100

КАМИОН РАТНИК

ОПСТАНАК ПРИЛАГОДЉИВИХ

Израелски вишецевни ракетни лансериLynx и Na i za

Обновљено возило марке „Пакарде” из 1915. године

КИНЕСКА ЉУБАВ ПРЕМА МИГ-21

Aвиони ченгду Ф-7БГ

15. април 2015.2

Израелски вишецевни ракетни ласери Lynx и NaizaОПСТАНАК ПРИЛАГОДЉИВИХ 2ВЕСТИ 7Вести из наших фабрика одбрамбене индустријеНАЈВАЖНИЈИ ПРОЈЕКТИ КРАГУЈЕВАЧКИХ ОРУЖАРА 10Наоружана мала транспортна возила (2)РУСКИ ПИКАП БОРЦИ 11Авиони Ченгду Ф–7БГКИНЕСКА ЉУБАВ ПРЕМА МИГ-21 18Речна флотила РумунијеНАЈМОЋНИЈА НА ДУНАВУ 24Обновљено возило марке„Пакарде” из 1915. годинеКАМИОН РАТНИК 28

Уредник прилога Мира Шведић

SADR@AJ

Веће шансе за опстанак немају најјачи, већ најприлагодљивији, обично се наводи као мисао великог Чарлса Дарвина. Да ли је то истина, у овом тренутку можда и није најважније, колико је важна истинитост те тврдње. Свесно или несвесно, многобројни данашњи конструктори, посебно вишецевних касетних лансера, прате овај принцип, који се у данашње време назива модуларношћу.

И з р а е л с к и в и ш е ц е в н и р а к е т н и л а н с е р и L y n x и

ОПОП СТАСТА НАКНАКПРИПРИ лАлА ГОГО ДДЉЉ

Вишецевни ракетни лансери(ВРЛ) по неким анализама пред-стављају најпогоднији начинпружања ватрене подршке акосе урачуна ватрена моћ, домет

и цена. Примера ради, у односу на кла-сичну артиљерију, ватрена моћ је знатновећа, чиме се покрива већа површина, ауз примену навођења ракета разлика јошвише расте. У односу на авион наоружанрецимо касетним бомбама, ватрена моћје истог реда величине, али је безбед-ност знатно већа, јер авион може нарав-но бити оборен, док је цена ватреног деј-ства из ваздуха неупоредиво већа.

Ако се, међутим, размотри употре-ба прецизно вођеног оружја, тј. бомби иракета, које се могу испустити са већегодстојања, као и постојање човека којидоноси одлуку о томе да ли је ситуацијана терену можда промењена или постојиопасност погађања сопствених трупа,ваздушна подршка може добити значај-не „поене”. Међутим, уплив најсавреме-није технологије и инвентивност кон-структора могу обезбедити сличне мо-гућности и код ВРЛ. Први систем који по-седује овакве карактеристике је израел-ски „Lynx”, развијен за потребе Азербеј-џана, а други је слични систем – „Na i za”,намењен за Казахстан. Оба ВРЛ системаразвила је позната израелска компанија„Israel Mi li tary In du stri es” (IMI).

3

100

Један систем, различитеракетеВођени принципима модуларно-

сти, универзалности, могућности деј-ства сопственим и противничким раке-тама, а по највише могућношћу извоза,Израелци су створили данас један однајзанимљивијих ВРЛ система на свету.Суштина ВРЛ „Lynx/Na i za” садржи се умогућности употребе више различитихракета, у зависности од потребе купца,односно доступности: БМ-21 „град” иТ-122 „Sa karya” калибра 122 mm, LAR160 од 160 mm, EX TRA од 200 mm и„De li lah-GL ”, пречника тела 330 мили-метара.

Лансери за ракете калибра 122mm припадају турском типу лансера засистем Т-122 „Sa karya”, са два двадесе-тоцевна контејнера. Те турске ракетеимају домет 40 километара и могућноступотребе парчадно-разорне или касет-не бојеве главе са противпешадијскимили противоклопним бомбицама. Међу-тим, из тих лансера могу се испаљиватии ракете корићене у оквиру совјетскогсистема БМ-21 „град”, односно све ра-кете које су замењиве са БМ-21, којихима готово свуда по свету у огромнимколичинама.

Тај совјетски систем, такође, пред-ставља родоначелника савремених ВРЛсистема и вероватно је најраспростра-њенији ВРЛ на свету, успешно коришћену небројеним локалним ратовима. Спек-тар ракета које су на располагању јеогроман и у погледу домета (максимал-ног домета 13 до 40 km, изузетно 45 kmкод египатског ЅАKR-45B) и у погледу бо-јевих глава (6–24 kg, парчадно-разорногтипа, касетног, димног, минског...). Туче-но дејство свих 40 ракета има димензије500×500 m, односно, 250.000 m2. Иаконије прецизирано са каквом бојевом гла-вом је постигнут тај резултат, може сеоценити да је реч о класичним унитар-ним парчадног-разорним бојевим глава-ма, док су вредности са касетним боје-вим главама вероватно веће. Поред по-пуне заменом контејнера, постоји и мо-гућност ручне попуне ракетама 122 ми-лиметара. Према неким подацима, упо-треба ових ракета 122 mm ограничена је

N a i z a

ИИ ВИХВИХ

на обуку, али би у случају рата резерветих ракета сигурно добро дошле.

Израелске ракете 160 mm, ознакеLAR 160, представљају квалитативнискок, нарочито у односу на изворни„град”, домета 20 километара. Наиме,након неколико итерација, домет је по-већаван са иницијалних 30, преко 35, додостигнутих 45 километара. Исто важи иза бојеву главу, где се са унитарне пар-чадно-разорне масе 40 kg, прешло на ка-сетну са 104 кумулативно-парчадне бом-бице и коначно на 144 бомбице (маса бо-јеве главе 60 kg) у последњој варијанти,које покривају површину од 31.400 m2.

Израелци се нису ту зауставили,већ су направили, слободно се може ре-

ћи, огроман корак даље, уградивши ми-нијатуризовани GPS – систем за навође-ње и систем за управљање са 80 мини-јатурних ракетних мотора. Тиме је обез-беђена могућност управљања, тј. корек-ције путање ракете, чиме је кружна гре-шка смањена са 0,8 одсто домета (ина-че одличан резултат) на свега 10 мета-ра. Бојева глава је готово преполовљенана 35 kg, а домет незнатно смањен на 40километара.

Нова ракета добила је назив AC CU -LAR или Ac cu ra te LAR (прецизни LAR).Уместо 40 ракета 122 mm, систем „Lynx/Na i za” може да понесе у два контејнерапо 13 ракета, односно укупно 26 ракетапречника 160 милиметара.

Значајнији скок по домету у односуна AC CU LAR/LA R обезбеђен је следећомракетом „по величини”, називаном EX -TRA (Ex ten ded Ran ge Ar til lery). Наиме, теракете пречника 300 mm, којих у једанконтејнер стаје по четири, тј. на лансеруукупно осам, имају домет 150 километа-ра. Бојева глава је касетна, масе 150 kg, ајош је важније да је уграђен и систем заGPS – навођење са споменутом кружномгрешком од 10 метара. Слично као и кодракета AC CU LAR, навођење обезбеђујесигурно погађање и уништавање циља.

Четврта и последња опција која ко-мандантима стоји на располагању кадаје реч о употреби ВРЛ „Lynx/Na i za” је-сте „De li ah GL”. То је и најнапреднијаопција, која се практично смешта изме-ђу крстареће ракете и наоружане бес-пилотне летелице. Уместо типичног ра-кетног мотора на чврсто гориво, кори-сти се комбинација стартног ракетноги турбомлазног мотора, што даје изван-редан домет од 250 километара. Си-стем навођења заснива се на комбино-ваном инерцијалном и GPS систему задовођење у рејон циља, док је терми-нални систем заснован на телевизиј-ском и инфрацрвеном систему са фор-мирањем слике (IIR – ima ge in fra red).

Унитарна бојева глава има масу од30 kg, што указује на то да је реч о ра-

15. април 2015.4

НАЈНАПРЕДНИЈА ОПЦИЈА – D E LI AH G L

Четврта и последња опција која командантима стоји на располагању кадаје реч о употреби ВРЛ „Lynx/Na i za” јесте „De li ah GL”. То је и најнапреднија оп-ција, која се практично смешта између крстареће ракете и наоружане беспилот-не летелице. Уместо типичног ракетног мотора на чврсто гориво, користи секомбинација стартног ракетног и турбомлазног мотора, што даје изванредандомет од 250 километара. Систем навођења заснива се на комбинованом инер-цијалном и GPS систему за довођење у рејон циља, док је терминални систем за-снован на телевизијском и инфрацрвеном систему са формирањем слике (IIR –ima ge in fra red).

