ОСНОВЕ ИЗ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ И...

ОСНОВЕ ИЗ

БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ

И

ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА

Издавање ове публикације реализовано је у оквиру међународног пројекта:

TEMPUS JPHES 158781

Occupational safety and health – degree curricula and lifelong learning

Безбедност и здравље на раду – образовни програми и доживотно учење

који кроз ТЕМПУС програм финансира Европска унија.

Садржај публикације одражава само личне ставове аутора. Европска Комисија не

може да буде одговорна за коришћење информација из ове публикације.

Тhis project has been funded with support from the European Commission. This

publication reflects the views only of the author, and the Commission cannot be held

responsible for any use which may be made of the information contained therein.

Издавач:

Висока техничка школа струковних студија

у Новом Саду

За издавача:

др Божо Николић, директор Школе

Одговорни уредник:

Божо Николић

Аутори:

Вера Божић Трефалт

Биљана Гемовић

Весна Петровић

Верица Миланко

Драган Карабасил

Рецензија:

Бранко Бабић

Матија Сокола

Припрема за штампу:

Иван Билић

Насловна страна:

Срђан Димитров

Штампа:

Штампарија „Верзал“, Нови Сад

Тираж:

800 примерака

ПРЕДГОВОР

Ова публикација представља материјал првенствено намењен студентима

шестог семестра Високе техничке школе струковних студија у Новом Саду.

Студенти у оквиру обавеза на предметима Практикум и Инжењерска

пракса посећују/бораве у различитим предузећима на територији Републике

Србије. Пре одласка у предузећа, у Школи се врши њихово теоријско

оспособљавање из две области: Безбедности и здравља на раду (БЗР) и Заштите

од пожара (ЗОП) коју реализује група професора из Школе. Након предавања

студенти полажу тест и само студенти који су успешно положили тест могу да

похађају обавезе из предмета Практикум и Инжењерска пракса.

Основни циљ оспособљавања је да се студенати упознају са основама

система БЗР и основама ЗОП-а, како би правилно реаговали у случају одступања

од безбедносних и законских прописа током боравка у предузећима.

Овим материјалом су обухваћени међународни стандарди из области

рада, конвенција и препорука Међународне организације рада (МОР) и

директива (упутстава) Европске Уније према којима је конципиран Закон о

безбедности и здрављу на раду. Приказане су основне заштите од пожара

регулисане Законом о заштити од пожара („Службени гласник РС“ бр. 111/09 од

29.12.2009.)

Предавања су развијена у склопу међународног пројекта Европске Уније

TEMPUS - JPHES 158781 под називом “Occupational safety and health – degree

curricula and lifelong learning” односно „Безбедност и здравље на раду – развој

курикулума и доживотно учење“, који се одвија од 2010. до 2012. године.

Носилац пројекта је Висока техничка школа струковних студија у Новом Саду.

Општи циљ ове публикације је промоција система безбедности и здравља

на раду у Републици Србији, као и унапређење и очување здравља радно

активног становништва, а све ово у циљу спречавања повреда на раду и настанка

профeсионалних обољења и болести у вези са радом.

Нови Сад, 20. фебруар 2012. АУТОРИ

САДРЖАЈ

Претпоставке и принципи Закона о безбедности и здрављу на раду .......... 1

Основне одредбе Закона о безбедности и здрављу на раду .......................... 5

Извод из Правилника о начину и поступку процене ризика на

радном месту и у радној околини .................................................................. 10

Извод из Правилника о превентивним мерама за безбедан рад на

радном месту ................................................................................................... 17

Извод из Правилника о поступку прегледа и испитивања опреме за

рад и испитивање услова радне околине ...................................................... 32

Извод из Правилника о личној заштитној опреми ....................................... 42

Извод из Правилника о обезбеђивању ознака за безбедност и

здравље на раду ............................................................................................... 47

Теоријске основе заштите од пожара ............................................................ 58

Евакуација из објеката захваћених пожаром ................................................ 73

Тактичка примена апарата за гашење почетних пожара ............................. 76

ТЕМПУС 158781, ОБУКА СТУДЕНАТА - VI СЕМЕСТАР, фебруар 2012.

1

ПРЕТПОСТАВКЕ И ПРИНЦИПИ ЗАКОНА О БЕЗБЕДНОСТИ

И ЗДРАВЉУ НА РАДУ

Закон о безбедности и здрављу на раду („Службени гласник РС“, бр. 101/

05), донет је на основу члана 72. став 1. тачка 4. Устава Републике Србије.

Одредбом члана 38. став 2. Устава утврђено је да запослени имају право

на заштиту на раду, у складу са законом.

Закон о безбедности и здрављу на раду објављен је 21. а ступио је на

снагу 29. новембра 2005. године.

Овај Закон чини део прописа у области рада, тако да се основ за његово

доношење налази и у члану 80. Закона о раду („Службени гласник РС“', бр. 24/05

и 61/05). Наиме, одредбама члана 80 ст. 1. и 2. Закона прописано је да запослени

имају право на безбедност и заштиту живота и здравља на раду, у складу са

законом и да је запослени дужан да поштује прописе о безбедности и заштити

живота и здравља на раду како не би угрозио своју безбедност и здравље, као и

безбедност и здравље запослених и других лица.

Закон је конципиран уз уважавање међународних стандарда у области

рада. У Закону су уграђене све одредбе из конвенција и препорука Међународне

организације рада (МОР), које је наша држава ратификовала и директива

(упутства) Европске Уније (ЕУ) које се односе на безбедност и здравље на раду.

Успостављањем нових друштвено економских односа (транзиција,

промене власништва капитала) остварени су предуслови да се постојећа

регулатива у области безбедности и здравља на раду у потпуности усагласи са

захтевима који проистичу из докумената МОР-а и ЕУ, што у односу на

опредељење наше државе представља и обавезу.

Република Србија је, у складу са опредељењем за убрзани улазак у

пуноправно чланство у ЕУ и приступање Партнерству за мир, као стратешки

национални циљ донела Резолуцију о придруживању ЕУ Републике Србије

(“Службени гласник РС'', бр. 112/04) и Националну стратегију Србије за

приступање Србије и Црне горе Европској Унији (јуни 2005. године).

Основна документа МОР-а и ЕУ, која су предпоставка за доношење

Закона о безбедности и здрављу на раду су:

Конвенција МОР-а, бр. 155 о безбедности и здрављу у радној околини

(1981. године);

Конвенција МОР-а бр. 161 о службама за заштиту здравља на раду –

службама медицине рада (1985. година);

Конвенција МОР-а бр.135, о радничким представницима (1971.

година);

Конвенција МОР-а бр.81 о инспекцији рада (1947. година);

Конвенција МОР-а бр.187 Промотивна конвенција о безбедности и

здрављу на раду (2009. година);


2

Директива Савета, 89/391/ЕЕЦ, од 12 јуна 1989. године о увођењу

мера за подстицање побољшања безбедности и здравља радника на

раду(21);

Европска социјална повеља (1996. година);

Резолуција Савета ЕУ, од 21 децембра 1987. године, о безбедности,

хигијени и здрављу на раду (88/С28/01);

Нова Стратегија заједнице ЕУ у области безбедности и здравља на

раду 2002. до 2006. године и 2007. до 2012. године.

Према наведеним документима може се закључити да је основа

безбедности и здравља на раду обезбеђивање таквих услова на раду којима се, у

највећој могућој мери, смањују повреде на раду, професионална обољења и

обољења у вези са радом и који претежно стварају претпоставку за пуно

физичко, психичко и социјално благостање запослених.

У складу са дефиницијом Међународне организације рада (МОР) из 1997.

године, безбедност и здравље на раду (''occupational safety and health'' – ''OSH'') је

дисциплина која се бави унапређењем услова рада и радне околине, превенцијом

повреда на раду, професионалних болести и болести у вези са радом, заштитом и

унапређењем здравља запослених.

Према принципима Уједињених нација (УН), Светске здравствене

организације (СЗО) и МОР-а, безбедност и здравље на раду схвата се основним

правом човека, јер сваки грађанин у свету има право на здрав и безбедан рад и на

радну околину која му омогућава социјално и економски продуктиван живот.

Здравље на раду и здрава радна околина спадају у највредније садржаје сваког

појединца, сваке заједнице и сваке земље. Због наведеног, циљ безбедности и

здравља на раду није само осигурање здравља запослених и очувања добара, већ

и пружање позитивног доприноса продуктивности, квалитету производа, радној

мотивацији, радном задовољству и на тај начин, свеукупном квалитету живота

појединца и друштва у смислу остварења добробити на раду.

Безбедност подразумева не само стандардни облик безбедности, тј.

хигијене и заштите од повреда на раду и професионалних болести, већ и заштиту

од повреде моралног интегритета, достојанства и приватности на раду.

Према томе, стварање здравијег радног места и радног окружења треба да

буде део општих тенденција економских активности (већа оријентација за

пружање услуга), облика запошљавања (који су све разноврснији – флексибилни

облици запошљавања) радно активног становништва и друштва уопште.

Закон је тако конципиран да се односи на све делатности (индустријске,

пољопривредне, комерцијалне, административне, услужне, образовне, културне,

здравствене, итд.), као и на све запослене који обављају рад код послодавца по

било ком основу.

Изузетно Закон се не примењује приликом обављања специфичних

активности, као што је војска (у ратним операцијама), полиција (специфичне

интервенције) и служба цивилне заштите (интервенције у условима дејства више

силе), међутим и у таквим условима безбедност и здравље на раду мора се

осигурати колико је то могуће. Закон се не односи на кућно помоћно особље.


3

Систем безбедности и здравља на раду заснован је на примени принципа

превенције од повреда на раду, обољења или оштећења здравља запосленог који

се спроводе пре почетка рада на радном месту и у радној околини. Овај принцип

превенције професионалних ризика промовисан је директивама ЕУ (Директива

Савета 89/391/ЕЕЦ од 12. јуна 1989. године, о увођењу мера за подстицање

побољшања безбедности и здравља радника на раду, као и остале посебне

директиве донете по основу чл.16. ове Директиве).

Послодавац треба да имплементира мере, које омогућују безбедност и

здравље на раду, на основу следећих општих принципа превенције:

а) избегавање ризика;

б) евалуација ризика који не могу избећи;

ц) борба против ризика на њиховом извору;

д) прилагођавање рада појединцу, нарочито узимајући у обзир уређење

радног места, избор радне опреме и избор метода рада и производње,

при чему посебно треба водити рачуна о томе да се смањи количина

монотоног рада и рада по унапред дефинисаном темпу и да се смањи

њихов утицај на здравље;

е) прилагођавање техничким достигнућима;

ф) замена опасног оним што није опасно или што је мање опасно;

г) израда кохерентне укупне политике превенције која покрива

технологију, организацију рада, услове рада, социјалне односе и

утицај фактора везаних за радно окружење;

х) давање приоритета колективним мерама над индивидуалним мерама

безбедности и здравља на раду;

и) давање адекватних инструкција запосленим.

Уважавајући постављени циљ доношења Закона (смањење повреда на

раду, професионалних обољења и обољења у вези са радом), његови основни

елементи су:

увођење примене превентивних мера пре почетка рада;

одговорност послодавца за примену мера безбедности и здравља

на раду, која се не може пренети на друга лица;

процена ризика на сваком радном месту и у радној околини;

ангажовање службе медицине рада ради праћења здравственог стања

запослених;

већа права запослених да учествују у примени мера безбедности и

здравља на раду преко представника запослених;

одговорност послодавца за обављање послова безбедности и здравља

на раду (одређивање лица које обавља послове безбедности и здравља

на раду – полагање испита о практичној оспособљености за обављање

ових послова);

образовање Управе за безбедност и здравље на раду;

увођење принципа давања лиценци лицима која се баве пословима

безбедности и здравља на раду у виду пружања услуга;

надзор над применом овог Закона преко интегрисане инспекције рада;

високе запрећене казне, итд.


4

У циљу имплементације захтева везаних за безбедност и здравље на раду,

који проистичу из Закона, потребно је вршити свеукупну и константну едукацију

како послодаваца и запослених тако и свих других учесника који имају утицаја у

доношењу одлука у овој области и ширењу културе рада којом се ова област

унапређује. Важну улогу у ширењу културе има образовни систем на свим

нивоима.

Сви Правилници који су представљени у овој публикацији доступни су у

електронској форми на Интернет презентацији Управе за безбедност и здравље

на раду Републике Србије (http://www.minrzs.gov.rs/cir/index.php?option=com_

content&view=section&layout=blog&id=26&Itemid=230).


5

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ ЗАКОНА О БЕЗБЕДНОСТИ И

ЗДРАВЉУ НА РАДУ

Закон о безбедности и здрављу на раду ступио је на снагу 29. новембра

2005. године. Доношењем овог закона престао је да важи Закон о заштити на

раду којим је била регулисана ова област.

Основни разлози за доношење Закона су:

- Захтеви и потребе за усаглашавањем националног законодавства са

актима МОР-а и ЕУ.

- Услов за придруживање, односно приступање ЕУ.

- Испуњење услова у погледу квалитета и конкурентности за тржишно

пословање и иступање на међународно тржиште.

- Очекивање да ће се обезбедити ефикаснија заштита запослених.

- Новине уведене Законом односе се на проширење обавеза и

одговорности као и на нове приступе у циљу подизања нивоа

безбедности и очувања здравља на раду.

Као најзначајније новине могу се издвојити:

- процена професионалног ризика,

- шире и прецизније одређене обавезе и одговорности послодавца,

- учешће запослених и представника запослених по питањима заштите,

- дефинисање послова службе медицине рада,

- увођење више могућности организовања стручних послова

безбедности и заштите здравља на раду,

- одређивање лица за обављање стручних послова писаним актом,

- стручни испит за лица која обављају стручне послове безбедности и

заштите здравља на раду,

- лиценца за правна, физичка и одговорна лица,

- шире могућности запослених да одбију да раде због непримењивања

мера заштите,

- строжи захтеви за оспособљавање запослених за безбедан рад на

радном месту,

- непосреднија сарадња субјеката у вршењу својих функција,

- боља информисаност радника о ризику на радном месту и другим

питањима од значаја за његово здравље,

- осигурање за накнаду штете за случај повреде на раду, професионалне

болести и болести у вези са радом,

- веће новчане казне за прекршаје због непримењивања Закона и других

прописа из ове области.


6

Основне одредбе закона

Закон о безбедности и здрављу на раду у члану 5. налаже да „Право на

безбедност и здравље на раду имају:

1) запослени;

2) ученици и студенти када се налазе на обавезном производном раду,

професионалној пракси или практичној настави (радионице,

економије, кабинети, лабораторије и др.);

3) лица која се налазе на стручном оспособљавању, преквалификацији

или доквалификацији;

4) лица на професионалној рехабилитацији;

5) лица која се налазе на издржавању казне затвора док раде у привредној

јединици завода за извршење казне затвора (радионице, градилишта и

сл.) и на другом месту рада;

6) лица на добровољним и јавним радовима организованим у општем

интересу, радним акцијама и такмичењима у вези са радом;

7) лица која се затекну у радној околини ради обављања одређених

послова, ако је о њиховом присуству упознат послодавац.

Безбедност и здравље на раду лицима из става 1. тач. 1), 2), 4) и 7) овог

члана обезбеђује послодавац, лицима из тачке 3) овог члана образовна

организација, лицима из тачке 5) овог члана заводи за извршење казне затвора, а

лицима из тачке 6) овог члана - организатор радова и такмичења.“

Дефиниције основних појмова

Запослени – јесте домаће или страно физичко лице које је у радном

односу код послодавца, као и лице које по било ком основу обавља рад или се

оспособљава за рад код послодавца, осим лица које је у радном односу код

послодавца ради обављња послова кућног помоћног особља.

Послодавац – јесте домаће или страно правно лице, односно физичко

лице које запошљава, односно радно ангажује једно или више лица.

Представник запослених - јесте лице изабрано да представља запослене

у области безбедности и здравља на раду код послодавца;

Опасност – је околност или стање које може угрозити здравље или

изазвати повреду запосленог.

Опасна појава – је догађај којим су угрожени или би могли да буду

угрожени живот и здравље запосленог или постоји опасност од повређивања

запосленог.

Ризик – је вероватноћа настанка повреде, обољења или оштећења

здравља запосленог услед опасности.

Акт о процени ризика – је документ који садржи опис процеса рада са

проценом ризика од повреда и/или оштећења здравља на радном месту у радној

околини и мере за отклањање ризика у циљу побољшања безбедности и здравља

на раду.


7

Процена ризика – је систематско евидентирање и процењивање свих

фактора у процесу рада који могу узроковати настанак повреда на раду, обољења

или оштећења здравља и утврђивање могућности, односно начина спречавања,

отклањања или смањења ризика.

Радна околина – је простор у којем се обавља рад и који укључује радна

места, радне услове, радне поступке и односе у процесу рада.

Радно место – је простор намењен за обављање послова код послодавца

(у објекту или на отвореном и на привременим и покретним градилиштима,

објектима, уређајима, саобраћајним средствима, и сл.) у којем запослени борави

или има приступ у току рада и који је под непосредном или посредном

контролом послодавца.

Управљачке мере – су мере које делују превентивно на појаву

опасности или смањују вероватноћу појаве узрока опасности, мере на основу

којих се утврђује појава узрока опасности или мере на основу којих се утврђује

појава опасности.

Провера – је систематично испитивање ради утврђивања да ли су

активности и резултати који су са њима у вези усаглашени са планираним

мерама и да ли су ове мере ефективно примењене и подесне за остваривање

политике и циљева организације.

Опасност – извор или ситуација која може довести до штете у виду

повреде или нарушеног здравља, штете имовине, нарушавања околине радног

места или комбинације наведеног.

Идентификација опасности – је процес препознавања постојања

опасности и дефинисања њених карактеристика.

Акцидент – је нежељени догађај који доводи до смрти, нарушавања

здравља, повреде, оштећења или других губитака.

Инцидент – је догађај који је узрок акцидента или који може да доведе

до акцидента. НАПОМЕНА: Инцидент код кога није дошло до нарушавања

здравља, повреде, штете или другог губитка се такође сматра догађајем који

"само што се није десио". Термин "инцидент" укључује и "само што се није

десило" и „акцидент”.

Неусаглашеност – је било које одступање од стандарда рада, праксе,

процедура, пописа, учинка система управљања, итд. које може директно или

индиректно довести до повреде или болести, оштећења имовине, нарушавања

радне околине или комбинације наведеног.

Ризик – је комбинација вероватноће и последице(а) одређеног опасног

догађаја који се одвија.

Процена ризика – је свеобухватан процес оцене важности ризика и

одлучивања да ли се ризик може прихватити или не.

Безбедност – је избегавање неприхватљивог ризика од штете.

Допуштен ниво ризика – је ризик који је смањен до нивоа који се може

подносити у организацији обзиром на њене законске обавезе и њену политику

ОH&S.

ЛЗС – су лична заштитна средства.


8

Лице за БЗР – је лице које обавља послове БЗР у Управи и огранцима

фирме, има положен стручни испит о практичној оспособљености и које

послодавац писменим актом одреди за обављање тих послова.

Обавезе и одговорности послодавца

Опште обавезе

Обавезе послодавца, у смислу овог закона и прописа донетих на основу

Закона, истовремено представљају права запослених у вези са спровођењем мера

безбедности и здравља на раду.

Послодавац је дужан да обезбеди рад на радном месту и у радној околини

у којима се спроводе мере безбедности и здравља на раду.

Послодавац се не ослобађа обавезе и одговорности у вези са мерама

безбедности и здравља на раду тиме што ће пренети обавезе на друго лице.

У случају настанка повреда на раду због неуобичајених и непредвидивих

околности које су изван контроле послодавца или због изузетних догађаја чије се

последице упркос свим настојањима нису могле избећи, послодавац није

одговоран смислу овог Закона.

Послодавац је дужан да обезбеди да радни процес буде прилагођен

телесним и психичким могућностима запосленог, а радна околина, средства за

рад и средства и опрема за личну заштиту на раду буду уређена, односно

произведени и обезбеђени да не угрожавају безбедност и здравље запосленог.

... непотребно изостављено ...

