Holding

Agrokombinat »13 Jul«, AD Plantaže, Podgorica. 5. Petkov, M., (1995.) “Utvrđivanje kvaliteta vina u zavisnosti od zrelosti grožđa”,

Doktorska disertacija, Skopje.


6. Božinović, Z., Petkov, M., Hristov, P., Daskalovska, P., (2003): Production characteristics the chardonnay, riesling and cabernet sauvignon varieties in the Veles vingoroving region. Balcan and III Macedonian symposium for vine growing and wine making. Symposiium proceedings, pp.97-100. Skoplje

7. Boškov, K., Božinović, Z., Petkov., Vojinovski, B., (2004.) Types of dessert wine from vrance cultivar produced in Skoplje wine district. II Balkan Symposium of viticulture and enology. Pleven, Bulgaria

8. Pejović, Lj., Maraš, V., Mijović, S. (1996): Komparativna proučavanja sorti Kaberne sovinjon, Kaberne frank i Vranac u ekološkim uslovima Podgorice. Intenzifikacija proizvodnje grožđa i vina sorti Kaberne sovinjon, Kaberne frank i Merlo. XI Savjetovanje vinogradara i vinara Srbije. Zbornik radova "Poljoprivreda". br. 383-385., str. 63-67. Priština.

9. Pajović, R., (2002): Proučavanje optimalnog odnosa sorti vinove loze vranac i kratošija pri proizvodnji vina Vranac. XVI savetovanje vinogradara i vinara Srbije sa međunarodnim učešćem. Zbornik preglednih i naučnih radova (260-270), Vršac.

Technological Characteristics Varietic Vranac and of Introducing Varieties Merlot and Cabernet Sauvignon in the Podgorica Wine Growing Region District (Montenegro) and

Skopje Wine Growing Region (Macedonia)

Radmila Pajovic, Tatjana Popovic1, Krum Boskov, Klime Beleski2

1Biotechnical Faculty – Podgorica, Montenegro 2Faculty of Agriculture, Skopje, Republic of Macedonia

Summary

In this study we have presented the results of a technological characteristics and

production potentials of high quality introducing grape varieties Cabernet sauvignon and Merlot. A comparison of these wines with Vranac has also been conducted. The analysis was set in Podgorica and Skopje wine growing regions. Both wine growing regions have similar agro – ecologic and pedologic characteristics and ensure similar harvesting conditions and the structure of grape varieties. The results of this research have shown that the examined grape varieties have a satisfactory percentage of berry meatiness and have a good structural indicator. The ranking of grape varieties, according to these aforementioned indicators is as follows: Cabernet Sauvignon, Merlot and Vranac. All examined wines have shown exceptional characteristics which leads to the conclusion that these grape varieties in Podgorica and Skopje wine growing region produce quality and high quality wines.

Key words: technological characteristics, wine, Vranac, Merlot, Cabernet Sauvignon


Оригиналан научни рад УДК: 634.84:663.2 Утицај резидбе и оптерећења чокота родним окцима на принос и квалитет грожђа сорте крстач у подгоричком

суб-региону

Светозар Савић1, Mихаило Вукотић1, Радомир Манојловић1, Драгољуб Митровић2

1АД Плантаже, Подгорица, Црна Гора

2Биотехнички факултет, Подгорица, Црна Гора

Резиме

Сорта крстач (Vitis vinifera L.) је доминантна бијела аутохтона црногорска сорта у приватним и државним виноградима. Најчешће се узгаја у шпалиру са петорструким редом жица. Површине под овом сортом се шире и јавља се снажна потреба за евалуацијом утицаја резидбе и оптерећења чокота родним окцима на пораст винове лозе и квалитет грожђа. У том циљу рађена су у периоду 2000 – 2004. године у агроеколошким условима Ћемовског поља, локација Никољ Црква (Црна Гора), истраживања утицаја резидбе и оптерећења родним окцима на пораст, родност и квалитет грожђа ове сорте. Примјењивање су четири варијанте: кратка резидба и оптерећење са 21. окцом по чокоту и три резидбе са кратким луковима и оптерећењем од 18, 25. и 32 окца по чокоту.Након пет година истраживања a на основу анализираних података изведени су наредни закључци: кратка разидба је дјеловала депресивно на бујност винове лозе и капацитет; резидба на кратак лук дјеловала је повољније на бујност и на капацитет примијењених варијанти изузев оних са највећим оптерећењем (25, 32). То је утврђено преко броја активираних окаца и гроздова по чокоту. Број гроздова и принос био је највећи код варијанти са највећим оптерећењем али је квалитет грожђа био лошији.

Кључне ријечи: крстач, капацитет, резидба кратка, резидба мјешовита,

продуктивност, Vitis vinifera L.

Увод

Крстач је стара аутохтона винска сорта у Црној Гoри. Среће се под различитим синонимима: крстача бијела, бијела крста, бијела виноградарска, бијела лоза, биока и сл.

Узгаја се од најстаријих времена. Некада се углавном узгајала око Подгорице на ниским узгојним облицима и уз тзв. rезидбу у главу са појединачном


притком уз сваки чокот. Изглед ове сорте подсјећа на крст због изражених бочних огранака грозда.

У подгоричком суб-региону култивар крстач највише је заступљен у виноградима АД»Плантаже» и у колекционом засаду «Биотехничког Института».

Конзументи вина Крстач све више прихватају овај тип вина. Међутим у виноградима Плантажа оптерећење чокота зимским окцима и резидба често утичу на крајњи квалитет вина. Наиме принос који иоле прелази „оптималну границу“ често утиче на нагло дозријевање, труљење и мањак шећера у шири а веће количине укупних киселина. То потврђују и агро-биолошки и привредно-технолошки подаци Савића (2002) који наводи да се ради о култивару који исказује одређена негативна својства у агро-еколошким условима Ћемовског поља. Уз редовну високу родност није задржан висок квалитет грожђа уз изражену смањену отпорност на сиву трулеж. То потврђује и Бурић (1995) који наводи да сорта крстач у околини Подгорице исказује повећану осјетљивост према проузроковачу сиве плијесни. Квалитет вина како наводи Савић (2000) није био најбољи.

Циљ истраживања је био да се одреди утицај различите резидбе и оптерећења на принос и квалитет грожђа у агроеколошким условима Ћемовског поља.


У периоду 2000-2004. године изведена су истраживања у винограду који се

налази на потесу „Никољ Црква“ – Ћемовско поље, у оквиру производног засада АД “Плантаже“, Подгорица.

Виноград је заснован 1978. године и у периоду је пада пуне родности. Узгојни облик винове лозе је двокрака хоризонтална кордуница, са

висином стабла од 80 цм. Сорта је накалемљена на подлогу К5ББ. Размак садње је 2,6 х 0,8 м, са производним простором од 2,08 м² по чокоту. Зимска резидба се састојала од четири варијанте огледа: кратка резидба и оптерећење са 21 окцем по чокоту (В-21: три кодира по пет окаца и два кондира по три окца) и три резидбе са кратким луковима и различитим оптерећењем по чокоту, В-18: два кратка лука по шест окаца и два кондира по три окца, В-25: два лука по осам окаца и три кондира по три окца, В-32: два лука по десет окаца и четири кондира по три окца. Наслон је шпалирски.

За потребе испитивања одабрано је 20 чокота, који су послужили за проучавање агробиолошких и привредно технолошких особина грожђа и шире: вегетативни пораст, коефицијенте родности, принос грожђа по чокоту и м2, продуктивно-вегетативни индекс маса грозда, квалитет шире и отпорност грожђа на сиву трулеж. Поред наведених параметара анализирани су метеоролошки услови у годинама истраживања и особине земљишта на огледном пољу.

Вегетативни пораст утврђен је мјерењем масе једногодишњих зрелих ластара на сваком чокоту. Коефицијенти родности утврђени су кроз апсолутни (број цвасти по родном ластару), релативни (број цвасти по избилом ластару) и потенцијални (број цвасти по остављеном окцу) коефицијент. Принос грожђа по чокоту утврђен је током бербе одвајањем гроздова са чокота и мјерењем њихове


укупне тежине. Принос по м2 добијен је прерачунавањем по јединици површине. Производно вегетативни индекс добијен је дијељењем вриједности масе грожђа по чокоту са вриједношћу масе лозовине. Квалитет шире утврђен је мјерењем садржајем шећера (Екслов широмјер) и укупних киселина (метода титрације помоћу NaOH). Oтпорност грожђа на Botrytis cinerea утврђен је по Кодесу ОИВ – 458: оцјена 1-3 за врло малу или малу отпорност, оцјена 5 за средњу отпорност, и оцјена 7-9 за високу или врло високу отпорност,

Климатски параметри (средња температура ваздуха, релативна влажност ваздуха и падавине) добијени су из Метеоролошке станице – Подгорица. Особине земљишта утврђене су узимањем узорака из отвореног профила на дубини 0 – 20, 20 – 40, 40 – 60 и 60 – 80 цм, након чега су у лабораторији утврђена хемијска својства земљишта.

Добијени резултати су приказани на нивоу просјечних вриједности и збирно уз коришћење анализе варијансе и ЛСД теста.

Резултати рада и дискусија

Kлиматски и земљишни и услови

Клима подгоричког виногорја има медитеранска обељежја. Температурна сума у периоду од активирања окаца до бербе износи око 36000C, са релативно високом средњом годишњом (15,30C; таб.1) и средњом вегетационом температуром ваздуха (20,90C), без екстремно ниских температура у току зимских мјесеци, што олакшава успјешно гајење винове лозе. Сума падавина у току године је висока (1663 мм), али у току вегетације падне само око 689 мм воденог талога (у току јуна, јула и августа падне само 100 мм). Дефицит падавина у току љетних мјесеци компезира се ефикасним системом за наводњавање „кап по кап“.

Земљиште је формирано на конгломерату флувиоглацијалних седимената пренешених из масива планина са источне стране Ћемовског поља. Седименти се углавном састоје од кречног или доломитног камења заобљеног облика, шљунка и пијеска.

Земљиште на огледној парцели има реакцију близу неутралне; pH у H2O

креће се у интервалу од 7,40 до 7,60 а KCl од 6,30 до 6,50 (таб.2). Количина CaCO3

варира од 18,62 до 35,54%, што указује да је земљиште у просјеку јако карбонатно. Садржај „активног креча“ (ИДГ) је висок и варира од 5,55 до 9,10.

Земљиште је средње обезбијеђено хумусом у горњим и слабо у доњим слојевима парцеле. Горњи слојеви земљишта су са садржајем приступачног фосфора умјерено снадбјевени, a са дубином садржај фосфора опада. У погледу обезбијеђености приступачним калијумом, горњи слојеви су средње обезбијеђени за потребе винове лозе.


Таб.1 – Подаци о локацији и климатским параметрима Location and climatic features

Таб.2 – Хемијска својства земљишта Soil chemical features

pH у (in)

мг у 100 г. земље mg/100 g of soil

CaCO3

IDG

Дубина (цм) Depth (cm) KCL H2O

Хумус (%) Humus

P2O5 K2O % % 0-20 6,37 7,38 4,00 12,50 15,77 18,32 5,00 20-40 6,38 7,58 3,53 13,66 9,78 17,62 5,55 40-60 6,48 7,52 3,14 9,12 5,34 36,54 7,00 60-80 6,32 7,62 1,10 4,73 0,50 35,94 6,35 X 6,38 7,52 3,01 9,99 7,84 27,08 5,97

Активирани пупољци, родност окаца, број гроздова

Број цвасти по родном ластару, као и број цвасти по ластару и окцу није се значајно разликовао између примијењених варијанти. Број цвасти по родном ластару износио је 1.21 код варијанте В-18 док је код варијанте са највећим оптерећењем (В-32) и В-21 био истовјетан – 1.31. Број цвасти по окцу (по-тенцијална родност) није се статистички значајно разликовао међу примијењеним

Параметар Parameter

Локалитет: Никољ Cрква Location: Nikolj Crkva

Географска дужина 19o3' Longitude Географска ширина 42o5' Latitude Надморска висина (м) Altitude

50

Удаљеност од Јадранског мора (км) Distance from Adriatic sea

60

Механички састав земљишта Soil mehanical composition

Šljunak Gravel

Средње Mean Zima мин 5.0 температуре air Winter 6.5

ваздуха (oC) temperature (oC) Ljeto мин 21.4

Summer макс 26.0 Релативна Air Јануар 72.0 влажност ваздуха (%) humidity (%) Јул 52.3 Падавине (мм.год.-1) 1663 Percipitation (мм.вег.-1) 689


варијантама. Највећу потенцијалну родност имала је варијанта В-21 која је износила 1.03.

Број активираних пупољака био је веома значајно већи код Б-32 у односу на остале варијанте и износио је 26 окаца или 81.2 % од укупног броја резидбом остављених окаца. Број гроздова по чокоту такође је био значајно већи код исте варијанте у поређењу са В-18.

Таб.3. Апсолутна, релативна и потенцијална родност, број и проценат активираних

окаца и број гроздова по чокоту Average values and coeffficient of fertility of the qualitative and quantitative

parametars and number of grape per vine 2000-2004 (просјек - average) ЛСД (LSD) В-32 В-25 В-18 В-21 Ф - test 0.05 0.01 Цвасти по родном ластару 1.31 1.28 1.21 1.31

0.73 (НС) 0.34 0.44

Cluster pre fertile shoot Кв (%) 18.32 20.31 14.87 29

Цвасти по ластару 0.98 0.91 0.92 1.02 0.44 (НС) 0.48 0.63

Cluster per shoot Кв (%) 34 43.96 36 46 Цвасти по окцу Cluster per bud 0.91 0.83 0.88 1.03

0.87 (НС) 0.55 0.73

Кв (%) 42 51 45 54 Бр активираних пупољака 26 20 15 17 61.8** 3 5 No of activated buds Кв (%) 11.9 13.8 15.4 22.9 % активираних пупољака % of activated buds 81.2 80 83.3 80.9 Бр гроздова по чокоту 29 20 16 20 6.73* 12.8 17 Cluster number per vine Кв (%) 42 53 45 50

** - сигнификантан на 99 % нивоу; Significance at 99 % level * - сигнификантан на 95 % нивоу; Significance at 95 % level НС - статистички није сигнификантан; Statistically not significant Маса орезане лозовине

Маса једногодишњег прираста изражена је кроз кг/чокоту. Највећу бујност имала је варијанта В-21 (1.49 кг/чок) и била је значајно већа у поређењу са варијантом (В-18) гдје је примјењивана кратка рездиба и најмање оптерећење.


Принос и маса грозда - Принос грожђа по чокоту, у периоду истраживања (таб.4), варирао је у просјеку од 4.11 кг (В-18) до 5.98 кг код В-32. Ако посматрамо принос по јединици површине (м2) онда се он кретао од 1.97 кг (В-18) до 2.87 кг код В-32. Ови показатељи указују да је сорта крстач веома родна. Према подацима Савић, Деспотовић (2002) принос по чокоту код различите резидбе варирао је између 3.4 – 7.5 кг.

Просјечна маса грозда била је у просјеку већа код варијанти са мањим оптерећењем и износила 275.4 г (В-18) и 256.8 г (В-21). У поређењу са варијантама В-25 и В-32 маса грозда била је статистички значајно већа. Према подацима Улићевића (1966), за околину Подгорице просјечна тежина грозда култивара крстач износила је 213,29 г. Таб. 4. Количина лозовине, принос грожђа, производно-вегетативни индекс, отпорност на ботритис (B.cinerea) и квлаитет грожђа

Pruning and grape yield, fruit-pruning ratio, grape resistence to B.cinerea and grape quality

2000-2004 (просјек - average) ЛСД (LSD) V-32 V-25 V-18 V-21 Ф - test 0.05 0.01 Лозовина (кг/чокот) 1.06 1.02 0.96 1.49 8.21* 0.51 0.68 Pruning weight (kg/vine)Кв (%) 28 37 29 41 Принос (кг/чокот) 5.98 4.75 4.11 5.24 2.4 (НС) 3.16 4.17 Yield Кв (%) 46 49 35 61 Принос (кг/м2) Yield 2.87 2.28 1.97 2.51 Маса грозда (г) 228.12 220.44 275.37 256.79 2.96* 52.7 77.9 Mass of bunch grape (g) Кв (%) 21 14 23 23 П/В однос F/P ratio 6 5 4 4 Појава сиве трулежи Botritys incidence

6

6

6

5

Садржај шећера (%) 17 17.22 17.6 16.51 1.55 (НС) 2.27 3 Sugar content (%) Кв (%) 8.64 10.27 10.56 13.03 Укупне киселине (т/л) 7.44 6.98 6.18 6.08 4.79** 0.81 1.07 Total acid (g/l) Кв (%) 13.1 10 7.5 4.8 ** - сигнификантан на 99 % нивоу; Significance at 99 % level * - сигнификантан на 95 % нивоу; Significance at 95 % level НС - статистички није сигнификантан; Statistically not significant Продуктивнно-вегетативни индекс

Производно вегетативни однос представља однос масе убраног грожђа и масе лозовине. Код свих варијанти износио је између 4 и 6. Код варијанти В-18 и 21


износио је 4. То указује да постоји одређени баланс између ових вриједности код примијењених варијанти. Код варијанти са већим оптерећењем (В-25 и В-32) индекс је износио 5 и 6 што указује на нешто веће помјерање према продук-тивности чокота.

Појава сиве трулежи - сорте Vitis vinifera.L су углавном осјетљиве на гљивичне болести. Отпорност на сиву трулеж зависи прије свега од збијености гроздова и дебљине покожице бобица. У периоду истраживања грожђе сорте крстач показало је средњу отпорност 5-6 на Botrytis cinerea. Најмањи степен трулежи исказала је варијанта В-21. Већи степен трулежи показале су варијанте са већим оптерећењем. Та појава је била израженија у годинама са већом количином падавина.

Хемијски састав шире - Квалитет грожђаног сока одређиван је кроз садржај шећера и киселина у шири. У просјеку садржај шећера код свих варијанти износио је 16.51 – 17.22 % и није било статистички значајних разлика између примијњених начина резидбе. Код садржаја укупних киселина варијанта В-32 имала је статистички значајно већи садржај укупних киселина (7.44 г/л) у поређењу са варијантама са мањим оптерећењем (В-18, В-21). Разлика између варијанти В-32 и В-25 није била статистички значајна.

Закључак

Према анализираним подацима може се закључити да се ради о сорти која исказује одређена негативна својства у агро-еколошким условима Ћемовског поља.

Варијанта (В-18: два кратка лука по шест окаца и два кондира по три окца) испољила је нешто негативнији утицај на бујност лозе. Уз неоспорну високу родност (1.97 кг по м2 или 19700 кг/ха) код варијанте са најмањим оптерећењем није задржан висок квалитет грожђа, уз смањену отпорност на сиву трулеж.

Просјечан садржај шећера и укупних киселина у шири (16 - 17 %, односно 6 -7.4 г/л) не представља добар сировински потенцијал за справљање вина врхунског квалитета. Код свих примијењених варијанти В-21 (три кодира по пет окаца и два кондира по три окца) показала је повољнији однос ових параметара.

Испољена родност и квалитет грожђа на овом узгојном облику, са овом густином садње показује најбоље резултате код варијанте В-21 са примијењеном резидбом од три кодира по пет окаца и два кондира по три.


1. Бурић Д. (1995): Савремено виноградарство, Нолит, Београд. 2. Улићевић M. (1966): Прилог проучавању најважнијих сорти винове лозе гајених у

СР Cрној Гори, докторска дисертација, Београд. 3. Савић С. (2000): Ампелографске карактеристике аутохтоних сорти винове лозе у

Cрној Гори, докторска дисертација, Београд. 4. Савић С., Деспотовић А. (2002): Перспектива ширења лозног култивара крстач у

Подгоричком виногорју, Агрознање, Бања Лука, 29 – 38


Impact of Pruning and Bud Loading on Vine Growth and Grape Quality of Montenegrin Autochthonuos Vine Cv ،Krstač، in

Podgorica Sub-Region

Savic Svetozar, Мihailo Vukotic, Radomir Manojlovic1, Dragoljub Mitrovic2

1AD Plantže, Podgorica, Montenegro

2Biotehnical faculty, Podgorica, Montenegro

Summary

Krstac is an old autochthonuos wine cultivar in Montenegro. It has been cultivated in Montenegro since ancient time. Now, this white cultivar are dominant in private and public vineyards, respectively. Vines are cordon trained, mostly with support of five wires. Therfore the effect of pruning and bud loading on the growth, fertility and quality of grape (Vitis vinifera L. ،Krstač،) was investigated during 2000, 2001, 2002, 2003 and 2004 years in agroecological condition of Cemovsko field, at the N.Crkva location, Montenegro. Four variants of pruning were applied: one with spur pruning and bud loading of 21 buds per vine and three with half-cane pruning and bud loading of 18, 25 and 32 buds per vine respectively. After five years of investigation, based on the analysed data, the following conclusions were drawn: spur pruning system effected depressingly on vine productivity but vine capacity was beneficial; half-cane pruning system effected more favourable on vine productivity and vine capacity as well, except to variants with high bud loading. It was demonstrated by higher number of bud burst and clusters per vine. The number of clusters was highest on vine with highest buds per vine, as well as yield. Vice verse sugar and total acid contents and its ratio in must as well were favourable in variants with moderate bud loads (18 and 25 buds per vine).