Систем „Lynx” са ракетама EX TRA

Ракета „De li ah”, на коју се поставља стартни ракетни мотор и чини „срце” система „De li ah GL”, где се две ракете могупоставити на једно возило

5

ЛансерПоред ракета, од великог је значаја

и брзина попуне контејнерима. То времеизноси испод 10 минута, мада треба зна-ти да је код израелског система LAR 160оно свега четири минута, што би моглода буде случај и код ВРЛ система „Lynx/Na i za”. Лансирање може да се изврши изкабине камиона или даљински. Посада јетрочлана и војници могу да лансирају пр-ву ракету свега неколико минута од зау-стављања возила. Систем за нишањењеје потпуно аутоматски и може, а не морабити интегрисан у артиљеријски системза гађање.

Возило је теренско точкашко, саформулом погона 8×8 КамАЗ-6350,опремљено турбодизел-мотором Ка-мАЗ-740.50.360, снаге 265 kW (360 КЅ).Лансирно возило прати возило за попу-ну са краном за монтажу лансера, којеноси четири херметички затворена кон-тејнера-лансера. Више лансера и вози-ла за попуну могу се повезати са ко-мандним возилом.

У „шуми” података објављених о на-веденим лансерима, поткрала се и једнаконтроверзна информација. Наиме, пре-ма неким наводима, постоји одређенаопасност од преметања возила у случајуда се лансира преко бока (возила). То сва-

кети која је намењена за уништавањетачкастих циљева у унутрашњости про-тивничког распореда. То је обезбеђенокружном грешком која је за читав редвеличине мања од грешке код GPS си-стема и износи испод један метар! По-

себна погодност је што постоји мо-гућност кретања изнад потенцијал-ног циља и провере пре ватреногдејства, што је карактеристика нао-ружаних беспилотних летелица.

Поред свих споменутих ракета,казахстански систем „Na i za” има имогућност употребе совјетских раке-та за систем БМ-27 „ураган”. Оне су,према димензијама, нешто мање одракета EX TRA, те на лансер могу да сепоставе два петоцевна контејнера.Имају домет од 35 km, а на распола-гању су ракете са парчадно-разор-ном, хемијском, касетном или мин-ском бојевом главом. Казахстан и да-ље располаже знатним резервама тихракета, те је могућност њиховог лан-сирања и те како значајна. Није по-знато да ли ће Азербејџан и Казах-стан да се одлучи да за сопственелансере набаве и ракете „De li ah GL”,мада треба знати да ће им Израелци,уколико дође до одлуке о набавци,без икакве сумње изаћи у сусрет.

Треба напоменути и то да се изсистема „Lynx/Na i za”, поред наведе-них ракета, могу истовремено лан-сирати две врсте ракета, што јеобезбеђено са две позиције за кон-тејнере.

„Lynx” са ракетама LAR-160

100

како поставља одређена ограничења по-сади, али с обзиром на релативно великупокретљивост коју пружа точкашка кон-фигурација, ово не би требало да пред-ставља толико озбиљан недостатак.

Иако су у штампи знатно заступље-нији системи „Lynx”, Израелци су их за-право Азербејџану продали релативномало, свега шест, мада цео посао и нијетолико „лош”, с обзиром на то да је про-дато још 30 система LAR-160. „Na i za” сепоказала неупоредиво профитабилнија,с обзиром на то да је Казахстан купио нимање ни више него 380 комада! Иако по-стоји могућност лансирања, ракете „De -li ah GL” још нису набавили ни Азербеј-џан ни Казахстан.

У IMI-ју се тренутно ради на инте-грацији још већих ракета типа LO RA(Long Ran ge At tack mis si le). Реч је о так-тичким балистичким ракетама дометадо 300 km, са GPS навођењем, уз могућ-ност извођења маневара, како би се из-бегле противбалистичке ракете ланси-ране са земље. Кружна грешка је 10 m,што је минимално с обзиром на то да јемаса бојеве главе од 440 до 600 kg задејство по неутврђеним, односно утвр-ђеним циљевима.

Слободно се може рећи да„Lynx/Na i za” показују будућност ВРЛ си-стема: модуларна конструкција, могућ-ност лансирања различитих ракета (ста-ријих и нових), укључујући и навођене, темогућност дејства ракетама са способно-шћу надлетања циља и потврђивања, од-носно отказивања дејства, те одабираприоритетнијег циља са екстремном пре-цизношћу. Уз све то, са перспективномспособношћу лансирања тактичких ба-листичких ракета, системи попут израел-ских представљају практично комплетанодговор на питање шта би требало даобезбеди један вишецевни ракетни лан-сер и чиме ће се оптимално вршити ва-трена подршка, а зашто да не, чак и изо-лација бојишта. ƒ

Др Себастиан БАЛОШ

15. април 2015.6

БРЗИНА ПОПУНЕ КОНТЕЈНЕРИМА

Поред ракета, од великог значаја је и брзина попуне контејнерима. То вре-ме износи испод 10 минута, мада треба знати да је код израелског система LAR160 оно свега четири минута, што би могло да буде случај и код ВРЛ система„Lynx/ Na i za”. Лансирање може да се изврши из кабине камиона или даљински.Посада је трочлана и војници могу да лансирају прву ракету свега неколико ми-нута од заустављања возила. Систем за нишањење је потпуно аутоматски и мо-же, а не мора бити интегрисан у артиљеријски систем за гађање.

ТАКТИЧКА БАЛИСТИЧКА РАКЕТА – LORA

У „Israel Mi li tary In du stri es” се тренутно ради на интеграцији још већих ра-кета типа LO RA (Long Ran ge At tack mis si le). Реч је о тактичким балистичким ра-кетама домета до 300 km, са GPS навођењем, уз могућност извођења маневара,како би се избегле противбалистичке ракете лансиране са земље. Кружна гре-шка је 10 m, што је минимално с обзиром на то да је маса бојеве главе од 440 до600 kg за дејство по неутврђеним, односно утврђеним циљевима.

Стандардни контејнер са ракетама LAR-160

„Na i za” са ракетама системаБМ-27 „ураган”

7

100ВЕСТИ • ВЕСТИ • ВЕСТИ • ВЕСТИ • ВЕСТИ • ВЕСТИ • ВЕСТИ • ВЕСТИ • ВЕСТИ • ВЕСТИ • ВЕСТИ • ВЕСТИ • ВЕСТИ

Програмом обнављања армијелаким оклопним возилима точ-

кашима, конфигурације 4×4 и6×6, Бразил ће до 2031. године уоперативну употребу увести чак2.044 ова возила. У конфигураци-ји 4×4 планирана је набавка трисерије од 32 и два пута 77 возила.На конкурс су се јавиле четирифирме – италијанско-бразилска„Ive co La tin Ame ri ca” (возилоLMV), бразилско-француска „Air -bas-Re no” (возило „топи”), јужно-афричка „BAE Land System” (вози-ло GG321LTV), америчко-израел-ска „АМ Ge ne ral-Pla san” (возилоMLTV-BR).

Бразил ће возила опремитипротивминском и противбали-стичком заштитом, комуникацио-ним системима, носачима димнихграната 76 mm и борбеним стани-цама ARES са митраљезима 7,62 и12,7 милиметара. У категорији6×6 фирма „Ive co La tin Ame ri ca”већ је испоручила 60 нових амфи-бијских оклопних возила VBTP-Мк6×6. Осамнаестонско возило имадужину 7,9 m, ширину 2, 7 m и ви-сину 2,34 m, а може да прими 10војника. Наоружано је различи-тим оружним системима – ору-жним станицама са даљинскиуправљаним митраљезом 7,62mm, митраљезом 12,7 mm или ба-цачем бомби 40 милиметара. По-стоје и варијанте са топом 30 mm,или ПО вођеним ракетама. Вози-ло покреће „Ивеков” дизел погон-ски агрегат Cur sor 9, с турбопуња-чем, снаге 393 КС. Максималнабрзина је 110 km/h, а аутономијакретања 600 километара. ƒ

БРАЗИЛ КУПУЈЕ

ЛАКА ОКЛОПНА

ВОЗИЛА ТОЧКАШЕ

Усклопу јачања арктичке групеоружаних снага Русије, произ-

ведена су два наменска хеликопте-ра – борбено-транспортни Ми-8АМТШ-ВА и цивилни Ми-38 (заснабдевање нафтних платформи).У конструисању борбено-тран-спортног хеликоптера уважене суспецифичности које одређују упо-требу хеликоптера на екстремнониским температурама и у услови-ма ограничене видљивости, чак иу време поларних ноћи.