Послодавац је дужан да донесе акт о процени ризика у писаној форми

за сва радна места у радној околини и да утврди начин и мере за отклањање и

смањење ризика..

Послодавац је дужан да измени акт о процени ризика у случају појаве

сваке нове опасности и промене нивоа ризика у процесу рада.

Права и обавезе запослених

Запослени има право и обавезу да се пре почетка рада упозна са мерама

безбедности и здравља на раду на пословима или на радним местима на које је

одређен, као и да се оспособљава за њихово спровођење.

Запослени има право:

да послодавцу даје предлоге, примедбе и обавештења по питању

безбедности и здравља на раду

да контролише своје здравље према ризицима радног места, у складу

са прописима о здравственој заштити


Запослени има право да одбије да ради:

ако му прети непосредна опасност по живот и здравље, због тога што

нису спроведене мере безбедности и здравља на радном месту на које

је одређен да ради, све док се те мере не обезбеде,


9

ако му послодавац није обезбедио прописан лекарски преглед или ако

се на лекарском прегледу утврди да не испуњава здравствене услове за

рад на радном месту са повећаним ризиком,

ако у току оспособљавања за безбедан и здрав рад није упознат са

свим врстама ризика и мерама за њихово отклањање, на пословима

или на радном месту где га је послодавац одредио,

дуже од пуног радног времена, односно ноћу ако би, према оцени

службе медицине рада, такав посао могао да погорша његово

здравствено стање,

на средству за рад на којем нису примењене прописане мере

безбедности и здравља на раду.

Изводи неких Правилника из области БЗР

У даљем делу дати су коментари следећих Правилника:

Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у

радној околини,

Правилник о превентивним мерама за безбедан рад на радном месту,

Правилник о поступку прегледа и испитивања опреме за рад и

испитивање услова радне околине,

Правилник о личној заштитној опреми (ЛЗО),

Правилник о знацима упозорења.


10

ИЗВОД ИЗ ПРАВИЛНИКА О НАЧИНУ И ПОСТУПКУ

ПРОЦЕНЕ РИЗИКА НА РАДНОМ МЕСТУ И У РАДНОЈ

ОКОЛИНИ („Службени гласник РС“, бр. 72/06)

Систем безбедности и здравља на раду у Републици Србији заснован је на

Директиви и у складу са њом прво је донет Закон о безбедности и здрављу на

раду, којим се промовише принцип превенције професионалних ризика на

радном месту и регулише обавеза послодавца да донесе Акт о процени ризика у

писаној форми, а све у циљу смањења броја повреда на раду, професионалних

болести и болести у вези са радом. На основу Закона, донет је Правилник о

начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини, као

најзначајнији подзаконски пропис на коме се заснива систем превенције

промовисан Законом. Правилник ближе уређује начин и поступак процене

ризика од настанка повреда на раду или обољења запослених на радном месту и

у радној околини, као и мере за њихово отклањање.

Овим Правилником утврђују се начин и поступак процене ризика од

настанка повреда на раду или оштећења здравља, односно обољења запосленог

на радном месту и у радној околини, као и начин и мере за њихово отклањање,

које послодавац уређује актом о процени ризика.

Процена ризика и мере које послодавац утврди обезбеђују се применом

прописа о безбедности и здрављу на раду и других прописа, а примењују се ради

отклањања опасности и штетности на радном месту и у радној околини, односно

ради отклањања или смањења ризика, у обиму којим се спречава повреда на

раду, оштећење здравља или обољење запосленог.

Процена ризика према Правилнику

Процена ризика заснива се на систематском евидентирању и

процењивању свих фактора у процесу рада - могућих врста опасности и

штетности на радном месту и у радној околини које могу да проузрокују повреду

на раду, оштећење здравља или обољење запосленог.

Проценом ризика сагледавају се организација рада, радни процеси,

средства за рад, сировине и материјали који се користе у технолошким и радним

процесима, средства и опрема за личну заштиту на раду, као и други елементи

који могу да изазову ризик од повреда на раду, оштећења здравља или обољења

запосленог.

Процена ризика обухвата:

1) опште податке о послодавцу,


11

2) опис технолошког и радног процеса, опис средстава за рад и њихово

груписање и опис средстава и опреме за личну заштиту на раду,

3) снимање организације рада,

4) препознавање и утврђивање опасности и штетности на радном месту

и у радној околини,

5) процењивање ризика у односу на опасности и штетности,

6) утврђивање начина и мера за отклањање, смањење или спречавање

ризика,

7) закључак,

8) измене и допуне акта о процени ризика.

У Правилнику је дефинисано шта је неопходно да садрже општи подаци

о послодавцу:

1) пословно име (назив), седиште, односно адресу послодавца,

2) делатност послодавца,

3) податке о лицима која врше процену ризика и лицима која учествују

у процењивању ризика (име, презиме, стручна спрема и др.).

Опис технолошког и радног процеса, опис средстава за рад која се

користе у тим процесима (и њихово груписање) и опис средстава и опреме за

личну заштиту на раду врши се на начин погодан за прикупљање и процењивање

потребних информација о тим процесима и средствима према постојећем стању.

Описом се према Правилнику обухватају:

1) објекти који се користе као радни и помоћни простор, укључујући и

објекте на отвореном простору, са свим припадајућим

инсталацијама;

2) опрема за рад (машине, уређаји, постројења, инсталације, алат и сл.)

која се користи у процесу рада и врши се њихово груписање;

3) конструкције и објекти за колективну безбедност и здравље на раду

(заштита на прелазима, пролазима и прилазима, заклони од

топлотних и других зрачења, заштита од удара електричне струје,

општа вентилација и климатизација и сл.), опис њихове намене и

начина коришћења;

4) помоћне конструкције и објекти, као и конструкције и објекти који се

привремено користе за рад и кретање запослених (скела, радна

платформа, тунелска подграда, конструкција за спречавање одрона

земље при копању дубоких ровова и сл.);

5) друга средства за рад која се користе у процесу рада или су на било

који начин повезана са процесом рада, њихова намена и начин

коришћења;

6) средства и опрема за личну заштиту на раду;

7) сировине и материјали који се користе;

8) други потребни елементи.

Снимање организације рада према Правилнику обухвата увид у акт

послодавца којим се уређује његово унутрашње уређење, односно организација и

систематизација радних места за обављање послова из делатности послодавца и

другу документацију послодавца која се односи на организацију рада, као и


12

непосредну проверу прописане, односно утврђене организације рада и фактичког

стања организације рада код послодавца.

Снимак организације рада послодавца садржи послове, називе и локацију

радних места где се обављају послови, услове за заснивање радног односа и број

запослених на тим радним местима, од тога број жена, мушкараца, млађих од 18

година, инвалида, радно време и време проведено на одређеним пословима,

одступања прописане, односно утврђене организације рада од фактичког стања

организације рада код послодавца и др.

Препознавање и утврђивање опасности и штетности на радном

месту и у радној околини

Препознавање и утврђивање опасности и штетности на радном месту и у

радној околини према Правилнику врши се на основу података који се

прикупљају из документације којом располаже послодавац, посматрањем и

праћењем процеса рада на радном месту, прибављањем потребних информација

од запослених и информација из других извора и разврставањем у врсте

прикупљених података, односно могућих опасности и штетности на које ти

подаци указују.

При утврђивању података о опасностима и штетностима на радном месту

и у радној околини полази се од постојећег стања безбедности и здравља на раду

(важећи стручни налази о извршеним прегледима и испитивањима средстава за

рад, као и о извршеним испитивањима услова радне околине, извештаји о

претходним и периодичним лекарским прегледима запослених, подаци о

повредама на раду, професионалним болестима и обољењима у вези са радом,

средствима и опремом за личну заштиту на раду, анализа предузетих мера ради

спречавања повреда на раду, професионалних болести и обољења у вези са

радом, инспекцијски налази о извршеном надзору, упутства за безбедан рад,

прописана документација за употребу и одржавање, односно паковање,

транспорт, коришћење, складиштење, уништавање и др.).

Опасности и штетности групишу се у зависности од њихове врсте и

природе. Опасности се према Правилнику групишу у неколико група:

1) механичке опасности, које се појављују коришћењем опреме за рад,

као што су:

недовољна безбедност због ротирајућих или покретних делова,

слободно кретање делова или материјала који могу нанети

повреду запосленом,

унутрашњи транспорт и кретање радних машина или возила, као и

померања одређене опреме за рад,

коришћење опасних средстава за рад, која могу произвести

експлозије или пожар,

немогућност или ограниченост правовременог уклањања са места

рада, изложеност затварању, механичком удару, поклапању, и сл.,

други фактори који могу да се појаве као механички извори

опасности;


13

2) опасности које се појављују у вези са карактеристикама радног места,

као што су:

опасне површине (подови и све врсте газишта, површине са

којима запослени долази у додир, а које имају оштре ивице -

рубове, шиљке, грубе површине, избочене делове, и сл.),

рад на висини или у дубини, у смислу прописа о безбедности и

здрављу на раду,

рад у скученом, ограниченом или опасном простору (између два

или више фиксираних делова, између покретних делова или

возила, рад у затвореном простору који је недовољно осветљен

или проветраван, и сл.),

могућност клизања или спотицања (мокре или клизаве

површине),

физичка нестабилност радног места,

могуће последице или сметње услед обавезне употребе средстава

или опреме за личну заштиту на раду,

утицаји услед обављања процеса рада коришћењем

неодговарајућих или неприлагођених метода рада,

друге опасности које се могу појавити у вези са карактеристикама

радног места и начином рада (коришћење средстава и опреме за

личну заштиту на раду која оптерећују запосленог, и сл.);

3) опасности које се појављују коришћењем електричне енергије, као

што су:

опасност од директног додира са деловима електричне инстала-

ције и опреме под напоном,

опасност од индиректног додира,

опасност од топлотног дејства које развијају електрична опрема и

инсталације (прегревање, пожар, експлозија, електрични лук или

варничење, и др.),

опасности услед удара грома и последица атмосферског

пражњења,

опасност од штетног утицаја електростатичког наелектрисања,

друге опасности које се могу појавити у вези са коришћењем

електричне енергије.

Штетности се према Правилнику групишу у неколико група:

1) штетности које настају или се појављују у процесу рада, као што су:

хемијске штетности, прашина и димови (удисање, гушење,

уношење у организам, продор у тело кроз кожу, опекотине,

тровање, и сл.),

физичке штетности (бука и вибрације),

биолошке штетности (инфекције, излагање микроорганизмима и

алергентима),

штетни утицаји микроклиме (висока или ниска температура,

влажност и брзина струјања ваздуха),


14

неодговарајућа - недовољна осветљеност,

штетни утицаји зрачења (топлотног, јонизујућег или

нејонизујућег, ласерског, ултразвучног),

штетни климатски утицаји (рад на отвореном),

штетности које настају коришћењем опасних материја у

производњи, транспорту, паковању, складиштењу или

уништавању,

друге штетности које се појављују у радном процесу, а које могу

да буду узрок повреде на раду запосленог, професионалног

обољења или обољења у вези са радом;

2) штетности које проистичу из психичких и психофизиолошких напора

који се узрочно везују за радно место и послове које запослени

обавља, као што су:

напори или телесна напрезања (ручно преношење терета, гурање

или вучење терета, разне дуготрајне повећане телесне активности

и сл.),

нефизиолошки положај тела (дуготрајно стајање, седење, чучање,

клечање и сл.),

напори при обављању одређених послова који проузрокују

психолошка оптерећења (стрес, монотонија и сл.),

одговорност у примању и преношењу информација, коришћење

одговарајућег знања и способности, одговорност у правилима

понашања, одговорност за брзе измене радних процедура,

интензитет у раду, просторна условљеност радног места,

конфликтне ситуације, рад са странкама и новцем, недовољна

мотивација за рад, одговорност у руковођењу, и сл.;

3) штетности везане за организацију рада, као што су: рад дужи од пуног

радног времена (прековремени рад), рад у сменама, скраћено радно

време, рад ноћу, приправност за случај интервенција, и сл.;

4) остале штетности које се појављују на радним местима, као што су:

штетности које проузрокују друга лица (насиље према лицима

која раде на шалтерима, лица на обезбеђењу, и сл.),

рад са животињама,

рад у атмосфери са високим или ниским притиском,

рад у близини воде или испод површине воде.

Процењивање ризика у односу на опасности и штетности према

Правилнику

Процена ризика заснива се на анализи вероватноће настанка и тежине

могуће повреде на раду, оштећења здравља или обољења запосленог у вези са

радом проузрокованих на радном месту и у радној околини.

На основу прикупљених података и препознатих, односно утврђених

опасности и штетности и утврђене листе опасности и штетности у радној


15

околини на сваком радном месту, избором и применом одговарајућих метода

врши се процењивање ризика - вероватноће настанка и тежине повреда на раду,

оштећења здравља или обољења запосленог.

Процењивање ризика врши се за сваку препознату, односно утврђену

опасност или штетности, упоређивањем са дозвољеним вредностима прописаним

одговарајућим прописима у области безбедности и здравља на раду, техничким

прописима, стандардима и препорукама.

Вероватноћа настанка повреде на раду, оштећења здравља или обољења

запосленог у вези са радом, проузрокованих опасностима и штетностима на

радном месту и у радној околини, процењује се на основу претходне анализе која

узима у обзир учесталост и трајање изложености запослених опасностима и

штетностима, вероватноћу настанка опасног догађаја и техничке или друге

могућности за њихово избегавање, односно ограничење.

Тежина могуће повреде на раду, оштећења здравља или обољења

запосленог процењује се на основу претходне анализе која узима у обзир

предвидиву врсту повреде (смртна, тешка, колективна или лака повреда на раду)

која се може очекивати. Ако се утврди да на радном месту и поред потпуно или

делимично примењених мера у области безбедности и здравља на раду и других

мера, постоје опасности и штетности, које према налазу процењивача ризика

могу да изазову повреду или угрозе здравље запосленог, сматра се да је такво

место са повећаним ризиком, што се утврђује актом о процени ризика.

Утврђивање начина и мера за отклањање, смањење или

спречавање ризика према Правилнику

На основу процењених ризика на радном месту и у радној околини, у

Правилнику је дефинисано да послодавац утврђује начин и мере за њихово

спречавање, отклањање или смањење на најмању могућу меру.

Ако су процењени ризици такве природе да живот и здравље запослених

нису теже угрожени, а за чије отклањање су потребна већа инвестициона

улагања, актом о процени ризика могу се утврдити мере и рокови за њихово

спровођење којима се у потпуности отклањају ризици или којима се они смањују

на најмању могућу меру. О спровођењу мера за отклањање, смањење или

спречавање ризика стара се послодавац непосредно или преко лица одређеног за

безбедност и здравље на раду или другог лица одређеног актом о процени

ризика.

Мере за спречавање, отклањање или смањење ризика послодавац

утврђује полазећи од процењеног ризика, утврђеног приоритета и поштујући

принципе превенције, у складу са прописима о безбедности и здрављу на раду,

техничким прописима, стандардима или опште признатим мерама.

Мере које се утврђују за спречавање, отклањање или смањење ризика су:

1) одржавање у исправном стању и вршење прегледа и испитивања

средстава за рад;

2) обезбеђивање прописаних услова за безбедан и здрав рад у радној

околини;


16

3) оспособљавање запослених за безбедан и здрав рад;

4) обезбеђивање средстава и опреме за личну заштиту на раду, њихово

одржавање и испитивање;

5) упућивање запослених на претходне и периодичне лекарске

прегледе у складу са оценом службе медицине рада, и др.

На основу оцене службе медицине рада, послодавац актом о процени

ризика утврђује посебне здравствене услове које морају испуњавати запослени

на радном месту са повећаним ризиком или за употребу односно руковање

одређеном опремом за рад.

По спроведеном поступку снимања организације рада, препознавања и

утврђивања опасности и штетности, процењивања ризика у односу на опасности

и штетности и утврђивања начина и мера за отклањање, смањење или

спречавање ризика, у складу са Правилником, послодавац доноси закључак.

Закључак према Правилнику треба да садржи:

1) сва радна места на којима је извршена процена ризика;

2) радна места која су утврђена као радна места са повећаним

ризиком;

3) приоритете у отклањању ризика;

4) изјаву послодавца којом се обавезује да ће применити све утврђене

мере за безбедан и здрав рад на радним местима и у радној околини

у складу са актом о процени ризика


17

ИЗВОД ИЗ ПРАВИЛНИКА О ПРЕВЕНТИВНИМ МЕРАМА ЗА

БЕЗБЕДАН РАД НА РАДНОМ МЕСТУ („Службени гласник РС“, бр. 21/09)

Безбедност и здравље на раду обухвата организационе, правне, техничке,

медицинске и социјалне мере заштите на раду као и активности чији је циљ

превентивно деловање, односно смањење ризика на најмању могућу меру у циљу

спречавања повреда и обољења запослених, као и обезбеђивање безбедних

услова за рад.

Значај превентивних мера

Мере безбедности и здравља на раду морају да се спроводе превентивно:

набавком средстава рада за које је произвођач обезбедио уз важеће доказе-атесте

да су произведена у складу са стандардима и прописима, одржавањем истих у

складу са упутством произвођача и прописима који се односе на средства рада,

оспособљавање запослених за безбедан рад са средствима рада, здравственим

прегледима запослених који рукују са средствима рада и другим прописаним

мерама.

Све послове безбедности и здравља на раду, у складу са Правилником

(који усвоји радна организација) и другим прописима, Законима и подзаконским

актима мора да организује, уређује, надзире и за њихову примену и спровођење

одговара послодавац.

Превентивне мере у остваривању безбедности и здравља на раду

обезбеђују се применом савремених техничких, ергономских, здравствених,

образовних, социјалних, организационих и других мера и средстава за

отклањање ризика од повређивања и оштећења здравља запослених, и/или

њиховог свођења на најмању могућу меру.

Сви фактори који настају у процесу рада на радном месту и у радној око-

лини, а који могу да проузрокују или изазову повреду на раду или оштећење

здравља, односно обољење запосленог представљају опасности и штетности у

смислу прописа о безбедности и здрављу на раду. Ради препознавања и

процењивања изложености запосленог опасностима и штетностима и

предузимања мера да се исте отклоне или сведу на објективно најмању могућу

меру.

Процена ризика и примена мера за безбедан и здрав рад пре почетка рада

запосленог на радном месту јесте основни принцип превенције од повреда на

раду, професионалних обољења и обољења у вези са радом који, узимајући у

обзир природу његове примене, можемо да дефинишемо као проактиван

принцип. Поред тога што помаже послодавцу у спречавању, предупређивању или


18

минимализовању могућности да запослени буду угрожени односно изложени

опасностима и штетностима током обављања својих радних активности, тако

постављен принцип процене ризика помаже послодавцу и у промовисању

компетентности и ефикасности његове пословне политике и спровођењу радних

процеса.

Избор превентивних мера, којима се спречавају, отклањају или

минимализују могућности повређивања, односно обољевања запослених на

радном месту, приликом обављања њихових радних активности, условљава

претходно препознавање опасности и штетности и њихово вредновање ради

утврђивања приоритета у решавању.

Радно место

Основна производна јединица сваког производног процеса је радно место

на ком је предвиђено да се код послодавца за обављање радних задатака ангажује

један или више радника.

Појам радно место се, према Закону, дефинише као простор намењем за

обављање послова код послодавца (у објекту или на отвореном као и на

привременим или покретним градилиштима, објектима, уређајима,

саобраћајним средствима, и сл.) у којем запослени борави или има приступ у

току рада и који је под непосредном или посредном контролом послодавца.

Подела радних места, на основу четири основна критеријума, приказана

је у табели 1.

Радна места се могу разврстати, на основу најзначајнијег критеријима –

карактер рада, у три групе радних места:

- стационарна (фиксна) радна места, која су везана за фиксни објекат

(нпр. производни погони, канцеларије, школе, здравствене установе и

др.);

- променљива радна места (нпр. градилишта, докови и др.) и

- покретна радна места (нпр. теренско пружање услуга, комуналне

службе и др.).