Key words: Krstac, vine productivity, vine capacity, short pruning, combined pruning,

Vitis vinifera L.,


Originalan naučni rad UDK: 634.84:663.2

Uticaj različitih klonova loznih podloga sorte rizling italijanski na hemijska i senzorna svojstva vina

Snežana Trmčić, Nada Lakić1

1Poljoprivredni fakultet, Beograd, Srbija

Rezime

Istraživanja su obavljena u proizvodnom vinogradu AD Vršački vinogradi-Vršac, na lokalitetu Crvenka, u periodu 2000-2004. godine. Vinograd je zasađen 1989. godine, sa razmakom sadnje 3x1m. Uzgojni oblik je kordunica sa mešovitom rezidbom. Vinska sorta Rizling italijanski je za potrebe ovog ispitivanja okalemljena na različitim klonovima loznih podloga: Berlandieri x Riparia Kober 5BB klon 114, Berlandieri x Riparia SO4 klon74, Berlandieri x Riparia Teleki 5C klon 10, Šasla x Berlandieri 41B klon 87 i Koberu 5BB (standard), koji je na ovom lokalitetu dominantan. U fazi pune rodnosti vinograda, praćen je veći broj obeležja značajnih za kvalitet vina. Analiziran je sadržaj šećera i ukupnih kiselina u grožđu, a za vino: hemijski sastav (specifična težina, sadržaj: alkohola, ukupnih ekstrakta, ukupnih kiselina, isparljivih kiselina, ukupnog sumpor dioksida, slobodnog sumpordioksida, pepela i polifenola, kao i pH vrednost), senzorna svojstva (miris i ukus).Odgovor koji je od ispitivanih klonova dao vina najboljeg kvaliteta dobijen je na osnovu totalnog diskriminacionog efekta određenog preko I-odstojanja. Redosled kvaliteta vina ispitivanog sa aspekta hemijskog i senzornog, dobijenog od sorte Rizling italijanski okalemljene na različitim klonovima loznih podloga je sledeći: Šasla x Berlandieri41B klon 87; Berlandieri x Riparia Kober 5BB klon114, Berlandieri x Riparia Teleki 5C klon 10, Berlandieri x Riparia Kober 5BB-standard, i Berlandieri x Riparia SO4 klon 74.

Ključne reči: klonovi loznih podloga, hemijska i senzorna svojstva vina, I-odstojanje

Uvod

U vinu ima mnogo različitih sastojaka. Sve te materije vode poreklo iz grožđa. Neke nepromenjene ulaze u vino, a većina doživljava bitne promene tokom alkoholne fermentacije. Međutim i drugi faktori, primarni i sekundarni, značajni su za kvalitet vina. Većina definicija kvaliteta vina zasniva se skoro isključivo na senzornoj proceni koja se obavlja čulima. S obzirom da se radi o zadovoljstvu odnosno prijatnom osećaju koje proizvodi vino to će i procena kvaliteta zavisiti od preferencije individualnog ukusa.

Međutim, za potpunu ocenu kvaliteta vina, pored senzornih karakteristika, treba uzeti u obzir i hemijski sastav, higijensko-toksikološki aspekt, nutritivnu vrednost,


zakonodavno-pravne i tržišno-potrošačke aspekte. (Trmčić Snežana i sar. 2004; Trmčić Snežana, 2007). Cilj istraživanja: U radu je primenom statističke metodologije dat odgovor koji je od ispitivanih različitih klonova loznih podloga na kojima je okalemljena vinska sorta Rizling italijanski dao vino najboljeg kvaliteta, prema hemijskim i senzornim svojstvima.


Kao materijal za ovo ispitivanje poslužilo je grožđe i vino sorte Rizling italijanski okalemjene na loznu podlogu Berlandieri x Riparia Kober 5BB (standard) i različite klonove loznih podloga: Berlandieri x Riparia Kober 5BB klon 114, Berlandieri x Riparia SO4 klon74, Berlandieri x Riparia Teleki 5C klon 10, i Šasla x Berlandieri 41B klon 87. U daljem tekstu upotrebljavaće se oznake Kober 5BB klon114, SO4 klon 74, Teleki 5C klon 10 i Š-41B klon 87. Kvalitet vina vrednovan je preko hemijskog sastava iskazanog: specifičnom težinom; količinom alkohola, ukupnih ekstrakta, ukupnih kiselina, isparljivih kiselina, ukupnog sumpordioksida, slobodnog sumpordioksida, pepela, polifenola i PH vrednošću; senzornih svojstva: mirisa i ukusa.

Hemijska analiza vina je urađena konvencionalnim metodama koje je utvrdio i preporučio OIV (Recueil IV 1990; Jazić i Ružić, 1982). Senzorna ocena vina obavljena je metodom bodovanja (0-20 poena ) bistrina (0-2), boja (0-2), miris (0-4) i ukus (0-12).

Eksperimentalni rezultati prikazani su preko prosečnih vrednosti za svaki klon. Za sve analizirane pokazatelje utvrđena je prosečna vrednost i varijabilitet koji je iskazan u procentima. S obzirom na različit redosled klonova u pogledu kvaliteta vina po posmatranim pokazateljima hemijskog sastava i senzornih karakteristika, u radu je, za određivanje sintetskog ranga korišćen totalni diskriminacioni efekat iskazan Ivanović-evim odstojanjem prema fiktivnom klonu formiranom od najnepovoljnijih vrednosti analiziranih pokazatelja (Lakić i Stevanović).

Rezultati rada i diskusija Vrednosti koeficijenata varijacije (Tab.1) pokazuju da su najmanje varirale specifična težina (Cv=0,04%) i PH vrednost (Cv=1,43%) vina. Redosled klonova po ispitivanim pokazateljima nije identičan (Tab.1), pa je u cilju rangiranja klonova, a imajući u vidu da svi pokazatelji nisu nezavisni, određen sintetički rang preko Ivanović-evog odstojanja. Količina alkohola u vinu poslužila je kao najznačajniji pokazatelj hemijskog sastava vina. Senzorni kvalitet vina ocenjen je na bazi boje, bistrine, mirisa i ukusa. Kako su ocene za boju (2,0) i bistrinu (2,0) bile identične za sve klonove i samim tim bez uticaja na razliku u kvalitetu, I-odstojanje za senzornu ocenu određeno je na bazi svojstava miris i ukus, pri čemu je primat dat mirisu.Hemijski sastav, ocenjen preko I-odstojanja kao zbirnog pokazatelja, najbolji je kod vina sa varijeteta podloge Š - 41B klon 87, a najlošiji sa varijeteta podloge SO4 klon 74 (Tab.2).


Na osnovu Ivanović-evog odstojanja, najbolji senzorni kvalitet ima vino sa podloge Š - 41B klon 87, a najlošiji sa podloge SO4 klon 74 (Tab. 2). Tab. 1. Pokazatelji kvaliteta vina Wine quality indices

Varijeteti podloga Rootstock varieties

Pokazatelji Indices Kober

5BB standard

Kober 5BB clone 114

SO4 clone

74

Teleki 5C

clone 10

Š-41B clone

87

Prosjek Avera-ge

Koefici-jent varijaci-je Variati-on coefficient (%)

Specifična težina Specific weight (g/ml) 0,9917 0,9914 0,9924 0,9922 0,9916 0.9918 0.04

Alkohol Alcohol (Vol%) 11,30 11,62 10,81 11,13 12,08 11,38 4.26

Ukupni ekstrakt Total extract (g/l) 17,30 17,23 17,63 17,80 19,03 17,80 4.09

Ukupne kiseline Total acids (g/l) 6,41 6,76 6,41 7,12 6,90 6,74 4.67

Isparljive kiseline Evaporable acids(g/l)k 0,38 0,40 0,40 0,47 0,39 0,40 8.73

Ukupan sumpordioksidTotal sulphurdioxide (mg/l)

79,36 110,08 131,50 112,64 140,80 114,87 20.59

Slobodan sumpordioksid Free sulphurdioxide (mg/l)

13,82 11,51 19,20 15,12 25,60 17,05 32.47

Pepeo Ashes (g/l) 1,28 1,10 1,08 1,19 1,16 1,16 6.84

Polifenoli Polyphenoles (g/l) 0,170 0,251 0,245 0,242 0,245 0,226 14.76

pH value 2,98 2,98 3,07 3,01 2,96 3,40 1.43 Miris Smell (0-4) 3,12 3,30 3,00 3,20 3,50 3,22 5.76

Ukus Taste (0-12) 10,00 10,50 10,20 10,50 11,12 10,46 4.05


Tab.2.Totalni diskriminacioni efekti i na bazi njih utvrđen redosled klonova Total discrimination effects and clones ranged thereof

Varijeteti podloga Rootstock varieties Pokazatelji

Indices

Kober 5BB

standard

Kober 5BB

clone 114

SO4 clone 74

Teleki 5Cclone 10

Š- 41B clone 87

I-odstojanje I-distance 1.235 1.566 0.359 1.497 4.182 Hemijski

sastav Chemical content Range IV II V III I

I-odstojanje I-distance 0.650 1.182 0.039 1.182 2.929 Senzorna

svojstva Sensory properties Range IV II-III V II-III I

Zaključak Redosled kvaliteta vina ispitivanog sa aspekta hemijskog i senzornog, dobijenog od sorte Rizling italijanski okalemljene na različitim klonovima loznih podloga, a na osnovu analiziranih pokazatelja utvrđenih na bazi Ivanović-evog odstojanja je sledeći: Šasla x Berlandieri41B klon 87; Berlandieri x Riparia Kober 5BB klon114, Berlandieri x Riparia Teleki 5C klon 10, Berlandieri x Riparia Kober 5BB-standard, i Berlandieri x Riparia SO4 klon 74. Najbolje vino dobijeno je od grožđa sorte Rizling italijanski sa podloge Šasla x Berlandieri 41B klon 87, a najlošije sa podloge Berlandieri x Riparia SO4 klon 74.

Literatura 1. Trmčić Snežana , Grujić Olgica , Cindrić P., Krstov Đ. (2004) : Influence of the Clone

114 from BxR Kober 5BB Rootstock on the Grapevine Quality and Yield of the Italian Riesling grown at the Vršac Vineyard Region, 223-227, Acta Horticulturae Number 652.

2. Trmčić Snežana (2007): Profitabilnost proizvodnje i prerade grožđa sorte Rizling Italijanski na različitim klonovima loznih podloga, Doktorska disertacija, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet Novi Sad.

3. Lakić Nada, Stevanović, S. (2003.): Ranking of Vojvodina Municipalites accoрding to multidimensional denominator of livestock production commodities, Journal of Agricultural Sciences, Vol. 48, Belgrade University, Faculty of Agriculture, Belgrade-Zemun, No.2, p. 217-226

4. Ivanović, V.(1977): Teorija klasifikacije, Institut za ekonomiku industruje, Beograd. 5. Kovačević, Z.(1994): Multivariaciona analiza, Ekonomski fakultet, Beograd. 6.


Impact of Different Vine Rootstock Clones cv. Italian Riesling on Chemical and Sensory Properties of Wine

Snezana Trmcic, Nada Lakic1

1Faculty of Agriculture, Belgrade, Serbia

Summary

The researches were carried out between the years 2000 and 2004 at the AD Vršac vineyards, Serbia. The vineyard was planted at the locality of Crvenka in 1989 with the distance of 3x1m between rows. The vine is grown in rows with a two level cordon-shaped root to which mixed cut has been applied. The Italian Riesling variety is transplanted on the clones of various rootstocks of the: Berlandieri x Riparia Kober 5BB klon 114, Berlandieri x Riparia SO4 klon74, Berlandieri x Riparia Teleki 5C klon 10, Šasla x Berlandieri 41B klon 87 i Koberu 5BB (standard). Different grape properties (sugar content and total acids) effecting wine quality were analyzed during the fruit bearing phase. In addition the chemical content of wine (specific weight, alcohol content, total extracts, total acids, evaporable acids, total sulphur dioxide, free sulphur dioxide, ashes and polyphenols including pH value), its taste and odour were analyzed as well. Total discrimination effect using I-distance was employed in order to analyze the effect of clones on wine quality. The most favourable wine quality was obtained from the cv. Italian Riesling grafted on vine rootstock Šasla x Berlandierix 41B clone 87 followed by Berlandieri x Riparia Kober 5BB clone 114, Berlandieri x Riparia Teleki 5C clone 10, Berlandieri x Riparia Kober 5BB-standard, and Berlandieri x Riparia SO4 clone 74. Key words: rootstock clones, chemical and sensory properties of wine, I-distance


Оригиналан научни рад УДК: 634.8

Утицај размака садње на својства сорте Каберне совињон

Драгољуб Жунић1, Радисав Којовић2,

Саша Матијашевић1, Вера Вукосављевић2

1Пољопривредни факултет Београд,Србија

2 Агрономски факултет Чачак, Србија

Резиме

У периоду од 15 година у агроеколошким условима јагодинског виногорја проучаван је утицај величине животног простора чокота (размака садње) на најважнија агробиолошка и привредно технолошка својства сорте Каберне совињон. Проучавањем су обухваћени следећи размаци садње : I 3.0 × 0.75m; II 3.0 × 1.0; III 3.0 × 1.25 m; IV 3.0 × 2.0 m са два чокота у гнезду. Густина садње се кретала од 2222 до 4444 чокота по 1 хектару, а величина животног простора чокота од 2,25 m2 до 4,5 m2. Резултати испитивања су недвосмислено показали да промена густине садње утиче на својства сорте. Тако је при гушћој садњи у првим годинама растуће родности остварен мањи принос грожђа по једном чокоту а већи по јединици површине (хектару), при чему је квалитет грожђа био бољи у односу на најређу садњу. Након 10 година, приноси грожђа су се изједначили па густа садња у том погледу није имала предности. У конкретним условима као најповољнија варијанта показала се она у којој је размак износио 3.0 × 1.25 m или 2666 чокота по хектару. У овој варијанти испољени су и највећи просечни приноси грожђа као и најбољи квалитет грожђа ове сорте. Током читавог периода испитивања боље резултате при истим размацима садње испољила је појединачна у односу на парну садњу. Квантитативне и квалитативне карактеристике сорти су у пуној зависности од густине садње или величине животног простора чокота те би за сваку сорту и конкретне агроеколошке услове требало изнаћи оптималну густину садње.

Кључне речи: систем гајења, размак садње, принос, квалитет грожђа, каберне совињон.

Увод

Оптимална величина животног простора чокота, или како неки аутори наводе хранидбеног простора чокота (Павлов и Стоев, 1965); Дадашев (1952);


Димчев (1978); Бранас (1970); Накаламић (1980); Жунић и сар. (1996, 2003) је проблем којим су се бавили многи аутори. Проблем је утолико сложенији што на густину садње утичу генетска својства сорти, метеоролошки и земљишни услови, жељени принос и квалитет грожђа, расположива механизација и др. Оптимална густина садње је у тесној вези са оптерећењем чокота родним окцима, начином резидбе а самим тим и приносом грожђа и његовим квалитетом. Димчев (1978) је утврдио да при истом оптерећењу са повећањем животног простора чокота, пропорционално се повећава принос грожђа по чокоту. На тај начин се по јединици површине добија исти принос грожђа и поред смањеног броја чокота. Лазић (1969) добија већи принос грожђа по јединици површине при мањем размаку садње и залаже се за гушћу садњу. Бранас (1970) је установио да у условима када на истој хранидбеној површини почне да се повећава број биљака, коренови системи биљака износе из земљишта онолико пута већу количину воде и минералних материја колико се пута број биљака повећава. Већина аутора се слаже да се проблем оптималне величине животног простора чокота мора решавати за сваку сорту појединачно у конкретним условима. Циљ овог рада је био да за једну од најквалитетнијих сорти за обојена вина у конкретним условима утврдимо оптималну величину животног простора.

Материјал и методе рада

Испитивања су обављена на објекту ДП "Навип" – Јагодински подруми у Јагодини. Као материјал за испитивања коришћени су грожђе и шира сорте Каберне совињон која је гајена при различитим размацима садње. Да би се испитао утицај различитог оптерећења чокота родним окцима израчунат је потребан број окаца који се при резидби мора оставити за сваку од варијанти садње. У свим варијантама оптерећење родним окцима по 1 m2 износило је 10 окаца. По чокоту је остављано по 2 лука од 10 окаца док је број кратких родних елемената био различит и сразмеран животном простору чокота. Тако је шема оптерећења зависно од животног простора изгледала:

Варијанта размака

садње Број чокота по 1 ha

Оптерећење кондира лукова

Оптерећење окаца / m2

I 3 × 0,75 m 4444 1 × 3 2 × 10 10,2 II 3 × 1,00 m 3333 2 × 2 2 × 10 9,6 III 3 × 1,25 m 2666 5 × 3 2 × 10 9,3 IV 3 × 1,50 m 2222 8 × 3 2 × 10 9,7 V 3 × 2 / 2 m 3333 2 × (3x3) 2 × (2×10) 9,6

Свака од варијанти представљена је са по 100 чокота који су представљали

засебне експерименталне јединице. Узгојни облик чокота је једнокрака хори-зонтална кордуница са висином стабла од 90 cm.


Праћени су следећи показатељи : Број и % развијених ластара, Број и % родних ластара, Принос грожђа, Садржај шећера и укупних киселина у шири.

За утврђивање поменутих показатеља коришћене су стандардне ампелографске методе. Садржај шећера и укупних киселина у шири одређен је помоћу широмера и титрацијом са N/4 NaOH.

Добијени подаци су обрађени статистички уз помоћ анализе варијансе. Разлике су тестиране Lsd – тестом на нивоу значајности од 1 и 5 %.

Резултати рада и дискусија Елементи потенцијалне родности

Резултати истраживања у периоду 1990 - 2005. представљени су у табелама 1, 2 и 3. Таб. 1. Елементи потенцијалне родности сорте Каберне совињон гајене при

различитим размацима садње (просек 1990 - 2005 год.) Elements of productivity of cv. Cabernet sauvignon grovn with different planting distance (average 1990 – 2005)

Варијанта размака садње

Број развијених ластара

% Развијених ластара

Број родних ластара

% Родних ластара

I 3 × 0,75 m 20,1 87 15,0 75,6 II 3 × 1,00 m 21,5 89 17,0 79,0 III 3 × 1,25 m 31,6 90 28,2 89,2 IV 3 × 1,50 m 39,8 90 31,5 79,1 V 3 × 2 / 2 m 22,1 76 15,9 71,9

Lsd 0,01 0,05

10,6 9,2

- -

8,73 6,92

- -

На основу података у табели 1. може се констатовати следеће : Број остављених окаца при резидби у варијантама са различитим размаком

садње морао је бити различит али је оптерећење по 1 m2 животног простора износило од 9,3 окца (V – III) до 10,2 окца (V-I). У свим варијантама број и дужина лукова су били исти (2 x 10) окаца док је број кондира са 3 окца износио од 1 – 8 комада.

Проценат активираних окаца – број развијених ластара био је највећи у варијантама III и IV где је износио 90%. Варијанте у којима је по чокоту при резидби остављено више окаца имале су очекивано и већи број развијених ластара. Исте тенденције су испољене и кад је у питању број и % родних ластара по чокоту.

На основу ових резултата може се констатовати да повећање размака садње у реду шпалира има позитиван утицај на показатеље потенцијалне родности. Резултати у том смислу су сагласни наводима Стоев-а (1973) и других аутора.


Принос грожђа Остварени приноси грожђа (таб. 2) код сорте Каберне совињон били су у

складу са потенцијалом сорте за врхунска обојена вина.

Таб.2. Принос грожђа сорте Каберне совињон гајене при различитим размацима садње (Јагодина, просек 1990 - 2005. год.) Grape yield of cv. Cabernet sauvignon grovn with different planting distance (average 1990 – 2005)

Варијанта размака садње

Принос грожђа по чокоту у (kg)

Принос грожђа у kg / m2

I 3 × 0,75 m 1,168 0,519 II 3 × 1,00 m 2,350 0,983 III 3 × 1,25 m 3,200 0,853 IV 3 × 1,50 m 3,640 0,808 V 3 × 2 / 2 m 2,060 0,686

Lsd 0,01 0,05

2,010 1,860

0,196 0,165

Принос грожђа по чокоту повећавао се са повећањем животног простора

тако да је највећи (3,640 кг) био у варијанти са највећим размаком садње у реду. То је потврђено и статистички. Принос грожђа у варијанти IV био је врло значајно и значајно већи у односу на приносе грожђа остварене у варијанти I. Принос грожђа по јединици површине је био највећи у варијанти III. У варијанти V где је у "гнезду" сађено по 2 чокота принос грожђа по јединици површине је био мањи у односу на варијанту II. Из наведеног се може закључити да је појединачна садња повољнија у односу на групну. Квалитет грожђа Квалитет грожђа сорте каберне совињон гајене при различитим размацима садње био је у свим варијантама на очекиваном нивоу (таб. 3). Таб.3. Квалитет грожђа сорте Каберне совињон гајене при различитим размацима

садње (Јагодина, просек 1990 - 2005. год.) Grape quality of cv. Cabernet sauvignon grovn with different planting distance

(average 1990 – 2005) Варијанта размака

садње Просечни садржај шећера у шири (%)

Просечни садржај укупних киселина у шири (g/l)

I 3 × 0,75 m 20,6 7,4 II 3 × 1,00 m 19,7 7,6 III 3 × 1,25 m 19,5 7,6 IV 3 × 1,50 m 19,3 7,6 V 3 × 2 / 2 m 19,7 7,5

Lsd 0,01 0,05

2,16 1,92

0,31 0,27


Највећи просечни садржај шећера у шири утврђен је у варијанти у којој је остварен најмањи принос грожђа по јединици површине. У погледу садржаја укупних киселина у шири између варијанти нису утврђене битне разлике.