Хеликоптер терминатор на-мењен је за извршавање борбе-

них задатака и у акцијама спасава-ња. Летелица има балистичку за-штиту, а на шест носача могуће јепоставити вођене ПО ракете „ата-ка” или „штурм”, или вођене ракетеваздух–ваздух „игла”. Хеликоптер јеопремљен унапређеном електрон-ском опремом, која омогућава нави-гацију и када летелица изгуби кон-такт с навигацијским сателитима.Задњу полусферу покрива митраљез„калашњиков” са даљинским упра-вљањем. ƒ

ИНДИЈСКИ ЛОВАЦ FG FA ДВОСЕД

АРКТИЧКИ ТЕРМИНАТОР

Индијскиловац FGFAдвосед

Усарадњи са руском Удруженомавио-корпорацијом, Индија за по-

требе своје армије развија борбениавион ловац пете генерације ознакеFGFA, који се заснива на извозној вер-зији руског авиона ПАК-ФА. За разли-ку од руског ловца (једносед), индиј-ски ловац је двосед. Споразум о са-радњи при развоју и производњи бу-дућег вишенаменског борбеног авио-на потписан је 2007. године. За набав-ку 200 авиона FGFA издвојена је сумаод 30 милијарди америчких долара. ƒ

8

ВЕСТИ • ВЕСТИ • ВЕСТИ • ВЕСТИ • ВЕСТИ • ВЕСТИ • ВЕСТИ • ВЕСТИ • ВЕСТИ • ВЕСТИ • ВЕСТИ • ВЕСТИ • ВЕСТИ

РУСКИ АВИОН ШЕСТЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ

Због догађаја у Украјини, Министарствоодбране Естоније купило је за потребе

Естонске националне одбрамбене лиге, до-бровољне националне одбрамбене органи-зације, од САД противоклопне системе „ја-велин” за 55 милиона долара. Одбрамбеналига окупља становништво које се, на осно-ву слободне воље и сопствене иницијативе,обучава и припрема за одбрану земље. Ку-повина система „јавелин” уследила је наконшто је Европска одбрамбена агенција одлу-чила да противоклопним системима снабдеЛитванију, Летонију, Чешку и Пољску. ƒ

На међународном сајму наоружања In do De fen ce 2014. приказане су макетебудућег борбеног ловца пете генерације KF-X/IF-X, заједнички производ

авио-индустрија Јужне Кореје и Индонезије. Корејски модел КF-X (корејскиловац експериментални) је једносед и развија се с циљем да замени застаре-ле летелице F-4 Phan tom, F-5 Ti ger и F-16. За потребе своје авијације ЈужнаКореја ће произвести 250 летелица, које ће у оперативну употребу бити уве-дене 2025. године. Индонезијска варијанта IF-X је двосед.

За разраду пројекта произведен је једноседни двомоторни авион C-103.На авиону је постављено десет носача за наоружање, а испод трупа четири по-лузатворена носача за ракете ваздух–ваздух АМRААМ. Авион има мали радар-ски одраз, усисници ваздуха налазе се на продужетку предње ивице крила. Носавиона сличне је конструкције (ste alth) као код ловаца пете генерације. Ела-стичне покретне површине на предњој и задњој ивици (преткрилца, закрилца,крилца). Два погонска мотора обезбеђују 16.350 kg потиска. ƒ

ЕСТОНИЈАКУПУЈЕ ЈАВЕЛИНЕ

КОРЕЈСКО-ИНДОНЕЗИЈСКИЛОВАЦ ПЕТЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ

15. април 2015.

Корејски ловацпете генерацијеKF-X

Макетаруског авиона

шесте генерације

Ракете„јавелин”

за Естонију

На форуму Отворене иновације Русија је најавила производњу новогловца шесте генерације. Авион ће бити направљен од врло чврстог и

лаког композитног материјала. Летелица ће имати надзвучну брзину, а упојединим сегментима лета и хиперзвучну, односно шест пута већу одбрзине звука. Нови, веома ефикасни мотор омогућиће рад у атмосферии у безваздушном простору.

Конструктори предвиђају и да ће једна од особина нове летелицебити могућност њеног увођења у отворени космос и лет по орбиталнојпутањи. Од опреме предвиђена је уградња новог антенског и радарскогсистема, који ће стабилно радити у свим режимима лета и у свим окол-ностима, омогућавајући летелици везу са командним центрима на земљии у ваздуху. Нова ће бити и електронска опрема за борбу намењена заометање средстава везе, командовања и контроле потенцијалног про-тивника, али и за неутралисање ракета земља–ваздух и ваздух–ваздух.

У даљој разради концепције новог авиона стручњаци би требалода дефинишу да ли ће авион имати пилота или ће њиме управљати опе-ратер са земље, којом врстом наоружања ће бити наоружан, какве за-датке ће обављати и против кога би требало да буде употребљен, каои његов облик. ƒ

9

100

РУСИЈА ОЈАЧАЛА ВАЗДУХОПЛОВСТВОСА 150 НОВИХ ЛЕТЕЛИЦА

Уовој години руско ратно ваздухо-пловство добиће 150 нових летели-

ца – ловце бомбардере Су-34 (НАТОознака Full back), вишенаменске борбе-не авионе Су-3О СМ (НАТО ознака Flan -ker-C) и Су-35 (НАТО ознака Flan ker-Е),лаке борбене двоседне борбене авионеЈак-130 (НАТО ознака Mit ten), тран-спортне авионе Ил-76МД90 (НАТОознака Can did-B), јуришне хеликоптереКа-52 (НАТО ознака Ho kum B) и МилМи-28Х (НАТО ознака Ha va oc), тран-спортне хеликоптере са борбеним мо-гућностима Мил Ми-8АМТС (НАТОознака Hip), борбене хеликоптере МилМи-35 (НАТО ознака Hind-Е) и вишена-менске хеликоптере Ка-226 (НАТОознака Ho o dlum). У оперативну употре-бу биће уведене и најсавременије ра-дарске станице „небо-М” и „сопка”. ƒ

ВЕСТИ • ВЕСТИ • ВЕСТИ • ВЕСТИ • ВЕСТИ • ВЕСТИ • ВЕСТИ • ВЕСТИ • ВЕСТИ • ВЕСТИ • ВЕСТИ • ВЕСТИ • ВЕСТИ

Један од водећих произвоðача на технолошкомпољу развоја и производње муниције калибра 40

mm мале (LV), средње (MV) и велике (ХV) брзине,немачка компанија „Rhe in me tall”, испоручио је Бун-десверу прве количине нове муниције 40×53 mm,тзв. air brust технологије. Реч је о муницији послед-ње технолошке генерације за аутоматске бацачеграната 40 mm, ознаке DМ 131. Нова муницијаомогућава дејство по живој сили у заклонима и помитраљеским и артиљеријским посадама. БомбаDМ131 експлодира у ваздуху испред, изнад илииза циља. Детонатори у бомбама, који су програ-мирани за тзв. air brust дејство, непосредно су по-везани са електронским контролним системом,што омогућава самостално прилагођавање детона-ције у односу на изабрани циљ, одмах пошто се ла-серски одреди његова даљина. Време детонацијеелектронски је програмирано, а бомба се, поштонапусти цев бацача, активира преко ИЦ сигнала изјединице за нишањење/управљање ватром, екс-плодирајући на прецизно израчунатој даљини из-над циља. Ефикасан домет бомбе DM131 јесте2.200 метара. ƒ

Приредио С. АРСИЋ

НОВА НЕМАЧКА МУНИЦИЈА DМ131

Вишенаменски ловац Су 35и транспортни авион

Ил-76 90МД

Експлозијабомбе DМ131

ју нас, када је реч о квалитету, функцио-налности и поузданости, у високу класу.Драго нам је и да се нови модели посте-пено уводе на америчко тржиште. Мо-дели М85НП и М90НП показали су сеподједнако добро као и они старији – ка-же Младеновић.

У наредном периоду акценат ће би-ти на новим моделима, које захтева аме-ричко тржиште. У фабрици су их већспремили, али ће бити лансирани када сеза то створе одговарајући услови.

Пласирање новог оружјаТоком прошле године у „Застави” је

развијено и пет нових модела базиранихна аутоматској пушци АП М21. У овој го-дини развиће нове генерације аутомат-ских пушака, које ће бити супстрат свихпарцијалних модификација спроведенихдо сада. Тај производ биће унификован уодносу на старе моделе аутоматских пу-шака – њихова нова аутоматска пушкаимаће јединствен дизајн за све калибреи то за 80 одсто виталних делова.