Табела 1: Подела радних места


19

Обавезе послодаваца

Послодавац је дужан да обезбеди запосленом рад на радном месту на

којем су спроведене мере за безбедан и здрав рад утврђене у Прегледу мера за

безбедан и здрав рад на радном месту. Законска регулатива је дефинисана на

основу :

- Закона о безбедности и раду („Службени гласник РС“, бр. 101/05) и

- Правилника о превентивним мерама за безбедан и здрав рад на радном

месту ("Службени гласник РС", бр. 21/09),

Поред тога усвојено је још мноштво Правилника, као што је Правилник о

превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу опреме за рад са

екраном („Службени гласник РС“ бр. 106/09) затими и Правилник за ручно

преношење терета, излагање хемијским материјама, азбесту и остали

Правилници.

Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад на

радном месту

Овим Правилником прописују се минимални захтеви које је послодавац

дужан да испуни у обезбеђивању примене превентивних мера за безбедан и здрав

рад на радном месту.

Радно место, у смислу овог Правилника, јесте простор намењен за

обављање послова код послодавца у објекту намењеном за радне и помоћне

просторије или у објекту намењеном за рад на отвореном простору или на

отвореном простору, у којем запослени борави или има приступ у току рада и

који је под непосредном или посредном контролом послодавца.

Радне просторије и простор намењен за рад на отвореном, у смислу овог

Правилника, јесу просторије и простор у којима се обављају процеси рада.

Помоћне просторије јесу просторије које су намењене за хигијенске,

санитарне и друге потребе запослених (просторије за одмор, санитарне

просторије, просторије за пружање прве помоћи, просторије за повремено

загревање запослених и др.).

Овај Правилник не примењује се на:

1) саобраћајна средства возила и транспортна средства;

2) привремена или покретна радна места;

3) надземну и подземну експлоатацију руда и дубинско бушење;

4) пловила за улов рибе;

5) пољопривредно, шумско и друго земљиште на коме послодавци

обављају делатност, а који су удаљени од њихових објеката

намењених за радне и помоћне просторије или објеката намењених за

рад на отвореном простору.

Послодавац је дужан да запосленима или њиховим представницима за

безбедност и здравље на раду обезбеди све информације које се односе на

безбедност и здравље на раду, а нарочито о мерама које се предузимају у циљу

остваривања безбедних и здравих услова за рад на радном месту.

http://www.udruzenjepreduzetnikans.com/bezbednost/dokumenta/zakon_o_bezbednosti_i_zdravlju_na_radu.pdf


20

Послодавац и запослени и/или њихови представници за безбедност и

здравље на раду дужни су да сарађују у вези са питањима која се односе на

безбедност и здравље на радном месту.

Послодавци који су, пре ступања на снагу овог Правилника, започели

обављање делатности, односно обезбедили запосленом рад на радном месту на

којем су примењене опште мере заштите на раду за грађевинске објекте

намењене за радне и помоћне просторије, дужни су да своје пословање ускладе

са одредбама овог Правилника у року од три године.

Преглед мера за безбедан и здрав рад на радном месту према

Правилнику

Стабилност и чврстоћа

Објекти намењени за радне и помоћне просторије и објекти намењени за

рад на отвореном морају да имају структуру и стабилност који одговарају

њиховој намени.

Инсталације

Електричне инсталације

- Морају бити пројектоване и постављене тако да не представљају

опасност која може бити узрок пожара или експлозије. Сва лица морају

бити заштићена од опасног дејства електричне струје, односно од

опасности директног или индиректног додира инсталација и опреме под

напоном;

- При пројектовању, постављању и избору материјала и заштитних уређаја

мора се узети у обзир висина напона, спољашњи утицаји и компетентност

лица која имају приступ деловима инсталација;

- Електричне инсталације, а нарочито оне које су изложене спољашњим

утицајима, морају се редовно прегледати и одржавати у исправном стању.

Инсталације за развођење флуида

- Инсталације за развођење флуида (компримовани ваздух, гасови, паре,

вода технолошки раствори и течности) морају бити пројектоване и

постављене тако да не представљу опасност која може узроковати пожар

или експлозије;

- Сва лица морају бити заштићена од штетног дејства флуида који се

разводи инсталацијама, односно од ризика насталих штетним деловањем

флуида;

- Инсталације за развођење флуида, а посебно инсталације којим се

разводе запаљиви, експлозивни, отровни или загушљиви флуиди, морају

се редовно прегледати и одржавати у исправном стању.


21

Саобраћајне површине и излази за евакуацију у случају опасности

- Саобраћајне површине и излази за евакуацију у случају опасности морају

увек да буду слободни и омогућавати излаз најкраћом саобраћајном

површином до безбедног подручја.

- У случају опасности, запосленима мора бити обезбеђена благовремена и

безбедна евакуација са свих радних места.

- Број, распоред и величина саобраћајних површина и излаза за евакуацију

у случају опасности зависе од врсте опреме за рад која се користи,

величине објекта у којем се налазе радна места и највећег броја лица која

могу бити присутна у објекту.

- Врата за евакуацију у случају опасности морају се отварати у правцу

излаза из објекта. Коришћење клизних или ротационих врата, као врата за

евакуацију у случају опасности није дозвољено. Врата за евакуацију у

случају опасности не смеју да буду закључана или на други начин

блокирана тако да их свако лице које треба да их користи не може лако и

брзо отворити.

- Саобраћајне површине и излази за евакуацију морају бити обележени

одговарајућим ознакама, у складу са прописима о безбедности и здрављу

на раду. Ознаке морају да буду постављене на одговарајућим местима и

постојане.

- Врата за евакуацију у случају опасности не смеју да буду закључана.

- Саобраћајне површине и излази за евакуацију у случају опасности, као и

саобраћајне површине и врата која омогућавају приступ њима, морају

бити слободни од било каквих препрека тако да се могу користити у

сваком тренутку без сметњи.

- Саобраћајне површине и излази за евакуацију у случају опасности који

захтевају осветљење, морају имати безбедносно осветљење одговарајућег

интензитета у случају престанка општег осветљења, односно престанка

снабдевања електричном енергијом.

Откривање и гашење пожара

Откривање и гашење пожара мора да буде обезбеђено у складу са

прописима о заштити од пожара, а нарочито да:

- у зависности од величине и намене објекта, опреме за рад, физичких и

хемијских карактеристика присутних материја и највећег могућег броја

присутних лица у објекту, на радним местима се мора обезбедити

довољан број уређја и инсталација за гашење пожара и, где је то

потребно, за откривање и јављање пожара;

- опрема за гашење пожара која није уграђена мора да буде лако доступна,

једноставна за употребу и обележена одговарајућим ознакама које морају

бити постојане и постављене на одговарајућим местима.

Проветравање на радним местима у затвореном простору

На радним местима у затвореном простору мора да буде обезбеђена

довољна количина свежег ваздуха, узимајући у обзир радне методе и активности,


22

односно послове који се обављају у процесу рада и физичке напоре који се

захтевају од запослених.

Када се користи систем принудног проветравања, тај систем мора се

одржавати у исправном стању. Систем за принудно проветравање ваздуха мора

бити опремљен уређајем за јављање квара.

Ако се користе уређаји за климатизацију или вентилацију, рад тих уређаја

не сме изазивати непријатност запосленима услед повећане брзине струјања

ваздуха.

Све наслаге прашине и нечистоће у уређајима за климатизацију или

вентилацију, које могу да угрозе здравље запослених услед загађења ваздуха,

морају да буду одмах уклоњене.

Температура у радним и помоћним просторијама

У току рада температура у радним и помоћним просторијама у којима се

налазе радна места мора да буде одговарајућа, у зависности од метода рада и

активности, као и физичког оптерећења запослених, осим на радним местима на

којима је условљена технолошким процесом.

Природно и вештачко осветљење радних и помоћних просторија

Радна места морају да имају, у највећој могућој мери, довољно природне

светлости и морају бити опремљена изворима вештачког осветљена који морају

да обезбеде адекватну осветљеност у циљу остваривања безбедних и здравих

услова рада.

Инсталације за осветљавање радних и помоћних просторија морају да

буду постављене тако да не представљају опасност за запослене која би се

појавила у зависности од врсте осветљења.

Радна места где су запослени посебно изложени ризицима у случају

нестанка вештачког осветљења, морају бити опремљени безбедносним

осветљењем одговарајуће јачине.

Осветљење на радним местима се обезбеђује и одржава у складу са

условима технолошког процеса тако да осветљеност радног места буде

равномерна и уједначена. Боја вештачког осветљења која се користи не сме да

утиче на препознавање ознака за безбедност и здравље на раду.

Подови, зидови, таванице и кровови радних и помоћних просторија

Подови радних и помоћних просторија не смеју имати опасне избочине,

рупе или нагибе и бити клизави и морају бити стабилни и чврсти. Поред тога

морају се спровести и следеће мере:

- Подови радних и помоћних просторија морају да буду адекватно

топлотно изоловани, узимајући у обзир врсту послова и физичке

активности запослених.

- Подови радних просторија у којима се запослени задржава дуже од два

сата, ради обављања радних активности, морају имати коефицијент

топлотне проводљивости мањи од 6 W/m2К.


23

- Површине подова, зидова и таваница у просторијама морају да буду

такви да могу да се чисте или одржавају на потребном нивоу хигијене.

- Подови, зидови и таванице радних и помоћних просторија морају да буду

отпорни на оштећење од механичких и других утицаја, водонепропусни и

изведени тако да обезбеђју заштиту од атмосферских утицаја, буке и

вибрација и спречавају продирање опасних материја.

- Подови радних просторија морају да буду електро-проводљиви или

електро-изолациони у зависности од услова технолошког процеса.

- Подови радних просторија морају да буду изведени са нагибом према

отворима одводних канала, ако у просторијама може доћи до разливања

течности или кондензације водене или других пара.

- Зидови радних и помоћних просторија морају да буду изведени тако да се

код отвора у зиду чија је висина парапета мања од 90 цм поставља

заштитна ограда.

- Провидни или прозрачни зидови, а нарочито преградни зидови од стакла,

у просторијама или у близини радних места и саобраћајних површина

морају бити видно означени и израђени од безбедног материјала или на

тим местима морају да буду заштићени тако да запослени не могу да дођу

у контакт са њима или да претрпе повреду у случају њиховог лома.

- Приступ крововима који су израђени од недовољно чврстог материјала не

сме бити дозвољен, осим у случају када је обезбеђена опрема или су

предузете посебне мере за безбедан рад на крову.

Прозори и кровни прозори

Прозори и кровни прозори морају да буду изведени тако да запослени

могу да их отварају, затварају, подешавају или осигурају на безбедан начин. Када

су отворени, не смеју се налазити у таквом положају да изазову опасност за

запослене.

Прозори и кровни прозори морају бити пројектовани и изведени са

опремом или на други начин опремљени уређајима који омогућавају њихово

чишћење без ризика по запослене који обављају то чишћење и остале запослене

који се налазе у непосредној близини.

Врата и капије

Положај, број и димензије врата и капија као и материјали од којих су

израђени морају да буду одређени у зависности од природе и намене просторија

или простора. Поред тога :

- Провидна врата морају бити обележена одговарајућим, лако уочљивим

ознакама.

- Салонска врата и капије морају да буду провидна или да имају провидне

површине.

- Ако провидне или прозрачне површине на вратима и капијама нису

израђене од безбедних материјала и ако постоји опасност, да у случају

лома врата или капије, запослени претрпе повреду те површине морају

бити заштићене од лома.


24

- Клизна врата морају да буду уграђена са безбедоносним уређајем који

спречава да врата искоче из шина и да се сруше.

- Врата и капије које се отварају на горе морају да буду уграђене са

механизмом који спречава њихов пад.

- Врата дуж саобраћајних површина за евакуацију морају да буду

обележена на одговарајући начин и изведена да се могу отварати са

унутрашње стране брзо и лако у сваком тренутку без било каквих

препрека или помагала док су запослени присутни на радним местима.

- У непосредној близини капија које су намењене за пролаз возила, морају

да буду и посебна врата за пролаз лица, уколико пролаз лица кроз те

капије није безбедан. Та врата морају бити видно обележена и увек

слободна.

- Врата на механизовани погон морају да функционишу тако да запослени

нису изложени опасностима од настанка повреда. Та врата морају да буду

са заштитном блокадом за тренутно заустављање која мора да буде лако

уочљива и приступачна. Уколико се, у случају нестанка напајања, врата

не отварају аутоматски, мора бити могуће ручно их отворити.

- Врата на просторијама код којих постоји опасност од експлозије,

израђују се од материјала који не може да произведе варницу, а

постављају се тако да се отварају у правцу излаза.

Саобраћајне површине - опасне зоне

Саобраћајне површине, укључујући степеништа, непокретне лестве,

места и рампе за утовар и истовар, морају бити размештени и изграђени тако да

се обезбеди једноставан, безбедан и одговарајући приступ лицима и возилима на

начин да запослени који раде у близини тих саобраћајних површина не буду

изложени опасностима.

- Димензије саобраћајних површина за кретање лица и/или превоз робе

морају да буду одређене у зависности од броја могућих корисника и

врсте активности које се обављају.

- Ако се саобраћајне површине користе за кретање возила, мора се

обезбедити довољно широк и безбедан пролаз за кретање лица.

- Између саобраћајних површина за кретање возила и врата, капија,

пролаза за лица, ходника и степеништа потребно је обезбедити довољну

ширину пролаза.

- У зависности од намене радне просторије и врсте опреме, саобраћајне

површине морају бити видно обележене одговарајућим ознакама.

- Саобраћајне површине се морају редовно контролисати и одржавати у

исправном стању.

- Саобраћајне површине се постављају у нивоу пода тако да одступање не

прелази +/- 1,0 cm.

Саобраћајне површине и пролази у радним просторијама морају да буду

изведени тако да њихова ширина буде једнака или већа од одговарајуће

вредности наведене у Табели 2.


25

Табела 2: Саобраћајне површине и пролази у радним просторијама

Саобраћајне површине и пролази Ширина [m]

Главна саобраћајна површина – пролаз за запослене 1,5

Споредна саобраћајна површина – пролаз за запослене 1,0

Пролази за чишћење, одржавање и послуживање опреме за рад 0,75

Саобраћајна површина за кретање возила 1,8

Додатак на ширину возила, односно најширег дела који се превози да би

се добила оптимална ширина пролаза 0,8

Просторије ширине до 15 m – један пролаз 1,8

Просторије ширине од 16 m до 40 m – један пролаз 2,4

Просторије ширине од 41 m до 80 m један пролаз 3,0

два пролаза 2,0

Просторије ширине преко 80 m, на сваки х 40 m ширине по један пролаз 3,0

Ако на радним местима постоје места којима је приступ ограничен -

опасне зоне, те зоне морају да буду опремљене направама које спречавају

приступ неовлашћеним лицима. Потребно је предузети одговарајуће мере у циљу

заштите запослених који су овлашћени да улазе у опасне зоне. Опасне зоне

морају бити јасно обележене одговарајућим ознакама.

Степеништа

Степеништа се изводе и одржавају тако да обезбеђују:

- несметано излажење из свих делова објекта;

- потребну пропусну моћ;

- најкраћи пут према излазу из објекта са јасно означеним смером кретања

ка степеништу;

- степеништа се изводе са степеницама једнаког облика и димензија;

- завојно степениште изводи се тако да, на најужем делу, ширина газишта

не буде мања од 10 cm;

- на степеништу које има преко 10 степеника заштитна ограда се поставља

са обе стране, а на степеништу до 10 степеника, уколико не премошћава

подлогу на коју се може пасти са висине веће од 1 м, ограда се може

поставити само са једне стране.

Заштитне ограде

Пролази, прелази, радне платформе и сва радна места на висини већој од

1 m од пода или подлоге на коју се може пасти, ограђују се заштитном оградом.

Заштитне ограде изводе се тако да обезбеђују:

- стабилност појединих елемената, међусобне везе елемената и ограде у

целини,

- прорачунате су на најнеповољније хоризонтално и вертикално

оптерећење, које се може појавити;

- конструкцију ограде са таквим распоредом елемената, у равни ограде, да

једна димензија слободног отвора у огради не буде већа од 25 cm;

- да елементи испуне ограде буду са унутрашње стране стуба ограде;


26

- да висина од површине пода или подлоге до горње ивице ограде не буде

мања од 100 cm, а код косих ограда на степеништима, да висина буде

најмања 100 cm мерено вертикално од средине газишта до горње ивице

ограде;

- да крајеви елемената ограде буду чврсто ослоњени, да не буду

постављени у облику препуста;

- да површине елемената ограде буду глатке и без неравнина о које би се

могли повредити делови тела запослених или закачити одећа.

Посебне мере за покретне степенице и стазе

Покретне степенице и стазе морају да функционишу безбедно. Покретне

степенице и стазе морају да буду опремљене са свим неопходним заштитним

уређајима и лако уочљивим и доступним заштитним блокадама.

Места и рампе за утовар и истовар

Места и рампе за утовар и истовар морају да одговарају димензијама

терета којим се манипулише. Поред тога мора се водити рачуна и о следећем:

- Места и рампе за утовар и истовар морају да имају најмање један излаз, а

када је то технички могуће морају имати излазе на две стране.

- Рампе за утовар и истовар морају да буду обезбеђене тако да се спречава

пад запослених.

- Места и рампе за утовар и истовар морају да имају структуру и

стабилност који одговарају њиховој намени.

- Саобраћајне површине ка местима и рампама за утовар и истовар морају

да буду очишћене од леда и снега и посуте песком или шљунком.

- Ширина саобраћајних површина не сме бити мања од 5 m при

двосмерном кретању возила, односно 3 m при једносмерном кретању

возила.

- Приликом постављања возила на местима и рампама за утовар и истовар,

растојање између возила која стоје у колони не сме бити мање од 1 m, а

растојање између возила која стоје једно поред другог не сме бити мање

од 1,5 m.

- Брзина кретања возила на местима и рампама за утовар и истовар и

саобраћајним површинама ка њима не сме бити већа од 10 km/h, а у

затвореним магацинима и складиштима не сме бити већа од 5 km/h.

- Места и рампе за утовар и истовар морају бити ноћу осветљене

светлошћу јачине најмање 10 lx.

Димензије радних и помоћних просторија - слободан простор за

запослене

Радне просторије морају имати довољну висину, површину пода и

ваздушни простор тако да је запосленима омогућено да безбедно обављају свој

рад, без ризика по њихову безбедност, здравље и благостање на раду, а


27

вредности чисте висине, површине и запремине по једном запосленом морају

бити једнаке или веће од одговарајућих вредности наведених у Табели 3.

Табела 3: Минималне величине слободног простора у радним просторијама

Послови који се обављају у радној

просторији

Најмања величина слободног простора

Чиста

висина

[m]

Површина

по једном

запосленом

[m2]

Запремина по

једном

запосленом

[m3]

Производни процеси у халама, погонима,

радионицама и сл., где се у процесу рада

не појављују штетности

2,6 2,0 10,0

Производни процеси у халама, погонима,

радионицама и сл., где се у процесу рада

појављују штетности

3,0 2,0 12,0

Пројектни и административни послови 2,4 3,0 10,0

Производни процеси у објектима у

старим градским језгрима и сл., где се у

процесу рада не појављују штетности

2,2 2,0 10,0

Чистом висином просторије, сматра се светла висина од завршеног пода

до завршене таванице без неравнина, инсталација и уређаја.

Слободном површином пода, сматра се површина пода без опреме за рад,

инсталација, материјала, готових производа и инвентара, осим радног стола и

столице.

Слободном запремином, сматра се ваздушни простор, без опреме за рад,

инсталација, инвентара и простора који се користи за складиштење.

Величине слободних простора на радним местима морају бити такве да

омогућавају запосленима несметано кретање ради обављања радних активности.

Чиста висина помоћних просторија обезбеђује се и одржава тако да не

буде мања од 2,60 m.

Привремени објекти (типа контејнера или киоска), у којима се налазе

просторије за радна места, могу се користити за радна места, ако чиста висина

просторија није мања од 2,20 m.

Просторије за одмор

У циљу обезбеђивања безбедности и здравља, запосленима морају да

буду обезбеђене приступачне просторије за одмор у зависности од врсте послова

и броја присутних запослених.

Ове одредбе се не односи на запослене који раде у канцеларијама или

сличним радним просторијама, у којима је обезбеђен одговарајући одмор током

паузе.