Закључак На основу петнаестогодишњих истраживања утицаја размака садње на својства сорте каберне совињон у јагодинском виногорју могу се извести следећи закључци :

Повећањем размака између чокота у реду свакој појединачној биљци се обезбеђује већи животни простор а самим тим и већи хранидбени простор.

Са повећањем животног простора повећавају се показатељи родног потенцијала и приноса грожђа. Међутим, то битније није утицало на квалитет грожђа.

Бољи резултати у погледу приноса грожђа по јединици површине постижу се при појединачној у односу на групну садњу.


1. Аврамов, Л., Накаламић, А., Жунић, Д., (1996): Утицај растојања садње и начина

резидбе на квалитет грожђа и вина сорте Каберне совињон. Зборник радова "Свет вина". Београд.

2. Branas, J. (1970) : Synthese et redistribution des sucres relation entre ľemportante du rendement et la qualité du raisin du table et celle du vin. La progrés agricole et viticole. No7.Montpellier. 16 – 21

3. Дадашев, С. (1952) : Влијание подрески и нагруски на урожај и качество винограда. Виноделие и виноградарство СССР. Но 11. Москва. 42 – 46.

4. Димчев, В. (1978) : Проучаваниа врху резидбата на сортовите Димјат и Памид. Научни трудове. Том XII. 1. Плевен. 26 – 31.

5. Жунић, Д., (1996) : Утицај биорегулатора "Витастемина" на принос и квалитет грожђа култивара Каберне совињон. Зборник научних радова X саветовања виноградара и винара Србије, (стр. 323-330). Крушевац.

6. Жунић, Д., Којовић, Р., Матијашевић, С. (2003) : Утицај величине животног простора чокота на својства сорте каберне совињон. Зборник научних радова, Вол. 9. бр. 2. Београд. стр. 5 – 11.

7. Лазић, С. (1969) : Прилог познавању неких елемената за конструисање узгоја чокота винове лозе. Виноградарство и винарство, бр. 5. Београд, стр. 18 – 26.

8. Накаламић, А. (1981): Варирање родности сорте ризлинг италијански у зависности од узгојног облика и оптерећења чокота родним окцима. Виноградарство и винарство, бр. 33 – 34. Београд. стр. 19 – 28.

9. Накаламић, А., Тодић Славица, Ивановић, М., Марковић, Н., (2000) : Родност и квалитет грожђа сорти за обојена вина у Грочанском виногорју. Зборник научних радова XIV саветовања агронома, ветеринара и технолога. Вол. 6. бр.1., стр (325 – 333). Аранђеловац.


10. Павлов, Н., Стоев, К. (1965): Резултати от испитиването на накои високо-стабирене формировки при шчествувашчите насажениа от сорт каберне совињон и болгар. Градинарска и лозарска наука, Но 1. Софиа. 31 – 36.

11. Стоев, К. (1973): Физиологические основи обрески и формированиа вино-граднова растениа. Физиологические основи виноградарства. Том III. Софиа. 194 – 346.

12. Станковић Снежана., Цветковић, Д., Цилић, Д., Витошевић, И., (2000): Принос и квалитет грожђа и вина сорте Каберне совињон у јагодинском виногорју. Зборник научних радова XIV саветовања агронома, ветери-нара и технолога. Вол. 6. бр.1., стр (311 – 317). Аранђеловац.

The Effect of Plant Spacing on the Characteristics of Cabernet Sauvignon

Dragoljub Zunic1, Radisav Kojovic2,

Sasa Matijasevic1, Vera Vukosavljevic2

1Faculty of Agriculture, Belgrade,Srbija 2Faculty of Agriculture, Cacak, Srbija

Summary

The effect of vine growth area (plant spacing) on major agrobiological,

economic and technological characteristics of cv. Cabernet Sauvignon was examined under the agroenvironmental conditions of the Jagodina vine-growing region over a 15-year period. The study included plant spacings of 3.0 × 0.75m; 3.0 × 1.0; 3.0 × 1.25 m and 3.0 × 2.0 m with two vines per nest. Plant density ranged from 2222 to 4444 vines per 1 ha and vine area from 2.25 m2 to 4.5 m2. The obtained results showed that cultivar properties were affected by changes in plant density. Higher plant density during the first years of increasing cropping induced low grape yields per vine but high yields per unit area (hectare), grape quality being higher than at lowest plant density. Ten years later, grape yields were identical, indicating that dense planting was not more effective. The plant spacing of 3.0 × 1.25 m, i.e. 2666 vines per hectare produced the most favourable effects including the highest average grape yields and the highest quality of grape. Individual planting gave better results as compared to twin planting at identical plant spacings throughout the period of observation. Given the fact that quantitative and qualitative characteristics of vine cultivars are fully dependent on plant density or plant spacing, optimal plant density should be identified for each cultivar under given agroenvironmental conditions.

Key words: cultivation system, plant spacing, yield, grape quality, Cabernet Sauvignon.


Originalan naučni rad UDK: 582.681.61

Uticaj biostimulatora na rast i razvoj korijena rasada stalnocvjetajuće begonije (Begonia semperflorens L.)

Svjetlana Zeljković1, Nada Parađiković2, Rodoljub Oljača1

1Poljoprivredni fakultet, Univerziteta u Banjoj Luci,

2Poljoprivredni fakultet, Osijek, Hrvatska

Rezime

U ovom istraživanju ispitan je uticaj biostimulatora i veličine posude (saksije) na rast i razvoj korijena rasada stalnocvjetajuće begonije (Begonia semperflorens L.). U ogledu korištena je jedna sorta begonije (Begonia semperflorens sorta olympia red) koja je pikirana u dvije različite veličine posuda (saksija) promjera 9 cm i 10,5 cm, a biljke su tretirane sa biostimulatorom u koncentraciji 0,25% ili netretirane (kontrola). Tokom ogleda izvršeno je mjerenje svježe i suhe mase korijena i nadzemnog dijela biljke. Cilj ovog istraživanja je utvrditi može li, u kojoj mjeri i na koji način primjena biostimulatora poboljšati adaptaciju mladih cvjetnih biljaka na abiotski stres nakon presađivanja, odnosno utvrditi uticaj biostimulatora na adaptaciju, rast i razvoj korijena kod rasada stalnocvjetajuće begonije (Begonia semperflorens). Rezultati ovog istraživanja s tretmanom biostimulatorom kod stalnocvjetajuće begonije ukazuju na pozitivan efekat biostimulatora na adaptaciju i ukorjenjavanje biljaka nakon presađivanja što se može vidjeti iz povećanja mase korijena i nadzemnog dijela. Istraživanje ukazuje da primjena biostimulatora u proizvodnji rasada stalnocvjetajuće begonije poboljšava rast i razvoj korijena i nadzemnog dijela što je preduslov brže adaptacije biljaka na stres uslijed presađivanja.

Ključne riječi: stalnocvjetajuća begonija, biostimulator, veličina posuda, masa korijena, masa nadzemnog dijela.

Uvod

U BiH se u zadnje vrijeme sve više posvećuje pažnja na uređenje parkova i javnih zelenih površina. U tu svrhu koristi se veliki broj različitih cvjetnih vrsta i sorti, pa je time i sve veća potražnja i proizvodnja cvjetnih vrsta pogodnih za dekorativno ozelenjavanje javnih porvšina, okućnica i balkona među kojima je jedna od naj-zastupljenijih stalnocvjetajuća begonija (Begonia semperflorens L.). Begonia pripada grupi jednogodišnjeg sezonskog cvijeća, koje u našim klimatskim uslovima počinje sa cvjetanjem na otvorenom početkom maja mjeseca pa sve do kasno u jesen, tj. do prvih


zimskih mrazeva.Uzgoj i opstanak biljaka na otvorenom u velikoj mjeri zavisi od kvaliteta proizvedenog rasada.

Savremena cvjećarska proizvodnja temelji se na uzgoju cvijeća iz rasada, koji treba biti uzgojen u optimalnim uslovima da bi imao potreban vigor kao preduslov razvoja visokoproduktivnih biljaka. Rasad stalnocvjetajuće begonije proizvodi se u zaštićenim prostorima unutar kojeg je potrebno osigurati određene mikroklimatske uslove za optimalan rast i razvoj. Poznato je da biljke usljed presađivanja doživljavaju određen abiotski stres zbog odstupanja uslova okoline od optimuma (Mena-Petite i sar., 2006; Kijne i sar., 2006).

Primjenom biostimulatora u fazi rasta i razvoja rasada moguće je stvoriti bolje uslove direktnim unošenjem aktivnih materija kao što su polisaharidi, proteini, aminokiseline i glikozidi. U isto vrijeme, biljke tretirane sa biostimulatorima pojačano razvijaju pojedine organe kao što su korijen, listovi, stabljika i dr., što je preduslov bolje adaptacije na stres nakon presađivanja. Pozitivan uticaj biostimulatora, aminokiselina i različitih spororazlagajućih đubriva tokom rasta i razvoja rasada više različitih biljnih vrsta potvrdili su Vernieri i sar. (2002), Nahed i sar. (2007), Jelačić i sar. (2007), Vujošević i sar. (2008), Beatović i sar. (2006), Beatović i sar. (2007a), Beatović i sar. (2007b,) Beatović i sar. (2007c,) i Parađiković i sar. (2008a), Parađiković i sar. (2009).

Cilj ovog istraživanja bio je utvrditi uticaj biostimulatora na rast i razvoj korijena rasada stalnocvjetajuće begonije (Begonia semperflorens L.) do faze presa-đivanja.


Istraživanje je provedeno tokom 2008. godine u plastenicima "Lotus" vlasnika proizvođača cvijeća Predraga Ćetojevića, u Banja Luci, BiH/RS. Kao materijal korišteno je sjeme stalnocvjetajuće begonije, Begonia semperflorens sorta olympia red. Sjeme stalnocvjetajuće begonije posijano je 06. januara 2008. godine u polistirenske kontejnere u Klasmann-Deilmann supstrat. Supstrat je mješavina slabo razgrađenog bijelog i crnog treseta sa pH 5,5-6,5. Posijane biljke držane su u plasteniku tzv. "množari" gdje su dnevne temperature bile od 18-20°C, a noćne od 15-18°C sa relativnom vlažnosti vazduha od 60-65%. Plastenik je redovno provjetravan da ne bi došlo do razvoja bolesti. Biljke su iznikle nakon 14 dana. S obzirom da je za klijanje sjemena i nicanje biljaka begonije potreban duži vremenski period, time su i biljke presađene (pikirane) u PVC posude (lonce, saksije) tek nakon dva mjeseca od momenta sjetve. Korištene su posude promjera 9 cm (B2) i 10,5 cm (B1). Nakon presađivanja biljke su prenešene u plastenik za redovan uzgoj na nižu temperaturu gdje je prosječna dnevna temperatura iznosila 15°C, a noćna 12°C. Plastenik je redovno provjetravan da ne bi došlo do razvoja bolesti. U ovoj fazi primijenjen je biostimulator Radifarm® proizvođača Valagro s.p.a., Italija koji sadrži polisaharide, glikozide i proteine, a obogaćen je aminokiselinama (arginin i asparagin), vitaminima i mikroelementima (Fe i Zn). Služi za povećanje mase i lateralnog razvoja korijena tokom prve faze rasta biljke, a zatim stimuliše stvaranje i produžavanje novog korijenja i korjenovih dlačica. Na taj način pomaže bržem ukorjenjivanju rasada te


oporavku od stresa kod presađivanja. Biostimulator je primijenjen zalijevanjem u zonu korijena u koncentraciji 0,25%.

Postavljeni ogled stalnocvjetajuće begonije sastojao se od ukupno 160 biljaka Begonia semperflorens sorte olympia red. Ogled je postavljen po split plot metodi u 4 ponavljanja sa po 10 biljaka u ponavljanju: biljke tretirane sa biostimulatorom presađene u PVC posude većeg promjera 10,5 cm (A2B1) sa pripadajućom kontrolom (A1B1) i biljke tretirane sa biostimulatorom presađene u PVC posude manjeg promjera 9 cm (A2B2) sa pripadajućom kontrolom (A1B2).

Kako bi se ispitala adaptacija, rast i razvoj korijena i uticaj biostimulatora, biljke su 64-og dana (9 sedmica) nakon presađivanja u PVC posude i tretmana sa biostimulatorom, što se podudara sa momentom presađivanja na otvoreno, izvađene iz posuda. Korijen je očišćen od supstrata i ispran s destilovanom vodom te osušen s papirnatim ubrusima nakon čega je izvršeno mjerenje svježe mase nadzemnog dijela i korijena svake biljke posebno. Izvagani nadzemni dijelovi i korjenovi stalnocvjetajuće begonije upakovani su u odvojene paprinate kesice, uredno označeni, i stavljeni u sušnicu na sušenje. Sušenje biljnog materijal trajalo je do konstantne mase na temepraturi od 70°S, nakon čega je izvršeno vaganje nadzemnog dijela i korijena. Masa svježe i suhe materije izmjerena je s tačnošću na dvije decimale i izražena u gramima (g). Dobiveni podaci statistički su obrađeni dvosmjernom (dvofaktorijalnom) analizom varijanse uz primjenu statističikih testova (LSD, F-test, t-test), pomoću kompjuterskih statističkih programa VVSTAT (Vukadinović, 1994).


S ciljem utvrđivanja rasta i razvoja stalnocvjetajuće begonije kroz masu korijena i nadzemnog dijela biljke dobiveni su sljedeći rezultati.

Masa svježeg nadzemnog dijela bila je pod vrlo značajnim uticajem promjera posude i tretmana sa biostimulatorom (p=0,01). Najveća masa nadzemnog dijela zabilježena je kod biljaka presađenih u posude većeg promjera i tretiranih sa biostimulatorom (A2B1) u iznosu od prosječno 47,46 g po biljci. Najmanja masa iznosila je prosječno 38,35 g po biljci kod varijante A1B2 tj. kod kontrolnih biljaka presađenih u posude manjeg promjera i statistički se značajno razlikovala od istih biljaka tretiranih sa biostimulatorom (A2B2) (tabela 1.)

Masa suhog nadzemnog dijela, kao i masa svježeg nadzemnog dijela, bila je pod vrlo značajnim uticajem promjera posude i tretmana sa biostimulatorom (p=0,01). Najveća i najmanja zabilježena prosječna masa pripada istim varijantama kao kod mase svježeg nadzemnog dijela tj. najveća masa zabilježena je kod varijante A2B1 sa prosjekom od 1,60 g po biljci, a najmanja masa kod varijante A1B2 sa prosjekom od 1,37 g po biljci (tabela 1.)

Masa svježeg korijena bila je pod vrlo značajnim uticajem promjera posude i tretmana sa biostimulatorom (p=0,01). Najveća zabilježena masa svježeg korijena iznosila je prosječno 3,60 g po biljci kod tretiranih biljaka uzgajanih u posudama manjeg promjera (A2B2). Najmanju masu imale su kontrolne biljke u posudama većeg promjera sa prosječno 2,88 g po biljci (A1B1). Djelovanje biostimulatora bilo je izraženije u posudama većeg promjera gdje je razlika u masi iznosila 0,63 g, a kod posuda manjeg


promjera razlika između kontrole i tretmana iznosila je 0,02 g u korist tretiranih biljaka. Generalno, veću masu svježeg korijena imale su tretirane biljke gdje je razlika u prosječnim vrijednostima iznosila 0,33 g u korist tertiranih biljaka (tabela 2.)

Tab.1. Masa svježeg i suhog nadzemnog dijela begonije pod uticajem tretmana sa

biostimulatorom (A) i promjera posude (B) Fresh and dry weight of above-ground mass Begonia transplants under influence of biostimulant (A) and different pots diametar (B)

Promjer posude (B) Pots diametar (B)

Tretman (A) Treatment (A)

10,5 cm (B1) 9 cm (B2)

Prosjek Average

Masa svježeg nadzemnog dijela (g) Fresh weight of above-ground mass (g)

Netretirani supstrat (A1) Untreated substrate (A1) 44,46 38,35

41,50

Tretirani supstrat (A2) Treated substrate (A2) 47,46 39,57 43,52

Prosjek Average 46,05 38,96 42,51

Masa suhog nadzemnog dijela (g) Dry weight of above-ground mass (g)

Netretirani supstrat (A1) Untreated substrate (A1) 1,49 1,37 1,43



Masa svježeg nadzemnog dijela (g) Weigh of fresh mass (g)

Masa suhog nadzemnog dijela (g) Weight of dry mass (g) LSD

Tretman Promjer Tretman Promjer 0,05 0,6925 0,3766 0,0246 0,0242 0,01 1,2712 0,5705 0,0452 0,0366

Masa svježeg korijena bila je pod vrlo značajnim uticajem promjera posude i

tretmana sa biostimulatorom (p=0,01). Najveća zabilježena masa svježeg korijena iznosila je prosječno 3,60 g po biljci kod tretiranih biljaka uzgajanih u posudama manjeg promjera (A2B2). Najmanju masu imale su kontrolne biljke u posudama većeg promjera sa prosječno 2,88 g po biljci (A1B1). Djelovanje biostimulatora bilo je izraženije u posudama većeg promjera gdje je razlika u masi iznosila 0,63 g, a kod posuda manjeg promjera razlika između kontrole i tretmana iznosila je 0,02 g u korist tretiranih biljaka. Generalno, veću masu svježeg korijena imale su tretirane biljke gdje je razlika u prosječnim vrijednostima iznosila 0,33 g u korist tertiranih biljaka (tabela 2.)


Masa suhog korijena bila je pod vrlo značajnim uticajem promjera posude (p=0,01), dok je uticaj tretmana biostimulatorom izostao. Isto kao i kod mase svježeg korijena, najveća zabilježena masa pripada varijanti A2B2 tj. tretiranim biljkama uzgajanim u posudama manjeg promjera, u iznosu od prosječno 0,40 g po biljci. Najmanja zabilježena masa takođe pripada istoj varijanti, odnosno A1B1 (kontrolnim biljkama u većoj posudi) u iznosu od prosječno 0,33 g po biljci. Iako su se javile razlike u masi između tretiranih i kontrolnih biljaka, ipak nije utvrđena statistička značajna razlika, tako da je uticaj biostimulatora ovaj put izostao.