– Радимо на реализацији нових уго-вора, који су пројектовани у блиској про-шлости. Поједини од њих, попут уговораза Египат, подразумевају само „up gra de”,односно надоградњу аутоматске пушке укалибру 7,62×39 милиметра. Иначе, уконтинуитету реагујемо на захтеве купа-ца. На пример, за митраљез М87 у кали-бру .50 Brow ning нагло се повећала тра-жња, односно продаја. На све доступненачине учествујемо у процесу производ-ње и садејствујемо у реализацији уговор-них обавеза за светско тржиште – исти-че Младеновић.

Он додаје да су успешно реализова-ли пројекат Система за балистичка мере-ња. Инсталирали су један такав систем застраног купца у новембру прошле године.Према његовим речима, развој тог систе-ма показао се као успешна и профитабил-на идеја. ƒ

Јасна МИЛАНОВИЋ

Најважнији развојни задатак токомпротекле године у фабрици „За-става оружје” био је развој топа30×173 милиметара, који се одви-

ја у оквиру истраживачко-развојних зада-така са Војнотехничким институтом изБеограда.

– Након реконструкције и побољша-ња, постигли смо да топ правилно функ-ционише. То је једини топ у НАТО кали-бру са ових простора и за њега се инте-ресује више НАТО земаља. У оквиру раз-воја овог средства добили смо да сила тр-зања буде мања од 0,5 t, што је доста ни-же од очекиване вредности. Измеренасила указује на то да ће ово оружје моћида се уграђује на лаке платформе, штоније случај са оруђима тог калибра дру-гих произвођача – каже Александар Мла-деновић, руководилац за развој произво-да те фабрике.

Кад је реч о развоју мултикалибар-ске аутоматске пушке, тестирано је по-четно решење и он истиче:

– Сматрамо да можемо да пројекту-јемо ново решење, као и код митраљеза.Средство би било технологично, не би-смо морали да препројектујемо алате имењамо технологију. Базирали бисмо сена изради једног до два дела, који нисунарочито сложени. Циљ нам је да и у на-редном периоду пратимо трендове, јерна тржишту већ постоје таква оружја.Одређеним захватима може да се проме-ни калибар средства. Наше решење јеједноставније него код осталих светскихпроизвођача.

Сарадња са компанијомCen tury ArmsКрајем септембра 2014. у тој фа-

брици дефинисан је оквирно план за по-словну 2015. годину, за америчко тржи-ште. Биће припремљено 4–5 модела, аколичине ће, како кажу, бити знатне.

– Одзив америчког тржишта је изу-зетно добар и тамошњи купци сврстава-

15. април 2015.10

Вести из наших фабрика одбрамбене индустри је

НАЈНАЈ ВАВА ЖНИЖНИ ЈИ ПРОЈИ ПРО ЈЕКЈЕК ТИ ТИ КРАКРА ГУГУ ЈЕЈЕ ВАЧВАЧ КИХКИХ ОРУОРУ ЖАЖА РАРА

11

100Наоружана мала транспортна возила (2 )

Изучавајући оружану борбу у тактичким условима, а посебно дејства артиљеријских ракетних оружја, руски истраживачи и војни стручњаци са Пензенског артиљеријског инжењеријског института опредметили су искуство рата у Либији 2011. анализом коришћења пикап возила са импровизованим наоружањем. Конципирали су роботизовани систем са ракетним лансерима граната 30 mm или некимдругим ватреним системима. Додаткоминформатичких компоненти тај систем може битиефикасан у тактичким борбеним дејствима.

Уруској копненој војсци настављенје процес осавремењавања војнетактике и прилагођавања опремеи наоружања за дејство у непо-

средном захвату фронта. У складу са но-вом концепцијом оружане борбе, разви-ја се неколико пројеката, обухваћенихназивом „Руски војник будућности” и„Руска мобилна роботика и аутоматика”.Под тим другим пројектом подразумевасе концепт роботских система, који ћесачињавати ударну снагу основних бор-бених јединица. Замишљено је да ту сво-

РУСКИРУСКИПИКАППИКАП БОРЦИБОРЦИ

снагама противника, утврђеним објекти-ма и значајним ватреним циљевима радињиховог неутралисања или уништења. Уруској копненој војсци постоје и тактичкиракетни системи.

Војни стручњаци Пензенског арти-љеријског инжењеријског института ПА-ИИ (Пензенский артиллерийский инже-нерный институт) од 2010. године, са Вој-нонаучним и истраживачким центромкопнене војске и Општевојном академи-јом оружаних снага Руске Федерације (Во-енный учебно-научный центр СухопутныхВойск, Общевойсковая академия Воо-ружённых Сил Российской Федерации),истраживали су различите аспекте арти-љеријских дејстава у копненој војсци. Усвојим студијама, симулационим модели-ма и виртуелним експериментима са вишеврста артиљеријских оружја, указују даповећање могућности артиљерије дугогдомета за 2,1 пута, савременим техничкимунапређењима, омогућава артиљеријскимјединицама да противничкој страни нане-су губитке за 40–45 одсто више него саоруђима која нису унапређена.

Изучавајући оружану борбу, а посеб-но дејства артиљеријских ракетних оруж-ја, руски истраживачи и војни стручњациса института ПАИИ конципирали су робо-тизовани систем од три компоненте: упра-вљачког модула на оклопном транспорте-ру, беспилотном летелицом за осматра-ње, откривање циљева и навођење арти-љеријске ватре, као и са возилом на којемсе налазе ракетни лансери граната 30 mm,28 или неки други ватрени системи. Тај ро-ботизовани систем такође је модуларан,па је на њега могуће наместити и авион-ске, односно хеликоптерске лансере раке-та ваздух–земља Б8М-1.

Идеја је позната и често примењива-на у савременим ратним дејствима широмсвета, али најчешће као импровизација –постављањем разних врста оружја на ма-ња, а посебно на пикап возила. Међутим,стручни тим је разрадио све детаље, штоби могло представљати основу за даљеусавршавање таквих врста роботизова-них оружја. Пракса говори да су, у многимлокалним оружаним сукобима на Блискоми Далеком истоку, северној Африци и по-себно у Либији (2011. године), побуњени-ци на мала транспортна возила, називанаи пикап, на каросерију постављали митра-љезе, бестрзајна оруђа и авионске, одно-сно хеликоптерске лансере ракета. Рускистручњаци су та искуства темељито ана-

ју функцију реализују роботизованим си-стемима за прецизно дејство по против-ничким циљевима. То се, пре свега, одно-си на роботе наоружане бацачима грана-та и митраљезима, водног састава у меха-низованим пешадијским (моторизованимстрељачким) батаљонима – МСБ (грана-тометных взводов мотострелковых ба-тальонов), који дејствују на издвојенимправцима, где је отежана ватрена подр-шка бригадном артиљеријом.

У бригади копнене војске постојалоби неколико таквих јединица (ОМСБР – отдельных мотострелковых бригад Су-хопутных войск). Могућу опцију предста-вљале би јединице са роботизованим ра-кетним лансерима (РСЗО – реактивнойсистемы залпового огня), чију би робот-ску платформу представљао систем МРК(мобильни робототехнически комплекс).

Основна идејаИдеја је развијена на неколико реал-

них основа, а сагледана је анализом бор-

бених дејстава у савременим ратовима илокалним оружаним сукобима широм све-та. Поред осталих чинилаца, анализа ва-трених дејстава у оружаној борби (реч јео копненим дејствима), показује да арти-љеријска ватра обухвата до 70 одсто деј-става, у разним фазама борбених актив-ности. Због тога у већини армија света по-стоје формацијски састави артиљеријскихјединица копнене војске са таквим ватре-ним системима који могу да обезбеде, нај-пре, потребну дубину ватреног дејства попротивнику.

Следећа карактеристика савременогартиљеријског дејства јесте могућностбрзог преноса ватре у дубину противнич-ког борбеног распореда, ради спречава-ња маневрисања његових јединица. Таквадејства су доминантна и у одбрани и у на-паду. Артиљерија копнене војске, као штоје познато, користи топове, хаубице, ми-нобацаче и ракетне артиљеријске систе-ме са прорачунатом ватреном моћи.

Артиљеријским оруђима дејствује сепо пешадији, оклопним и механизованим

15. април 2015.12

КОМПЛЕТ МРК-МРЛ-2

Састав комплета за размену информација МРК-МРЛ-2 обухвата: прецизнинавигациони и топографско-геодетски систем, систем за представљање гра-фичких и видео приказа, систем за прецизну аутономну оријентацију, прецизнимерни систем брзина, систем за удаљену контролу, кохерентан навигациони си-стем, централни рачунарски систем, сензоре у систему осматрања и за извиђа-ње, станицу даљински контролисаног оружја, систем за даљинско управљањеплатформом оружја.