Просторије за одмор морају да буду довољно велике и опремљене

одговарајућим бројем столова и седишта са наслоном за довољан број

запослених. У тим просторијама потребно је спровести одговарајуће мере како

би се заштитили непушачи од штетног утицаја дуванског дима.


28

Ако се просторије за одмор користе за узимање хране морају да имају

умиваоник са топлом и хладном водом и обезбеђено проветравање.

Ако у току рада долази до редовних и честих прекида рада, а просторија

за одмор није обезбеђена, мора се обезбедити друга просторија у којој запослени

могу да бораве у току тих прекида. У тим просторијама предузимају се

одговарајуће мере како би се заштитили непушачи од штетног утицаја дуванског

дима.

Труднице и мајке које доје

Трудницама и мајкама које доје мора се обезбедити да, у одговарајућим

условима, легну и одморе се.

Санитарне просторије

Гардеробе и гардеробни ормани

Адекватне гардеробе и гардеробни ормани морају да буду обезбеђни за

запослене који користе радна одела и униформе уколико се због здравствених

или других разлога не може очекивати да се пресвлаче у другим просторијама.

Гардеробе морају бити приступачне, довољног капацитета и да имају места за

седење.

Гардеробе морају да буду довољно велике и да у њима сваки запослени

има могућност да закључа своју личну одећу и ствари у току радног времена.

Када околности то захтевају (нпр. опасне материје, влага, нечистоћа и сл.) морају

се обезбедити услови у којима се радна одећа чува на месту одвојено од личне

одеће и ствари.

Неопходно је обезбедити одвојене гардеробе или одвојено коришћење

гардероба за мушкарце и жене.

Уколико није неопходно обезбедити гардеробе, тада за сваког запосленог

мора да буде обезбеђен простор у којем може да одложи своју личну одећу.

Температура ваздуха у гардеробама не сме да буде мања од 17 ºС.

Тушеви и умиваоници

За запослене мора да буде обезбеђен довољан број одговарајућих тушева,

ако то захтева природа посла или из здравствених разлога, а нарочито за

запослене који обављају послове при којима долази до прљања, квашења тела и

одеће, знојења и појаве прашине, као и за запослене који раде са отровним,

заразним или јонизујућим материјама и запослене који учествују у процесу

прераде прехрамбених производа или израде стерилних материјала.

Неопходно је обезбедити одвојене тушеве или одвојено коришћење

тушева за мушкарце и жене. Купатила са тушевима морају бити довољно велика

како би сваки запослени могао да се опере без ограничења у погледу услова или

одговарајућих хигијенских стандарда. Тушеви морају да имају топлу и хладну

текућу воду.


29

Број тушева у купатилу одређује се зависно од врсте послова и броја

присутних запослених, тако што се:

- за послове код којих долази до појаве штетних материја, прашине и јачег

знојења, или долази до квашења обуће и одеће обезбеђује један туш на

највише пет запослених;

- у случају кад се не појављују штетне материје обезбеђује се један туш на

највише десет запослених;

- за послове код којих не долази до јачег знојења, прашине, квашења обуће

и одеће, односно код којих не долази до појаве штетних материја

обезбеђује се један туш на највише 20 запослених;

- у близини радних места и гардероба мора да буде обезбеђен довољан број

умиваоника са текућом водом (топлом водом ако је потребно).

Неопходно је обезбедити одвојене умиваонике или одвојено коришћење

умиваоника за мушкарце и жене, уколико то захтевају разлози за

приватност;

- у умиваоницима запослени морају имати на располагању средства за

умивање и дезинфекцију руку, као и средство за сушење руку;

- ако су просторије са тушевима или умиваоницима одвојене од гардероба,

те просторије морају да буду непосредно повезане.

Тоалети

У близини радних места, радних просторија, просторија за одмор,

гардероба и просторија са тушевима, морају бити обезбеђене посебне просторије

са одговарајућим бројем тоалета и умиваоника. Потребно је обезбедити одвојене

тоалете или одвојено коришћење тоалета за мушкарце и жене.

Просторије за пружање прве помоћи

У зависности од величине објекта, врсте послова и учесталости повреда

на раду мора да буде обезбеђена једна или више просторија за пружање прве

помоћи. Где постоји већа могућност настанка повреда на раду, на сваких 100

запослених мора да буде обезбеђена најмање једна просторија за пружање прве

помоћи.

Просторије за пружање прве помоћи морају бити опремљене неопходним

инсталацијама, опремом за пружање прве помоћи и приступачне за манипулацију

носилима. Просторије за пружање прве помоћи морају бити обележене

одговарајућим ознакама.

Опрема за пружање прве помоћи мора да буде доступна и приступачна на

свим местима где услови рада то захтевају и обележена у складу са прописима.

Адреса и број телефона најближе службе хитне помоћи и здравствене

установе, као и имена запослених који су оспособљени и одређени за пружање

прве помоћи, морају бити истакнути на видном месту.

Просторије за повремено загревање запослених

Просторије за повремено загревање запослених морају бити обезбеђене

за запослене који обављају послове у магацинима, складиштима, хладњачама или


30

на отвореном простору, а њихова величина одређује се у зависности од броја

запослених који ће их истовремено користити.

Температура ваздуха у просторијама за повремено загревање запослених

не сме да буде мања од 15 ºС.

Запослени са инвалидитетом

Радна места морају да буду организована тако да се узме у обзир

приступачност радног места (врата, пролази, степеништа, помоћне просторије и

др.) запосленима са инвалидитетом.

Радна места у објектима намењеним за рад на отвореном или на отвореном

простору

Радна места, саобраћајне површине и други простори или инсталације

који се налазе на отвореном, а на којима раде или их користе запослени

приликом обављања својих радних активности морају да буду организовани на

начин да омогуће безбедно кретање лица и возила.

Ово се односи на главне саобраћајне површине на локацији послодавца,

на саобраћајне површине које се користе за редовно одржавање, прегледе и

испитивање инсталација, као и на места и рампе за утовар и истовар.

Простор за рад на отвореном мора бити осветљен вештачким осветљењем

када природно осветљење није задовољавајуће.

Радна места на отвореном простору морају бити тако уређена да

запослени који раде на тим радним местима:

- буду заштићени од неповољних временских прилика и предмета који

могу пасти;

- нису изложени нивоима физичких, хемијских, биолошких или осталих

штетности који су штетни по безбедност и здравље;

- могу брзо да напусте своја радна места и да се склоне на безбедно

подручје;

- имају обезбеђену прву помоћ;

- не могу да се оклизну и падну.

У непосредној близини места где се обављају технолошки процеси на

отвореном простору или врши транспорт опасних материја, постављају се

славине или тушеви са чистом, текућом водом.

Саобраћајне површине на отвореном простору

На саобраћајним површинама на којима се крећу возила, обезбеђују се:

- саобраћајни знаци и везе са путевима у складу са прописима о

безбедности саобраћаја;

- прописано осветљење за време рада ноћу и у условима смањене

видљивости;

- посебне површине за паркирање путничких и теретних возила;

- посебни знаци упозорења, сигнали или браници на местима која немају

довољну прегледност.


31

Ширине саобраћајних површина и растојања за слободно кретање возила

и терета морају бити једнаке или веће од одговарајућих вредности наведених у

Табели 4.

Табела 4: Саобраћајне површине на отвореном простору

Саобраћајне површине и пролази на отвореном Ширине и

расројања [m]

Ширина једносмерне саобраћајне површине 3,0

Ширина двосмерне саобраћајне површине 5,0

Хоризонтално растојање између објеката и габарита возила

мерено по ширини 0,75

Вертикално растојање између објеката и габарита возила

мерено по висини 0,5

Ширина пролаза са сваке стране бочних ивица габарита возила 0,5

Висина пролаза више од висине габарита возила 0,5

Разводи инсталација (електричне енергије, водовода, канализације,

гасова, пара, компримованог ваздуха и сл.) постављају се изван саобраћајних

површина и других места где постоји могућност њиховог механичког оштећења.


32

ИЗВОД ИЗ ПРАВИЛНИКА О ПОСТУПКУ ПРЕГЛЕДА И

ИСПИТИВАЊА ОПРЕМЕ ЗА РАД И ИСПИТИВАЊЕ УСЛОВА

РАДНЕ ОКОЛИНЕ („Службени гласник РС“, бр. 94/06 и 108/06)

Овим Правилником се прописују поступци и рокови превентивних и

периодичних прегледа и испитивања опреме за рад, као и превентивних и

периодичних испитивања услова радне околине

Превентивни и периодични прегледи опреме за рад обављају у складу са

упутством произвођача, техничким прописима и стандардима.

Периодични прегледи се обављају најкасније у року од три године од дана

првог превентивног прегледа, осим привремено постављених електричних

инсталација – 1 година.

Опрема која је према Правилнику сврстана у опрему за коју је неопходно

вршити превентивне и периодичне прегледе је:

Дизалице чија носивост износи 0,5 t и више, као и привремено

постављена конзолна дизалица и витло носивости 0,3 t и више,

Регалне дизалице и подизне платформе на механизован погон,

Висеће скеле, фасадни, теретни и путнички лифтови (осим у

стамбеним зградама),

Самоходно возило за унутрашњи транспорт,

Пресе, маказе и ваљци са ручним улагањем материјала,

Опрема за прераду и обраду дрвета са ручним додавањем материјала

Уређаји у којима се наносе и суше премазна средства,

Опрема и постројења за производњу и пуњење, са цевима, цевоводима

за транспорт експлозивних, отровних и загушљивих флуида у радним

и помоћним просторијама (осим природног гаса),

Уређаји и инсталације у противексплозивној заштити,

Привремена електрична инсталација за време градње грађевинских

објеката и извођења других радова,

Опрема за рад за коју послoдавац утврди Актом о процени ризика да

се за њу врше превентивни и периодични прегледи.

При вим прегледима се проверава безбедност машине са становиште

безбедности радника који рукују том машином. При прегледу се контролишу

следеће ставке:

Безбедан рад уређаја за укључење и искључење из погона, хитно

заустављање и блокада, рад сигналних уређаја,

Носећа конструкција машина,

Исправност уграђених уређаја заштите од покретних делова,

Исправност мерних, регулационих и контролних уређаја,


33

Постављање и коришћење опреме за рад, њихово прикључење на извор

енергије и испитивање.

Испитивање услова радне околине Значај испитивања услова радне околине у новом Закону о безбедности и

здрављу на раду („Службени гласник РС“, бр. 101/05) је истакнут, јер је садржан

у самом наслову закона. Да би током обављања радних задатака био испуњен

услов „здравље на раду“ неопходно је обезбедити услове радне околине који ће

онемогућити настајање повреда и професионалних обољења. Повољна радна

средина омогућава рад у оптималним условима, што се повољно одражава на

здравље радника као и на његове радне способности.

У радним просторијама у којима се јављају друге штетности (физичке,

хемијске или биолошке) неопходно је извршити и њихово испитивање, како би

се утврдило да ли су испуњени услови за „здравље на раду“, и евентуално

спровеле одговарајуће мере заштите.

Испитивање услова радне средине обухвата испитивање

хемијских, физичких и биолошких штетности,

микроклиме (у летњем и зимском периоду),

квалитета осветљења.

Испитивање хемијских штетности

Испитивање хемијских штетности врши се у радној средини и на радном

месту, где се у процесу рада користе, појављују или производе хемијске

штетности.

Испитивање хемијских штетности се врши узимањем најмање једног

узорка на радном месту најближем извору хемијске штетности. Уколико се утврди

да је концентрација хемијски опасне материје испод дозвољене вредности – то се

само констатује и наведе у извештају. Међутим, уколико је утврђена

концентрација у зонама изнад дозвољеног нивоа, узима се најмање 1 узорак на

осталим радним местима на којима се оправдано очекује та штетност.

На радним местима на којима је утврђено да је концентрација изнад

дозвољених вредности врши се континуално испитивање ради процене ризика и

предузимања мера заштите.

Испитивање физичких штетности (бука и вибрације)

Испитивање буке у радној средини

Задатак испитивања буке, као физичке штетности, је да измери,

анализира вредности и изврши процену штетног дејства у односу на максимално

дозвољене вредности којима човек сме да буде изложен а да не претрпи

здравствена оштећења организма.

Последице које оставља бука могу бити пролазне али и са трајним

патолошким поремећајима. У зависности од интензитета, фреквентног спектра и


34

времена излагања, физиолошки ефекти се могу испољити на органе чула слуха,

вегетативни нервни систем, срце, крвне судове, органе за варење и др.

Снажан интензитет звука може довести до појачаног рада ендокриних

жлезда, повећања крвног притиска, убрзаног рада срца, поремећаја у дисању,

сметњи у равнотежи, и др.

Интензитет звука је физичка величина која се дефинише као протекла

енергија кроз јединицу површине постављену нормално на правац простирања

таласа у јединици времена:

c

pI

2

2

,

где је p - амплитуда осциловања притиска ваздуха, ρ - густина

ваздуха и c - брзина простирања таласа. Овако дефинисана физичка величина

има јединицу W/m2. У целом опсегу фреквенција које људско ухо може да

региструје, експериментално је утврђено да је највећа осетљивост у интервалу од

1000 до 4000 Hz.

Најнижи интензитет звука који човек може да региструје, при

фреквенцији од 1000 Hz, износи I0 = 10-12

W/m2 и представља праг чујности.

Горња граница интензитета звука који код човека изазива осећај бола назива се

граница бола и износи 10 W/m2.

Ниво буке (L) дефинисан је једначином:

0

log10

0

log20I

I

p

pL ,

где је: p – притисак звучног тласа на месту са нивоом L, а p0 = 20 Pa, I –

интензитет звучног таласа на месту са нивоом L, а I0 = 10 -12

W/m2.

Ниво буке се изражава у децибелима (dB) или, при мерењу помоћу

укљученог фреквенцијског филтра A, јединицом dB(A) (децибел A).

Уколико је бука променљива, тада се измерени (меродавни) ниво

одређује као:

n

i

L

ieqAiN

NL

1

1,010

1log10 ,

где је Leq - еквивалентни ниво у dB(A), LAi - ниво буке у dB(A) који

одговара средњој вредности класног интервала и чија ширина може бити 2, 3, 4

или 5 dB(A), Ni - број очитаних мерних резултата који припадају класи, N - укупан

број очитаних резултатау току мерења и n - број обухваћених класних интервала.

Нормирање буке представља оцену штетног дејства буке на бази пуног

радног времена у складу са нормативима допуштених нивоа буке који су

прецизно дати у Правилником о мерама и нормативима заштите на раду од

буке у радним срединама.

Дужина трајања мерног интервала се одређује према типу буке.

Минимални интервал мора бити довољно дуг да обухвати цео циклус промена

нивоа посматране буке. Код променљиве буке ниво се у току дана мери у три

мерна интервала, а током ноћи у два интевала. Максимални мерни интервал је за

дан од 6,00 часова до 22,00 часа, а за ноћ – од 22,00 часа до 6,00 часова.


35

Бука се нормира у односу на:

неометање разних врста делатности – табела 2 (максимална

дозвољена вредност нивоа звука за физички рад без захтева за

менталним напрезањем и запажањем околине слухом износи 85 dB)

неометање непосредног споразумевања говором,

неометање посредног споразумевања средствима комуникација

(телефон, радио итд),

неометање примања звучних сигнала – ниво буке мора бити за

10dB(A) нижи од нивоа звучног сигнала који на одређеном радном

месту треба чути,

заштиту од оштећења органа слуха – ниво буке мора бити нижи од

85dB(A), a ако се врши октавна анализа користи се допуштено време

излагања буци, с обзиром на ниво буке.

Уколико измерени еквивалентни ниво буке пређе допуштени ниво буке

(Табела 5) с обзиром на врсту делатности, неопходно је извршити октавну анализу.

Табела 5: Допуштени ниво буке с обзиром на врсту делатности

Ред.

број ВРСТА ДЕЛАТНОСТИ

Допуштени ниво

буке на радном

месту у dB (A)

a b v

1 Физички рад без захтева за менталним напрезањем и

запажањем околине слухом. 85 85 80

2 Физички рад усмерен на тачност и концентарцију; повремено

праћење и контрола околине слухом; управљање транспортним

средствима.

80 75 70

3

Рад који се обавља под честим говорним командама и

акустичним сигналима.

Рад који захтева стално праћење околине слухом. Рад прете-

жно менталног карактера, али рутински

75 70 60

4 Рад претежно менталног карактера који захтева концентрацију,

али је рутински. 70 65 55

5 Ментални рад усмерен на контролу рада групе људи који

обавља претежно физички рад. Рад који захтева концентрацију

или непосредно комуницирање говором и телефоном.

- 60 50

6

Ментални рад усмерен на контролу рада групе људи који

обавља претежно ментални рад. Рад који захтева концентрацију,

непосредно комуницирање говором и телефоном. Рад искључиво

везан за разгоовре преко комуникационих средстава (телефон,

итд.).

- 55 45

7 Ментални рад који захтева велику концентарцију, искључење из

околине, прецизну психомоторику или комуницирање са

групом људи.

- - 40

8 Ментални рад као израда концепција, рад везан за велику

одговорност, комуницирање ради договора са групом људи. - - 35

9 Концерти и позоришне сале. - 30

a - Означава буку коју прави оруђе за рад ули уређаји којим радник рукује или га послужује.

b - Означава буку коју прави оруђе за рад ули уређај којим радник не рукује нити га послужује. c - Означава буку коју стварају непроизводни извори (уређаји за вентилацију или климатизацију,

суседна организација, улични саобраћај, итд.)


36

Инструменти за мерење буке у радним просторијама морају да задовоља-

вају стандард JUS N.R6.032 - прецизни звукомери.

Испитивање вибрација у радној средини

Испитивање вибрација обухвата мерење, анализу и упоређивање

измерених величина са дозвољеним вредностима у циљу заштите лица који су

изложени.

Вибрације представљају осцилаторно кретање тела или честица око

равнотежног положаја a покривају област инфразвучних и делимично звучних

фреквенција. Узрок вибрација, осим осциловања, може бити и појава буке

великог интензитета. Фреквентни интервал који обухвата вибрације је веома

широк - од неколико делова Hz, па све до 20000 и више Hz.

Вибрације се манифестују у виду потреса конструкције машина, зграда и

њихових делова или пак потреса неког чврстог тела изазваног променљивом

силом. У индустрији вибрације се јављају као последица непотпуног центрирања

уређаја приликом монтаже или рада неизбалансиране машине, ритмичког

кретања, као и удара пнеуматског алата (пнеуматички пиштољ и чекић). Битне

карактеристике вибрација, на основу којих се врши дијагностика, су:

фреквенција осциловања, амплитуда помераја, брзина и убрзање. Мерење и

анализа ових вибрација представља значајну методу у процесу одржавања

машина и уређаја. Описане вибрације називају се машинске вибрације.

Вибрације које се испитују са становишта безбедности и здравља на раду

називају се хумане вибрације. Оне се испитују на местима где вибрирају додирне

површине оруђа за рад, на радним површинама, подовима и алатима на којима се

појављују вибрације и са којима је радник у контакту.

Настале вибрације се преносе и на тело човека, који стоји на вибрирајућој

конструкцији, рукама држи вибрирајући алат или предмет који се обрађује тим

алатом. Услед тога, тело човека апсорбује вибрације које могу да узрокују низ

обољења познатих под називом вибрационе болести. Мерење и анализа

вибрација којима је под наведеним условима изложено тело, или делови тела

човека, називају се хумане вибрације. Људско тело перципира и апсорбује

вибрације у фреквентном интервалу од 1-1000 Hz и зато су биолошки ефекти

овог подручја вибрација од великог интереса за савремену медицину. Мерење,

анализа и нормирање ових вибрација врши се у области хуманих вибрација. У Републици Србији 2011. године први пут је донет Правилник из

области вибрација, то је Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав

рад при излагању вибрацијама („Службени гласник РС“ бр. 93/11.).

Овим Правилником прописују се минимални захтеви које је послодавац

дужан да испуни у обезбеђивању примене превентивних мера ради отклањања

или смањења ризика од настанка повреда или оштећења здравља запослених који

настају или могу да настану при излагању механичким вибрацијама.