Utvrđena je statistički vrlo značajna razlika (p=0,01) u promjeru posude gdje je razlika iznosila 0,06 g u korist biljaka koje su uzgajane u manjim posudama u odnosu na prosječnu masu biljaka uzgajanih u većim posudama. Tab. 2. Masa svježeg i suhog korijena begonije pod uticajem tretmana sa biostimulatorom

(A) i promjera posude (B) Fresh and dry weight of root Begonia transplants under influence of biostimulant (A) and different pots diametar (B)

Promjer posude (B) Pots diametar (B) Tretman (A)

Treatment (A) 10,5 cm (B1) 9 cm (B2)

Prosjek Average

Masa svježeg korijena (g) Fresh weight of root (g)




Masa suhog korijena (g) Dry weight of root (g)




Masa svježeg korijena (g) Weigh of fresh root (g)

Masa suhog korijena (g) Weigh of dry root (g) LSD

Tretman Promjer Tretman Promjer 0,05 0,0575 0,1152 ns 0,0168 0,01 0,1056 0,1746 ns 0,0255

ns=nije signifikantno


Primjena biostimulatora smanjuje stres u slučaju nepovoljnih temperatura i povećava prinos, a smanjuju se štetne posljedice u slučaju suše, smrzavanja, mehaničkih i hemijskih oštećenja kao i u slučaju virusne infekcije biljke (Maini, 2006), što je dokazano i u ovom istraživanju povećanjem mase korijena i nadzemnog dijela biljke. Već na samom početku rasta i razvoja biljke u fazi klijanja, primjena biostimulatora povećava masu svježe i suhe mase klijanaca kod nekih cvjetnih vrsta (Parađiković i sar. 2008b). Takođe, u svom radu Parađiković i sar. 2009. ispitivali su i utvrdili da primjena biostimulatora u fazi rasta i razvoja rasada kadife značajno utiče na povećanje svježe u suhe mase korijena i nadzemnog dijela. Uticaj različitih doza spororazlagajućeg đubriva i prirodnih biostimulatora na kvalitet rasada cvijeća, ljekovitog, aromatičnog i začinskog bilja u svom radu dokazali su Jelačić i sar. 2006 i 2007., Vujošević i sar. 2007a, 2007b, 2007c, 2007d. i Vujošević i sar. 2008., kao i Beatović i sar. 2006, 2007a, 2007b, 2007c. Različite bio-aktivne materije pored biostimulatora utiču na rast i razvoj rasada kadife kao i u kasnijim fazama kako je dokazano u istraživanju Calvet i sar. (1993). Isto tako, slično istraživanje kod kadife sa inokulacijom supstrata sa mikoriznim gljivama opisao je u svom radu El Seoud (2008). Treba napomenuti da mikorize pomažu biljci u boljem iskorištavanju i usvajanju hraniva te sintezi određenih molekula, a biostimulatori imaju sličnu ili istu funkciju kako je opisano prije. U ovom istraživanju utvrđeno je da promjer posude utiče na rast i razvoj korijena i nadzemnog dijela stalnocvjetajuće begonije. Slične rezultate u svom istraživanju sa kadifom dobio je Latimer (1991) gdje veličina i oblik posude utiču na rast i razvoj listova i korijena rasada. Veličina posuda utiče na razvoj rasada povrća i cvijeća kao i na kasniju sposobnost adaptacije (Scott NeSmith i Duval, 1998). Vujošević i sar (2007c) ispitivali su i potvrdili opravdanost primjene prirodnih biostimulatora i spororazlagajućih đubriva u komercijalnoj proizvodnji rasada stalnocvjetajuće begonije (Begonia semperflorens L.) jer se njihovom primjenom utiče značajno na povećanje nadzemne mase, broja pupoljaka i broja cvjetova kao i na razvoj korjena tj. njegovu dužinu.

Zaključak

Primjena biostimulatora i veličina posuda u ovom istraživanju dali su dobre rezultate povećanjem svježe mase korijena i nadzemnog dijela rasada stalnocvjetajuće begonije. Masa svježeg nadzemnog dijela bila je i do 16% veća po uticajem veličine posude, te 7% veća pod uticajem tretmana sa biostimulatorom. Masa svježeg korijena bila je veća i do 24% pod uticajem veličine posude (u korist posuda manjeg promjera), te 22% pod uticajem tretmana sa biostimulatorom, takođe je masa suhog korijena bila veća pod uticajem veličine posude (u korist posuda manjeg promjera) do 15%, međutim iako je prisutna razlika u masi suhog korijena pod uticajem tretmana sa biostimulatorom ipak te vrijednosti nisu bile dovoljne da bi se ona i statistički dokazala.

Na osnovu navedenog može se zaključiti da je primjena biostimulatora u ovoj fazi (fazi rasada) preporučljiva zbog povoljnog djelovanja na rast i razvoj kako nadzemnog dijela tako i korijena rasada stalnocvjetajuće begonije. Treba istaći da se radi o jednogodišnjem istraživanju, te se time javlja potreba za daljim istraživanjem rasta i razvoja stalnocvjetajuće begonije nakon presađivanja na stalno mjesto i dužine vegetacije pod uticajem tretmana sa biostimulatorom, kao i opravdanost primjene istog.


Literatura

1. Beatović, D., Jelačić, S., Vujošević, A., Lazarević, S., Lakić, N. (2006): Primena različitih supstrata i prirodnih biostimulatora u proizvodnji rasada lekovitog, aromatinog i začinskog bilja, Naučno – stručno savjetovanje agronoma Republike Srpske. Proizvodnja hrane u uslovima Evropske zakonske regulative, Zbornik sažetaka, str 79-80.

2. Beatović, D., Jelačić, S., Vujošević, A. (2007a): Uticaj različitih doza spororazlagajućeg đubriva na kvalitet rasada lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja, XVII Simpozijum Društva za fiziologiju biljaka SCG, Zbornik izvoda 23.

3. Beatović, D., Jelačić, S. (2007b): Primena spororazlagajućih đubriva u proizvodnji rasada lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja, XII Naučno-stručno savjetovanje agronoma Republike Srpske. “Naučna podrška razvojnoj strategiji poljoprivrede Republike Srpske”. Teslić 7-9. mart 2007. Zbornik sažetaka, str. 90.

4. Beatović, D., Jelačić, S., Lakić, N., Vujošević, A. (2007c): Uticaj spororazlagajućeg đubriva na kvalitet rasada bosiljka, matičnjaka i ehinaceje. III Simpozijum sa međunarodnim učešćem »Inovacije u ratarskoj i povrtarskoj proizvodnji« 19-20. oktobar Beograd, Zbornik izvoda 96-97.

5. Calvet, C., Pera, J., Barea, J.M. (1993): Growth response of marigold (Tagetes erecta L.) to inoculation with Glomus mosseae, Trichoderma aureoviride and Pythium ultimum in a peat-perlite mixture. Plant and Soil. Vol. 148(1): 1-6.

6. El Seoud, A. (2008): Phosphorus Efficiency of Tagetes Plant Inoculated with Two Arbuscular Mycorrhizal Fungi Strains. Australian Journal of Basic and Applied Sciences. Vol. 2(2): 234-242.

7. Jelačić, S., Beatović, D., Vujošević, A., Lakić, N. (2006): Uticaj prirodnih biostimulatora i spororazlagajućih đubriva na kvalitet rasada bosiljka (Ocimum basilicum L.) i matičnjaka (Melissa officinalis L.). Poljoprivredna tehnika, Godina XXXI, Broj 4. str.117-123.

8. Jelačić, S., Beatović, D., Lakić, N. (2007): Uticaj prirodnih biostimulatora i spororazlagajućih đubriva na kvalitet rasada žalfije pri različitim načinima gajenja. Zbornik naučnih radova, Vol.13 br. 1-2, str. 145-156.

9. Kijne, J.W. (2006): Abiotic stress and water scarcity: Identifying and resolving conflicts from plant level to global level. Field Crops Research. Vol. 97(1): 3-18.

10. Latimer, J.G. (1991): Container size and shape influence growth and landscape performance of marigold seedlings. Hort Science. Vol. 26(2): 124-126.

11. Maini, P. (2006): The experience of the first biostimulant, based on aminoacids and peptides: a short retrospective review on the laboratory researches and the practical results. Ed. Centro Scientifico Italiano dei Fertilizzanti, Fertilitas Agrorum. Vol. 1(1): 29-43.

12. Mena-Petite, A., Lacuesta, M., Munoz-Rueda, A. (2006): Ammonium assimilation in Pinus radiata seedlings: effects of storage treatments, transplanting stress and water regimes after planting under simulated field conditions. Environmental and Experimental Botany. Vol. 55(1-2): 1-14.


13. Nahed, G., El-Aziz, A., Balbaa, L.K. (2007): Influence of Tyrosine and Zinc on Growth and Chemical Constituents of Salvia farinacea Plants. Journal of Applied Sciences Research. Vol. 3(11): 1479-1489.

14. Parađiković, N., Vinković, T., Teklić, T., Guberac, V., Milaković, Z. (2008a): Primjena biostimulatora u proizvodnji presadnica rajčice. Zbornik radova 43. Hrvatskog i 3. Međunarodnog Simpozija Agronoma. Str. 435-438.

15. Parađiković, N., Vinković, T., Radman, D. (2008b): Utjecaj biostimulatora na klijavost sjemena cvjetnih vrsta. Sjemenarstvo. Vol. 25(1): 25-33.

16. Prađiković, N., Zeljković, S., Đurić. G., Vinković, T., Mustapić-Karlić, J., Kanižai, G., Iljkić, D. (2009): Rast i razvoj kadife (Tagetes erecta L.) pod utjecajem volumena supstrata i tretmana biostimulatorom. 44. Hrvatski i 4. Međunarodni simozij agronoma, 16.-20. februara 2009 Opatija, Hrvatska. str. 786-790.

17. Scott NeSmith, D. and Duval, J.R. (1998): The Effect Of Container Size. HortTechnology. Vol. 8(4): 495-498.

18. Vernieri, P., Malorgio, F., Tognoni, F. (2002): Use of biostimulants in production of vegetable seedlings. Colture-Protette. Vol. 31(1): 75-79.

19. Vukadinović, V. (1994): VVSTAT - računalni program za statističku obradu podataka. Poljoprivredni fakultet Osijek.

20. Vujošević, A., Lakić, N., Beatović, D., Jelačić, S. (2007a): Uticaj različitih doza spororazlagajućeg đubriva na kvalitet rasada gazanije (Gazania rigens L.). Journal of Agricultural Sciences, Vol.52 , No 2.

21. Vujošević, A., Beatović, D., Jelačić, S., Lakić, N., Lazarević, S. (2007b): Uticaj spororazlagajućeg đubriva na kvalitet rasada cveća. Zbornik naučnih radova, Vol. 14 br. 1-2, str. 115-124.

22. Vujošević, A., Lakić, N., Lazarević S., Beatović D., Jelačić S. (2007c): Effect of aplication of natural biostimulators and slow disintergrating fertilizer in commercial production on Begonia (Begonia semperflorens L.) seedlings, Journal of Agricultural Sciences. Belgrade, Vol.52 , No 1: 33-42.

23. Vujošević, A., Lakić, N., Beatović, D., Jelačić, S., Lazarević, S. (2007d): Uticaj različitih doza spororazlagajućih đubriva na kvalitet rasada kadifice (Tagetes patula L.) i ukrasne žalfije (Salvia splendens L.) III Simpozijum Inovacije u ratarskoj proizvodnji, Beograd 2007, str.225.

24. Vujošević, A., Lakić, N., Beatović, D., Jelačić, S. (2008): Effect of different doses of slow-disintegrating fertilizer on the quality of impatiens seedlings (Impatiens walleriana L.). Journal of Agricultural Sciences, Vol. 53, No1: 25-35.


Growth and Development Nursery Stock of Begonia (Begonia semperflorens L.) Under Biostimulator Treatment

Svjetlana Zeljkovic1, Nada Paradjikovic2, Rodoljub Oljaca1

1Faculty of Agriculture University of Banja Luka

2 Faculty of Agriculture, Osijek, Croatia

Summary

In this investigation influence of biostimulant and substrate volume on Begonia transplants growth and development was examined. There was one cultivar of Begonia (Begonia semperflorens variety Olympia Red) used in trial which was transplanted in pots of two different volumes. Plants were treated with biostimulant in concentration of 0,25% or left untreated (control). During the trial root and above-ground fresh and dry mass were recorded. Treatment with biostimulant showed good results by increasing investigated parameters. Investigation shows how biostimulant application in Begonia transplants production improves growth and development of root and above-ground mass which is important for faster plant adaptation on stress during transplanting.

Key words: Begonia, biostimulant, substrate volume, root mass, above-ground mass



Traditional Practices in Collection of MAPs in Bosnia and Herzegovina: Case Study St. John’s Wort

(Hypericum perforatum L.) in Herzegovina

Radun, Marina1,2 and Pećanac, Dragana3

1Faculty of Agriculture,University of Banjaluka,Banjaluka,

2Genetic Resources Institute, University of Banja Luka, 3University of Banja Luka

Abstract

More than three-quarters of the world’s population rely on local health practitioners and traditional medicines for their primary medical needs. At least 160 – 170 medicinal and aromatic plant (MAP) species are native to Bosnia and Herzegovina (BiH) where most are still collected. Collectors of MAPs in BiH belong to a poor and vulnerable group in society, and very often there is no other cash income in the household except the money earned from collection and selling the collected herbs. In that way direct exploitation and poverty of local people become the main threat to sustainable use of MAPs. Collection of medicinal and aromatic plants in Herzegovina has a very long tradition. St. John's Wort is reported to be collected from the wild in large quantities in Herzegovina. With this study, it is aimed to investigate the presence of St. John's Wort in Herzegovina. Interviews with the collectors were conducted in order to explore situation on the terrain and investigate traditional knowledge related to that medicinal plant. In total 20 people were interviewed, 15 collectors and 5 herbalists. According to interviewed collectors St. John's Wort is still not threaten in Herzegovina region, but sustainable harvesting has to be controlled. A potential risk for presence of St. John's Wort in study area is climate change; variations in richness are noticed from year to year. The erosion of traditional knowledge was noticed, where a few interviewed herbalists obtained knowledge on medicinal and aromatic plants from ancestors.

Now the greatest challenge would be integration of diverse plant genetic resources and traditional knowledge with market demands and needs in order to reduce loss of biodiversity and environmental degradation.

Key words: collectors, conservation, medicinal and aromatic plants, St. John Wort, traditional knowledge


Introduction Bosnia and Herzegovina (BiH) is a country with a high biodiversity and it has

rich and diverse landscapes. At least 160 – 170 MAP species are native to BiH and most of these are still collected (Kathe et al., 2002). The collection of wild MAPs has been important for centuries. In the period of the former Socialist Federal Republic of Yugoslavia, BiH was mainly a provider of MAP raw material. As already mentioned many MAP species are utilised, and out of them 64 species are at risk due to unsustainable collection (Donnelly and Helberg1, 2003). This list includes several endangered species that are amongst the most traded ones (Gentiana lutea, Arnica montana, Arctostaphyllos uva ursi and Orchis spp.).

In the past, the collection of the wild MAPs was mainly characterized by an uncontrolled and unsustainable use of the biodiversity, through which the national heritage of rare plant species (e.g. Gentiana lutea, Arctostaphyllos uva ursi) was endangered.

The history of MAP collection and use in BiH is not well studied and documented, but it has been an important factor for centuries. For a long time, people collected MAPs for their own purposes or to provide their families or members of local communities with healing herbs (Radun, 2009). As industrialisation process began people from the towns gradually lost their direct contact with nature, and become dependent on natural medicines provided by the rural population and traders. At the same time the economic value of MAPs has increased (Group of authors, 2003).

During this period there were two large state traders active in that time: UPI Sarajevo and KLAS Sarajevo, which purchased the collected raw material provided by local collectors or cooperatives. After storage these traders either traded the raw material to the domestic, state-owned processing enterprises situated mainly in Serbia or Slovenia, or sold it further to the international market. There are no reliable data on quantities of the traded or exported material that originated from BiH or from other parts of former Yugoslavia. Even after the collapse of the state and the independence of BiH, detailed and reliable collection and trade data and statistics related to MAPs are difficult to obtain.

The agro-industrial sub-sector of medicinal and aromatic plants in BiH is dominated by wild-collection, an activity with long tradition. The first documents are dated from the 13th century (Devetak, 2001). The plant species inventory process that started before the last war was stopped; in addition many documents were lost during the war. The numbers of collectors affiliated to the companies participating in the GTZ

1 The IFC (International Finance Corporation) had a 3-stage approach to reviving the herbs industry in BiH. At the first stage, in 2001, BiH was made a participant to the Balkan forum on herbs, during which participants from all over the region had a change to reestablish the disrupted contacts and marketing relationships. At the second stage, in 2003, the IFC issued a comprehensive study on herb market opportunities in BiH, which was followed in 2004-2005 by a set of concrete demonstration activities, resulting among other things in establishment of a North-West BiH MAP Association, functioning sustainable every since. As replication few more relatively large-scale associations were established, including one on the federal level. For example, the North-West BiH MAP Association brings together 80 collecting companies/registered individuals, and 12 processing companies. It supports itself through fees collected from each member. It has official license for operation with non-timber forest products (NTFP). The IFC supported capacity building, information exchange, infrastructure development and marketing / promotion initiatives of the Association demonstrating better environmental and market sustainability of the organized approach as opposed to un-organized collection of herbs by separate individual collectors.


programme range from 50 to an estimated 10 000 collectors with established companies. Altogether approximately 100 000 people are involved in the collection of medicinal and aromatic plants. Processing into value added natural products like essential oils, spices and teas has been established in more that 250 small and medium enterprises (Pećanac, 2004). National scientists have indicated that there are concerns over the status of a number of MAP species2 and most MAP species regarded as endangered are still collected from the wild.

Whit this research it is aimed to investigate the presence of Hypericum perforatum and threat of utilisation of Hypericum perforatum in Herzegovina. Hypericum perforatum is on the list of ten priority species, selected by the ECP/GR (European Cooperative Programme for Crop Genetic Resources Network) working group on medicinal and aromatic plants, as well as by the SEEDNet (South East Europe Development Network on Plant Genetic Resources) working group on medicinal and aromatic plants.

Materials and methods

An ethnobotanical survey was conducted through Herzegovina (Trebinje, Ljubinje, Stolac, Mostar) during period August - September in 2006. Unstructured and semi structured questionnaire surveys were conducted with selected collectors and herbalists.The questionnaires were in their base the same for both groups of interviewees, slightly developed for each group. Collectors are the persons who are mostly just collecting medicinal plants in order to sell it, while herbalists are the persons who besides collecting are preparing remedies as well. Information was collected and recorded on the status/abundance of Hypericum perforatum in the study area, collecting techniques, the usable plant part, gathering, reasons for medicinal plants collecting, the preparation method for medicine, application and the dosage, and cultivation practices of Hypericum perforatum. Interviews and discussions were conducted in Serbian language. The time given for interview with one collector was about 2 hours. In order to establish confidence interviews were conducted in a place were the collectors were most comfortable. Mostly the interviews were took place on the field, in respondents working environment. In total 20 people were interviewed, 15 collectors and 5 herbalists. Two groups of people were interviewed in order to obtain information about the presence of Hypericum perforatum on the terrain, as well as to obtain information regarding usage and remedies preparation methods. Persons for interview were selected with the help of key informants. Key informants are persons who have been dealing with trade and purchase of medicinal plants for a long period and at the moment they are representatives of one of the enterprises which are buying medicinal plants from the collectors. In each town one key informant was present during the interview, but he didn’t interfere into discussion. It was tried to cover the most important areas for medicinal plant collection. Five collectors were from Mostar, five from Trebinje and five from Ljubinje and Stolac. Two herbalists 2 Gentiana lutea, Arctostaphylos uva-ursi, Salvia officinalis, Juniperus communis , Hypericum perforatum, Veronica officinalis (Kathe et al., 2002).


were from Trebinje, two from Mostar and one from Ljubinje. Collectors were mostly asked questions regarding collections techniques and abundance of Hypericum perforatum, while herbalists were asked information regarding preparing of remedies and traditional knowledge related to Hypericum perforatum A preference ranking technique was used to rank medicinal plants according to their degree of scarcity. Preference ranking is one of the simplest analytical tools which involve asking people to think of 5 – 7 items and then arrange those items according to a given criterion (Martin, 1995). In this case herbalists were asked to rank top 5 medicinal plants in Herzegovina; their preference was related to collection and marketability.

Data obtained from the interviews was analyzed qualitatively. Responses from the open ended questions were grouped into classes that expressed similar ideas, while percentages based on responses were calculated from the close ended questions.

Results and discussion

During the study 10 male and 5 female collectors were interview and 2 female herbalists and 3 male herbalists. Mostly they had medium level of education, 70% of the collectors have finished secondary school, till 30% of them had finished only primary school or they are illiterate. 4 interviewed herbalists had finished secondary school. 40% of respondents stated that they have been dealing with medicinal plants for more than 10 years, 30 % of respondents have been in that sector between 5 and 10 years and 30% less than 5 years. Tradition of medicinal plants collection is still rich in Herzegovina, mostly the collectors have been involved in medicinal plant sector more than 10 years, but also it was noticed that after the war the number of collectors has been enlarged. All interviewed collectors and herbalists declared that they are collecting Hypericum perforatum. According to herbalists preference ranking made in terms of collection and trade, Hypericum perforatumis is placed among the top 5 medicinal plants.(Table 1.). Table 1. Preference ranking values (based on degree of their scarcity) of 5 medicinal

plants in the Herzegovina region Medicinal plant

Herbalists

(coded A to E) A B C D E

Total score

Ranking

Salvia officinalis L 1 2 1 2 2 8 1 Helichrysum italicum Roth. 2 1 3 1 3 10 2 Satureja monatana L.

3 3 2 5 1

14

3

Vitex agnus castus L.