13

100лизирали и извукли сазнања која указујуна предности таквих оружаних система,посебно у брзим дејствима, којима је мо-гуће остварити снажну артиљеријско-ра-кетну ватру по противнику.

Од импровизације до роботаИначе, то су прве студије такве вр-

сте борбених дејстава у савремениморужаним сукобима последњих година.С обзиром на то да један роботски бор-бени систем са ракетним оружјем, ми-траљезима и бацачима бомби предста-вља еквивалент једног лаког тенка, ја-сно је да је његова борбена способностзначајна у проценама борбених ефека-та артиљеријским оружјем. Роботизова-на борбена јединица, наоружана пеша-дијским, противтенковским, артиљериј-ским и другим оружјима представљалаби, према ставовима стручњака у студи-ји Пензенског артиљеријског инжење-ријског института, снажну ударну снагубатаљона, али и већих јединица. Вод да-љински управљаних „механичких војни-ка”, на самоходним брзим, сензорскиопремљеним и даљински вођеним робо-тизованим платформама, поседовао бивеома снажну ватрену снагу за подршкупешадије. Посебно би био ефикасан удејству на јединице које се налазе из-ван склоништа, у рововима и на отворе-ном терену.

Прорачуни показују да би у пуној сна-зи роботизована јединица могла да подр-жи механизовани пешадијски батаљон,омогућујући концентрације ватре на глав-ном или помоћном правцу дејстава. Притоме, начињени су прорачуни који казују

да би најефикаснија била организационаструктура, која би се састојала од водова(батерија) лансера ракета на мобилномроботском систему МРК-РСЗО-2, салансерима Б8М-1 калибра 80 mm, којидејствује невођеним ракетама С-8. Њи-ма би се остваривало ефикасно дејствона даљинама до 4.000 метара. Реч је,дакако, о лансерима невођених ракетакоји се користе у руском ваздухоплов-ству, а видели смо их и у рату у Либији,када су их побуњеници користили на-мештене на возила типа пикап.

Почетком 2014. године конципира-на су и четири прототипа комплета робо-тизованог аутоматског возила са бацачем

граната АГС-17 „пламја” (автоматическийгранатомет Пламя), калибра 30 mm, доме-та 1.700 метара. Прорачунато је да себорбене способности такве јединице дво-струко повећавају, односно такви систе-ми могу испалити дупло већу количинуексплозивне муниције, чиме и вод робо-тизованих бацача граната постаје једини-ца способна да оствари основну замисаокоманданта на главном или помоћномправцу дејства.

Поред роботизованог ракетног си-стема „пламја”, на основу аналогије са си-стемима оружја на платформи МРК (да-љински управљане борбене јединице), на-оружаних лаким пешадијским и противо-

15. април 2015.14

клопним оружјем, руски војни стручњацизамислили су сложенију конфигурацију,чија основна платформа има све специ-фичности роботизованог борбеног систе-ма. Конфигурација борбене јединице ро-ботизованих ракетних система показуједа би се у саставу роботског вода успе-шно могли користити и системи заснова-ни на основу надограђене роботске плат-форме са системом ракетних лансера ПУБ8М-1.

Да би ове платформе учинили ефи-каснијим, војни инжењери и практичариинститута ПАИИ позабавили су се и про-блемом познатим као „осцилирање про-јектила по висину и правцу након испаљи-вања”, што знатно утиче на прецизностдејства. У ту сврху развијен је нов типамортизера који, такође, користе више-цевни бацачи ракета разних калибара.

Систем АСУНОРоботска „борбена јединица” (ору-

ђе) има ласерски даљиномер, жироскоп-ски стабилизатор платформе, сензоре ко-ји мере утицај метеоролошких чинилацана прецизност дејства и балистички рачу-нар. Користећи систем за контролу ватре-ног дејства, развијен за ракетни систем„смерч”, руски војни стручњаци су заМРК-РСЗО-2 развили аутоматизовани си-стем за нишањење и контролу ватреногдејства АСУНО. При томе се посебно во-дило рачуна да имплементација контрол-ног и управљачког система АСУНО не на-рушава процесе у командовању и контро-ли у моторизованом пешадијском бата-љону. Команда и контрола са МРК-РСЗО-2 усаглашена је аутоматизованим кон-тролним станицама АРМ (автоматизиро-ванных рабочих мест – АРМ) и преко опе-ратора на мобилним контролним тачкама– МПУ. Та усаглашеност омогућава дасваки оператер мобилне радне станицена свом контролном месту може да упра-вља са две до 10 роботизованих мобилнихборбених јединица МРК-РСЗО-2.

За ефикасну употребу платформеМРК-МРЛ-2 сви уређаји и оружја спрег-нути су са неколико комплета, који омогу-ћавају њену прецизну употребу у борбе-ним дејствима. Тако топографске коорди-нате и удаљеност до циља израчунава„Прецизни навигацијски и топографско-геодетски систем” (Высокоточная навига-ционно-топогеодезическая система). Он,уједно, синхронизује управљање плат-

података МРК” и податке оператера у мо-билној контролној станици МПУ (мо-бильные пункт управления – МПУ), где сестичу и снимци са беспилотних летелицаи подаци других сензора у зони дејства.

У саставу борбеног комплета је икомпонента за „високопрецизну ауто-номну оријентацију” (Высокоточная си-стема автономной ориентации), што је, уствари, уређај који графички и визуелнопредставља тродимензионално окруже-ње и омогућава унос података о околнимобјектима, приказује растојање до циље-ва, евентуалних препрека, одређује при-оритет циљева и накнадну обраду при-мљених података, са прорачуном удаље-ности. За то користи базу тродимензио-налних слика и видео-снимака. Ова ком-понента спрегнута је са централном ком-пјутерском јединицом, која обезбеђујепријем и пренос информација и генери-ше команду за планирање путање робот-ског возила, како би се ускладили покре-

АМЕРИЧКИ ПРОЈЕКАТ

У америчким оружаним снагама од 2002. године развијали су пројекатXМ501 Non-Li ne-of -Sight La unch Mis si le System, контејнера са пројектилима LАМи PАМ (Lo i te ring At tack Mis si le and Pre ci sion At tack Mis si le) за дејство по циљеви-ма иза линије хоризонта. Пројекат је 2011. године обустављен за копнену вој-ску, а настављен је да се развија у ратној морнарици за употребу на бродовимаобалне страже.

формом и прорачунава правац дејстваоружја (оруђа) по азимуту и топографско-географским подацима. Наиме, сложенирачунарски алгоритми дефинишу параме-тре за навигацију и оријентишу целокуп-ну платформу у правцу циља, прорачуна-вају угао елевације и балистичке податкеу тродимензионалном простору. Уједно,узимају у обзир и брзину ротације око триосе, брзину и убрзање кретања у триправца, што омогућује корективну преци-зност навигационих податка.

Монитор, електронска планшета иливиртуелни дисплеј, односно „систем запредстављање графичких и видео прика-за” аутоматски детектује и класификујециљеве (тенкове и оклопне транспортере,неборбена возила, групу бораца итд.) ипредставља борбену ситуацију (у западнојтерминологији дефинисану као com batand si tu a ti o nal awa re ness). При томе, у ре-алном времену, утврђује и отварање про-тивничке ватре и експлозије сопственихпројектила. Користи „видео-сервер базе

15

100ти и најповољнији положај оружја (ору-ђа) за отварање ватре.

Користи се и жироскопски уређај„ГКУ-500” (Гирокурсоуказатель ИндексГКУ-50029), који је део инерцијалног на-вигационог система, а састоји се од триоптичка жироскопа са три нивоа убрза-ња, пријемником ГПС координата и цен-тралним блоком за управљање оријента-цијом и навигацијом. Овај систем радио-везом обезбеђује пренос података, крозширокопојасну информациону мрежу. Тоје мрежа за пренос телеметријских пода-така, команди и мултимедијалних садржа-ја, преко ТЦП/ИП протокола измеђуМРК-МДК-2 и удаљене мобилне контрол-не станице.

Размена података одвија се, дакле,у компјутерској мрежи, коју успоставља-ју мобилни борбени системи (оруђа) сасвојом мобилном контролном станицом.С обзиром на то да се овакав мрежни си-стем користи и у другим јединицама коп-нене војске, посебно између јединица упрвој борбеној линији и јединица арти-љеријске и ракетне подршке, обезбеђе-на је прецизност и тачност преноса на-вигационих и других података до свих

мобилних роботских ватрених станица узони борбених дејстава.