Поједини изрази који се користе у овом правилнику имају следеће значење:

1) вибрације шака - рука јесу механичке вибрације које када се пренесу

на шаку - руку представљају ризик за безбедност и здравље

запосленог,


37

2) вибрације целог тела јесу механичке вибрације које када се преносу на

цело тело представљају ризик за безбедност и здравље запосленог,

У Правилнику се уводе појмови као што су акционе и граничне

вредности у односу на референтни период од осам сати. Акционе вредности

дневне изложености представљају процењене вредности када послодавац треба

да разматра могућности за смањење изложености (организационе, замена метода

рада, избор опреме, критеријуми при набавци опреме, обукa и информисаност

радника, ЛЗС). Гранична вредност дневне изложености не сме бити

прекорачена. Граничне вредности и акционе вредности изложености за вибрације

шака- рука су:

1) дневна гранична вредност изложености утврђена у односу на

референтни период од осам сати јесте 5 m/s²;

2) дневна акциона вредност изложености утврђена у односу на

референтни период од осам сати јесте 2,5 m/s².

Граничне вредности и акционе вредности изложености за вибрације

целог тела су:

1) дневна гранична вредност изложености утврђена у односу на

референтни период од осам сати јесте 1,15 m/s²;

2) дневна акциона вредност изложености утврђена у односу на

референтни период од осам сати јесте 0,5 m/s².

Испитивање микроклиме

Испитивање микроклиме, према Правилнику о поступку прегледа и

испитивања опреме за рад и испитивања услова радне околине врши се у летњем

и зимском периоду са периодичношћу на 3 године. Испитивање микроклиме

(температура, брзина струјања ваздуха и релативна влажност ваздуха) врши се у

радној средини у којој се обавља процес рада, односно у којој се запослени креће,

или задржава дуже од два сата у току радне смене.

Климатски услови у затвореном простору називају се микроклима, a

њени елементи су:

Температура ваздуха,

Влажност ваздуха и

Брзина струјања ваздуха.

Човек може да се прилагоди и живи у условима са врло великим

температурним разликама, разликама релативне влажности ваздуха и брзинама

струјања ваздуха. Ипак, постоји један склад ових величина у којима се човек

најудобније осећа. Тај однос климатских фактора се назива зона комфора. За

зону комфора су постављене строге границе (нормативи) где је однос климатских

фактора усклађен са врстом посла и годишњим добом.

Испитивање микроклиме у радној просторији чија је површина до 100 m2

врши се најмање на једном мерном месту, a у радној просторији чија је површина

већа од 100 m2 испитивање се врши најмање на сваких следећих 100 m

2 по једно

мерење.


38

Испитивање микроклиме у летњем периоду се врши када је спољна

температура изнад 15 0C, a у зимском периоду када је спољна температура испод

5 0C, у условима када раде сви технолошки капацитети (оруђа за рад, уређaји,

инсталације и др.), као и уређаји за загревање.

Елементи микроклиме се мере на нивоу 1,2 m од пода просторије.

Добијене вредности се упоређују са нормативима за температуру,

влажност ваздуха и брзину струјања ваздуха које су дате у Правилнику о општим

мерама заштите на раду за грађевинске објекте намењене за радне и помоћне

просторије (Табела 6) како би се утврдило да ли су микроклиматски услови

задовољавајући.

Табела 6: Интервали фактора микроклиме у зависности од врсте рада и од

температуре спољашњег ваздуха

Врста рада

Температура спољашњег ватдуха

до+50C од+50C до+150C више од +150C

тем

[0C]

рел.

влаж

[%]

брз.

струјања

[m/s]

тем

[0C]

рел.

влаж

[%]

брз

струјања

[m/s]

тем

[0C]

рел. влаж

[%]

брз. струјања

[m/s]

лак рад

(без физ.

напрезања) 18-28 мах 75 мах 0,3 18-28 мах 75 мах 0,6 мах 28

280 C55

260 C60

250 C65

<240 C73

мах 0,5

средњи

рад (лак

физ. рад) 15-28 мах 75 мах 0,5 15-28 мах 75 мах 0,6 мах 28

280 C55

260 C60

250 C65

<240 C73

мах 0,7

тешки рад

(тешки

физ. рад) 15-28 мах 75 мах 0,5 15-28 мах 75 мах 0,6 мах 28

280 C55

260 C60

250 C65

<240 C73

мах 1,0

Врста рада подразумева физичко напрезање и разликује се:

1. Лаки рад - је рад који се обавља седећи, стојећи или у ходу али не

захтева систематско физичко напрезање, подизање ни пренос терета;

2. Средњи рад – је рад који се обавља уз одређено физичко напрезање,

обавља се претежно стојећи или у ходу, или се врши пренос терета од

2 kg;

3. Тешки рад – је рад који се обавља при систематском физичком

напрезању, сталним кретањем и преношењем терета изнад 20 kg.

Испитивање осветљења

Циљ прегледа и испитивања је да се установи да ли електрична расвета

објекта у којем се обавља рад задовољава критеријуме безбедности за рад.

Електрично осветљење треба да послужи за две основне сврхе: да пружи

потребно осветљење за рад и да осветли предмет за рекламне сврхе.


39

Према процесима који условљавају емисију светлости, вештачки извори

се деле на:

- термичке,

- луминесцентне и

- ласерске.

Термички извори

Најраспрострањенији вештачки светлосни извори су термички извори

светлости. Најчешће су то сијалице са металним валкном код којих се електрична

енергија користи за загревање влакна, које затим у усијаном стању емитује

светлост. Влакна се израђују од осмијума, тантала, а најчешће од волфрама, због

његове високе температуре топљења (3350 K).

Код сијалица са волфрамовим влакном, температура влакна је од 2100 -

2500 0C, и на овим температурама 4-8 % елетричне енергије се претвара у

светлосну у делу видљиве области. Преостали део енергије се трансформише у

електромагнетно зрачење ултраљубичастог и инфрацрвеног подручја, као и на

топлотну енергију унутар сијалице, која се затим предаје околини.

Луминесцентни извори

Рад ових сијалица се заснива на појави луминесценције. У њима се налазе

две врсте пуњења: основно (натријум, жива или неки други метал) и помоћно,

које је неки племенити гас. Рад ових сијалица почиње тек после испаравања

метала, као основног пуњења у цеви. За поспешавање испаравања служи

помоћно пуњење у коме долази до јонизације, током које се у цеви ослобађа

енергија потребна за испаравање метала.

Светлост из луминесцентних извора трепери у ритму фреквенције мреже

50Нz. Треперење светлости на предметима изазива видну обману познату под

називом стробоскопски ефекат.

Стробоскопски ефекат је привидно кретање неког предмета, које се

разликује од његовог стварног кретања, или привидно заустављање кретања

предмета када се оно осветљава светлошћу чија јачина колеба одређеном

фреквенцијом. Овај ефекат нарочито се јавља код ротационих машина, кад

људско око при вештачкој светлости није у стању да уочи кретање покретних

делова. Како је ова појава опасна по раднике, стробоскопски ефекат се мора

уклонити. У том циљу предузимају се следеће мере:

- употребити сијалице са већом снагом уколико је осветљење са

сијалицама са ужареним влакном,

- за осветљење са флуоресцентним цевима и сијалицама са живином

паром употребити "дуо-спој" или прикључивањем суседних цеви на

различите фазе,

- услед сталне промене напона у струјној мрежи, повећати број струјних

кола и евентуално употребити стабилизаторе напона.


40

Ласерски извори светлости

Ласери емитују кохерентну монохроматску светлост која се може добро

фокусирати на малу површину, где се може добити велика густина енергије, тако

да је њихова примена веома специфична и користи се углавном у индустрији и

медицини.

Врсте осветљења

Постоје три врсте осветљења: опште, локално и допунско.

Опште осветљење покрива целу просторију и за неке врсте послова

обезбеђује довољан ниво осветљености. На пример то је случај са учионицама,

салама, жељезничким перонима итд.

Из економских разлога, да би се постигло потребно осветљење на радној

површини, препоручује се локално осветљење у свим просторијама у којима

радна места нису густо распоређена. Ово осветљење је ограничено само на радну

раван, на пример, стона светиљка на писаћем столу, светиљка на радном месту у

радионици итд.

Допунско осветљење се користи када је опште осветљење знатно мање од

потребног за одређени рад, па се потребно осветљење постиже додатним

локалним осветљењем.

Осветљеност је према стандарду JUS U.C9.100:1963 подељена у 6 нивоа,

и за сваки ниво осветљења је дефинисано минимално просечно, опште и

допунско осветљење (Табела 7).

Стандард је дефинисао и минималне просечне осветљености радних

просторија према врсти рада. Вредности су дате у Табели 8.

Табела 7: Нивои и минималне вредности осветљења радних просторија

Захтеви

Само опште

осветљење

Опште са допунским осветљењем

опште осветљење Допунско осветљење

Минимална просечна осветљеност (lx)

a b a b a b

Веома мали 30 50 - - - -

Мали 50 80 - - - -

Средњи 80 150 30 50 150 300

Велики 150 300 50 80 300 600

Веома

велики 300 600 80 150 600 1000

Изванредно

велики - - 150 300 > 600 1000

Напомена: вредности осветљења у колони "a" важе за осветљење са сијалицама са ужареним влакном, а вредности у колони "b" за осветљености са флуоресцентним цевима или сличним изворима светлости више температуре боје.


41

Табела 8: Минималне просечне осветљености радних просторија према врсти посла

Врста дела-

тности и про-

сторија, или

врста рада

Врста просторија или послова

Минимална средња

осветљеност

(lx)

Станови

Ходници, степеништа, подрумске просторије

Купатила

Спаваће собе

Трпезарије, кухиње

Салони и собе за рад

30*, 50

50*, 80

50*, 80

80*,150

80*, 150

Трговине Складишта за привремени смештај робе

Складишта за сортирану робу

Продавнице прерађевина од метала, коже...

Продавнице финих производа и робне куће

Велике робне куће, супермаркети

50

80

150

300

600

Уреди и

установе

Просторије за опште послове, архиве, регистратори

Отпрема поште, пријемна места за странке, финији

канцеларијски послови, сортирање поште,

рачуноводство и књиговодство

Техничко цртање

150

150

300

600

Школе Вежбаонице

Учионице

Сале за цртање, лабораторије

150

150

300

Здравствене

установе

Болесничке собе

Припрема јела, собе болничког особља

Ординације, лабораторије, апотеке

Операционе сале, сале за обдукцију

80

80

150

600

Дрвна

индустрија

Резање дврета

Једноставни радови за обраду дрвета

Радови за фину обраду дрвета

Резбарења и томе слични фини послови око дрвета

80

150

300

600

Графичка

индустрија

Припрема литографских плоча, радови око

штампарских машина, штампање тапета

Радови на литографским плочама, галванопластика,

сортирање папира

Израда клишеа, дотеривање слога, израда матрица

150

300

600

Вредности осветљења обележене са * се узимају ако је осветљење извршено са

сијалицама са металним влакном. Осветљење са флуоресцентним цевима треба да буде

и до 100% веће.

Испитивање биолошких штетности

Испитивање биолошких штетности (вируса, бактерија, паразита, гљива,

плесни и др.) врши се у радним просторијама и на разним местима где се

оправдано очекују у процесу рада.


42

ИЗВОД ИЗ ПРАВИЛНИКА О ЛИЧНОЈ ЗАШТИТНОЈ

ОПРЕМИ („Службени гласник РС“, бр. 100/11)

Овим Правилником прописују се: битни захтеви за здравље и безбедност,

као и други захтеви и услови које мора да испуни лична заштитна опрема пре

њеног стављања на тржиште и/или употребу, ради заштите здравља и

безбедности корисника те опреме; категорије и врсте личне заштитне опреме;

поступци оцењивања усаглашености; претпоставка усаглашености; садржина

техничке документације; садржина Декларације о усаглашености; знак

усаглашености и означавање усаглашености; заштитна клаузула и захтеви које

мора да испуни тело за оцењивање усаглашености да би било именовано за

оцењивање усаглашености.

Поједини изрази који се употребљавају у овом правилнику имају следеће

значење:

1) лична заштитна опрема (у даљем тексту: ЛЗО) јесте свака опрема

(средство, уређај, прибор, помоћно средство и сл.) коју носи или држи

корисник ради сопствене заштите од једне или више опасности по

његово здравље и безбедност.

Сваки уређај, прибор или средство, односно систем који се ставља на

тржиште заједно са ЛЗО, са циљем да се повеже са другим спољним додатним

уређајем, сматра се саставним делом те ЛЗО, чак и ако тај систем није намењен

да га корисник носи или трајно држи током целог периода изложености ризику.

Овај правилник се не примењује на:

1) ЛЗО која је пројектована и израђена специјално за оружане снаге или

за одржавање јавног реда и мира, као што су шлемови, штитови и сл.;

2) ЛЗО за самоодбрану (распршивачи са аеросолима, лично оружје за

застрашивање и сл.);

3) ЛЗО пројектовану и израђену за приватну употребу која се користи за

заштиту од:

(1) неповољних атмосферских утицаја (капе, сезонска одећа, обућа и сл.);

(2) влаге и воде (рукавице за прање посуђа и сл.);

(3) топлоте (рукавице и сл.).

4) ЛЗО намењену за заштиту или спасавање на пловилима или

ваздухопловима, која се не носи трајно, већ се употребљава по

потреби;

5) Кациге и визире који су намењени корисницима моторних возила са

два или три точка.


43

Категорије ЛЗО

ЛЗО се разврстава у три категорије, и то:

1) категорију I (једноставна),

2) категорију II (обична),

3) категорију III (захтевна).

Категорија I обухвата ЛЗО за коју произвођач или његов заступник

предвиђа да корисник те опреме може сам да процени степен заштите од

минималних ризика и ако дејства тих ризика, под условом да она наступају

постепено, корисник може безбедно и правовремено да утврди и која је

намењена за заштиту корисника од:

(1) површинског механичког деловања (баштенске рукавице, оков, и сл.);

(2) блажих средстава за чишћење (рукавице које штите од разблажених

раствора детерџената и сл.);

(3) ризика од руковања врелим предметима или деловима предмета који

не излажу корисника температури вишој од +50 °С или опасним

утицајима (рукавице, кецеље за професионалну употребу и сл.);

(4) атмосферских утицаја који нису изузетне ни екстремне природе

(капе, сезонска одећа, обућа и сл.);

(5) слабијих механичких удара и вибрација који не утичу на виталне

делове тела и чија дејства не могу да проузрокују трајна оштећења

(лаке кациге, рукавице, лака обућа и сл.);

(6) сунчеве светлости (наочаре за сунце).

Категорија II обухвата ЛЗО која није ЛЗО категорије I или ЛЗО

категорије III.

Категорија III обухвата ЛЗО која је намењена заштити од смртних

опасности, као и опасности које могу озбиљно и трајно да оштете здравље и чија

тренутна дејства која предвиђа произвођач или његов заступник, корисник те

опреме не може правовремено да утврди и која обухвата искључиво следећу

ЛЗО:

(1) филтрирајуће апарате за заштиту органа за дисање од чврстих и

течних аеросола или надражујућих, опасних, отровних или

радиотоксичних гасова;

(2) изолационе апарате за заштиту органа за дисање од спољне

атмосфере укључујући и апарате за роњење;

(3) опрему која обезбеђује делимичну заштиту од хемијских напада или

од јонизујућег зрачења;

(4) опрему за хитне интервенције која се користи у средини са високом

температуром чији се ефекат може упоредити са ефектом

температуре ваздуха од +100 °С или вишом и где је могуће

присуство инфрацрвеног зрачења, пламена или прскање велике

количине растопљеног материјала;

(5) опрему за хитне интервенције за коришћење у средини са ниском

температуром чији се ефекти могу упоредити са ефектом

температуре ваздуха од -50 °С или мањом;


44

(6) опрему за заштиту од пада са висине;

(7) опрему за заштиту од ризика проузрокованих електричном струјом и

опасних напона или која се користи као изолација у раду са високим

напоном.


Српски стандарди којима се преузимају хармонизовани стандарди

Сматра се да ЛЗО испуњава захтеве за здравље и безбедност из члана 4.

овог правилника, ако је израђена у складу са српским стандардима за ЛЗО којима

су преузети одговарајући хармонизовани стандарди, чији се списак (у даљем

тексту: Списак стандарда) саставља и објављује у складу са законом којим се

уређују технички захтеви за производе и оцењивање усаглашености и прописом

донетим на основу тог закона.

Техничка документација

Техничка документација мора да омогући оцењивање усаглашености

ЛЗО са захтевима из овог правилника.

Произвођач ЛЗО сачињава техничку документацију.

Произвођач или његов заступник чува техничку документацију у складу

са законом којим се уређују технички захтеви за производе, ставља је на

располагање и чини доступном надлежним инспекторима најмање десет година

после датума производње ЛЗО или десет година после датума последњег

произведеног примерка у случају серијске производње ЛЗО.

Декларација о усаглашености

Декларација о усаглашености ЛЗО је исправа којом произвођач или

његов заступник потврђује да је ЛЗО усаглашена са свим захтевима из овог

Правилника.

Произвођач ЛЗО или његов заступник сачињава Декларацију о

усаглашености ЛЗО.

Испоручилац ЛЗО чува оригинални примерак Декларације о

усаглашености или њену фотокопију са преводом на српски језик, ако ЛЗО није

произведена у Републици Србији, и она мора бити на располагању и доступна

надлежном инспектору, најмање десет година после датума када је произведена

ЛЗО или од датума када је израђен последњи примерак ЛЗО у случају серијске

производње.

Означавање усаглашености

На ЛЗО, која је усаглашена са захтевима из овог Правилника, пре њеног

стављања на тржиште и/или употребу, ставља се знак усаглашености на начин и

у облику који је прописан.

Знак усаглашености на ЛЗО ставља произвођач или његов заступник,

односно увозник, ако произвођач или његов заступник није регистрован на

територији Републике Србије, на видном месту тако да буде читљив и


45

неизбрисив током века употребе ЛЗО, у складу са прописом којим се уређује

начин стављања и употреба знакова усаглашености.

На ЛЗО се могу стављати и други знакови, симболи, натписи или друге

ознаке, под условом да се тиме не смањује видљивост, читљивост и/или значење

знака усаглашености.

На ЛЗО се не могу стављати други знакови, симболи, натписи или друге

ознаке чије стављање је забрањено законом којим се уређују технички захтеви за

производе и оцењивање усаглашености.

Ако је одређена ЛЗО предмет и других прописа којима се уређују друга

питања, а којима се такође прописује стављање знака усаглашености, стављени

знак усаглашености означава да је та ЛЗО усаглашена и са захтевима тих других

прописа.

Знак усаглашености

CE знак усаглашености, слика 1, се састоји од стилизованог латиничног

словног знака "CE" у следећем облику:

Слика 1: CE знак усаглашености

Различите компоненте CE знака морају имати, уочљиво једнаку висину

која не сме бити мања од 5 mm.

Aкo се CE знак смањује или увећава морају се поштовати пропорције

приказане на цртежу.

Битни захтеви за здравље и безбедност

ЛЗО мора да обезбеди одговарајућу заштиту од свих могућих ризика.

ЛЗО мора бити пројектована и израђена тако да у условима предвиђене

намене корисник може несметано да обавља делатност и да има највиши могући

ниво заштите.

Оптималан ниво заштите који се мора узети у обзир код пројектовања је

онај изнад кога би ограничења приликом употребе ЛЗО спречавала њену

ефикасну намену за време излагања ризику или нормалног обављања активности.

Када се може разликовати више нивоа истог ризика при различитим

условима употребе ЛЗО, приликом пројектовања морају се узети у обзир

одговарајуће класе заштите.


46

ЛЗО мора бити пројектована и израђена тако да спречи ризике и друге

штетне факторе у предвиђеним условима употребе.

Материјали и делови ЛЗО, укључујући и продукте њиховог разлагања, не

смеју неповољно да утичу на хигијену или здравље корисника.

Површина сваког дела ЛЗО која је или може бити у додиру са

корисником приликом ношења не сме бити груба, оштрих ивица, избочина или

таква да изазива претеране надражаје или повреде.