5 5 4 3 4

21

4

Hypericum perforatum L. 4 4 5 4 5 22 5


Abundance of Hypericum perforatum in Herzegovina According to interviewed collectors Hypericum perforatum is still not threaten

in Herzegovina region, but sustainable collection have to be controlled. 60% of interviewed collectors responded that still there is no need to be worried about accessibility of Hypericum perforatum, but 40% of interviewed collectors told that the situation has changed during last few years, mainly because of climate change. 46.7% of interviewed collectors declared that richness of Hypericum perforatum in Herzegovina varies from year to year, while 26.7% of interviewed persons think that there is decrease and equal number of interviewed persons thinks there are no changes regarding richness of this plant. (Fig. 1) Accessibility of Hypericum perforatum can vary from year to year depending on climate conditions. Too much precipitation can have negative influence on abundance of Hypericum perforatum. Changes regarding material quality are not noticed. Quality of collected material is constant, the buyers are satisfied. All interview herbalists responded that they did not notice any changes in the quality of raw material. During the collecting season one collector is able to collect between 0, 5 and 1, 5 tone of material, but that mainly depend on buyers demand and also, as is mentioned above it can vary from year to year depending on the situation on the field. 70% of collectors are following rules for sustainable harvesting and during collection they are leaving some plants for regeneration. Educated collectors are following rules of sustainable collection and they are leaving approximately 30% of flowers on the field in order to let the plants regenerate. Those collectors are getting instruction from buyers how to collect or they attended programme for education of collectors (73%). In the last few years the buyers started with education of their collectors. Those programs are mainly funded by international organizations such as GTZ (German Agency for Technical Cooperation), USAID LAMP (United States Agency for International Development), SEED (Southeast Europe Enterprise Development), and IMO (Institute for Marketecology ) etc. Collecting techniques

Collection of Hypericum perforatum is seasonal work; only during the vegetation period collectors harvest the herbs. In Herzegovina region there are two harvest periods of Hypericum perforatum per year. The first yield is taken at the end of June – beginning of July, and the second in August. But according to collectors, it is noted that sometimes, depending on year and climate conditions it is possible to have longer vegetation period and 3 harvests per year.

According to the respondents, the recommended harvest stage is at the stage of 50% flower buds and 50% open flowers, which is generally around the last week of June or the first week of July in Herzegovina. Plant parts harvested by the collectors and herbalists are the flower (Hiperici flos) and upper green parts of the plant with flowers (Hiperici herba). Collection is done in the morning, by cutting with sickle or scissors and put in the baskets to avoid the damaging of bright dots on the leaves where the essential oil is placed. Collection, very often, is combined with other activities, such as herding or land cultivation. Apart from simple air-drying, there is no further processing carried out by the collectors. The herbs are stored at home until dry. Reasons for medicinal plants collecting

The main reason for collecting of medicinal plants according to collectors is to gain income. Collectors sell the collected raw material to processors, traders, herbalists


and to anybody who is ready to pay or offer the best price. Collectors either take the herbs to buyers or buyers come to the collectors, depending on the distance to the processing unit and on the quantities collected. Approximately 65% of interviewed collectors said that there is a number of different buyers they could sell collected herbs to, and approximately 35% have only one or two buyers, either because of lack of market information or because of established relationship with a buyer. Approximately 70% of interviewed collectors said that they are organized in terms of collection and material selling, while 30% are not. Collectors organized by buyers usually receive training, seem to respect more the sustainable collection of herbs and produce a better quality. 11 interviewed collectors (69%) are collecting medicinal plants only for selling and for 60% of them, money obtained on that way are their only source of income. The rest of interviewed herbalists are collecting medicinal herbs for their own usage and for selling as well. For 80% of the herbalists, preparing and selling of remedies are the only source of income. Only 1 herbalist declared that he has additional source of income. They stressed that collecting of medicinal plants is economically a very perspective work, even very hard labor. The price which they can get from the buyers for 1kg of Hypericum perforatum vary from year to year and for 2006 it was 0.80 euros per kilogram.

Interviewed herbalists are doing collection by themselves and also they are buying material from the collectors. Air drying, cleaning and cutting of raw material and preparing remedies are processes which are carried out by herbalists. Traditional knowledge

Data obtained from interviews indicated that there is considerable knowledge and use of Hypericum perforatum remedies in Herzegovina. Most of the people interviewed had themselves taken herbal remedies and their parents and grandparents knew how to prepare them. Unfortunately, the younger generation tended not to use medicinal plants and preferred conventional forms of medicine instead. Only 1 herbalist declared that he obtained knowledge about MAP from ancestors i.e. he is keeping knowledge which is accu-mulated from generation to generation. The rest of them are mainly self-educated about MAP. This implicate that ero-sion of traditional knowledge is obvious. Collectors of medi-cinal plants in Herzegovina region are also mostly self-educated (47%), 27% of them obtained knowledge from ancestors and 27% of collectors obtained knowledge through education. (Fig. 1).

Fig.1.Changes in richness of Hypericum perforatum in Herzegovina according to respondents

Respondents answers regarding richness of H.perforatum in Herzegovina

decrease

no changes

varries from year toyear


All collectors emphasized that they are harvesting the flower of Hypericum

perforatum (Hiperici flos) and upper green parts of the plant with flower (Hiperici herba). Plant should be dried in cold, dark place with air circulation. Hypericum perforatum tee and Hypericum perforatum oil are the remedies which they are preparing and which are the most useful. Also, some of them (30% of interviewed) are preparing Hypericum perforatum wine, tincture and balm. Cultivation practices in Herzegovina

Interviewed collectors emphasized that they are considering cultivation of Hypericum perforatum. Since demand for raw material of Hypericum perforatum is increasing, they think cultivation is a good option from the aspect of providing raw material as well as from the aspect of conservation. 67% of interviewed collectors stated that they are planning cultivation of Hypericum perforatum. But the main obstacle for their plans is lack of appropriate soil. The soil in Herzegovina is mostly rocky and shallow, so there is deficiency of good soil even for agriculture and food. Cultivation of MAPs in BiH is still a small-scale business; an area of 200-300 hectares of agricultural land is believed to be used to grow MAPs in BiH, mainly in Republika Srpska (SEED HQ 2000). Cultivation of Hypericum perforatum in Herzegovina region has not been done up till now. Some experimental attempts have been done in the region of central Bosnia and results were promising. Company Ljekobilje from Trebinje run one experiment regarding cultivation of Hypericum perforatum in Bosnia and Herzegovina. Cultivation is commercially attractive to companies because they have greater control over quality and supply. Experimental fields are located in the surroundings of Sokolac. According to their reports, cultivation attempts were very successful. (key inf.,pers.comm.) But the quality of raw material from that location is a question for the further investigation. It is well known that characteristic climate conditions in Herzegovina are the reason why medicinal plants from that region are of high quality. Geographical location of cultivation is important. The most vigorous Hypericum perforatum plant colonies in the wild only grow naturally from the coast inland to about 200 miles from the sea coast, and not in the interior of the continents (Huffman, 2004)

Conclusions

The quality of curing herbs from the region of Herzegovina is confirmed by its presence on the European and american market for over hundred years. Hypericum perfortaum has been used in folk medicine in Herzegovina since the ancient time, especially against slashes, burns, hemorrhoids, for wounds scaring and as antiseptic. Today, in modern medicine Hypericum perfortaum is best known and most widely used for the treatment of depression. According to interviews carried out, St John’s wort is currently not threatened, although it is massharvested in Herzegovina region. A growth in interest in a particular medicinal plant accompanied by media interest, such as has occurred in the case of St John’s wort can result in a major and sudden rise in demand; sufficient quantities of good quality supplies may not be available. Other factors which


can have influence on Hypericum perforatum availability are environmental factors, since variations in abundance are noticed from year to year. Traditional knowledge regarding Hypericum perforatum in Herzegovina is considerable, but erosion is noticeable since the number of herbalists which knowledge is accumulated from generation to generation is decreasing. Ex situ conservation is possible method for protection of this plant. But also taking into consideration present situation in medicinal sector in Bosnia and Herzegovina some practical advices can be recommended for conservation, such as:

- further education of collectors and raising public awareness about sustainable harvesting methods

- The Government should regulate the collection of medicinal plants. Ideal system would be permit system for commercial collection of any plant and deter-mination of maximum quantities of annual wild collection.

- Cultivation as the best way to provide plant material needed for medicine, although this requires further research.

Literature Cited

1. Devetak, Z. 2001. Tradicionalno i sadašnje branje ljekovitog i aromaticnog bilja u Bosni i Hercegovini - Završni izvještaj. GTZ, Sarajevo, Bosnia and Herzegovina

2. Donnelly, R. and Helberg, U. 2003, Inicijativa za herbalni razvoj na Balkanu – Faza 1, Finalni sažetak izvještaja – Bosna i Hercegovina, Dodatak 1, IFC/SEED, Sarajevo, Bosnia and Herzegovina

3. Group of authors, Medicinal Plants, Manual for Collectors Based on Principles of Organic Production, Bosnia and Herzegovina, 2003

4. Kathe,W., Honnef, S. & Heym, A. 2002. Use of Medicinal and Aromatic Plants (MAPs) in Albania, Bosnia-Herzegovina, Bulgaria, Croatia and Romania (A study about collection and trade of medicinal and aromatic plants and related legal regulations with special consideration of protected areas), Germany

5. Pećanac, D. 2004. Medicinal Plant Conservation, Newsletter of the Medicinal Plant Specialist Group of the IUCN Species Survival Commission, Volume 9/10, Bundesamt fur Naturschutz, Germany

6. Радун Марина, Пећанац Драгана (2009): "Љековито биље и конзервација са освртом на стање у Босни и Херцеговини". Рад саопштен на Научно-стручном савјетовању агронома РС: "Пoљопривреда руралног подручја као фактор интеграције у ЕУ", Требиње 23.-26. март 2009.

7. Huffman, M. 2004. Challenges and Opportunities for Herb Farmers: The Case of St. John’s Wort, HerbalGram 61:38-43

8. Martin, G.J. 1995. Ethnobotany: A Conservation Manual.- Chapman & Hall, London

9. SEED HQ. 2000. The Balkan Herb Sector.- A descriptive review. 15 pp., Sarajevo.


Традиционална знања у сакупљању љековитог и ароматичног биља у Босни и Херцеговини: Студија на

примјеру кантариона (Hypericum perforatum L.) у Херцеговини

Марина Радун1,2, Драгана Пећанац 3

1Пољопривредни факултет, Универзитета у Бањој Луци,

2Институт за генетичје ресурсе Универзитета у Бањој Луци, 3Универзитет у Бањој Луци

Резиме

Више од три четвртине свјетске популације се за своје основне медицинске

потребе ослања на локалне практичаре и традиционалну медицину. Најмање 160-170 љековитих и ароматичних биљних врста је поријеклом из Босне и Херцеговине, гдје се већина њих још увијек сакупља. Сакупљачи љековитог биља у Босни и Херцеговини припадају сиромашним групама друштва, и врло често у тим домаћинствима нема другог начина зараде новца осим новца зарађеног сакупљањем и продајом сакупљеног биља. У том смислу директна експлоатација и сиромаштво локалног становништва постају основна пријетња одрживом коришћењу љековитог и ароматичног биља.Сакупљање љековитог и ароматичног биља у Херцеговини има веома дугу традицију. Кантарион се у Херцеговини сакупља у великим количинама. Циљ овог рада је истраживање присутности кантариона у Херцеговини. Интервијуи са сакупљачима су обављени у циљу истраживања ситуације на терену и откривања традиционалних знања везаних за ову биљну врсту. Укупно је интервијуисано 20 људи, 15 сакупљача и 5 травара.У складу са интервијуисаним сакупљачима, кантарион још увијек није угрожен у региону Херцеговине, али одрживо сакупљање треба да буде контролисано. Потенцијални ризик за присуство кантариона у проучаваном подручју су климатске промјене, евидентне су варијације у богатству из године у годину. Примјећена је ерозија традиционалних знања, ријетки су травари који су знања о љековитим и ароматичним биљкама наслиједили од предака. Највећи изазов тренутно је интеграција различитих биљних генетичких ресурса и традиционалних знања са захтјевима и потребама тржишта у циљу смањења губитка биодиверзитета и деградације околине.

Кључне ријечи: сакупљачи, конзервација, љековито и ароматично биље, кантарион, традиционално знање


Originalni naučni rad UDK: 634.75

Uticaj redukcije lisne mase na biološke osobine sorte jagode Elsanta gajene u vertikalnom sistemu

Jasminka Milivojević, Mihailo Nikolić1

1Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Beogradu, Srbija

Rezime

Rad prikazuje rezultate ispitivanja uticaja redukcije lisne mase (30%) na važnije biološke osobine sorte jagode Elsanta gajene kao kontejnerska kultura u vertikalnom sistemu. Ispitivanja vršena tokom vegetacije 2007. godine obuhvatila su vreme cvetanja i zrenja, rodnost, razvijenosti bokora, kao i važnije pokazatelje kvaliteta ploda ispitivane sorte jagode.Najraniji početak fenofaza cvetanja (25.03.) i zrenja (28.04.) evidentiran je u vršnim saksijama gde je izvedena redukcija lisne mase. Upoređujući srednje vrednosti ostvarenog prinosa po biljci i m2 u kontroli (341,2 g i 12,3 kg) i u tretmanu sa redukcijom lisne mase (525,8 g i 18,9 kg) može se konstatovati da redukcija lisne mase, kao primenjena pomotehnička mera, pozitivno utiče na povećanje prinosa kod sorte jagode Elsanta u vertikalnom sistemu uzgoja, pretežno zahvaljujući ostvarenoj većoj masi ploda. Dobijeni rezultati većine analiziranih parametara istovremeno potvrđuju da ovakav sistem uzgoja jagode pokazuje brojne nedostatke zbog čega je potrebno težiti njegovoj modifikaciji.

Ključne reči: jagoda, sorta, vertikalni sistem uzgoja, rodnost, kvalitet ploda

Uvod

Nasuprot tradicionalnim načinima gajenja jagode na otvorenom polju koji su dominantno zastupljeni u Srbiji, primena hidroponskog uzgoja u sklopu inoviranja tehnologija gajenja jagode predstavlja jedan od načina povećanja rentabilnosti proi-zvodnje ove izuzetno atraktivne vrste voćaka, posebno u uslovima vansezonske proi-zvodnje u zaštićenom prostoru (Nikolić i sar., 2007).

Plastenici i operacije vezane za kontejnersku proizvodnju u njima deklarišu se kao intenzivna poljoprivreda jer koriste različite supstrate, kombinacije đubriva, insekticide i fungicide sa namenom ostvarivanja visokih prinosa na malim površinama.


Uspešnost primene različitih sistema hidroponskog uzgoja u zaštićenom prostoru određuju i veličina kontejnera, fizičke i hemijske osobine supstrata, metode primene đubriva sa adekvatnim dozama, kao i primenjeni način navodnjavanja, trajanje i norme zalivanja (Lea-Cox et al., 2004).

Prema tome, osnovni cilj istraživanja u ovom radu je da se ispita uticaj redukcije lisne mase na važnije biološke osobine sorte jagode Elsanta gajene kao kontejnerska kultura u vertikalnom sistemu. Na osnovu dobijenih rezultata ukazaće se na prednosti i nedostatke pomenutog sistema uzgoja jagode i dati preporuka za primenu redukcije lisne mase kao veoma korisne pomotehničke mere pri vertikalnom sistemu gajenja ispitivane sorte jagode u zaštićenom prostoru.


Ispitivanja su vršena u visokom tunelu lociranom na privatnom posedu u Surčinu, tokom vegetacije 2007. godine. Visoki tunel zauzima površinu od 90m2 (5m x 18m x 3,25m) sa konstrukcijom koju čine metalne cevi prečnika 25mm raspoređene na rastojanju od 1,5 m.

Sadnja je obavljena frigo živićima sorte jagode Elsanta početkom avgusta 2006. godine, u specijalno dizajnirane stiroporske saksije zapremine 5,5 l supstrata. Korišćen je originalni nemački supstrat ″FLORA GARD″. Po devet saksija je u vertikalnom rasporedu nanizano na stubove nosače, pod uglom od 45o jedna iznad druge. U svaku saksiju su posađene četiri biljke (gustina sklopa je 36 biljaka po m2). Stubovi nosači saksija su raspoređeni u četiri reda sa rastojanjem između redova i u redu od 1,2m.

U radu je ispitivan uticaj redukcije lisne mase (30%) na važnije biološke osobine sorte jagode “Elsanta”. Redukcija lisne mase je izvršena u fenofazi intenzivnog porasta plodova ispitivane sorte jagode. Kontrola je bila bez redukcije lisne mase.

Ispitivani su sledeći parametri: fenologija cvetanja i zrenja (registrovani su datumi početka i kraja pomenutih fenofaza i evidentirani posebno za biljke u donjim i u vršnim saksijama), kao i važniji pokazatelji generativnog potencijala (prinos po biljci, saksiji i jedinici površine – m2), fizičkih osobina ploda (masa ploda, indeks oblika i dužina peteljke) i razvijenosti bokora ispitivane sorte jagode (broj listova u rozeti i visina rozete). Fizičke osobine ploda su ispitivane uobičajenim morfometrijskim metodama na uzorku od 30 plodova za svaku grupu saksija – vršne i donje.


Fenološke osobine ispitivane sorte jagode Datumi početka i završetka fenofaza cvetanja i zrenja, kao i podaci o trajanju

pomenutih fenofaza prikazani su u tabeli 1. Analizirajući prikazane podatke možemo uočiti postojanje razlike u početku fenofaze cvetanja između vršnih i donjih saksija, pri čemu su evidentirani identični datumi početka ove fenofaze za vršne (25.03.) i donje


saksije (29.03.) i kod tretmana sa redukcijom lisne mase i kod kontrole. Najraniji završetak fenofaze cvetanja zabeležen je kod biljaka u vršnim saksijama u tretmanu sa redukcijom lisne mase (19.04.), kao i najkraće trajanje cvetanja (26 dana). Najduže trajanje fenofaze cvetanja evidentirano je kod biljaka u donjim saksijama bez redukcije lisne mase (43 dana), koje su imale i najkasniji završetak ove fenofaze (10.05.), što se može objasniti uticajem nižih temperatura u prizemnom delu plastenika i velikom bujnošću bokora.

Tab. 1 Fenološke osobine sorte jagode Elsanta u zavisnosti od redukcije lisne mase i

položaja saksije Phenological properties of strawberry cv Elsanta depending on leaves reduction and pot location

Fenofaza cvetanja Flowering time

Fenofaza zrenja Ripening time Tretman

Treatment

Položaj saksija

Pots location

Početak Beginning

Kraj The end

Trajanje (dani)

Duration

Početak Beginning

Kraj The end

Trajanje (dani)

Duration

Vršne Top 25.03. 28.04. 35 07.05. 02.06. 27 Bez

redukcije lisne mase

Without treatment

Donje Base 29.03. 10.05. 43 12.05. 07.06 27

Vršne Top 25.03. 19.04. 26 28.04. 29.05. 32 Sa

redukcijom lisne mase

With treatment

Donje Base 29.03. 25.04. 28 07.05. 05.06. 30

U pogledu fenofaze zrenja plodova najraniji početak je evidentiran u vršnim

saksijama gde je izvedena redukcija lisne mase (28.04.). Istovremeno su biljke u ovim saksijama ispoljile najduže trajanje fenofaze zrenja (32 dana), dok su u tretmanu bez redukcije lisne mase biljke i u vršnim i u donjim saksijama ispoljile kraće i identično trajanje ove fenofaze (27 dana).

Rodni potencijal ispitivane sorte jagode Visina prinosa, uz obezbeđenje visokog kvaliteta ploda, osnovni je cilj koji se

želi postići u ovoj proizvodnji. Rezultati ovih istraživanja prikazani su u tabeli 2. iz koje možemo videti da je najveći prinos po biljci ispitivana sorta jagode ostvarila u prvoj vršnoj saksiji u tretmanu sa redukcijom lisne mase (800,6 g).


Tab. 2 Rodni potencijal sorte jagode Elsanta u zavisnosti od redukcije lisne mase i položaja saksije Cropping potential of strawberry cv Elsanta depending on leaves reduction and pot location

Bez redukcije lisne mase Without treatment

Sa redukcijom lisne mase With treatment Položaj

saksija *

Pots location

Prinos po biljci (g) Yield per

plant

Prinos po saks. (g) Yield per

pot

Prinos po m2 (kg)

Yield per m2

Prinos po biljci (g) Yield per

plant

Prinos po saks. (g)

Yield per pot

Prinos po m2 (kg)

Yield per m2

I 486,8 1.947,2 17,5 800,6 3.202,4 28,8 II 539,8 2.159,2 19,4 745,7 2.982,8 26,8 III 455,7 1.822,8 16,4 676,4 2.705,6 24,4 IV 355,0 1.420,0 12,8 685,9 2.743,6 24,7 V 300,1 1.200,4 10,8 590,3 2.361,2 21,2 VI 259,4 1.037,6 9,3 379,4 1.517,6 13,6 VII 259,4 1.037,6 9,3 321,8 1.287,2 11,6 VIII 215,4 861,6 7,8 277,1 1.108,4 9,9 IX 199,6 798,4 7,2 254,8 1.019,2 9,2 Mx 341,2 1.365,0 12,3 525,8 2.103,1 18,9

* Saksije se računaju od vrha ka osnovi vertikale

Upoređujući srednje vrednosti ostvarenog prinosa po biljci i m2 u kontroli (341,2

g i 12,3 kg) i u tretmanu sa redukcijom lisne mase (525,8 g i 18,9 kg) konstatujemo da redukcija lisne mase, kao primenjena pomotehnička mera, pozitivno utiče na povećanje prinosa kod sorte jagode Elsanta u vertikalnom sistemu uzgoja. Niže vrednosti prinosa po bokoru dobili su Linardakis i Manios (1991) u vertikalnom sistemu uzgoja ove sorte, kao i Spornberger et al. (2006) gajenjem ove sorte na otvorenom polju.