Шасија мобилног роботског системаУ поменутом пројекту Пензенског

артиљеријског инжењеријског институтаПАИИ, за мобилне роботске системе утактичким јединицама копнене војске, ко-

ји учествују у ватреном дејству по против-нику, намењена је биаксијална шасија сачетири точка. Шасија роботског системаприлагођена је за кретање у различитимтеренским условима и развила би се поузору на возила која се користе у пеша-дијским јединицама. Оно што ту шасијуразликује од осталих моторних возила је-сте потпуна аутоматизација свих процесауправљања, помоћу даљински контроли-

15. април 2015.16

саног рачунара, укључујући и напајање,пријем и пренос података за управљањеборбеном платформом и оружаним си-стемима уграђених на шасију. У овом про-јекту аутори студије предлажу да се раз-мотри могућност развоја платформе замобилне роботске системе са точковима.За подвоз предлажу модификовану шаси-ју ХЛ-740-9С „хјундаи” (Hu un dai).

Аутори студије сматрају да је рускадомаћа индустрија у стању да уради пот-пуну верзију целокупног кућишта за сме-штај погонског, комуникационог и ватре-ног дела мобилне роботизоване платфор-ме МРК. Платформа би лежала на четириточка, са погонском осовином на свакомточку. Оваква модификација обезбедилаби високу покретљивост, довољну брзинуза кретање на путевима и неравном тере-ну, резервну снагу и дуг радни век под ви-соким капацитетом оптерећења (више одpet тона). Поред тога, предложено реше-ње обезбеђује већи степен аутоматиза-ције и контролу рада мотора МРК-МРЛ-2.

Избор шасија ХЛ-740-9С је, по ми-шљењу аутора студије, најбоља опција зароботизоване системе наоружања са ви-шецевним лансерима ракета средњих ка-либара, у односу на шасију са гусеничнимпогоном. Шасија ХЛ-740-9С има веома до-бре возне особине и на њу је могуће по-ставити већ постојећи моторни погон. Та-ква шасија користи се као основа вишеинжињеријских машина у цивилству ивојсци (на пример основа је за багер МВ-10). Са одговарајућим дизел-моторомплатформа има потребну снагу за погонсва четири точка, стабилност при мане-врисању и могућност контролисања свихмеханичких компоненти. Уједно, доброизабран мотор омогућује покретањеагрегата за електричну струју којом се на-

пајају све електронске и рачунарске ком-поненте.

Величина платформе, уједно, обез-беђује довољан користан простор за сме-штај свих компоненти система за упра-вљање и контролу, као и за више врстаоружја. Шасија ХЛ-740-9С има лежиштеза ротирајућу платформу са наоружањеми оптоелектронским системима, која семоже окретати за 40 степени од дужеосе. Максимална брзина кретања је 40km/h, клиренс 417 mm, маневарски опсег350 km, а капацитет ношења терета је ве-ћи од 5 тона.

Поменутом студијом предложеноје, дакле, да се усаврши универзалнашасија за мобилне роботске системе савишецевним ракетним лансерима заартиљеријску подршку тактичких једи-ница, односно она би била саставни деоборбене структуре механизованих пе-шадијских батаљона копнене војске.Свестраност шасија ХЛ-740-9С огледасе у томе што је она самоходна, са да-љинским или аутономним системомконтроле кретања и могућностима дасе на њу постави више врста наоружа-ња – вишецевни лансери ракета, про-тивтенковски ракетни системи и другооружје различитих величина и облика.

Вероватно се може очекивати и по-стављање контејнерских ракетних систе-ма са пројектилима који имају особине

беспилотних летелица за једнократнуупотребу, односно могу у ваздуху да се за-држе више десетина минута. Сличан про-јекат развијао се у америчким оружанимснагама под називом XМ501 Non-Li ne-of -Sight La unch Mis si ke System (систем за деј-ство изван линије осматрања). Такви бор-бени системи сами налазе циљ по ком деј-ствују, утврђен по предефинисаном ша-блону, а који се емитује у тактичкој мре-жи командовања или налази снимљен умеморији ракете. Упоређивањем снимакаса камере, која се налази на пројектилу,са шаблоном омогућава дефинисање вр-сте и категорије циља. Дејство може даодобри старешина јединице или оно мо-же бити аутоматско. Облик и врстаоружја може да варира у зависности одзадатака.

Мобилни контролни центарЗа управљање мобилним роботским

борбеним системима, радна група која јеприпремала студију предложила је по-себно моторно возило са средствима ве-зе и уређајима за управљање роботскимборбеним возилима, заснованим на са-временој информатичко-комуникацио-ној технологији. Возило је названо „мо-билни контролни центар” – МПУ (Мо-бильный пункт управления). Системи ко-је поседује омогућавају организациону,тактичку и техничку контролу роботскихвозила и прегледност терена.

У „мобилној контролној јединици”примају се информације о циљевима (ко-ординате) са радара и електрооптичкихизвиђачких уређаја на роботским вози-лима МРК, подаци из сателитског нави-гационог система ГЛОНАСС, са беспи-лотних летелица и других прецизних уре-ђаја за оријентацију у борбеном просто-ру. Оне се аутоматски, безбедном ве-зом, прослеђују до МРК, где се већ нала-зе подаци о локалним метеоролошкимусловима неопходни за прецизно дејство

СВОЈСТВАУ свом закључку, радна група института ПАИИ сматра да ће комплет робо-

тизованог оружја МРК-РС302 поседовати: високе перформансе у погледу ауто-номије дејствовања, мобилност на различитом терену, тачност и прецизноствезивања топографских и геодезијских података са дигиталним картама, високупрецизност навођења ракета на циљеве, мултифункционалност, висок опстанаку борбеним условима (преживљавање).

17

100и о значајним војним и ци-вилним објектима, са изме-реним координатама. Свиови подаци примају се, да-кле, аутоматизовано и мемо-ришу у централној контрол-ној јединици. Ту су усклади-штене и друге информације,као на пример „идентитет”објеката у тактичкомoкружењу, електронске гео-графске (дигиталне) карте,протоколи за комуникацијуса МПУ и управњање ватроморужјима на МРК. Савреме-на информационо-комуника-циона опрема омогућаваприпрему оружја (оруђа), аалгоритми обезбеђују ауто-матизовано управљање то-ком борбених дејстава.

Несумњиво је да анали-за савремених борбених деј-става, прилагођавање при-мене савременог наоружањановим тактичким изазовима, као и им-провизације, могу да чине солидну осно-ву за развој оружаних система који ћеодговарати карактеру савременог рата иновој војној мисли. Идеја стручњака саинститута ПАИИ само је једна од мно-гих, која ће највероватније угледати све-тло у неком осавремењеном облику,опредмећена у роботизованом борбе-ном оруђу за дејство у непосредном бор-беном окружењу, са више намена. По-ступно, стичући искуства и долазећи донових сазнања, користећи модерне тех-нике моделовања и симулације дејстваовако конципираних борбених система,руски војни стручњаци унапређују својуидеју о роботизацији и аутоматизацијисавремених борбених система, у складуса својом властитом концепцијом вође-ња копнених борбених дејстава.

Ваља напоменути да савремене, ро-ботизоване платформе у руској копненојвојсци све чешће дејствују у склопу так-тичких јединица на многим вежбама. Тусе стиче искуство и проверавају тактич-ке, ватрене и остале особине таквих ору-ђа, које су основа за њихово даље уна-пређивање.

Даљи развој Руски војни стручњаци су током

развоја роботизованих борбених плат-

форми пројектовали више прототиповасамоходних аутоматизованих шасија, раз-личитих димензија. Проверавана је ефи-касност шасије са погоном промењиве ге-ометрије и електромеханичке трансмиси-је за (п)окретање точкова који носе гусе-нице. Покушало се користити погон сабензинским мотором, али се електричнипоказао погоднији. Дошло се до сазнањакакав погонски систем и конструкција гу-сеница омогућавају кретање у урбанимсрединама, односно објектима са тлом одбетона, асфалта, мермера, дрвета, као ипо густо пошумљеном земљишту и песко-витим теренима. Драгоцени су подаци ко-ји притисак на тло, тежински однос снагемотора и шасије обезбеђују високу по-кретљивост и на терену прекривеном сне-гом. То је омогућило да се развије плат-форма која се може кретати по тлу разли-чите чврстоће, било да је покривено опа-лим лишћем, травом и шибљем до два ме-тра висине, кроз снег дубине до 500 mm,на тлу расквашеном од кише, те по попла-вљеним теренима где вода не прелази500 mm дубине. Наравно, подразумева сеи покретљивост на леду.