Свако ограничење у покрету, у заузимању одговарајућег положаја тела и

чулном опажању при употреби ЛЗО мора бити сведено на минимум.

ЛЗО не сме да проузрокује покрете који угрожавају корисника или друга

лица.

ЛЗО мора бити пројектована и израђена тако да се олакшава правилно

постављање на корисника и да остане на месту током предвиђеног периода

употребе, узимајући у обзир факторе средине, покрете које треба учинити и

положаје тела.

ЛЗО мора да има могућност прилагођавања кориснику помоћу

одговарајућих система подешавања и причвршћивања или одговарајућим

распоном величине.

ЛЗО мора да буде што је могуће лакша, без угрожавања чврстоће и

ефикасности

Ако исти произвођач ставља на тржиште више модела ЛЗО различитих

врста или типова ради обезбеђивања истовремене заштите суседних делова тела

корисника од комбинованих ризика, ти модели морају да буду компатибилни.

Информације које даје произвођач

Осим пословног имена односно назива и адресе седишта произвођача

и/или његовог заступника, произвођач приликом стављања ЛЗО на тржиште даје

писане информације о:

а) складиштењу, употреби, чишћењу, одржавању, сервисирању и

дезинфекцији. Производи за чишћење, одржавање или дезинфекцију

које препоручује произвођач не смеју да имају негативан ефекат на

ЛЗО или кориснике када се примењују у складу са одговарајућим

упутствима;

б) перформансама забележеним током техничких испитивања којима се

проверава ниво или класа заштите коју пружа испитивана ЛЗО;

в) одговарајућим додацима ЛЗО и карактеристикама одговарајућих

резервних делова;

г) класама заштите које одговарају различитим нивоима ризика и о

одговарајућим ограничењима у употреби;

д) року употребе или веку трајања ЛЗО или неке од њених компоненти;

ђ) врсти амбалаже погодној за транспорт;

е) значењу свих ознака.


47

ИЗВОД ИЗ ПРАВИЛНИКА О ОБЕЗБЕЂИВАЊУ ОЗНАКА ЗА

БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ („Службени гласник РС“, бр. 95/10)

Овим правилником прописују се минимални захтеви које је послодавац

дужан да испуни при обезбеђивању ознака за безбедност и/или здравље на раду.

Правилник се не примењује на:

1) ознаке за стављање на тржиште опасних материја, препарата,

производа и/или опреме, осим у случајевима када је то другим

прописима утврђено;

2) ознаке које се користе у друмском, железничком, речном, поморском

или ваздушном саобраћају.

Врсте ознака

Ознака за безбедност и/или здравље на раду јесте ознака која се односи

на одређени предмет, активност или ситуацију и која обезбеђује информацију

или инструкцију о безбедности и/или здрављу на раду путем ознаке на табли,

боје, светлосне ознаке или звучног сигнала, усмене комуникације или знака који

се даје руком;

Ознака забране јесте ознака која забрањује поступање које може довести

до настанка опасности или опасне појаве;

Ознака упозорења јесте ознака која даје упозорење о опасности или

опасној појави;

Ознака обавезе јесте ознака која обезбеђује инструкцију о обавезном

начину поступања;

Ознака излаза у случају опасности или прве помоћи јесте ознака која

обезбеђује информацију о излазу у случају опасности или првој помоћи;

Информативна ознака обезбеђује информацију:

ознака на табли јесте ознака која обезбеђује одређену информацију

путем комбинације геометријских облика, боја и симбола или

пиктограма и која је учињена видљивом довољним осветљењем;

допунска ознака на табли јесте ознака на табли која се користи заједно

са ознаком;

безбедносна боја јесте боја која има одређено значење;

симбол или пиктограм јесте слика која описује ситуацију или

обезбеђује инструкцију о обавезном начину поступања и која се

користи на табли или осветљеној површини;

светлосна ознака јесте ознака која је обезбеђена уређајем који је

направљен од провидних или прозрачних материјала који су


48

осветљени изнутра или одназад тако да је осветљена површина

видљива;

звучни сигнал јесте кодирани звук који производи уређај који је

направљен за ту сврху, без употребе људског или вештачког гласа;

говорна комуникација јесте унапред одређена говорна порука која је

саопштена људским или вештачким гласом;

знак који се даје руком јесте покрет и/или положај руку и/или шака, у

кодираном облику, који се дају запосленом који изводи маневре који

могу да представљају опасност по запослене.

Обавезе послодавца

Послодавац је дужан да, узимајући у обзир процену ризика, обезбеди и

истакне ознаке за безбедност и/или здравље на раду тамо где ризик,

односно опасноти и штетности нису могли да буду отклоњени или

смањени применом мера безбедности и здравља на раду.

Послодавац је дужан да, постави одговарајуће ознаке друмског,

железничког, речног, поморског или ваздушног саобраћаја.

Обавештавање запослених

Послодавац је дужан да запосленима или њиховим представницима за

безбедност и/или здравље на раду на раду обезбеди информације које се односе на

безбедност и/или здравље на раду на раду, а нарочито о мерама које се

предузимају у вези са обезбеђивањем ознака за безбедност и/или здравље на раду.

Оспособљавање запослених

У току оспособљавања за безбедан и здрав рад запослених послодавац

мора да запослене са свим мерама које се предузимају у вези са обезбеђивањем

ознака за безбедност и/или здравље на раду и да им обезбеди упутстава или

инструкције у писменој форми које се односе на обавезне начине поступања и

значење ознака за безбедност и/или здравље на раду, а нарочито на значење

ознака за безбедност и/или здравље на раду које садрже речи.

Сарадња послодавца и запослених

Послодавац и запослени, односно њихови представници за безбедност

и/или здравље на раду на раду дужни су да сарађују у вези са свим питањима

која се односе на обезбеђивање ознака за безбедност и/или здравље на раду.

Трајне ознаке за безбедност и/или здравље на раду

Трајне ознаке на табли морају да се користе за ознаке забране, упозорења,

обавезе и за означавање излаза у случају опасности или прве помоћи.

Ознаке на таблама и/или безбедносне боје морају да се користе за трајно

означавање локације и идентификацију опреме за гашење пожара.

Ознаке на таблама на посудама и цевоводима морају да буду постављене

у складу са захтевима из овог правилника.


49

Места на којима постоји могућност удара у препреку или пада морају да

буду трајно обележена безбедносном бојом и/или ознаком на табли.

Саобраћајне површине морају да буду трајно обележене безбедносном бојом.

Ознаке за безбедност и/или здравље на раду на раду у одређеним

околностима

Светлосне ознаке, звучни сигнали и/или говорна комуникација морају да

се користе када одређене околности то захтевају, узимајућу у обзир могућности

за замену и комбиновано коришћење ознака за безбедност и/или здравље на раду

који су прописани у тачки 3. овог прилога, да би се упозорило на опасност, да би

се позвала лица да предузму специфично поступање или да се позову лица на

евакуацију у случају опасности.

Знаци који се дају руком и/или говорна комуникација морају да се

користе када околности то захтевају да би се наводило или усмеравало лице које

изводи опасне маневре.

Могуће комбиновано коришћење ознака за безбедан и здрав рад:

светлосна ознака и звучни сигнал,

светлосна ознака и говорна комуникација,

знаци који се дају руком и говорна комуникација.

Значење или намена и инструкције и информације боја из Табеле 9.

односе се на све ознаке за безбедност и/или здравље на раду на раду и

безбедносне боје.

Табела 9: Значење или намена и инструкције и информације боја

Боја Значење или намена Инструкција и информација

Црвена

Ознака забране Опасно поступање

Упозорење на

опасност

Заустави, угаси, уређај за заустављање у

случају опасности

Евакуација

Опрема за гашење

пожара Идентификација и локација

Жута или

тамножута Ознака упозорења

Пажња, опрез

Провери

Плава Ознака обавезе

Специфично поступање или радња

Коришћење средстава и опреме за личну

заштиту на раду

Зелена

Ознака излаза у

случају опасности или

прве помоћи

Врата, излази, пролази, опрема и

просторије

Нема опасности Повратак у нормално стање

Ефикасност ознака за безбедност и/или здравље на раду на раду не сме да

буде умањена:

присуством другог извора истих или сличних ознака који би могао да

утиче на видљивост или чујност,


50

лошом израдом, недовољним бројем, неправилним истицањем, слабим

одржавањем или неправилним радом сигналних уређаја.

Ознаке за безбедност и/или здравље на раду на раду и сигнални уређаји

морају да буду редовно чишћени, одржавани, проверавани, поправљани и

уколико је потребно, замењени са циљем да се задрже битни и/или

функционални квалитети.

Број ознака за безбедност и/или здравље на раду на раду и сигналних

уређаја које треба поставити као и њихов распоред, зависе од врсте опасности и

величине простора који покривају.

Ознакама за безбедност и/или здравље на раду на раду које захтевају

снабдевање енергијом мора да буде обезбеђен други извор енергије у случају да

дође до прекида основног напајања, осим уколико у том случају није отклоњена

и опасност због које је ознака за безбедност и/или здравље на раду на раду и

постављена.

Светлосне ознаке и/или звучни сигнали, који треба да упозоре на почетак

неке активности, морају да буду активирани пре почетка и да трају све време док

траје та активност, а по завршетку коришћења да буду враћени у првобитно

стање.

Светлосне ознаке и звучни сигнали морају да буду проверени после

постављања и периодично у току коришћења са циљем да се обезбеди њихов

правилан рад и ефикасност.

Ознаке за безбедност и/или здравље на раду морају да буду допуњене или

замењене уколико је њихова видљивост или чујност умањена из било ког

разлога, па и због коришћења средства и опреме за личну заштиту на раду.

Просторије или простор у затвореном који се користе за складиштење

значајних количина опасних материја морају да буду обележене одговарајућим

ознакама за безбедност и/или здравље на раду.

Захтеви за ознаке на таблама

Облик и боје ознака на таблама прописани су у овом Правилнику у

складу наменом оyнака.

Пиктограми морају да буду што једноставнији и да садрже само битне

детаље.

Пиктограми који се користе могу да буду незнатно другачији или

детаљнији од оних који су приказани у тачки 3. овог прилога, али при томе

морају да обезбеде исто значење и да не доведу до погрешног разумевања или

замене значења.

Ознаке на таблама морају да буду направљене од материјала који је

отпоран на ударце, воду и остале штетне утицаје из околине у којој се налазе.

Величина и колорометријске и фотометријске карактеристике ознаке на

табли морају да буду такве да ознака увек буде лако видљива и разумљива.

Услови коришћења ознака

Ознаке на таблама морају да буду постављене на одговарајућој висини у

линији погледа и на добро осветљеном, приступачном и видљивом месту,


51

узимајући у обзир све препреке које се налазе на месту приласка опасној зони

или у непосредној близини специфичне опасности или објекта (предмета).

Употреба флуоросцентних и рефлектујућих материјала или додатног вештачког

осветљења је обавезна у случајевима лошег природног осветљења.

Када више не постоје околности због којих су постављене ознаке на

таблама, морају да буду уклоњене

Коришћење ознака

Ознаке забране

Изглед: облик – круг; црни пиктограм на белој подлози; оивичен црвеном

бојом и са црвеном попречном линијом; црвена боја заузима најмање 35%

површине ознаке.

Ознаке на таблама приказане на слици 2.

ЗАБРАЊЕНО ПУШЕЊЕ

ЗАБРАЊЕНО ПУШЕЊЕ И

УПОТРЕБА ОТВОРЕНОГ

ПЛАМЕНА

ЗАБРАЊЕН ПРИСТУП

ПЕШАЦИМА

НЕ ГАСИ ВОДОМ

НИЈЕ ЗА ПИЋЕ


НЕОВЛАШЋЕНИМ

ЛИЦИМА


52


ИНДУСТРИЈСКИМ ВОЗИЛИМА

НЕ ДИРАЈ

Слика 2: Ознаке забране

Ознаке упозорења

Изглед: облик – троугао; црни пиктограм на жутој подлози; оивичен

црном бојом; жута боја заузима најмање 50% површине ознаке.

Ознаке на таблама приказане су на слици 3.

ЗАПАЉИВ МАТЕРИЈАЛ ИЛИ

ВИСОКА ТЕМПЕРАТУРА

ЕКСПЛОЗИВНИ МАТЕРИЈАЛ

ОТРОВНИ МАТЕРИЈАЛ

КОРОЗИВНИ МАТЕРИЈАЛ

РАДИОАКТИВНИ

МАТЕРИЈАЛ

ВИСЕЋИ ТЕРЕТ


53

ИНДУСТРИЈСКА ВОЗИЛА

ОПАСНОСТ: ВИСОК НАПОН

ОПШТА ОПАСНОСТ

ЛАСЕРСКО ЗРАЧЕЊЕ

ОКСИДИРАЈУЋИ МАТЕРИЈАЛ

НЕЈОНИЗУЈУЋЕ ЗРАЧЕЊЕ

ЈАКО МАГНЕТНО ПОЉЕ

ПРЕПРЕКЕ

МОГУЋНОСТ ПАДА

БИОЛОШКЕ ШТЕТНОСТИ

НИСКА ТЕМПЕРАТУРА

ШТЕТАН ИЛИ ИРИТИРАЈУЋИ

МАТЕРИЈАЛ

Слика 3. Ознаке упозорења


54

Подлога ознаке за штетан или иритирајући материјал изузетно може да

буде тамножуте боје да би се разликовала од сличног саобраћајног знака.

Допунска ознака на табли за обележавање радних места на којима

запослени јесу или могу да буду изложен прашини која потиче од азбеста или

материјала који садржи азбест, јесте правоугаоног облика, жуте подлоге,

оивичена црном бојом, са натписом:,,ОПАСНОСТ – АЗБЕСТНА ВЛАКНА!” и

користи се заједно са ознаком упозорења за општу опасност, слика 4.

Слика 4: Допунска ознака на којима запослени јесу или могу да буду изложени прашини која

потиче од азбеста или материјала који садржи азбест

Допунска ознака на табли која се користи приликом обављање послова

рушења, уклањања, поправке и одржавања када се може претпоставити да ће

гранична вредност изложености азбесту бити прекорачена, јесте правоугаоног

облика, жуте подлоге, оивичена црном бојом, са натписом: ,,ОПАСНОСТ – ГВИ

АЗБЕСТУ МОЖЕ ДА БУДЕ ПРЕКОРАЧЕНА!” и користи се заједно са ознаком

упозорења за општу опасност, слика 5.

Слика 5. Допунска ознака на табли која се користи приликом обављање послова рушења,

уклањања, поправке и одржавања када се може претпоставити да ће гранична вредност

изложености азбесту бити прекорачена Ознаке обавезе

Ознаке обавезе

Изглед: облик – круг; бели пиктограм на плавој подлози; плава боја

заузима најмање 50% површине ознаке.

Ознаке на таблама приказане су на слици 6.

ОПАСНОСТ –

АЗБЕСТНА

ВЛАКНА!

ОПАСНОСТ – ГВИ

АЗБЕСТУ МОЖЕ ДА БУДЕ

ПРЕКОРАЧЕНА!


55

ОБАВЕЗНО КОРИШЋЕЊЕ

СРЕДСТАВА ЗА ЗАШТИТУ

ОЧИЈУ


ЗАШТИТНОГ ШЛЕМА



СЛУХА



ДИСАЈНИХ ОРГАНА


ЗАШТИТНЕ ОБУЋЕ


ЗАШТИТНИХ РУКАВИЦА


ЗАШТИТНЕ ОДЕЋЕ



ЛИЦА


ОПРЕМЕ ЗА СПРЕЧАВАЊЕ

ПАДОВА СА ВИСИНЕ И У

ДУБИНУ


56

ОБАВЕЗНА ПУТАЊА КРЕТАЊА ЛИЦА

ОПШТА ОЗНАКА ОБАВЕЗЕ (Користи се

заједно са другом ознаком обавезе)

Слика 6: Ознаке обавезе

Ознаке излаза у случају опасности или прве помоћи Изглед: облик – правоугаоник или квадрат; бели пиктограм на зеленој

подлози; зелена боја заузима најмање 50% површине ознаке.


ИЗЛАЗ У СЛУЧАЈУ ОПАСНОСТИ

У ОВОМ СМЕРУ

(Користи се као допунска ознака)


57

ПРВА ПОМОЋ

НОСИЛА

ТУШ ЗА ПРВУ

ПОМОЋ

ИСПИРАЊЕ ОЧИЈУ

ТЕЛЕФОН У СЛУЧАЈУ ОПАСНОСТИ ИЛИ ЗА ПРВУ ПОМОЋ

Слика 7: Ознаке прве помоћи

Ознаке опреме за гашење пожара

Изглед: облик – правоугаоник или квадрат; бели пиктограм на црвеној

подлози; црвена боја заузима најмање 50% површине ознаке.


ХИДРАНТ

ЛЕСТВЕ

АПАРАТ ЗА

ГАШЕЊЕ

ПОЖАРА

ТЕЛЕФОН У

СЛУЧАЈУ ПОЖАРА

У ОВОМ СМЕРУ

(Користи се као допунска ознака)

Слика 8: Ознаке опреме за гашење пожара


58

ТЕОРИЈСКЕ ОСНОВЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА

Заштита од пожара регулисана је Законом о заштити од пожара који је

објављен у ''Службеном гласнику Републике Србије'' број 111/09 од 29.12.2009.

године. Према Закону, заштита од пожара обухвата скуп мера и радњи за

планирање, финансирање, организовање, спровођење и контролу мера и радњи

заштите од пожара, за спречавање избијања и ширења пожара, откривање и

гашење пожара, спасавање људи и имовине, заштиту животне средине,

утврђивање и отклањање узрока пожара, као и за пружање помоћи код

отклањања последица проузрокованих пожаром.

Заштита од пожара се остварује:

1) организовањем и припремањем субјеката заштите од пожара за

спровођење заштите од пожара;

2) обезбеђивањем услова за спровођење заштите од пожара;

3) предузимањем мера и радњи за заштиту и спасавање људи,

материјалних добара и животне средине приликом избијања пожара;

4) надзором над применом мера заштите од пожара.

Субјекти заштите од пожара дужни су да поступају у складу с обавезама

утврђеним Законом и прописима донесеним на основу њега, да обезбеде примену

планова заштите од пожара и других аката и одговорни су за сваку активност

којом мењају или могу променити стање и услове заштите од пожара.

Субјекти заштите од пожара дужни су да ангажовањем расположивих

људских и материјалних ресурса учествују у гашењу пожара и спасавању људи и

имовине угрожених пожаром, ако то могу да учине без опасности за себе или

другога.

Превенција заштите од пожара обезбеђује се планирањем и спровођењем

превентивних мера и радњи тако да се што ефикасније спречи избијање пожара, а

да се у случају избијања пожара ризик по живот и здравље људи и угрожавање

материјалних добара као и угрожавање животне средине сведе на најмању

могућу меру и пожар ограничи на самом месту избијања.

Основна обука из области заштите од пожара организује се за све

запослене, најкасније у року од једне године од дана ступања на рад.

Основну обуку и практичну проверу знања запослених обављају правна

лица која раде на пословима заштите од пожара.

Програм основне обуке доноси послодавац односно руководилац

државног органа, органа аутономне покрајине или органа јединице локалне само-

управе, по прибављеној сагласности Министарства.

Провера знања запослених врши се једном у три године.

Запослени су дужни да присуствују обуци и провери знања из области

заштите од пожара и да се у раду придржавају прописаних упутстава, упозорења,


59

забрана, мера заштите од пожара, као и да у случају пожара приступе гашењу

пожара.

Лица која раде на пословима заштите од пожара дужна су да похађају

посебну обуку из области заштите од пожара и положе стручни испит најкасније

у року од годину дана од дана заснивања радног односа, односно распоређивања

на послове заштите од пожара.

Лица која су се као припадници Војске Србије стручно оспособљавала на

курсевима заштите од пожара, по програму који је усклађен са Министарством,

стичу право на полагање стручног испита. Стручни испит се полаже пред

комисијом Министарства.