Fizičke osobine ploda ispitivane sorte jagode

Rezultati fizičkih osobina ploda ispitivane sorte jagode prikazani su u tabeli 3. iz koje se može videti da se prosečna masa ploda kreće od 17,01 g (kontrola) do 21,2 g (tretman sa redukcijom lisne mase). Dobijene vrednosti su veće od rezultata do kojih su došli Pera et al. (2006) pri gajenju ove sorte u plasteniku. Poređenjem vrednosti mase ploda između biljaka u vršnim i donjim saksijama uočavaju se veće vrednosti za dati parametar u vršnim saksijama, posebno kod tretmana sa redukcijom lisne mase (23,9 g).

Prosečne vrednosti indexa oblika ploda se kreću u rasponu od 1,00 (sa redukcijom lisne mase) do 1,04 (kontrola), što ukazuje na okruglast do okruglasto izdužen oblik ploda ove sorte. Dužina peteljke ploda je ispoljila najveću prosečnu vrednost u kontroli (7,42 cm), stim da postoji izraženo variranje u dobijenim vrednostima između vršnih i donjih saksija.


Tab. 3. Fizičke osobine ploda sorte jagode Elsanta u zavisnosti od redukcije lisne mase i položaja saksije Physical fruit properties of strawberry cv Elsanta depending on leaves reduction and pot location



saksija Pots

location

Masa ploda (g)

Fruit weight

Index oblika ploda

Index of fruit shape

Dužina peteljke

(cm) Stalk

length

Masa ploda (g)

Fruit weight

Index oblika ploda

Index of fruit shape

Dužina petelj, (cm) Stalk length

Vršne 18,30 1,05 6,08 23,9 0,97 5,76 Donje 15,72 1,03 8,77 18,6 1,02 5,49

Mx 17,01 1,04 7,42 21,2 1,00 5,62

Razvijenost bokora ispitivane sorte jagode Najvažniji parametri vegetativne razvijenosti bokora od kojih zavisi biosintetska

i metabolitička aktivnost bokora prikazani su u tabeli 4. Prosečan broj listova u rozeti ispitivane sorte jagode pre izvedene redukcije iznosio je 17,5, pri čemu se zapaža povećanje vrednosti idući ka vršnim saksijama. U tretmanu sa redukcijom lisne mase uočava se približno variranje u vrednostima dobijenim po nivoima vertikale sa prosečnom vrednošću za sve biljke u vertikali od 12,2.

U pogledu visine rozete ispitivane sorte jagode, biljke u vršnim saksijama su kod obe varijante imale veću visinu rozete nego biljke u donjim saksijama saglasno vrednostima dobijenim za broj listova u rozeti.

Tab. 4 Razvijenost bokora sorte jagode Elsanta u zavisnosti od redukcije lisne mase i

položaja saksije Plant development of strawberry cv Elsanta depending on leaves reduction and pot location



saksija Pots location

Br. listova u rozeti

No of leaves per rosette

Visina rozete (cm)

Rosette height

Br. listova u rozetiNo of leaves per

rosette

Visina rozete (cm)

Rosette height I 19,9 40,2 13,8 38,4 II 20,1 41,0 14,2 40,8 III 19,5 41,7 13,7 40,0 IV 17,3 42,7 12,1 41,1 V 15,3 41,4 10,7 39,2 VI 17,2 37,5 12,0 36,6 VII 15,2 38,8 10,6 38,0 VIII 14,9 32,8 10,4 31,2 IX 18,0 29,7 12,6 28,6 Mx 17,5 38,4 12,2 37,1

* Saksije se računaju od vrha ka osnovi vertikale


Zaključak

Na osnovu rezultata ispitivanja važnijih bioloških osobina sorte jagode Elsanta u vertikalnom sistemu uzgoja možemo zaključiti da redukcija lisne mase u količini od 30% pozitivno utiče na masu ploda i rodni potencijal kod ispitivane sorte. Takođe je potvrđeno da ovakav način gajenja jagode stvara velike razlike u rodnosti i kvalitetu ploda što se javlja kao posledica nejednakih mikroklimatskih uslova u proizvodnom prostoru biljaka gajenih u gustom sklopu po vertikalnom rasporedu. Stoga treba težiti njegovoj modi-fikaciji u smislu smanjenja broja biljaka po jedinici površine i obezbeđivanja jednakih mikroklimatskih uslova u proizvodnom prostoru biljaka, što je moguće ostvariti po-većanjem zapremine objekta ili postavljanjem kontejnera (saksija, vreća) u horizontalnoj ravni, čime bi se znatno povećala i ujednačila produktivnost gajene sorte jagode uz poboljšanje kvaliteta ploda.

Literatura

1. Lea-Cox, J.D., Ross, D.S., Teffeau, K.M. (2004): Developing water and nutrient ma-nagement plans for container nursery and greenhouse production systems. Acta Hort. 633: 373-379.

2. Linardakis, D.K., Manios, V.I. (1991): Hidroponic culture of strawberries in plastic greenhouse in a vertical system. Acta Hort. 287: 317-326

3. Nikolić, M., Milivojević, J., Nikolić, Č. (2007): Rodnost i kvalitet ploda sorte jagode Elsanta u vertikalnom sistemu uzgoja. Zbornik radova 22. Savetovanja o unapređenju proizvodnje voća i grožđa. Grocka, Vol. 13, Br. 5: 57-64.

4. Pera, S., Biško, A., Halapija-Kazija, D., Kovačić, M., Jelačić, T., Savić, Z., Vujević, P. (2006): Fizikalne značajke plodova 16 kultivara jagode (Fragaria ananassa Duch.). Zbornik naučnih radova sa 41. Hrvatskog Simpozijuma Agronoma sa Međunarodnim učešćem, 758a-758b.

5. Spornberger, A., Steffek, R., Altenburger, J. (2006): Testing of early ripening straw-berry cultivars tolerant to soil-borne pathogens as alternative to ‘Elsanta’. Agric. Conspectus Scientificus, Vol. 71, No. 4: 135-139.


The Influence of Leaves Reduction on Biological Properties of Strawberry Cultivar 'Elsanta' Grown in a Vertical System

Jasminka Milivojevic, Mihailo Nikolic1

1Faculty of Agriculture, University of Belgrade

Summary

The work presents the influence of leaves reduction (30%) on biological properties of

strawberry cultivar 'Elsanta' grown in pots within a vertical system. Investigations were done during 2007. and included: flowering and ripening time, cropping potential, plant development, as well as more important parameters of the fruit quality.The earliest flowering and ripening time (25th March and 28th April, respectively) were recorded in pots located on the top of a vertical column where leaves reduction was done. By comparising obtained results of yield per plant and square meter in a control treatment (341,2 g i 12,3 kg, respectively) with those obtained in treatment with leaves reduction (525,8 g i 18,9 kg, respectively) it can be concluded that applied pomotechnical measure has a positive influence on yield increase of strawberry cultivar 'Elsanta' grown in a vertical system mostly because of higher fruit weight. At the same time, the obtained results of most of studied parameters confirm that this kind of growing system shows numerous disadvantages. Therefore, there is a need for its modification.

Key words: strawberry, cultivar, vertical system, cropping, fruit quality


Стручни рад УДК: 634.7

Утицај начина гајења јагода на квалитет живића

Ана Селамовска1, Катерина Николић2, Валентина Симеонова2

1ЈНУ Земјоделски институт, Скопје, Република Македонија

2Универзитет у Приштини, Пољопривредни факултет – Зубин Поток, Србија

Резиме

Циљ истраживања је утврдити утицај начина гајења јагода на квалитет свежих живића, код двеју једнородних сорти јагода, Зенга зенгана и Покахонтас. Матичне биљке јагода гајене су у производном засаду, матичном засаду мулчираним са црном фолијом и у матичном засаду под угром. Оцена квалитета живића вршена је према величини дијаметра кореновог врата живића. Квалитет живића је сортна особина која зависи од начина гајења матичне биљке. Сорта Зенга зенгана формира квалитетније живиће у поређењу са сортом Покахонтас. Најквалитетнији живићи се добијају у матичном засаду под угром. Кључне речи: јагода, живићи, квалитет, начин гајења.

Увод

Размножавање живићима је најраспрострањенији начин добијања садног материјала јагода. У зависности од начина производње, чувања и развијености живића, постоје неколико категорија живића: fresh – зелени живићи, frigo, waiting beds – чекајући и container – контејнерски. Независно којим начином су произведени, живићи требaју бити свежи, здрави, неоштећени, са добро развијеним цветним пупољцима и добро развијеним кореновим системом (Мишић и Николић, 2003). Количина и квалитет живића пре свега зависе од биолошко-генетских својства сорте, плодности и влажности земљишта, начина гајења (Мишић и Николић, 2003; Мратинић, 2000; Micic et al., 2000; Селамовска и сар., 2006; Селамовска и сар., 2008б), примењене агротехнике, старости и здравственог стања матичне биљке (Мићић и Ђурић, 1989; Ристевски и Симовски, 1986; Селамовска и сар., 2008а).


У периоду од 2001. до 2004. године праћен је квалитет свежих живића двеју једнородних сорти јагода: Зенга зенгана и Покахонтас, зависно од начина


гајења, т.ј. у производном засаду, у матичном засаду мулчираним са црном фолијом и у матичном засаду под угром. Оцена квалитета живића вршена је према дијаметру кореновог врата жи-вића. Класирање живића вршено је према категоријама frigo садног материјала:

- А++ (живићи са дијаметром кореновог врата изнад 14 mm); - А+ (живићи са дијаметром кореновог врата од 10-14 mm); - А (живићи са дијаметром кореновог врата од 8-10 mm); - А- (живићи са дијаметром кореновог врата од 6-8 mm); - ван класе (живићи са дијаметром кореновог врата испод 6 mm).

Резултати рада и дискусија

Квалитет садног материјала према засадима и класама приказани су у табели 1. и графиконима 1, 2 и 3. Утврђене су разлике у квалитету садног материјала према сортама и засадима. Сорта Зенга зенгана формира већи проценат (45,3%) квалитетних живића (А+, А++), са дијаметром кореновог врата изнад 10 mm у поређењу са Покахонтас (33,6%). Највећи проценат живића (35,8%) сорте Зенга зенгана су А+ класе, а мањи проценат живића (27,5%) су А класе, са дијаметром од 8-10 mm. Таб. 1. Квалитет живића у зависности од начина гајења Rosettes quality depending on different cultivate way

Категорија живића / Classes of rosettes

A++ A+ A A- Ван класе Non class

Сорта

C

ultiv

ar

Врста

засада

К

ind

of o

rcha

rd

Живићи по ha

Rosettes/ha Бр.

живића No.of

rosettes

%

Бр. живића No.of

rosettes

%


rosettes

%


rosettes

%


rosettes

%

1 764 475 52749 6.9 194177 25.4 246925 32.3 116200 15.2 155424 20.2

2 891625 51714 5.8 310285 34.8 272837 30.6 141768 15.9 117694 13.2

3 747062 118036 15.8 353360 47.3 145677 19.5 50800 6.8 79189 10.6 Seng

a se

ngan

a

X 801054 76100 9.5 285941 35.8 220290 27.5 100933 12.6 117755 14.7

1 1783987 58871 3.3 292574 16.4 599420 33.6 294358 16.5 538764 30.2

2 2143437 145537 6.8 610880 28.5 490847 22.9 319372 14.9 574441 26.8

3 1703812 192531 11.3 589519 34.6 581000 34.1 247053 14.5 95413 5.6 Poca

ho

ntas

X 1877079 133273 7.1 497426 26.5 566878 30.2 287193 15.3 392309 20.9

1 1274231 64986 5.1 266314 20.9 419222 32.9 201328 15.8 322380 25.3

2 1517531 95604 6.3 479540 31.6 405481 26.7 233700 15.4 303506 20.0

3 1226687 165603 13.5 501715 40.9 328752 26.8 130029 10.6 99362 8.1 Просек

Aver

age

X 1339066 111173 8.3 416579 31.1 385771 28.8 186188 13.9 238428 17.8 1 - Производни засад мулчиран са црном фолијом / Yield orchard mulched on black folio 2 - Матични засад мулчиран са црном фолијом / Мother orchard mulched on black folio 3 - Матични засад под угром / Мother orchard on bare soil


Највећи проценат живића (30,2%) сорте Покахонтас су А класе. Покахонтас је бујнија сорта, формира већи број живића по јединици површине, у поређењу са сортом Зенга зенгана, али формира и већи број неквалитетнијих живића (15,3% А- класе и 20,9% ван класе) у поређењу са сортом Зенга зенгана (12,6% А- класе и 14,7% ван класе).

Граф. 1. Квалитет живића по класама

The rosettes quality according to the class

Граф. 2. Квалитет живића у односу на класе засада Зенга зенгана

The rosettes quality in comparison to the classes of plantation Zenga zengana


Граф. 3. Квалитет живића у односу на класе засада Покахонтас

The rosettes quality in comparison to the classes of plantation Pocahontas

Највећи проценат квалитетних живића (А++ и А+) добијају се у матичном засаду под угром (Зенга зенгана 63,1%, Покахонтас 45,9%), у поређењу са матичним засадом на црној фолији (Зенга зенгана 40,6%, Покахонтас 35,3%) и производном засаду (Зенга зенгана 32,3%, Покахонтас 29,7%). Добијени живићи у матичном засаду на црној фолији (просечно 54,4%) имају развијен корен и већи дијаметар кореновог врата. Већи проценат живића најслабијег квалитета, са дијаметром кореновог врата испод 10 mm, добија се у производном засаду (Зенга зенгана 67,7%, Покахонтас 80,3%) и матичном засаду на црној фолији (Зенга зенгана 59,7%, Покахонтас 64,6%). Треба се форсирати и примењивати овај начин производње садног материјала, који је најекономичнији и истовремено даје одличан, квалитетни садни материјал. Живићи ожиљени у матичном засаду без фолија су квалитетни, са развијеним кореном, али одржавање ове врсте засада је отежано због постојане борбе са коровима, што с друге стране тражи допунско ангажовање радне снаге. Садни материјал добијен из матичног засада на црној фолији има задовољавајућу дебљину кореновог врата, али нема развијени коренови систем. Самим тим постоји потреба од допунско ангажовање радне снаге за ожиљавање, са циљем добијање садница са развијеним кореном. Садни материјал из производног засада је са слабим квалитетом, са мањим генетским потенцијалом, због чега још у старту тражи већа улагања за одржавање, интензивнију агротехнику, исхрану и др. (Selamovska et al., 2008b). Утицај начина гајења јагода на квалитет вегетативног прираста испитивали су Micic et al. (2000), Мратинић (2000), Ристевски и Симовски (1986). Према овим ауторима, јагоде гајене на црној фолији формирају већи број страничних израштаја, али слабијег и мањег квалитета, због чега имају смањен вегетативни и генеративни потенцијал. Аутори не препоручују производњу садног материјала у производном


засаду, јер он нема сортну чистоћу и чешће је нападнут од вирусних и других обољења. Квалитетни садни материјал јагода може се добити са директним ожиљавањем у мулчираном матичном засаду, на који начин још јула и августа добијају се ожиљени свежи живићи, припремљени за садњу у летњим месецима, што омогућава добијање виших приноса (Селамовска и сар., 2006; Кипријановски и сар., 2001).

Закључак

Квалитет живића је сортна особина, која зависи од начина гајења биљке. Најквалитетнији живићи добијају се у матичном засаду под угром. Сорта Зенга зенгана формира квалитетније живиће у поређењу са сортом Покахонтас.


1. Кипријановски, М., Георгиев, Д., Арсов, Т. (2001): Нови технологии на производство на саден материјал од јагоди. Годишен зборник на XXVI Средба факултет – стопанство, 95-103, Скопје.

2. Мићић, Н., Ђурић, Г. (1989): Зимски пупољци јагоде и њихов раст и развитак. Савремена пољопривреда, 37, 11-12: 581-590, Нови Сад.

3. Micic, N., Gjuric, G., Tolic, D., Rados, Lj., Jusovic, H. (2000): Strawberry. Gradacac. Project for promotion of enter preneuership in the fruit and vegetable sector in the region of Tuzla and Banja Luka, Bosnia and Hercegovina.

4. Мишић, П. и Николић, М. (2003): Јагодасте воћке. Јуреш, Београд. 5. Мратинић, Е. (2000): Јагода. Нолит, Београд. 6. Ристевски, Б. и Симовски, К. (1986): Размножување на овошните култури.

Скопје. 7. Селамовска, А, Николић, К., Николић, З., Кнежевић, Б. (2006): Модификовани

начин производње свежих живића јагода. Агрознање, 7, 3: 25-36, Бања Лука.

8. Селамовска, А. Николић, К., Николић, З., Марковски, А. (2008а): Утицај начина гајења на фенофазе вегетативних пупољака и вегетативног прираста код сорти јагода у скопском рејону. Воћарство, 42, 161-162: 31-37, Чачак.

9. Selamovska, A., Ristevski, B., Nikolic, K. (2008b). Comparative research on yield of some strawberry rosettes depending of planting time. International Workshop on Sustainable Fruit Growing, 14-17. Pitesti, Romania.


Influence оf Cultivate Way оn Quality оf Strawberry Rosettes

Ana Selamovska1, Katerina Nikolic2, Valentina Simeonova2

1Institute of Agriculture, Skopje, Republic of Macedonia

2Universiti of Prishtina, Faculty of Agriculture, Zubin Potok, Serbia

Summary

The aim of the research is the influence of cultivate way on quality of fresh rosettes on two junebearing strawberry cultivars: Fragaria x ananassa Senga Sengana and Fragaria x ananassa Pocahontas. Mother plants were cultivated on three kind of orchards: yield orchard, mother orchard mulched on black folio, and mother orchard on bare soil. The quality of rosettes was identificated according to diameter of root crown. The quality of rosettes is depending from genotype and cultivate way of mother plant. Senga sengana formed runner plants with higher quality than Pocahontas. Mother orchard without folio produced rosettes with the best quality.

Key words: Fragaria x ananassa, rosettes, quality, cultivate way.


Стручни рад УДК: 502.33

Концепт одрживости природних ресурса

Драгана Пећанац1, Марина Радун2,3

1Универзитет у Бањој Луци 2Пољопривредни факултет, Универзитета у Бањој Луци,

3Институт за генетичје ресурсе Универзитета у Бањој Луци,

Резиме

Цјелокупан изазов концепта одрживости јесте избјегавање неповратног пре-лажења прага који уништава животне системе Земље, док, у исто вријеме, креира дугорочне економске, политичке и моралне припреме које осигуравају добробит садашњих и будућих генерација. Пројекти конзервације стално показују да одрживо кориштење природних ресурса ће функционисати као стратегија очувања само уколико људи преокрену неодрживо кориштење у одрживо.Шира заједница, посебно у развијеним земљама, често сматра да је традиционално кориштење ресурса главна пријетња при-родним ресурсима, чак и онда када је мала основа за такву претпоставку. Постоји тензија између локалних становника са једне стране и менаџера, истраживача и оних који раде на очувању ресурса са друге стране. Ове тензије су потенцијално најснажније онда када се одређена врста налази на листи угрожених или ријетких врста, или је од значајне културолошке вриједности за локално становништво. Постоји потреба да се истражи и осигура да је кориштење природних ресурса одрживо, да је законски подржано и да се његова употреба интегрише у развојне иницијативе. Највећи изазов у новом миленијуму је интегрисати системе традиционалних знања са модерним у циљу избјегавања губитка биодиверзитета и деградације околине.

Кључне ријечи: концепт, конзервација, одрживост, прекомјерна експлоатација, традиционално знање

Увод

(j) Предмет националне регулативе, поштује, чува и одржава знања, иновације и праксе урођеника и локалних заједница које осликавајуу тра-диционалне животне стилове од значаја за конзервацију и одрживо кориштење биолошке разноврсности, и промоцију њихове шире употребе са дозволом и учешћем носиоца тих знања, иновација и пракси, и подстицање једнаке расподјеле добити која проистиче из употребе таквог знања, иновација и пракси; КОНВЕНЦИЈА О БИОЛОШКОЈ РАЗНОВРСНОСТИ (Члан 8)


Конвенција о биолошкој разноврсности (CBD) препознаје значај одржи-вог развоја заштите биолошке разноврсности и функционисања екосистема (Секретаријат Конвенције о биолошкој разноврсности 2003). Биодиверзитет омогућава широк распон добробити њеног кориштења, односно не употребе, и подршке есенцијалним животним функцијама. У свом Плану имплементације, Свјетски самит о одрживом развоју (World Summit on Sustainable Development – WSSD) је 2002. године потписао Хашку министарску декларацију (Hague Ministerial Declaration) са Шесте конференције CBD-а, којим су се државе обавезале “да до 2010. године постигну значајно смањење тренутне брзине губитка биодиверзитета на глобалном, регионалном и националном нивоу као допринос смањењу сиромаштва и добробити цјелокупног живота на земљи ”.