С друге стране, уз помоћ савреме-не информатичко-комуникационе техно-логије и вештачке интелигенције, унапре-ђује се прецизност дејства, омогућеноефикасно дејство. Следећи кораци су, као

што је уобичајено, провера прототипскихоруђа на полигонима и вежбама.

Руски стручњаци за роботику, дакле,намеравају да у наредном периоду, у скла-ду са напретком информатичко-комуни-кационе и друге технологије унапреде имодернизују роботизоване модуле. Пла-ном „вук 2” (План развития и модерниза-ции МРТК „Волк-2”) обухваћен је развојбројних додатних система који побољша-вају његове перформансе, маневарске иборбене карактеристике. Посебна пажњапосвећена је усавршавању „интелигент-ног система за детекцију неправилноститерена и уочавању објеката”. Тај системомогућава уочавање препрека, које оме-тају слободно кретање и планирање њи-ховог заобиласка или прелазак преко пре-преке у непознатом окружењу. У шасијује уграђен и аутоматски систем стабили-зације. Он обезбеђује контролу кретањаплатформе по различитом неправилно ис-пресецаном терену, посебно када се пре-лази на глатке површине, узимајући у об-зир утицаје који настају када се гусеницаприближава препреци. У ванредним ситу-ацијама може да блокира систем за кре-тање или да обезбеди равномерну силугусеница на подлогу, како би се спречилопроклизавање. ƒ

Никола ОСТОЈИЋ(Крај)

15. април 2015.18

A виони ченгду Ф-7 БГ

KK ИНЕСКАИНЕСКА ЉУЉУ БАВБАВРетко који авион је прошао толико генерација као што је то

МиГ-21, легенда авијације. Кинеска варијанте тог авиона летеће

небом и средином овог века, када и последњи „оригинални”

оду у музеје. И данас живи у форми кинеског школског двоседа

ФТЦ-2000, познатијег као „гуижоу ЈЛ-9” („планински орао”), који

је настао из двоседе тренажне варијанте Ј-7, познате као ЈЈ-7.

Кинески авион ловац „ченгдуФ-7” (ознака за стране купце, аза кинеско РВ је Ј-7) деценијамаје био ослонац кинеског РВ иидеолошки сличних земаља у

свету. Реч је о кинеској верзији чувеногловца МиГ-21, чије су прве примерке Со-вјети испоручили својим идеолошким са-везницима у Кини тик пред њихов међу-собни раскол крајем шездесетих година.

Ретко који авион је прошао толикогенерација као што је то МиГ-21, леген-да авијације, а кинеска варијанте тог ави-она летеће небом и средином овог века,када и последњи „оригинални” МиГ-21оду у музеје.

19

100

ПРЕПРЕМАМА МИГМИГ-21-21Обрнути инжињерингКинези су после „Културне револу-

ције” имали доста проблема са настав-ком производње савремене војне опре-ме, због недостатка савремене техноло-гије и опреме. Тако је седамдесетих го-дина прошлог века њихов најсавремени-ји ловац био Ј-7, копија МиГ-21, али ње-гове прве верзије МиГ-21Ф-13, која јеимала само две ракете в–в и није ималарадар већ само радарски нишан. СССР јеКини испоручио неколико примерака исклопове авиона, те документацију, алису Кинези убрзо схватили да нису испо-ручени сви потребни документи. Зато су

се определили да изврше „обрнути ин-жињеринг”, то јест да од готовог авионанаправе техничку и фабричку докумен-тацију, те да авион почну да производекао копију, без обзира на став земље по-рекла авиона – што је процес који иначеу Кини важи за уметност и који и данасмасовно користе, у најновијем случају сапалубном верзијом совјетског Су-27.

С временом Кинези су сасвим осво-јили производњу и захваљујући њиховомвеликом отварању ка свету, седамдесе-тих година, дошли су до савремене за-падне технологије. Тако је кинеска вер-зија МиГ-21 постала подједнако добра

као оригинал, а уз то је и сасвим према-шила. Кинези су уграђивали савременерадаре, опрему, чак су и реконструисаликрила, претворивши их из стандарднихделта-крила у дупла делта-крила, далекобоља за маневрисање од оригиналних.

Једно је задржано – спољни изгледзмаја авиона. Док се совјетски МиГ-21 ивизуелно мењао у верзијама Пф, Мф иБис, кинески је остао скоро сасвим на-лик оригиналу – МиГ-21 Ф-13.

Сасвим другачија била је опрема.Кинези су почели уградњу савременихрадара западне и домаће производње иавион је ишао у корак с временом, коли-

машује Ф-16 и МиГ-29 првих верзија, тескоро све француске „мираже”.

За погонску групу Ф-7БГ има „лијангWP-13F” мотор који даје 44 kN потиска,без форсаша и 64 са форсажом, а бази-ран је на оригиналном мотору за МиГ-21Ф. Максимална брзина авиона је 2,3маха, а брзина пењања 180 m/s.

Следи права мала револуција, овогпута технолошка. У побољшаној верзијиовог авиона – Ф-7 БГ1 – Кинези су дода-ли оно готово немогуће – способност но-шења ласерски и ТВ вођеног оружја, ко-риштења савремених ракета ваздух–ва-здух са способности BVR, то јест нападана циљ ван визуелног домета, и коначноношење и кориштење противбродскеракете.

Основна идеја конструктора, илибоље рећи иноватора, била је да се на по-стојећу конструкцију авиона, која је ба-зирана на МиГ-21, угради што је могућевише савремених система. Проблем јепредстављала изузетна ограниченост са-ме конструкције, коју су и Совјети мора-ли да мењају како би уграђивали савре-менију и јачу опрему. Наиме, Ф-7, бази-ран на првом МиГ-21 Ф-13 јесте изузет-но мали и изузетно скучени авион, којиуопште није ни био предвиђен да има ра-дар, а основно наоружање требало је дабуду само две ракете АА-2 „Аtoll” крат-ког домета и то ИЦ вођене, које би пи-лот користио при визуелном контакту са

2015. април 2015.

ко је то било могуће. Почео је да се из-вози свуда по свету. Највећи купац биоје Пакистан, а и нама најближа – Албани-ја, имала је прве верзије авиона. Паки-станци су увек тражили савремене вер-зије са западном електроником, те и да-нас имају више од 150 ових авиона. Па-кистанске верзије далеко премашујуособине које има МиГ-21, чак и оне којеима МиГ-29 првих верзија А и Б.

МодернизацијеКина је и током деведесетих година

20. века наставила са модернизацијом,која је 2013. године достигла врхунац, саверзијом за Бангладеш: Ф-7БГ и БГ1. Теверзије имају сасвим савремену опрему

– од „стаклоног кокпита” са савременимпоказивачима, HUD дисплејом и новомплексиглас кабином, која има једнодел-ни предњи део, до сасвим нове елек-тронске опреме за извиђање, савреме-ног радара, до ношења ласерски вођенихбомби и, као круна свега, противборд-ских ракета!

Кренимо редом. Верзије Ф-7 за Бан-гладеш испуњавају данашње стандардесавременог ловачког авиона. Кинески Ф-7 престао је одавно да буде лаки пресре-тач и претворио се у вишенаменски ави-он, који је задржао кострукциону једно-ставност и економичност. Тврди се да јепојединачна цена овог авиона 12–15 ми-лиона долара. Купац је за то добио једансасвим задовољавајући авион који пре-

ПЛАНИНСКИ ОРАО

Кинески школски двосед ФТЦ-2000, познатији као „гуижоу ЈЛ-9” („планин-ски орао”) полетео је 2003. године, а онда је детаљно тестиран уз испитивањауређаја за контролу стабилности и слетање на носач авиона. Сва испитивањапрошао је 2009, а 2011. године је први пут на националној ТВ приказано његовоиспитивање. Авион је добио нову кабину, а како је то двоседа варијанта, оба пи-лота имају исте команде. Ојачан је стајни трап, добио је савремене електронскесистем за размену података, а произвођач је најавио да ће развити и ловачку ва-ријанту, са бољим наоружањем, додатним носачима за оружје на крајевима кри-ла и са системом за допуну горивом у лету. Идеја је да се добије јефтини више-наменски авион чија цене наће прелазити 17 милиона долара. У побољшанојверзији, Кинези планирају уградњу чак и своје копије руског РД-93 мотора саМиГ-29, уз потпуно редизајнирана крила.