Обавезе грађана

Грађанин који примети непосредну опасност од избијања пожара или

примети пожар дужан је да уклони опасност, односно да угаси пожар

ако то може учинити без опасности за себе или другог;

Ако грађанин не може сам да угаси пожар, дужан је да о томе без

одлагања обавести најближу ватрогасну јединицу, односно

полицијску станицу;

Забрањена је лажна пријава пожара и других техничко-технолошких

несрећа.

Пожари су постали озбиљан проблем у многим земљама и сваке године

показују све негативнији утицај на њихову економику, екологију и све чешће

угрожавају живот и здравље људи.

Слика 9: Статистика погинулих у пожарима у Србији

За реалније сагледавање пожарних опасности користе се статистички

подаци. Статистички подаци у вези са пожарима, њиховим последицама и

узроцима, добијају се из различитих извора (ватрогасне службе, полицијски

извештаји, медицинска статистика, осигуравајућа друштва) а примењене методе

скупљања и обраде су веома различите у зависности од извора информација и

према нациналној пракси различитих земаља (неке узимају у обзир само

директне жртве пожара, а неке све, па је онда тешко вршити и упоређивања


60

података). На земљи се догоди у години и до 6 милиона пожара, тј. на сваких 5-6

секунди у просеку се догоди 1-2 пожара, а истовремено се догађа 500-600 пожара

са временом непрекидног трајања до 1 часа. Годишње у пожарима у просеку гине

50.000 људи, а од повреда и опекотина страда око 6 милиона људи. Материјални

губици прелазе 100 милијарди новчаних јединица.

Према статистичким подацима у Србији се у задњих десет година повећао

број пожара, тако да је 2001. године било 9629 пожара, а 2007. године 28546

пожара. Тренд кретања људских жртава у пожарима је исто у порасту и задњих

година се тај број креће и преко 300 страдалих (слика 9).

Oви статистички подаци најозбиљније упозоравају на стање заштите од

пожара код нас и на неадекватан однос нашег друштва према овој озбиљној

проблематици. Ако се овоме додају још и показатељи о узроцима настајања

пожара, односно да преко 80% свих пожара настаје као последица ''људског

фактора'', тј последица неодговорности, јавашлука, нехата, немара, неспровођења

законских мера, необучености, неопремљености, стање је још поражавајуће.

Основе пожара

Шта је пожар?

Пожари су процеси неконтролисаног сагоревања који се одвијају мимо

интереса и воље људи и друштва. Пожари изазивају велике материјалне штете,

угрожавају интегритет људи, али нажалост, веома често резултирају и људским

жртвама.

Пожар је неконтролисано сагоревање које се манифестује појавом

топлоте, светлости и дима.

У основи сваког пожара се одиграва процес сагоревања и

термодеградације материје. Сагоревање је сложен физичко-хемијски процес

заснован на реакцијама оксидације које су праћене стварањем продуката,

ослобађањем топлоте и емитовањем светлости (слика 10). У ствари, сагоревање

је процес оксидације тј. спајања гориве материје са кисеоником из ваздуха или

неким другим оксидатором при чему се ослобађа хемијски везана топлота.

POŽAR

HEMIJSKE REAKCIJETERMODEGRADACIONI

PROCESI

TOPLOTA DIM

KOMPONENTEGASOVITE TEČNE ČVRSTE

SVETLOSTPORASTTEMPERATURE

Слика 10: Процеси који се дешавају током пожара


61

За одвијање процеса сагоревања потребни су одређени услови и то:

- присуство гориве материје,

- присуство оксиданса,

- присуство извора паљења одређене енергије.

Уколико није присутна било која од ове три компоненте, до сагоревања

неће доћи. Ово се може једноставно приказати троуглом (слика 11).

Слика 11: Троугао потребних компоненти за развој пожар

Међутим, не значи да ће увек до пожара доћи и ако су испуњена ова три

услова нпр. у стану је присутан намештај, одећа и сл., кисеоник у ваздуху, а

веома често и извор паљења – запаљена цигарета, шибица, загрејана електрична

тела (сијалица, пегла, шпорет). Ово указује да су поред неопходних услова,

потребни и додатни услови, односно да се оствари непосредни контакт између

наведених услова, да се непрекидно доводи оксидатор и удаљавају створени

продукти из зоне сагоревања.

Да ли ће и на који начин доћи до пожара зависи од физичко-хемијских

особина гориве материје, од карактеристика извора паљења, од оксидатора али и

многих других фактора.

У свакодневном животу човек је увек окружен присуством два од три

услова за настанак пожара чије се присуство не може елиминисати, а то су

ваздух и мање или више запаљиве материје. Ипак, присуство два услова не мора

нужно довести до настанка пожара, такође је неопходно присуство довољне

количине енергије која може покидати хемијске везе. Последњи чинилац

пожарног троугла јесте извор те енергије односно варница која ће иницирати

смешу горива материја - ваздух. Када се формира троугао веома је велика

вероватноћа да ће доћи до формирања пожара. Све ово указује на чињеницу да се

основни принцип превентивне заштите мора базирати на искључењу присуства

извора паљења. Веома је важно препознати могуће изворе паљења. Најчешће,

пожари настају услед тога што људи не знају шта то може представљати

опасност, или су непажљиви приликом руковања са запаљивим материјама у

близини могућих извора паљења. Неки могући извори паљења су дати на слици

12.

Горива

материја Оксидатор

Топлота


62

Извори паљења су:

отворени пламен шибице, разних врста горионика, ложишта,

цигарета, радови заваривања и сечења метала;

загрејане површине - пегла, шпорет, грејна тела;

хемијске реакције – добијање ацетилена из CаC2, гашење креча,

реакција концентрисане киселине са водом (складишта, транспортна

средства);

сагоревање гориве материје и при томе се ослобађа топлота,

сагоревање експлозива и пиротехничких материјала, експлозивно

сагоревање смеша запаљивог гаса, пара запаљивих течности и

прашина;

процеси самозагревања и самопаљења;

електрична енергија – електрични уређаји и водови (прегревање,

оптерећење);

пражњење електрицитета у атмосфери (гром, муња);

статички електрицитет.

Слика 12: Неки могући извори паљења


63

Процес горења

Гориве материје

Да би дошло до сагоревања, односно пожара, један од неопходних услова

је да је присутна материја која може горети. У принципу, се материје у погледу

сагоривости могу поделити у две групе:

1. несагориве материје и

2. сагориве (запаљиве) материје.

Сагориве су оне које се под нормалним условима могу запалити и горети

до потпуног сагоревања, а несагориве су оне које се под нормалним условима не

могу запалити.

Међутим ова подела је условна, пошто имамо материје које под

одређеним условима горе иако спадају у несагориве нпр. алуминијум у комаду

или мањим комадима је несагорив, а у облику праха се може запалити и

сагоревати чак и експлозивно.

Садржај воде или других примеса знатно утиче на запаљивост нпр.

етилалкохол је запаљива течност, међутим када се помеша са водом тако да

концентрација опадне на испод 40% у смеши са водом онда је ова смеша

несагорива (незапаљива).

Код запаљивих материја треба разликовати лако и тешко запаљиве. За

тешко запаљиве је карактеристика да горе док на њих делује пламен, а када се он

уклони престаје горење. У ову групу спадају углавном природна влакна (вуна,

длаке, коса), као и неки полимерни синтетички материји као они који садрже

хлорна једињења у свом саставу, дрво импрегнирано средством против паљења.

Подела према запаљивости, а на основу агрегатног стања је на:

гасовите,

• течне и

• чврсте гориве материје.

Код гасовитих и течних је релативно лако одредити сагоривост, јер она

највише зависи од температуре.

Код чврстих материја није једноставно одредити групу сагоривости јер

осим температуре на сагоревање утиче и физичко - хемијско стање материје

(нпр. алуминијум у комаду не гори, а у праху гори).

Oксидатор

Поред гориве материје, за сагоревање је потребно и присуство

оксидатора. Најчешће је то кисеоник и то кисеоник из ваздуха. Он сам не гори

али потпомаже горење. Осим кисеоника као оксидатори се јављају хлор, бром,

перманганати, пероксиди и остале материје које у свом саставу садрже кисеоник.

Водоник и многи метали сагоревају у атмосфери хлора, бакар у праху сумпора.

Неке материје сагоревају и без оксидатора, сабијањем, ацетилен, азотни хлориди.

Запаљива материја може бити у смеши са другом материјом која лако отпушта

кисеоник као нпр. шалитра која је извор код сагоревања црног барута.

У ваздуху има 21% O2 i 79% N2, и ако се снизи концентрација O2 испод

17% процес сагоревања се успорава, а испод 14% престаје.


64

Са повећањем концентрације O2 сагоревање се интензивира, а материје

које су тешко запаљиве, као уља, у чистом O2 су склони самозапаљењу, а са

смањењем O2 се процес успорава. У зависности од присутне количине ваздуха,

тј. O2 и процес сагоревања може бити потпун или непотпун.

Под потпуним сагоревањем се подразумева сагоревање њених основних

горивних елемената (H2, C, S) уз присуство довољне количине O2 и при томе

добијају се продукти потпуне оксидације CO2, H2O, SO2.

Непотпуно сагоревање настаје у недостатку потребне количине O2 и као

продукти се обично образују оксиди као CO, SO, a овакво сагоревање

карактерише и црни дим и чађ.

До појаве пожара може доћи и услед експлозивног сагоревања и процеса

самозагревања и самопаљења.

Сагоревање гасова

Брзина реакције, затим ток процеса оксидације као и остали параметри

зависе у великој мери од агрегатног стања материје.

Гасно стање чине слободни молекули или атоми (племенити гасови) који

су међусобно доста удаљени тако да је међусобан утицај незнатан, налазе се у

сталном кретању и равномерно испуњавају запремину која им је на располагању.

Услед сталног кретања молекула долази до судара истородних и разнородних

молекула (горивог гаса и оксидатора) чиме се омогућава додир између гориве

материје и оксидатора, што је један од основних фактора за процес горења.

Сагоревање гасовитих материја је релативно једноставан процес. У

већини случајева молекули сагоривог гаса су измешани са молекулима

кисеоника, а услед сталног кретања молекула долази и до великог броја судара.

На обичним температурама у већини случајева неће доћи до реакције јер

молекули гаса немају довољну енергију да ступају у реакцију са кисеоником,

него се мора деловати спољашњим извором енергије.

За отпочињање реакције оксидације потребно је да се веза између атома

или групе атома у молекулу прво разлабави како би се могле успоставити нове

везе и у ту сврху треба активирати молекуле (нпр. довођењем топлотне енергије

и при том један број молекула добија довољну количину енергије да ступи у

реакцију са кисеоником). Други начин активације је стварањем слободних атома

или радикала.

На сагоревање гасова и паљење утиче више фактора и то пре свега

концентрација запаљивог гаса у смеши, температура смеше, садржај страних

примеса, притисак итд.

Запаљиви гасови у смеши са ваздухом могу да сагоревају, само ако су

концентрације гаса у смеши са ваздухом (односно кисеоником) у тачно

одређеном односу. Најмања концентрација запаљивог гаса у смеши са ваздухом

(односно кисеоником) при коме је могуће сагоревање, назива се доња граница

запаљивости, а највиша концентрација при којој је сагоревање још увек могуће

зове се горња граница запаљивости.


65

Доња граница се карактерише великим вишком оксидатора а горња

великим вишком гориве материје. Интервал између доње и горње границе назива

се интервалом запаљивости:

I = Cmax – Cmin

Безопасно подручје је подручје испод доње границе и подручје изнад

горње границе.

Слика 13: Доња и горња граница запаљивости и експлозивности

Сагоревање течних материја

Сагоревање запаљивих течности се у суштини своди на сагоревање

гасова. У процесу сагоревања горе паре течности које се образују изнад њене

површине (слика 14).

Када се стварају паре? На собним температурама, кинетичка енергија

молекула течности је толика да се ови крећу само у течној фази. Повећањем

температуре повећава се енергија кретања молекула и на некој одређеној

температури молекули ће имати довољно велику енергију да се откину и са

површине течности прећи ће у простор изнад ње и образоваће пару.

Најинтезивније испарење на температури кључања (Тк) топлота која је предата

течности тада се искључиво троши на њено испаравање то је ТОПЛОТА

ИСПАРАВАЊА или ЛАТЕНТНА ТОПЛОТА.

Слика 14: Сагоревање са слободне површине течног горива: 1 – зона догоревања, 2 –

фронт пламена, 3 – зона пара и продуката термичког разлагања, 4 – конвективно

кретање, 5 – зона прегревања

У пожарном смисли, она течност која лакше испарава (као нпр. етар,

бензин, ацетон) је опаснија, јер се већ на собним температурама могу образовати

опасне концентрације пара течности у ваздуху.


66

Слика 15. Пример горења течности

Запаљиве смеше се могу образовати и РАСПРШИВАЊЕМ ТЕЧНОСТИ,

и при томе настају ситне честице – капљице течности са ваздухом које дају маглу

(при бојењу, лакирању). Распршивањем течности на велики број честица изазива

се повећање површине течности, што убрзава испаравање а тиме и достизање

доње границе запаљивости (експлозивности). У овом сличају ће лакше доћи до

запаљења него када пара настаје испаравањем течности (лакше паљење код дизел

мотора, лож уља). Пример горења течности приказан је на слици 15.

Механизам горења чврстих материја

Механизам сагоревања чврстих материја није исти за све чврсте материје,

и зависи од састава материје и њених особина. Механизме сагоревања чврстих

материја можемо поделити у три групе:

1. Директно сагоревање - на овај начин сагоревају хемијски елементи.

Неке од чврстих материја могу да сагоревају тј. да директно ступају у реакцију са

кисеоником и граде оксидациона једињења (код метала нпр. 2Mg + O2 2MgO).

2. Сагоревање уз промену агрегатног стања - код овог начина сагоревања

чврсто тело у првој фази загревања прелази у течно стање, а затим у гасовито

тако да се сагоревање врши у гасовитој фази. На тај начин се сагоревање чврстог

тела своди на сагоревање гасовитог тела. Многе органске чврсте материје

сагоревају на овај начин: восак, парафин, маст.

Слика 16: Сагоревање чврстих материја уз промену агрегатног стања

3. Сагоревање уз распадање - највећи број чврстих материја сагорева

тако да се претходно распадне уз стварање продуката распадања који могу бити

гасовити, течни или чврсти (слика 17). Почетак распадања појединих материја

зависи од особина саме материје. Брзина образовања продуката распадања мења

се са температуром и временом. У почетку распадања, на нижим температурама


67

ова брзина је мала, даљим повећањем температуре се повећава да би касније опет

пала на неку минималну брзину, без обзира на повећање температуре. Састав

производа распадања се такође мења са повећањем температуре. Код нижих

температура преовлађују угљен-моноксид и угљен-диоксид уз стварање у

појединим случајевима течних производа у већим количинама. На вишим

температурама се појављују метан, водоник и други угљоводоници, уз смањење

количине течних производа распадања.

Сагоревање чврстих материја се у принципу одиграва у две фазе. У првој

фази долази до сагоревања гасовитих производа разградње чврсте материје, а у

другој фази сагорева чврсти остатак. Прва фаза је обично праћена пламеном, чија

величина зависи од брзине образовања гасовитих производа. Друга фаза обично

није праћена пламеном, или је пламен веома мали. Паљење чврстих тела се у

суштини своди на паљење гасовитих продуката распадања. За паљење чврстих

тела потребан је извор топлоте већег интензитета и дужег деловања.

Слика 17: Примери сагоревања уз распадање

Експлозивно сагоревање

Експлозија је процес сагоревања које се одвија великом брзином и при

томе се ослобађа велика количина енергије која је повезана са стварањем

притиска.

Експлозија може бити изазвана разним процесима:

• хемијским (код експлозива),

• физичким,

• нуклеарним.

Основ експлозивног сагоревања су хемијске реакције и овде се хемијска

енергија претвара у топлотну. Процес ослобађања топлотне енергије је веома брз

(одвија се у десетим, стотим и хиљадитим деловима секунде). У оваквим

реакцијама се јавља и притисак и прасак.

За ове процесе је битно да су молекули који улазе у реакцију међусобно

измешани што је код гасова и пара самозапаљивих течности и ваздуха остварено

као и код прашина запаљивих. При томе је важно да се смеша налази у

експлозивном интервалу (између доње и горње границе експлозивности).

Брзина хемијске реакције повећава се ако су молекули који ступају у

реакцију међусобно измешани и ако постоји пораст температуре и притиска.

Брзина хемијске реакције се у просеку повећава за 2 до 4 пута са повишењем


68

температуре за сваких 10 оC, а са повишењем притиска од 1 бара на 1000 бара

брзина хемијске реакције се може повећати и за 106 пута.

Пошто је ово процес сагоревања, осим присуства О2 неопходан је и извор

паљења. После паљења настаје брзо претварање унутрашње хемијске енергије

запаљиве материје у топлоту и притисак. Због појаве притиска долази до брзог

просторног ширења пожара. Топлота, температура, притисак и брзина су основне

карактеристике експлозије. Максимални притисак биће при стехиометријској

смеши, а јачи извори паљења дају већи притисак и убрзавају експлозију.

Када је простирање пламена у запаљивој смеши релативно споро онда

говоримо о дефлаграцији.

Ако се за експлозију може рећи да је вид сагоревања који се брзо шири

кроз масу која сагорева, код детонација се сагоревање врши у сопственој

запремини.

Детонација се распростире не услед топлотне проводљивости већ као

резултат дејства ударног таласа. Код детонационог сагоревања брзина детонације

се креће и до 3000 m/s до 9000 m/s.

Карактер детонационог сагоревања није као код експлозије, него

кидајући – разарајући. Код експлозива прелазак из чврстог и течног стања у

гасовито стање је тако брз да продукти заузимају скоро исту запремину као пре

сагоревања. У средишту влада притисак до 200 000 bara и температура до 6000 0C). Ударни талас код детонације се креће супротно од смера кретања фронта

пламена, креће се према неразблаженој материји. Разлагање материје изазвано је

компресијом и загревањем услед удара (удар изазива рушење стварање урагана и

одбацивање делова на велику даљину).

До детонационог сагоревања може доћи преласком из експлозивног

сагоревања или иницирањем специјалних осетљивих експлозива.

Експлозивно сагоревање чврстих тела

Поједине сагориве материје, уколико се у ваздуху налазе у облику

прашине, могу под одређеним условима експлозивно сагоревати. Прашина је

дисперзни систем у којем дисперзну фазу чине честице чврсте материје величине

од 0,001 до 1 mm, а дисперзиону фазу ваздух или други гас носиоц. Дисперзне

системе чврстих честица можемо поделити на две групе: природне прашине и

техничке прашине.

У природне прашине спада космичка прашина, земаљска прашина

неорганског и органског порекла. Природна прашина не представља у принципу

опасност од експлозије, нити постоји вероватноћа да може настати смеша са

ваздухом која би могла експлодирати.

Техничке прашине настају углавном код прераде и обраде различитих

чврстих материјала, као што је напр. резање дрвета, обрада дувана, обрада

текстилних влакана, итд. Знатне количине прашине могу се појавити у ваздуху

приликом производње прашкастих материјала као што су цемент, гипс, брашно,

млеко у праху, итд. Прашина чије су честице мале, односно дим, настаје

сагоревањем горива и може садржавати сагориве честице и тиме представљати

велику опасност, нарочито у индустрији.


69

Дисперзни системи чврстих честица у ваздуху могу експлодирати, при

чему морају да буду испуњени следећи услови: прашина мора бити сагорива,

кисеоник мора бити присутан као и извор паљења. Експлозивност оваквих

система зависи од величине честица, влажности ваздуха и честица, садржаја

горивих материја у честицама, температуре паљења чврстих честица.

Временски и просторни развој пожара

Развој пожара унутар неког простора може бити подељен у 4 фазе, као

што је приказано на слици 18.

Слика 18: Приказ фааза развоја пожара у објекту

Прва фаза може бити дефинисана и као „Почетни пожар“, (слика 19).

Основни параметри почетног пожара су:

1. садржај кисеоника у ваздуху затвореног простора је најмање 17%

вол.,

2. температура у унутрашњости није већа од 600 С,

3. висина димне завесе у опожареном простору је до 1,5 метра мерено

од пода.