Концепт одрживости је први пут јавно запажен у Wes Jackson-овом раду у пољопривреди касних 1970-тих, у Lester Brown-овом „Стварању одрживог друштва“ (1980), и у „Свјетској стратегији очувања“. Концепт одрживости постао је камен темељац глобалног дијалога о будућности човјечанства. Дијалог у вези одрживости подразумијева промјене правца којим човјечанство иде, гдје се тражи преиспитивање старих претпоставки и укључивање великог броја питања за која се претпоставља да су одговорена једном и за сва времена (Orr D.W. 2002). Истинска одрживост, другим ријечима, неће доћи површним промјенама већ дубинским процесом који иде у корак са растом друштвеног положаја човјечанства. Свеобухватан изазов одрживости јесте избјегавање неповратног прелажења прага који уништава животне системе Земље, док, у исто вријеме, креира дугорочне економске, политичке и моралне припреме које осигуравају добробит садашњих и будућих генерација.

Концепт одрживог кориштења има различита значења у различитим контекстима, тако на примјер, била би различита тумачења са становишта економије и екологије. У смислу конзервације обично се подразумијева употребу врста или природних заједница на такав начин који осигурава да ће остати у „здравом“ стању и моћи се даље користити од стране будућих генерација. Конференција Уједињених нација о околини и развоју (The United Nations Conference on Environment and Development) одржана у Рио де Жанеиру 1992. године (позната под називом ‘Свјетски самит‘) донијела је развој идеје о одрживом кориштењу у центар свјетске политичке сцене. Централни дио идеје јесте развој одрживе употребе природних ресурса укључујући дивље популације биљака и животиња.

Упркос данашњој софистицираној и интензивној пољопривредној про-изводњи, сакупљање самониклог биља и лов животиња и даље представљају главну људску активност. На примјер, највећи дио рибе коју једемо и даље је поријеклом из дивљих популација. У самом почетку људи су били лов-ци/сакупљачи који су користили природне ресурсе из околине, али величина њихове популације била мала у односу на цјелокупне ресурсе. С времена на вријеме можда је и долазило до прекомјерне експлоатације одређених индивидуа, али само на локалном нивоу. Тада су људи мијењали своје навике у складу са тим и номадски начин живота је вјероватно био дио одговора на овај проблем. У сваком случају, како је популација људи расла и како се просторно ширила потискивање дивљих врста било је све брже јер се врсте нису могле или довољно брзо репродуковати или имигрирати на друго мјесто. У то вријеме људи нису имали знање (техничке могућности) или организационе могућности да мисле у


правцу одрживог кориштења у то вријеме (данас немамо такав изговор, али се нажалост и даље наставља пракса краткорочне експлоатације). Неодрживо кориштење природних ресурса се и даље наставља и расте заједно са растом популације човјечанства. Употреба природних ресурса из дивљине је надгледано од стране већег броја организација укључујући IUCN и Свјетски центар за надгледање конзервације (World Conservation Monitoring Centre).

Неизбјежност прекомјерне експлоатације се може сагледати и са другог становишта који се често наводи као ‘трагедија народа‘. Уколико се обновљиви ресурс, као што су то дивље популације или нека област, стави на располагање заједници, може се очекивати да свака заинтересована страна узме једнак дио ресурса и да управљање над ресурсом буде одрживо ради добробити свих (Pullin, A.S. 2002). Међутим пракса показује друкчије. Уколико не постоји довољно контроле да спријечи појединце да узму више него што им припада, већина појединаца ће узети више него што им стварно припада. И док се таква пракса рашири ресурси ће се смањити усљед прекомјерне експлоатације, често узро-кујући силазну путању јер нити један појединац није вољан да престане са таквом праксом у циљу добробити заједнице.


Циљ овог рада јесте проналажење и идентификација концепата одржи-вости кориштења природних ресурса. Информације које су представљене у овом раду су углавном базиране на истраживању међународне релевантне литературе, као и подаци студија које су рађене у Босни и Херцеговини (Kathe et al. 2002. „Sustainable Use of Medicinal and Aromatic Plants (MAPs) for Financial Support of Protected Areas in Southeast Europe, GTZ национални извјештаји, SEED студија „Иницијатива за хербални развој на Балкану). Горе наведени национални извјештаји и студије обезбиједили су податке о сектору љековитог биља у Босни и Херцеговини, које се највећим дијелом базира на експлоатација природних ресурса. Подаци су сакупљени кроз:

1) спровођење интервјуа са сакупљачима, траварима и фирмама које откупљују хербалну сировину,

2) истраживањем националне статистике, 3) истраживањем релевантне регулативе, 4) евалуацијом релевантне литературе.

Дискусија

Не постоји опште прихваћена дефиниција одрживости. На неколико питања је потребно одговорити у циљу разјашњења термина одрживост. Шта је одрживост? Шта значи одрживо кориштење? Како се оно може измјерити?

Сама дефиниција зависи од циља. Она може бити посматрана у смислу: - Истребљења (систем је одржив уколико нема ризика од истребљења),


- Животне активности (систем је одржив све док је врста животно активна),

- Генетске враијабилности (систем је одржив све док се одржава генетска разноврсност и варијабилност),

- Прага (систем је одржив све док не пређе биолошки праг), - Еластичности (ситуација у којој се екосистем не прекида и не прелази један у други – промјене у динамици не утичу на систем),

- Временског контекста (нешто што се сматра одрживим више од 20 година не значи да ће бити одрживо у временском периоду од 100 година),

- Комплементарног ефекта (уколико је нека врста изумрла нека друга врста може преузети њене функције у екосистему).

Ова неразјашњена ситуација дозвољава манипулације у употреби терми-

на одрживости, посебно када је ријеч о трговини сировинама када фирме (најчешће из развијених земаља) условљавају цијену зато што одређени производ није сакупљен/уловљен на „одржив начин“. Одржива индустрија је она која:

- Ствара економску вриједност (економска одрживост), - Смањује сиромаштво и неправичност (социјална одрживост) и - Регенерише тј. штити природне ресурсе (околишна одрживост). Биолошки, одрживост значи избјегавање одумирања, односно живот ради

преживљавања и репродукције. Економски, то значи избјегавање већих поре-мећаја који прикривају непостојаност и дисконтинуитете. Одрживост, у својој основи, увијек узима у обзир привременост, а нарочито дуговјечност. Што је прихваћено као дефиниције одрживости јесу често предвиђања акција предузетих данас, за које се сматра да воде према одрживом систему. Систем се може сматрати одрживим након што је прошло довољно времена да се изврши опажање да ли су се предвиђања показала истинитим. Други проблем се јавља када неко каже да је систем достигао одрживост и када неко мора да одреди временски оквир. Неки би рекли да одрживост значи „вјечно одржавање“. Међутим, ништа није вјечно, чак нити универзум у цјелини. Одрживост, у том случају, не може означавати бескрајан животни вијек, иначе ништа не би било одрживо. То значи да се животни вијек мора посматрати у односу на временску и просторну скалу. Кључно је разликовање између промјена које настају усљед нормалних животних ограничења и промјена које скраћују животни вијек. Под овом дефиницијом било шта што смањује природну дуговјечност уједно смањује и њену одрживост (Costanza, R. и Patten, B.C. 1995).

У случају преласка са неодрживог у одрживо кориштење природних ресурса рурално становништво, које од његовог кориштења зависи, биће изложено великим економским трошковима. Имплементацијом одрживе употребе природних ресурса доћиће до противрјечности у односу на пројекте руралног развоја смањењем економске добити руралног становништва. Са друге стране, уколико се садашња неодржива употреба не замијени одрживом доћиће до истребљења врста које неће бити у складу са принципима очувања биодивер-зитета и принципима одрживости.

Поставља се питање како ова дилема може бити ријешена? Прво, мора се прихватити чињеница да је прекомјерна експлоатације ограничена биолошким лимитима врста. Затим, мора се осигурати да одрживо кориштење ресурса


примора локално становништво да смањи количине које узима из природе, нарочито угрожених врста. Сиромашно рурално становништво ће смањити искориштавање дивљих врста само уколико им се то може надокнадити на други начин. У овој ситуацији пројекти руралног развоја могу бити од велике помоћи. Сасвим је могуће да преко тих пројеката се помогне локалном становништву да апсорбује краткорочне економске губитке и схвате дугорочну добит од одрживог кориштења. То значи да ће многи пројекти руралног развоја морати промијенити своје циљеве везане за краткорочно повећање прихода у руралним областима и инкорпорисати реалност одрживог кориштења (Bodmer R.E. и Pezo Lozano E. 2001). Шира заједница, посебно у развијеним земљама, често сматра да је традиционално кориштење природних ресурса главна пријетња природним ресурсима, чак и онда када је мала основа за такву. Постоји тензија између локалног становништва, са једне стране, и менаџера, истраживача и оних који раде на очувању тих ресурса, са друге стране. Ове тензије су потенцијално најснажније онда када се одређена врста налази на листи угрожених или ријетких врста, или је од значајне културолошке вриједности за локално становништво.

Имајући у виду удаљеност подручја немогуће је примијенити забране управљања ресурсима без сарадње и укључења локалног становништва (Marsh H., Harris A. N. M. & Lawler I. R., 1997).

Сваке године десетинама хиљада тона биљног материјала, који се састоји од стотина различитих биљних врста и производа на њиховој основи, се тргује. Већина биљака сакупљених из природе има љековита својства. Највећи дио трговине представља сировину у виду биљних дијелова као што су лист, кора, коријен, плод, цвијет, а једним дијелом ради се полупрерађеним производима као што су нпр. есенцијална уља (Kala, C. P. 2005). Edwards (1996a) процјењује да је укупна вриједност извезених секундарних шумских производа, у које спада и љековито биље, износила 8.6 милиона америчких долара, док Subedi (1997) процјењује вриједност трговине љековитим биљем у износу од 27 милиона америчких долара. У сваком случају наводи се значај љековитог и ароматичног биља као извора прихода у руралним областима.

Неколико систематичних студија су процијениле значај трговине љековитим биљем у односу на сакупљаче, гдје је резултат показао да између 10-50% укупних годишњих прихода сакупљача долази управо продајом љековитог биља. Усљед илегалног извоза већина података везаних за трговину планинским љековитим биљем није укључена у званичну статистику. За људе који живе у планинским регијама трговина љековитим биљем је саставни дио њихове стратегије преживљавања и од већег је значаја него што то показују званични подаци, наводећи 3-44% укупног годишњег прихода (Olsen C.S. and Larsen H.O. 2003).

Сакупљање и трговина љековитим биљем у Босни и Херцеговини представља веома битан приход руралног становништва, додатак који се не може лако замијенити. Сакупљање љековитог биља има предност јер се одвија у периоду када нема много осталих пољопривредних радова, нема захтјева у погледу образовања и представља активност која се традиционално одвија вијековима. У Босни и Херцеговини у сектору љековитог и ароматичног биља, на страни производње, традиционално доминира сакупљање самониклог биља које обавља више од 100 000 сакупљача у руралним подручјима. Врло често сакупљачи немају других извора прихода осим новца зарађеног од брања и продаје сакупљеног биља. Управо из тог разлога одрживост овог сектора је веома


битна како ради одржавања могућности зараде најугроженије групе људи тако и за одржавање биодиверзитета.

Сектор љековитог биља посједује потенцијал да значајно допринесе локалној и националној економији. Брање самониклог љековитог и ароматичног биља, те прерада у производе повећане вриједности као што су есенцијална уља, хербалне мјешавине, тинктуре, козметички препарати и остали производи на њиховој бази врши се, највећим дијелом, у више од 250 малих и средњих предузећа. Да би експлоатација природних ресурса била одржива и рационална у ситуацији отвореног (слободног) приступа ресурсима неопходно је осигурати ефикасно управљање ресурсима. Ефикасно управљање ресурсима мора укључити механизме за контролу права кориштења. Брање самониклог биља је дјелимично контролисано у БиХ, углавном кроз органску цертификацију.

Одржива индустрија је изузетно важна за приходе оних који су укључени у овај сектор као и за одржавање биодиверзитета.

Закључак

Пројекти конзервације стално потврђују да одрживо кориштење при-

родних ресурса ће опстати као стратегија очувања само онда када људи промијене неодрживу употребу у одрживо кориштење природних ресурса. Ово често значи смањено сакупљање оних врста које су у прекомјерној употреби, а које остварује краткорочне финансијске ефекте. Дугорочно гледано, људи имају финансијску добит само уколико природне ресурсе користе одрживо, из разлога што је добит од кориштења тих ресурса константна. У супротном, неодржива употреба доводи до исцрпљења залиха из природе и евентуално потпуног губитка економске добити. Прекомјерно кориштење се јавља онда када биологија врсте није укључена у програм одрживог кориштења и када сакупљање одређене врсте прелази њене биолошке лимите.

Рурални развој укључује повећање добити и економске користи руралног становништва, често врло сиромашног. Рурални развој има за задатак унапређење живота локалног становништва, обично на начин повећања њихових прихода. Однедавно, мандат руралног развоја укључује одрживост околине као предуслов стицања дугорочног унапређења руралног становништва. Постоји размимои-лажење између програма руралног развоја и одрживог кориштења природних ресурса. Имплементација одрживог кориштења природних ресурса често значи да ће се људи суочити са економским губицима, посебно у краткорочном вре-менском периоду.

Међународна конвенција о трговини угроженим биљним и животињским врстама (CITES) ступила је на снагу 1975. године. Њена сврха је заштита дивљих популација од прекомјерног кориштења које се одвијају путем међународне трговине животињама и биљкама или њиховим дијеловима. Листа заштићених врста је договорена између земаља који су приступили Конвенцији, те је њихова трговина забрањена, док је трговина осталим врстама заштићена ограниченом трговином. Сама Конвенција је често критикована због озбиљних слабости у приступу забране и ограничене међународне трговине. Једна је ствар донијети регулативу а сасвим друга примијенити је у пракси. Контролисана употреба може


помоћи у превенцији уништења станишта, али забрана трговине може још више отежати ионако тешку ситуацију. Редовно ажурирање CITES споразума је неопходно да се одржи корак са сталним промјенама које се дешавају, посебно у међународној трговини. Ова трговина обезбјеђује извор прихода великом броју домаћинстава, и кориштење дивљих популација представља саставни дио стратегија руралног развоја. Усљед недостатка норматива одрживог кориштења за кључне врсте као и базе података о расположивим ресурсима није могуће извршити процјену тренутног нивоа одрживог кориштења.

Постоји потреба да се истражи и осигура да је кориштење природних ресурса одрживо, да је законски подржано и да се његова употреба интегрише у развојне иницијативе. Један од начина да се наведено постигне јесте да се у управљање ресурсима укључе и сакупљачи, повећати добит на локалном нивоу и обезбиједити мјере подстицаја ради избјегавања прекомјерне експлоатације. Системи традиционалних знања и традиционалне стратегије опстанка требају бити адекватно вредноване. Највећи изазов у новом миленијуму је интегрисати системе традиционалних знања са модернијим у циљу избјегавања губитка биодиверзитета и деградације околине.


1. Bodmer, R. E. and Pezo Lozano E. 2001. Rural Development and Sustainable Wildlife Use in Peru. Conservation Biology 15:1163-1170

2. Bodmer, R. E., Fang, T. G., Moya, L. I. and Gill, R. 1994. Managing Wildlife to Conserve Amazonia Forest: Population Biology and Economic Consi-derations of Game Hunting. Biological Conservation 67:29-35

3. Costanza, R. and Patten, B.C. 1995. Defining and predicting sustainability. Ecological Economics 15: 193-196

4. Ehrlich, P. R. and Daily, G. C. 1993. Science and the Management of Natural Resources. Ecological Applications 3:558-564

5. Green R. E., Balm A., Crane P. R., Mace G. M., Reynolds J. D. and Turner K. R. 2005. A Framework for Improved Monitoring of Biodiversity: Responses to the World Summit on Sustainable Development. Conservation Biology 19:56-65.

6. Gustafsson, L. 2002. Presence and Abundance of Red Listed Plant Species in Sweden Forest. Conservation Biology 16:377-388

7. Kala, C. P. 2005. Indigenous Uses, Population Density, and Conservation of Threatened Medicinal Plants in Protected Areas of the Indian Himalayas. Conservation Biology 19:38-378

8. Larsen, H. O. 2005. Impact of Replanting on Regeneration of the Medicinal Plant Nardostachys grandiflora DC. (Valerianaceae). Economic Botany 59 (3):213-220

9. Marsh H., Harris A. N. M. and Lawler I. R. 1997. The Sustainability of the Indigenous Dugong Fishery in Torres Strait, Australia / Papua New Guinea. Conservation Biology 11:1375-1386

10. Olsen C. S. and Larsen H. O. 2003. Alpine Medicinal Plant Trade and Himalayan Mountain Livelihood Strategies. The Geographical Journal (Vol.169) 3:243-254.


11. Olsen C. S. 1998. The Trade in Medicinal and Aromatic Plants from Central Nepal to Northern India. Economic Botany 52: 279–92

12. Olson, D. M., and E. Dinerstein. 1998. The global 200: a representation approach to conserving the Earth's most biologically valuable ecoregions. Conservation Biology 12:502–515.

13. Orr D. W. 2002. Four Challenges of Sustainability. Conservation Biology 16:1457-1460. 14. Phillips, O. L. and Meilleur B. A. 1998. Usefulness and Economic Potential of the

Rare Plants of the United States: a Statistical Survey. Economic Botany 52:57-67

15. Pierotti, R., and Wildcat, D. 2000. Traditional Ecological Knowledge: the third alternative (commentary). Ecological Applications 10: 1333–1340.

16. Pinton F. 2003. Traditional knowledge and areas of biodiversity in Brazilian Amazonia. International Social Science Journal 55:607-618.

17. Pullin, A. S. 2002. Non-sustainable use. In Pullin, A. S. (ed.) Conservation Biology: 124-137. The press syndicate of the University of Cambridge, United Kingdom

18. Taylor, B. L. & T. Gerrodette. 1993. The use of statistical power in conservation biology: the vaquita and the northern spotted owl. Conservation Biology 7:489–500.

The Concept of Sustainability of Natural Resources

Dragana Pecanac1, Marina Radun2,3

1University of Banja Luka 2Faculty of Agriculture,University of Banjaluka,Banjaluka,

3Genetic Resources Institute, University of Banja Luka,

Summary

The overall challenge of sustainability is to avoid crossing irreversible thresholds that damage the life systems of Earth while at the same time create long-term economic, political, and moral arrangements that secure the well-being of present and future generations. Conservation projects have repeatedly shown that sustainable use of wildlife will work as a conservation strategy only if people convert unsustainable uses to more sustainable uses.

The wider community, particularly in developed countries, often perceives indigenous usage as a major threat to wildlife even when there is little basis for this perception. There is tension between indigenous people on one hand and wildlife managers, researchers and conservationists on the other. These tensions are potentially greatest when the prey species is listed as rare or endangered and is of considerable cultural value to the indigenous people.

There is a need for investigating and ensuring that harvest rates are sustainable, that legislation and policies are supportive and that consideration of harvesting is integrated into development initiatives. The greatest challenge in the new millennium is to integrate the indigenous knowledge system with modern ones to decelerate the pace of biodiversity loss and environmental degradation.

Key words: concept, conservation, indigenous knowledge, overexploitation, sustainability


Оригинални научни рад УДК: 632.4:634.11(497.6РС)

Присуство врста рода Phytophthora у малињацима на територији Републике Српске

Биљана Лолић1, Александра Булајић2, Ивана Ђекић 2, Ана Вучуровић 2, Гордана Ђурић 1,3 и Бранка Крстић 2

1Универзитет у Бањој Луци, Пољопривредни факултет, Бања Лука,

2Универзитет у Београду, Пољопривредни факултет, Београд, Србија 3 Институт за генетичке ресурсе Универзитета у Бањалука

Резиме

Трулеж коријена или фитофтороза малине је најзначајнија болест коријена ове биљне врсте у свијету. Псеудогљиве из рода Phytophthora на различитим биљкама домаћинима изазивају велике штете, а до сада је идентификовано више од 50 врста рода Phytophthora.

Током 2008. године извршени су прегледи засада малине и сакупљање узорака на осам локалитета у Републици Српској. Из коријена прикупљених узорака извршена је изолација патогена на селективне хранљиве подлоге: FBA (French bean agar), OMA (Оat meal agar), V-8 (juice agar) и CPA (Carrot piece agar) уз додатак антибиотика. Изолација гљива обављена је и методом мамака („baiting“ тест) из земље прикупљене око обољелих корјенова.

Изолати добијени из коријена са симптомима који су упућивали на заразу Phytophthora spp. и из узорака земље тестирани су примјеном два комерцијално доступна ELISА кита, Phytophthora PathoScreen Kit (Agdia Inc, USA) и Agriscreen – Phytophthora spp. Detection kit (Adgen Phytodiagnostics). ELISA тестом је потврђена идентификација гљива рода Phytophthora. ELISА тестом утврђена је зараза са врстом рода Phytophthora у једном узорку коријена и 36 узорака земље из мамака.

Присуство Phytophthora spp. у анализираним узорцима је потврђена и молекуларним методама. Из добијених чистих култура изолата Phytophthora ssp. извршена је екстракција укупне DNA помоћу DNeasy Plant Mini Kit (Qiagen, Hilden, Germany) и процедуром директне ланчане реакције полимеразе (PCR) коришћењем специфичних прајмера Phyto1/Phyto4 потврђена је идентификација изолованих гљива из заражених биљака малине до нивоа рода Phytophthora.

Кључне ријечи: Phytophthora ssp., малина, „baiting“ тест, ЕLISА, PCR


Увод

Различите биљне болести наносе огромне штете гајеним биљкама сваке године. Значајна и врло разноврсна скупина микроорганизама, које према таксономској класификацији припадају класи Oomycetes, називају се псеудогљиве. Овој класи припадају врсте рода Phytophthora које су познате као земљишне псеудогљиве, због чега је њихова контрола посебно отежана.

Врсте рода Phytophthora су патогене за више од 100 различитих биљака домаћина. Phytophthora spp. су веома распрострањене у свијету и изазивају значајне штете на бројним гајеним, дивљим и шумским врстама. Више од 50 различитих врста је идентификовано у оквиру овог рода. Међутим, њихова идентификација и даље представља специјализован, дуготрајан и тежак задатак. Због тога је у многим случајевима обољења, идентификација извршена само до нивоа рода Phytophthora.

Сматра се да су врсте рода Phytophthora примарни проузроковачи сушења малине у свим производним регионима у свијету (Duncan et al., 1987; OEPPO/EPPO, 2005). Више врста рода Phytophthora везано је за сушење и пропадање малине. Фитофтороза или трулеж коријена малине је економски веома значајна болест, јер се малина у потпуности суши и нема обнављања засада. Болест се остварује инфекцијом коријена, а присуство и ширење патогена утиче на пропадања засада у веома кратком року. На таквим парцелама се не препоручује гајење малине у наредном периоду јер узрочник дуго остаје у земљишту и расијава се у условима високе влажности земљишта. Када псеудогљива једном доспије у земљиште, она у њему остаје врло дуг период чак и када се малина престане гајити.

На подручју Републике Српске постоји оправдана сумња присуства врста рода Phytophthora spp. јер су на већем броју локалитета уочени симптоми сушења малине. Због тога је у вегетацији током 2008. године спроведен мониторинг, сакупљање узорака, преглед здравственог стања малине и лабораторијске анализе. Основни циљ је био да се добије слика стања производње малине у Републици Српској како у комерцијалној производњи, тако и у расадничкој. Укупно је сакупљено и анализирано 158 узорака малине и пет узорака земљишта, а обухваћено је 11 различитих сората малине, на осам различитих локација.


Преглед малињака и сакупљање узорака вршено је на више локалитета у Републици Српској, у различитим периодима вегетације током 2008. године. Обухваћени су локалитети са најзначајнијом производњом малине: Братунац, Зворник, Нови Град, Приједор, Градишка, Тешањ, Модрича, Бањалука и то како производни (комерцијални) засади, тако и расадници. Oбухваћен је бројан сортимент малине (виламет, микер, херитиџ, туламен, полка, гленемпл, вирула, марла фертоди, блиси, штрајб, виламет клон Б) водећи рачуна о поријеклу садног материјала.


Сакупљање узорака је вршено у различитом периоду током вегетације: фебруар, мај, јун, јул, у циљу утврђивања најпогоднијег момента за прикупљање узорака и изолацију псеудогљиве.

Током сакупљања узорака за лабораторијску анализу настојало се узимати симптоматичне биљке. Посебно се водило рачуна да се узорци сакупљају у дијелу малињака гдје је услиједило пропадање и сушење појединих група биљака или цијелих редова. У лабораторијским условима вршен је преглед коријена и приземних дијелова биљака на присуство карактеристичних симптома, који су израженији него на надземном дијелу. Узорци за изолацију узимани су са ивице израженог прелаза између обољелог и здравог дијела ткива. Такође је вршен микроскопски преглед промијењених дијелова коријена, припремајући препарате ради просвјетљавања у лактофенолу (млијечна киселина 10 g, кристал фенолна киселина 10 g, глицерин 20 g и дестилована вода 10 ml).

Изолација Phytophthora spp. из заражених дијелова биљака је вршена на селективне хранљиве подлоге: подлога од црвеног пасуља („French bean“ agar, FBA), подлога од овса (Оat meal agar, OMA), V-8 (juice agar) и подлога од комадића мркве (Сarrot piece agar, CPA) уз додавање специфичне комбинације антибиотика (Montgomerie and Kennedy, 1983; OEPPO/EPPO, 2005). Од антибиотика, на један литар хранљиве подлоге додавани су: рифампицин (0,01 g), стрептомицин (0,1 g), хлорамфеникол (0,1 g), ампицилин (0,25 g) и пентахлоронитробензене (PCNB) (0,1 g). Дијелови коријена са израженим промјенама у боји ткива испод коре, исјецкани су на ситне комаде (2-3 cm) и остављени на испирање током 2 сата под текућом водом да би се одстраниле честице земље и друге нечистоће. Пре засијавања на различите хранљиве подлоге, дијелови коријена су оцијеђени потапањем у 70% етил алкохол неколико секунди, и остављени да се осуше на стерилном папиру 15 минута. Након засијавања, Петри кутије су инкубиране на 20°C, а након 3-5 дана обављен је микроскопски преглед развијених култура.

Вршено је сакупљање и узорака земљишта на дубини интензивног раста корјеновог система малине (30-40 cm). Земља је сакупљана на парцелама које су искључене из производње претходних година због потпуног пропадања малињака, а такође и у производним засадима. Основни циљ анализе земљишта са искрчених терена је да се утврди да ли је патоген изазвао пропадање малине и да ли се одржао у земљи и без малине као биљке домаћина. Анализа је обухватала спирање земље са корјена узорака малине под текућом водом у пластичне посуде, које су затим остављане 24 сата ради таложења. Након тога је додавано лишће рододендрона (Rhododendron ponticum "Variegatum", Rhododendron "Cosmopolitan", Rhododendron yakushimanum "Morgenrot"). Листови су имали улогу биљакa мамaка (“baiting” тест), и остављани су у посудама са спраном земљом 5 дана на температури око 15-20°C. Након испирања у дестилованој води, инкубација листова у влажним условима трајала је 5-7 дана на собној температури. Визуелним прегледом листова, означавани су узорци код којих је дошло до некрозе листова биљака мамака. Код оних узорака гдје није дошло до некрозе, листови рододендрона су остављани још седам дана у влажним условима ради инкубације. Затим је вршена изолација из дијелова некротичног ткива листова рододендрона, биљака мамака (“baiting” тест) на селективне подлоге (Duncan et al., 1986; Schlenzig et al., 2005).


Код одређеног броја узорака коријена и узорака земље из биљака мамака је извршена детекција Phytophthora spp. ELISA тестом (Werres, 1988; Pscheidt et al., 1992) са 2 различита комерцијално доступна лабораторијска кита: Phytophthora PathoScreen Kit (Agdia Icorporated, Indiana USA и AGRISCREEN – Phytophthora spp. 96 WELL ELISA DETECTION KIT (Adgen Phytodiagnostics Ltd, United Kingdom).

За молекуларну детекцију Phytophthora spp. из добијених чистих култура изолата Phytophthora spp. извршена је екстракција укупне DNA помоћу DNeasy Plant Mini Kit (Qiagen, Hilden, Germany), према упутству произвођача. Молекуларна детекција и идентификација је обављена процедуром директне ланчане реакције полимеразе ( PCR) коришћењем специфичних прајмера Phyto1(5’-CAT GGC GAG CGC TTG A-3’) и Phyto4 (5’-GAA GCC GCC AAC ACA AG-3’) (Hayden et al. 2004). PCR реакција је изведена при следећим условима: почетна денатурација на 94ºC у трајању 85 секунди (1 цикус), затим на 93ºC у трајању 35 секунди, на 62ºC у трајању 55 секунди и 72ºC у трајању 50 секунди (по 35 циклуса за сваки услов), и завршна елонгација на 72ºC у трајању 10 минута. Амплификовани фрагменти су су визуелизовани електрофоретским раздвајањем нуклеинских киселина у 1% агарозном гелу бојењем етидијум-бромидом и посматрањем под UV свјетлост.

Резултати рада и дискусија Сакупљено је и анализирано 158 узорака малине (најмање 2-4 биљке по

узорку), 5 узорака земљишта, а обухваћено је 11 различитих сората малине. Од сортимента, у Републици Српској највише је заступљена сорта виламет, у нешто мањем обиму у производњи су нађене сорте: микер, херитиџ и туламен, а остале сорте су: полка, гленемпл, вирула, марла фертоди, блиси, штрајб, виламет клон Б. У анализу је укључено 8 различитих локација, како комерцијалне тако и расадничке производње. На основу резултата овог рада није потврђено присуство патогена у расадницима, док је у комерцијални засадима присуство Phytophthora spp. потврђено на већем броју локалитета.

Изолација псеудогљиве на хранљиве подлоге је била најуспјешнија из узорака који су сакупљани током фебруара и јула.

Микроскопским прегледом препарата направљених од дијелова коријена у лактофенолу, као и визуелним прегледом коријена у лабораторијским условима са израженим разликама између здравог и некротичног дијела, потврдили су претпоставку о присуству Phytophthora spp. на сумњивим узорцима. Из свих прикупљених узорака издвојени су некротични дијелови коријена, као и дијелови са видљивим промјенама боје испод коре, те је извршено засијавање. У употреби су биле различите хранљиве подлоге за засијавање: подлога од црвеног пасуља („French bean“ agar, FBA), подлога од овса (Оat meal agar, OMA), V-8 (juice agar) и подлога од комадића мркве (Сarrot piece agar, CPA). Изолација из мамака вршена је одабиром листова рододендрона на којима је уочена некроза ткива, а изолација је обављена из дијелова листа са преласка здравог и зараженог ткива.

За даљи рад, добијање чистих култура и одржавање псеудогљиве одабрана је подлога од комадића мркве (carrot piece agar, CPA) јер се показала најбоља за пораст псеудогљиве и даљу манипулацију.


Детекција Phytophthora spp. ELISA тестом (Werres, 1988; Pscheidt et al., 1992) је нарочито важна као брзи, прелиминарни скрининг тест за одабир узорака за даља лабораторијска тестирања. За серолошко доказивање Phytophthora spp. ELISA дијагностичким китовима на тржишту постоје китови два произвођача. Основна разлика ова два кита огледају се у коришћењу различитих ензима: Phytophthora PathoScreen Kit (Agdia Icorporated, Indiana USA), са ензимом алкална фосфатаза и AGRISCREEN – Phytophthora spp. 96 WELL ELISA DETECTION KIT (Adgen Phytodiagnostics Ltd, United Kingdom) са ензимом пероксидаза. Поред тога, ензим алкална фосфатаза омогућава откривање позитивних реакција развојем жуте боје послије додавања супстрата и очитавање се врши на 405 nm, док ензим пероксидаза омогућава откривање позитивних реакција развојем плаве боје, а очитавање реакције се врши на 605 nm и 650 nm.

За молекуларну детекцију Phytophthora spp. из добијених чистих култура изолата Phytophthora spp. извршена је екстракција укупне DNA помоћу DNeasy Plant Mini Kit (Qiagen, Hilden, Germany). Процедуром директног PCR коришћењем специфичних прајмера Phyto1/Phyto4 потврђена је идентификација изолованих гљива из заражених биљака малине до нивоа рода Phytophthora, на основу појава трака очекиване величине од 687 bp .

Табела 1. Узорци малине и земље сакупљени током 2008. године и резултати лабораторијских анализа на одређеном броју узорака

Raspberyy and soil samples collected during 2008 and the results of laboratory analysis of specific number of samples

Лабораторијске анализе Локалитет Сортимент Брoj

узорака

Микроско-пирање

Изолација из корјена

Изолација из мамака ELISA PCR

Градишка Willamette 3 + + + - - Приједор Willamette 21 + + + 4 - Модрича Willamette 3 + + + 4 - Нови Град Willamette 2 + + + 1 - Зворник Willamette 7 + + + 2 - Тешањ Willamette 4 + + + - -

Братунац Willamette, Miker Heritage, Tulmeen, 75+5* + + + 21 1

Мањача

Willamette, Miker, Streib, Heritage, Blissy, Tulmeen, Polka, Weirula, Willamette klоn B, Marla fertodi

43 + + + 5 1

УКУПНО 11 158+5* 158 16 38 37/53 2/12 *пет (5) узорака земље


Закључак

Примјеном различитих метода потврђено је присуство Phytophthora spp. проузроковача сушења и пропадања малине у Републици Српској.

Потребно је даље наставити са радом у циљу детаљнијих етиолошких проучавања болести сушења малине. Потребно је извршити идентификацију врста рода Phytophthora и утврдити њихов удио у комплексу проузроковача сушења и пропадања малине.


1. Duncan, J.M., Fordyce, W. Harper, P.C. Rankin, P.A. (1986): Eliminating red core (Phytophthora fragariae) from Scottish certified stock strawberries. Research and Development in Agriculture 3: 43-46.

2. Duncan, J. M., Kennedy, D. M., Seemuller, E. (1987): Identities and pathogenicities of Phytophthora spp. causing root rot of red raspberry. Plant Pathol. 36: 276-289.

3. Hayden, K.J., Rizzo, D.M., Tse, J., Garbelotto, M. (2004): Detection and quantification of Phytophthora ramorum from California forests using real-time polymerase cahain reaction assay. Phytopathology 94: 1075-1083.

4. Montgomerie, I.G. Kennedy, D.M. (1983): An improved method of isolating Phytophthora fragariae. Transactions of the British Mycological Society 80: 178-183.

5. Pscheidt, J.W. Burket, J.Z. Fischer, S.L. Hamm, P.B. (1992): Sensitivity and clinical use of Phytophthora-specific immunoassay kits. Plant Disease 76: 928-932.

6. Schlenzig, A., Cookeand, D. E. L., Chard, J. M. (2005): Comparison of a baiting me-thod and PCR for the detection of Phytophthora fragariae var. rubi in certified raspberry stocks. OEPP/EPPO, Bulletin OEPP/EPPO Bulletin 35: 87–91.

7. OEPP/EPPO (2005): Data sheets on quarantine organisms No. 79, Phytophthora fragariae. www. eppo.org/QUARANTINE/fungi/ Phytophthora_fragariae/ PHYTFR_ds.pdf

8. Werres, S. (1988): Enzyme-linked immunosorbent assay (ELISA) as a method for detection of Phytophthora fragariae in strawberry roots. Nachrichtenblatt des Deutschen Pflanzenschutzdienstes 40: 146-150.


The presence of Phytophthora spp. of raspberry in Republic of Srpska

Биљана Лолић 1, Александра Булајић 2, Ивана Ђекић 2, Ана Вучуровић 2, Гордана Ђурић 1,3 и Бранка Крстић 2

1University of Banjaluka, Agricultural Faculty, Banjaluka,

2University of Belgrade, Agricultural Faculty, Belgrade, Serbia 3 Institute for genetic resources, University of Banjaluka,

Summary

Phytophthora spp. causing Root Rot of Raspberry is one of the most important raspberry root disease in the world. Fungus belong to the genus Phytophthora caused big demages in different crops. Until now, more than 50 species was identified in genus Phytophthora.

During 2008 monitoring and samples collection was made in eight different locations in Republic of Srpska. Specific medias: FBA (French bean agar), OMA (Оat meal agar), V-8 (juice agar) and CPA (Carrot piece agar) plus antibiotics, were used for patogen isolation from roots. Fungus isolation by „baiting“ test was made from soils collected around diseased roots.

Isolates gathered from simptomatic roots associated with Phytophthora spp. and isolates gathered from soil samples were tested by ELISA using two commercial kits: Phytophthora PathoScreen Kit (Agdia Inc, USA) and Agriscreen – Phytophthora spp. Detection kit (Adgen Phytodiagnostics). ELISA was used for identification of fungus in genus Phytophthora. By ELISA tests infection with Phytophthora spp. were proved in one root sample and 36 soil samples („baiting“ test).

The presence of Phytophthora spp. in analyzed samples was proofed by molecular methods. Extraction of total DNA by DNeasy Plant Mini Kit (Qiagen, Hilden, Germany) was made from Phytophthora spp. isolates grown in clear culture. Polymerase chain reaction (PCR) technique with specific primers Phyto1/Phyto4, were used for identification of isolated funi from diseased raspberry plants to the level of genus Phytophthora.

Key words: Phytophthora ssp., raspberry, „baiting“ test, ЕLISA, PCR

Agroznanje, vol. 10., br.1. 2009, 167-168 167

Упутство ауторима

Часопис ''Агрознање научно - стручни часопис'' објављује научне и стручне радове, који нису штампани у другим часописима. Изводи, сажеци, синопсиси, магистарски и докторски радови се не сматрају објављеним радовима, у смислу могућности штампања у ''Агрознању''.

Категоризација радова

''Агрознање'' објављује рецензиране радове сврстане у сљедеће категорије:

прегледни рад, оригинални научни рад, претходно саопштење, излагање на научном или стручном скупу и стручни рад.

Прегледни рад је највиша категорија научног рада. Пишу их аутори који имају најмање десет публикованих научних радова са рецензијом у међународним или националним часописима из домена научног питања које обрађује прегледни рад, што истовремено подразумијева да су ови радови цитирани (аутоцитати) у самом раду.

Оригинални нучни рад садржи необјављене научне резултате изворних научних истраживања.

Претходно саопштење садржи нове научне резултате које треба претходно објавити.

Излагање на научном и стручном скупу је изворни научни и стручни прилог необјављен у зборницима.

Стручни рад је прилог значајан за струку о теми коју аутор није досад објавио.

Сви радови подлијежу рецензији, а обављају је два рецензента из одго-варајућег подручја.

Аутор предлаже категорију рада, али редакција часописа на приједлог рецензента коначно је одређује.

Припрема часописа за штампу

Прилог може бити припремљен и објављен на српском језику ћирилицом

или латиницом и енглеском језику. Обим радова треба бити ограничен на 12 за прегледни рад, а 8 страница за

научни рад, А4 формата укључујући табеле, графиконе, слике и друге прилоге уз основни фонт 12 и 1,5 проред, те све маргине најмање 2.5 cm.

Радови се подносе редакционом одбору у два примјерка и на дискети, препорука је користити фонт Time New Roman CE.

Табеле, графикони и слике морају бити прегледни, обиљежени арапским бројевима, а у тексту обиљежено мјесто гдје их треба одштампати. Наслове табела и заглавље написати на српском и енглеском језику.

Текст прегледног рада треба да садржи поглавња: Сажетак, Увод, Преглед литературе, Дискусију или Анализу рада, Закључак, Литературу, Резиме (на једном од свјетских језика).

Agroznanje, vol. 10., br.1. 2009, 167-168 168

Текст оригиналног научног рада треба да садржи сљедећа поглавња: Саже-так, Увод, Материјал и метод рада, Резултати и дискусија, Закључак, Литература, Резиме на неком од свјетских језика.

Наслов рада треба бити што краћи, информативан, писан малим словима величине 14 п. Испод наслова рада писати пуно име и презиме аутора без титуле. Испод имена аутора писати назив и сједиште установе-организације у којој је аутор запослен.

Сажетак је сажет приказ рада који износи сврху рада и важније елементе из закључка. Сажетак треба да је кратак, до 150 ријечи, писан на језику рада.

Кључне ријечи пажљиво одабрати јер оне сагледавају усмјереност рада. Увод излаже идеју и циљ објављених истраживања, а може да садржи

кратак осврт на литературу ако не постоји посебно поглавље Преглед лите-ратуре.

Литература се пише азбучним односно абецедним редом са редним бројем испред аутора с пуним подацима (аутори, година, назив референце, издавач, мјесто издања, странице).

Summary писати енглеским или неким другим свјетским језиком ако је рад на српском или српским ако је рад писан неким од страних језика. То је превод сажетка са почетка рада. Обавезно навести преведен наслов рада са именима и презименима аутора и називом и сједиштем институције у којој раде.

Сви радови добијају УДК класификациони број. Сви радови подлијежу језичној лектури и техничкој коректури, те праву

техничког уредника на евентуалне мање корекције у договору са аутором. Рукописи радова и дискете се не враћају.

University of Banjaluka, Faculty of Agriculture

Agro-knowledge Journal

ISSN 1512-6412=Agroznane

Vol. 10., br. 1. 2009.

Vol

. 10.

, br.

1. 2

009.

AGR

OZN

AW

E

agroznanje.com2 Agroznanje, vol. 5., br. 1. 2004, 5-16 ИЗДАВАЧ - PUBLISHER...

Documents

Transcript of agroznanje.com2 Agroznanje, vol. 5., br. 1. 2004, 5-16 ИЗДАВАЧ - PUBLISHER...