Слика 19: Почетни пожар и његове фазе развоја


70

У фази почетног пожара исти се развија релативно споро, али се с

временом брзина његова развоја повећава. Без ове фазе пожар се не би могао

генерисати у 2 фазу која је много интензивнија и испуњенија опасностима.

Друга фаза је фаза обухвата пламеном; „фаза Flashovera“ (слика 20). Ово

је прелазна фаза која води у трећу фазу.

Слика 20: Приказ фазе "обухвата пламеном" у пожару

Трећа фаза је фаза потпуно развијеног пожара. Ово је фаза потпуног

развоја пожара која, зависно о расположивом гориву, (слика 21), води до четврте

фазе.

Слика 21: Приказ фазе потпуно развијеног пожара

Четврта фаза је фаза потпуног распада. Све испарљиве компоненте су

сагореле и настаје хетерогено горење лигнина и сличних материјала. Ова фаза се

назива "живо згариште" како је препознају уџбеници тактике са ових простора.

У овој фази пожар поступно јењава како се гориво троши.


71

Развој пожара

Мањак горива је доста чест случај и такве пожаре погасе пре доласка

ватрогасаца. Ако у самом зачетку горења нема довољно горива, ватра ће

ослабити и угаснути те неће прећи у следећу фазу. Овај тип пожара је врло чест.

Западне статистике кажу да се 90% пожара погаси са количином воде до једне

ватрогасне цистерне али они наносе малу штету националној економији; мање од

5%, што је занемарљиво мало. Преостали пожари наносе око 95% штета и

називају се великим пожарима.

Заптивен простор: У случају да је просторија заптивена, ватра ће се

угасити. Сагоревање пламеном ће престати када садржај кисеоника у атмосфери

опожареног простора спадне испод 14% вол. Тињање које се продужава траје док

садржај кисеоника у ваздуху спадне испод 8% или мање. Ако нема дифузије нема

даљег дотока ваздуха и са њим кисеоника и процес горења стаје. Отварање ових

простора у циљу извиђања или уласка у простор је изузетно опасно. Кисеоник

који би ушао изазвао би експлозију продуката пиролизе јер постоје острвца

усијаног материјала, који још тиња. Из тог разлога улазак у просторе који су се

сами угасили је прихватљив после дужег времена потребног да се усијане

жеравице охладе; понекад и до 8 сати.

Тињајућа ватра: Ако почетна ватра само тиња, тада неће имати довољно

енергије да се разгори. Поступно ће настати пребогата мешавина. Дође ли до

развоја тињајућег пожара или се уласком ватрогасаца ватра разгори, могућност

запаљења мешавине накупљених гасова у одељку, налазе ли се они у распону

запаљивости, постаје реална. Ватрогасци би увек требали бити свесни опасности

од горућих летећих угарака и варница који се развојем пожара почињу ширити

простором.

Опасности у пожару

Дим и ватра, као и производи сагоревања узрокују знатну штету

расформирањем и корозијом грађе и материјала од ког је објекат сачињен.

Главна брига је међутим базирана на ефектима дима на људе. ДИМ УБИЈА.

Слика 22: Илустрација дима код пожара


72

Смртни случајеви у пожару су случајеви гушења димом, јер како

статистика показује, главни узрочник људских смрти и озбиљних повреда у

пожару је изложеност диму и његовим саставним гасовима, који такође могу

бити отровни. На слици 22 је приказана доминација дима у пожарима.

Екстремно високе температуре дима који удишемо такође могу бити

погубне, јер узрокују веома озбиљне опекотине плућа и респираторног тракта.

Дим смањује видљивост, што доводи до дезоријентације, панике и успоравања

кретања и евакуације.

Комбинован ефекат претходно поменутих чињеница доводи до смрти,

тровања и значајних унутрашњих оштећења код жртава пожара.

Наука која се бави токсикологијом пожара је ПИРОТОКСИКОЛОГИЈА.

Отрови у диму су:

1. угљен-моноксид,

2. сумпорни оксиди,

3. азотни оксиди,

4. цијано водоник,

5. акролеин,

6. фозген.

Један од пратилаца готово свих пожара је угљенмоноксид (CO). CО-гас је

безбојан, без мириса и укуса крвни отров, везује се за хемоглобин према коме

има 150-200 пута већи афинитет него кисеоник. Концентрација од 0,02 до 0,05%

је токсична гранична доза; концентрација од 0,1% CО у ваздуху узрокује смрт

након вишесатног дисања; концентрација од 0,2% у ваздуху изазива смрт након

дисања од око сат времена; концентрација од 0,6% у ваздуху изазива смрт након

дисања од око 15 минута. Знак који упозорава на присуство угљенмоноксида

приказан је на слици 23.

Слика 23: Ознака присуства CO


73

ЕВАКУАЦИЈА ИЗ ОБЈЕКАТА ЗАХВАЋЕНИХ ПОЖАРОМ

Како се евакуисати из пожаром захваћених зграда

Приликом евакуације из објекта захваћног пожаром потребно је пратити

ознаке које указују на евакуациони пут (слика 24).

Слика 24: Ознака пута евакуације

Ако је могуће, прекријте уста и нос мокром марамицом да би сте

олакшали дисање.

Ако живите или радите у згради са више спратова, степениште је ваш

примарни пут евакуације. Већина унутрашњих степеништа у

вишеспратним зградама су добро изолована тако да обезбеђују

безбедан пут до излаза; без панике силазите степеништем лагано и

пажљиво.

Кад сте на степеништу, крећите се наниже. Никако не идите навише.

Када напустите пожаром захваћени објекат, склоните се на безбедно

место где ће Вам се указати помоћ ако је то потребно.

Из просторије захваћене пожаром евакуишите се најкраћим

евакуационим путем.

Последња особа која напушта просторију не треба да закључава врата,

треба их само притворити.

Наставите кретање до излаза обележеним путем за евакуацију.

НИКАДА не користите лифт приликом евакуације без обзира на

околности.

Останите ниско да би избегли удисање дима и токсичних гасова. Ако у

објекту нема довољног дотока свежег ваздуха, пузите ако је то

неопходно.

Шта да радите ако сте заробљени у згради захваћној пожаром?

1. Никада не отварајте затворена врата пре него што их пажљиво

опипате.


74

2. Користите задњи део шаке како бисте избегли опекотине прстију. Ако

су врата врућа покушајте на другом излазу, уколико ниједан излаз не

може да се користи, затворите пукотине око отвора користећи било

шта употребљиво.

3. Ако сте у просторији, користите мокар пешкир да затворите пукотине

око отвора (врата, прозора ...) и спречите улазак дима.

4. Потражите најближи телефон, позовите ватрогасце и дајте им вашу

тачну локацију.

5. Ако је дисање отежано, покушајте да проветрите просторију, али не

очекујте да у постојећој ситуацији пронађете прозор који ћете лако

отворити.

6. Ако је прозор високо изнад пода, или се не отвара, разбијте стакло у

доњем делу окна како би људи могли да изађу из зграде.

7. Ако телефоном не можете да контактирате ватрогасце, машите и

тражите помоћ са прозора.

Наведена упутства илустрована су на слици 25.

Слика 25: Правилно понашање у објекту захваћеном пожаром


75

Шта треба да чини особа захваћена пожаром?

Ако сте захваћени ватром:

СТАНИТЕ – проверите где сте;

ЛЕЗИТЕ – на под;

КОТРЉАЈТЕ СЕ – по поду.

Тако ћете угасити ватру и спасити свој живот.

Само запамтите: СТАНИ, ЛЕЗИ И КОТРЉАЈ СЕ (слика 26).

Ако је било која особа захваћена пламеном, гасите је прекривачем,

ћебетом или тепихом, тако што ћете је обмотати или прекрити. То је може

сачувати од озбиљних опекотина па и смрти.

Слика 26: Правилно понашање особе захваћене пламеном


76

ТАКТИЧКА ПРИМЕНА АПАРАТА ЗА ГАШЕЊЕ ПОЧЕТНИХ

ПОЖАРА

Aпарати типа CО2

Намењени су за гашење почетних пожара класе B, С и Е.

Угљендиоксид се не сме користити за гашење метала (пожари класе D),

као на пример магнезијум, титан, цирконијум, стронцијум, уран, плутонијум и

други метали. Разлог за ово је двојак; прво угљендиоксид реагује са металима као

што се види из примера магнезијума.

Mg + CО2 = MgО + CО + Q

У овој хемијској реакцији сагоревање се убрзава (брже него у ваздуху) и

ствара се врло отровни угљенмоноксид. Други разлог је термичка дисоцијација

угљендиоксида због високих температура, које прате сагоревање метала.

Поред метала угљендиоксидом се не смеју гасити хидриди метала из

истих разлога. Угљендиоксидом се не могу гасити материје које у свом саставу

садрже кисеоник (целулозни нитрат и сл.), као и пожари на одећи људи.

Нормативи за тактичку примену апарата за гашење почетних пожара са

СО2 апаратима приказани су у табели 10.

Табела 10: Тактичке могућности апарата типа CО2

Тип

апарата

Површина успршног

гашења

(m2)

Запремина пламена

коју апарат успешно

гаси (m3)

СО2 - ручно-преносни 0,65 2-5

СО2 - ручно-превозни 0,65 18-60

Гашење пожара апаратима типа СО2 углавном је везано за затворене

просторе. Апарати типа СО2 могу успешно гасити пожаре на отвореном простору

у складу са својим реалним могућностима само у одсуству ветра. Међутим

присуство ветра разноси угљендиоксид, који је тежи од ваздуха и остаје над

угашеном површином. Ветар га односи и пожар се поново распламсава, због

присуства врелих металних површина, усијаног угљевља или варница и тела

малог садржаја енергије.

За гашење почетних пожара апаратима типа СО2, треба обезбедити

довољно апарата према величини површине пожара и тактичких могућности

конкретног апарата. Препоручује се употреба три апарата истовремено као што

је то пракса у целој Европи.

За успешно гашење треба почети истовремено са свим апаратима. Млаз

из СО2 апарата се усмерава у подножје пламена. Ако је у питању запаљива


77

течност млаз средства за гашење се усмерава у посуду у једну тачку. Ако је у

питању већа површина млаз треба померати цик-цак како то приказује слика 27.

Слика 27: Тактичка примена апарата типа CO2

Aпарати типа S

Имају готово универзалну примену у гашењу почетних пожара.

Нормативи за тактичку примену апарата за гашење почетних пожара са S

апаратима приказани су у табели 11.

Табела 11: Тактичке могућности апарата типа S

Тип

апарата

Површина успршног

гашења

(m2)

Запремина пламена

коју апарат успешно

гаси (m3)

S-6 1,7 6

S-9 2,83 9

S-50 15,0 50

S-100 30,0 100

S-150 45,0 150

Тактички важан податак је површина горуће материје, односно

запремина пламена, коју један апарат може да погаси. За прах као средство за

гашење неопходно је довести минимално потребну концентрацију за тренутно

гашење пламена. Довођење мањих концентрација неће угасити пожар и он ће се

поново разбуктати.

При гашењу пожара, млаз праха се усмерава у пламен уз равномерно

покривање горуће површине од предње ка стражњој страни пожара (слика 28).

Прах се уводи у пламен; у његово подножје од почетка до отприлике 1/3 висине

пламена, по целој ширини фронта пожара.

Пре почетка гашења неопходно је обезбедити потребну и довољну

количину апарата у зависности од горуће површине (запремине пламена) и

истовремено започети гашење из свих апарата окруживањем жаришта.

На отвореном простору гасити низ ветар. Код гашења разливених

течности целу површину пламена прекрити прахом у што краћем временском

интервалу. Апарате не празнити до краја јер се може десити да се поново нагло

појави пламен.


78

Тек када је пожар потпуно угашен, апарати се могу потпуно испразнити.

Слика 28: Тактичка примена апарата за гашење типа S

Аапарати за гашење типа Hl и Fe

Апарати са халоном и фреоном имају готово идентичну примену као и

апарати типа S. Оператор најпре са сигурне удаљености погађа предњу ивицу

пожара и „мете“ целом ширином жаришта. Престати са избацивањем средства

оног часа када пламен и усијање у потпуности нерстану.

Апарати за гашење типа V, Vd, Vh, VP-15 и V-25

Средство за гашење код овог типа апарата се усмерава у жариште

непосредно у усијане делове опожарене површине са циљем што ефикаснијег и

бржег хлађења. Тактика гашења овим средством приказана је на слици 29. Мора

се водити рачуна о смеру дувања ветра и тактички наступ мора бити увек из тог

правца.

Слика 29: Тактика гашење апаратом типа V

Увек при гашењу треба обухватити целу ширину жаришта као што то

показује слика 30. Корисно је увек употребити опењену воду (вода са додатком

бар 1% вол. пенила). Разултати који се постижу су изненађујуће добри у односу

на чисту воду.


79

Слика 30: Тактика прекривања жаришта апаратима типа V

Апарати типа Ph, Pz, VP-15 и VP-25

Тешка пена као средство за гашење пожара класе В се увек усмерава тако

да погађа супротни зид и слива се низ њега напредујући према оператору који

сво време гашења погађа исту тачку до потпуног нестанка пламена. Корисно је и

после гашења пожара наносити десетак секунди пену да би се спречио флеш-бек

ефекат. Приказано на слици 31.

Слика 31: Тактика прекривања жаришта апаратима са пеном типа Ph и Pz

Слика 32: Тактика прекривања дводимензионалног жаришта разливеног горива по

чврстој подлози апаратима са пеном типа Ph и Pz


80

Када је у питању чврсто гориво или запаљена течност разливена по

чврстој подлози, тешка пена се усмерава као што то показује слика 32. Ако је

жариште већих размера употребљава се више апарата истовремено. Сваки апарат

и његов оператор гасе одређени сегмент опожарене површине. Овај део тактике

приказује слика 33.

Слика 33: Тактика прекривања дводимензионалног жаришта разливеног горива по

чврстој подлози апаратима са пеном типа Ph и Pz уз употрбу више апарата

истовремено Pz

Избор типа апарата

Избору типа апарата треба посветити посебну пажњу. Том приликом

треба размотрити:

горућу материју,

брзину ширења пожара,

температуру горуће материје,

присуство опасних материја у процесу сагоревања,

опасност од електричне струје,

начин руковања апаратом.

Горућа материја битно опредељује избор типа апарата. У највећем броју

случајева не гори једна, већ више различитих материја. Обично се ово мноштво

горивих материја не може гасити једним средством за гашење. Тако на пример,

водом се не могу гасити материје које реагују са њом, као и материје при чијем

сагоревању се развијају високе температуре. Са угљендиоксидом се не смеју

гасити пожари метала, хидриди метала и материје које у свом саставу садрже

кисеоник, о чему је већ било речи.

Гориве материје су, према особинама у почару сврстане у 4 класе; А, В, С

и D.


81

Пожари класе А су пожари чврстих запаљивих материјала, који горе

пламеном, жаром и пламеном и жаром. Ова класа не обухвата запаљиве метале,

који су такође у чврстом стању. Средства за гашење ових пожара су:

- вода са или без додатака,

- хемијска и ваздушно-механичка пена,

- специални прах за гашење пожара са жаром,

- СО2, за пoжаре класе А који горе пламеном,

- комбинована средства,

- и др.

Пожари класе В су пожари запаљивих течности. Средства за гашење ових

пожара су:

- пене, све врсте,

- прах на бази натријум бикарбоната,

- прах на бази калијум бикарбоната,

- прах на бази амонијум сулфата,

- специјални прахови,

- халони,

- СО2 – снег,

- комбинована средства.

Пожари класе С су пожари запаљивих гасова. Средства за гашење ове

врсте пожара су:

- прах на бази натријум бикарбоната,

- прах на бази калијум бикарбоната,

- прах на бази амонијум сулфата,


- халони,

- СО2 – гас,

- комбинована средства.

Пожари класе D су пожари запаљивих метала. Средства за гашење ових

пожара су:

- прах на бази натријум хлорида,

- прах на бази калијум хлорида,

- силикагел,


- мешавине прахова,

- приручна средства за смањење зрачења топлоте у дебљем слоју:

- сув и чист песак,

- сува земља,

- глина,

- струготина сивог лива,

- зеолит,

- комбинована средства,

- и др.

На основу класе пожара горуће материје може се ближе одредити тип

апарата. Брзина ширења фронта пламена по површини запаљеног материјала је


82

друга битна детерминанта која ће определити тип апарата и његову

конструкцију. Поједини материјали имају врло велике брзине ширења пламена

тако да се у гашењу пожара не могу употребити апарати који нису под сталним

притиском, јер од момента дејства на полугу за активирање до почетка гашења

мора да протекне 5-10 секунди. За то време је фронт пламена отишао далеко од

стартне позиције апарата. У оваквим случајевима се користе апарати под

сталним притиском и брзоактивирајућим вентилом.

У неким случајевима висока температура горуће материје онемогућује

употребу свих класичних средстава за гашење пожара а са њима и свих апарата

(пожари класе D). У таквим случајевима ће се применити понекад и приручна

средства.

Развијање отровних материја у процесу гашења пожара, је опасно по

здравље оног ко рукује апаратом. Неки халони у присуству гориве материје и

повишених температура образују фозген (СОСl3), који је по здравље опасан у

концентрацијама од 0,005 % вол. Непотпуна сагоревања; хетерогена горења

обилују угљенмоноксидом (СО), који је смртоносан при концентрацијама 0,5%, а

при гашењу пожара халонима се још и синтетизује. При избору типа апарата о

овој компоненти се мора посебно водити рачуна.

Нова опасност, када је у питању гашење почетних пожара апаратима је

електрична енергија. Апаратима ретко рукују професионални ватрогасци. То су у

највећем броју случајева запослени радници, случајни пролазници и други

добронамерни људи. Ако су напони већи од 1000 V, опасност по руковаоце

апаратима је значајна и она се драматично повећава са порастом напона. У

таквим случајевима се морају користити апарати типа Н1 или СО2 у зависности

од величине напона. Евентуална примена осталих апарата је дозвољена само када

се искључи електрична енергија.

Поред других опасности, на пожару је присутна и опасност од електричне

струје. Она може бити присутна код сваке класе пожара од А до D. Средства за

гашење пожара у присуству електричне енергије су:

- прах на бази натријум бикарбоната до 1000 V,

- прах на бази калијум бикарбоната до 1000 V,

- прах на бази амонијум сулфата до 1000 V,

- специјални прахови до 1000 V,

- халони до 100000 V,

- CО2 – снег 1000 V,

- комбинована средства до 1000 V.

На крају апарати морају да имају што је могуће простије руковање како

се у овој фази не би појавила грешка. Искуства са стварних пожара су показала

да неки типови апарата уопште нису активирани при покушају да се пожар

погаси, због погрешног руковања или неправилног редоследа поступака. Пример

за то су апарати типа Ph који у процесу гашења треба да се окрену за 1800. У

било ком другом положају средство за гашење неће бити избачено на пожар.

Други пример су апарати типа S чије руковање је из две фазе. Први притисак на

ручицу пробија мембрану и ослобађа СО2 гас. За 5 до 10 секунди у апарату се


83

ствара радни притисак. Тек након тога се поново притиска иста ручица за

активирање и добија се млаз праха. Две основне грешке у руковању су:

- држањем ручице стално притиснуте (СО2) одлази у атмосферу не

стварајући радни притисак у апарату,

- одмах после пробијања мембране притисак на ручицу (прерано) тако

да се у апарату ствара врло мали радни притисак што ће резултирати

малом количином праха која се усмерава у пожар.

Из изложеног се види да, у комбинацији, два апарата подједнаких

особина у погледу могућности гашења пожара и безбедности руковаоца треба

одабрати онај чије је руковање једноставније. Примера ради 10 секунди чекања је

тежак проблем за успаниченог руковаоца у тренутку припрема за први напад на

пожар. Врло мали број присебних ће тачно одредити тих важних 10 секунди и

омогућити пражњење апарата у пожар до краја - односно избацивање комплетног

средства у ватру.

Анализом наведених фактора и елиминацијом неадекватних и

неодговарајућих апарата долази се до типа апарата који је оптималан за заштиту

конкретног простора.

ОСНОВЕ ИЗ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ И...

Documents

Transcript of ОСНОВЕ ИЗ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ И...