Кинески школски двосед ФТЦ-2000

21

100непријатељем, а авион би се користиокао пресретач.

То је било довољно за почетак ше-здесетих година, али су само пар годи-на касније Совјети морали да мењајуконструкцију како би уградили радар,повећали број подвесних тачака и ста-вили нови, већи мотор. Међутим, про-бем је што тада Кинези нису имали при-ступ тој новој верзији – остали су наоној првој. Код МиГ-21 био је и остаонајвећи проблем нос авиона, јер секроз њега усисава ваздух у моторе, арадар се налази у сразмерно малом ко-нусу у носу авиона, жестоко огранича-вајући величину радарске антене.

Еконимични Ф-16Захваљујући легендарној сналажљи-

вости, Кинези су почели модификације.Прво су у ранијим верзијама Ј-7 авиона(како носи назив за домаће РВ) почели саситнијим модификацијама, а када се Ки-на отворила према Западу, почела јеуградња западне електронике. Најпре јеуграђен британски HUD дисплеји, потом

су почеле пробе са Mar co ni, Grif fo и El taрадарима, па је реконструисано крило,ради побољшања маневарских способ-ности, а све је кулминирало последњомверзијом Ф-7 БГ-1. То је уједно и послед-њи Ф-7 (Ј-7), који је израђен пре затвара-ња производне линије и представља вр-хунац комбинације старе и поуздане(јефтине) конструкције са максималноунапређеном електроником.

Бангладеш је био један од редовнихкупаца кинеске војне технике и тренут-но је у великом замаху опремања оружа-них снага. Тако је наручио, поред већ парескадрила Ф-7, и авионе нове верзије Ф-7БГ и БГ-1. Прва верзија имала је унапре-ђену авионику за вaздушну борбу. Међу-тим, верзија БГ-1 постала је прави више-наменски авион, који може да се поредии са другим савременим авионима у сво-јој класи. Добио је надимак „еконимичниФ-16”. Наиме, БГ-1 може да носи скоросве постојеће вођене бомбе и ракете,укључујући и противбродске! Иако су томогле и неке друге верзије Ф-7, оне бимогле да само носе ракету, али би са њи-ма морао да лети неки већи авион са бо-

љим радаром, који би ту ракету водио. Зато БГ-1 користи нову верзију, боље рећикинеску копију радара Grif fo, под нази-вом CETC KQ-6F са дометом од 86 кило-метара, која је на граници и можда се мо-же сматрати радаром за дејства БВР, ванвидног поља – истовремено прати чети-ри циља, а гађа два.

Овај радар омогућава авиону да ко-ристи кинеску ракету великог дометаПЛ-12, која је њихова верзија америчкеАМRААМ, и има домет 70–100 km – уовом случају максималних 86 километа-ра. Уз то, носи и ракете ПЛ-9 које су ди-ректно везане за пилотски шлем прекокојег пилот погледом прати циљ и вршиопаљење.

Противбродска ракета монтира сена подтрупни носач, а реч је о Ц-704 ра-кети, домета око 70 километара, напред-нијој верзији Ц-702. Уз то, верзија БГ-1носи до 3.000 kg укупног убојног терета.Ту је реч о ласерски и другим вођенимбомбама фамилије ЛС-6, те о читавој ге-нерацији вођених бомби, 50, 100, 250 и500 килограма. Бомбе 250 и 500 kg наста-ле су од стандардних бомби, додавањем

Авион Ф-7БГ

15. април 2015.22

аеродинамичких крилаца и система вође-ња и тако постале „глидинг бомбс”, тојест бомбе са својством једрилица, а могуда имају домет од 30–40 km од места ис-пуштања (зависно од висине и брзинеавиона, наравно).

Бомбе серије ЛС-6 од 100 и 50 kg ра-ђене су по угледу на америчке GBU-39B, ареч је о оружју малог калибра (попречногпресека) рађеним тако да стану у унутра-шњост авиона са смањеним радарскимодразом, Ф-22 на пример. Ово говори отоме да је још 2002. године Кина плани-

рала да изгради свој „невидљиви” авион.Бомбе су опремљене електрооптичкимтрагачем, уз кориштење сателитског на-вођења и кориговања. Реч је о систему укојем се у бомбу „убаци” унапред сликавојног циља (дакле стационарног), сате-литско вођење уз помоћ ГЛОНАСС систе-ма даје правац и коригује путању бомбе,док се глава за сликовно тражење акти-вира на завршној путањи. Упоређује сеоно што камера у носу бомбе „види” сасликом која јој је у меморији, те води бом-ба ка циљу.

Кинески школски двосед ФТЦ-2000Авион Ф-7 отишао је у историју у ве-

ликом стилу. Крајем 2013. године преста-ла је његова активна серијска производ-ња. Да ли је то значило крај љубави Кине-за према МиГ-21? Никако. МиГ-21 и данасживи у форми кинеског школског двосе-да ФТЦ-2000, познатијег као „гуижоу ЈЛ-9” („планински орао”) – који је настао издвоседе тренажне варијанте Ј-7, познатекао ЈЈ-7. Кинези су фабрици „Гуижоу” пре-пустили разраду двоседе верзије Ј-7, којусу радикално модернизовали.

23

100

Узели су комплетно аеродинамичкорешење Ј-7 са истоветним змајем и ду-плим делта крилима, комплетном механи-ком, али су детаљно преуредили (највећуману авиона МиГ-21 и Ј-7) носни део. Укло-нили су усисник ваздуха у носу авиона ипреместили у два усисника са стране, до-бивши стандарни нос авиона способан даприми и веће радаре.

Авион је полетео 2003, а нареднихгодина је детаљно тестиран уз испитива-ња уређаја за контролу стабилности ислетање на носач авиона. Сва испитива-

ња прошао је 2009, а 2011. године јепрви пут на националној ТВ приказаноњегово испитивање. Авион је добионову кабину, а како је двоседа варијан-та, оба пилота имају исте команде.Ојачан је стајни трап, добио је савре-мене електронске систем за разменуподатака, а произвођач је најавио даће развити и ловачку варијанту, са бо-љим наоружањем, додатним носачимаза оружје на крајевима крила и са си-стемом за допуну горивом у лету. Иде-ја је да се добије јефтини вишенамен-

ски авион чија цене неће прелазити 17милиона долара. У побољшаној верзији,Кинези планирају уградњу чак и своје ко-пије руског РД-93 мотора са МиГ-29, узпотпуно редизајнирана крила.

Тешко је поверовати да дух МиГ-21упорно одбија да оде у заборав, али је та-ко. Кинеска варијанте тог авиона летећенебом и средином овог века, када и по-следњи „оригинални” МиГ-21 давно одуу музеје. ƒ

Александар КИШ

Побољшана верзија Ф-7БГ-1 у полетању

15. април 2015.24

Румунија је подунавска и црно-морска земља, која има 1.713 ки-лометара унутрашњих пловнихпутева на рекама и каналима, одкојих су најважнији Дунав–Кон-

станца и Дунав–Букурешт. То је земљабогата речним токовима, али сви ониприпадају сливу Црног мора. Највећи јеДунав (230 km гранична река са Срби-јом), који је плован целим својим токомкроз Румунију.

Речна флотила Морнаричких снагаРумуније настала је 22. октобра 1860, об-једињавањем флотила Влашке и Молда-вије у Корпус флотиле. Та пловна једини-ца учествовала је у рату за независност1877. године и светским ратовима.

Дунавска флотилаУочи рата на страни Антанте, а про-

тив Централних сила, Дунавска флотила(Di vi zia de Du na rea) Румуније располагалаје са: четири монитора (680 тона, наору-жана са три топа 120 mm, две хаубице120 mm у куполама, четири топа 47 mm идва митраљеза), чији је оклоп био од50 до

80 mm; пет топовњача (85–110 тона, нао-ружаних са четири топа 47 mm и четиримитраљеза); око 10 торпедних чамаца (30тона, наоружаних са два торпеда и топом47 mm); више стражарских чамаца, мино-полагача и четири сплава – пловеће бате-рије, наоружане топовима.

Све јединице румунске Црноморскефлоте могле су се употребити за опера-тивна дејства на приморском делу Дунава– од Сулине до Браиле. Румунска флотиларасполагала је и јаким торпедним батери-јама и минским наоружањем.

Руси су на доњем Дунаву држалинеколико топовњача мале вредности.Међутим, од ушћа Дунава до Браиле,аустроугарска Дунавска флотила треба-ло је да рачуна и на појаву бродова ру-ске Црноморске флоте. Од значаја јебило минско оружје руске морнарицена Дунаву, које је с успехом употребље-но 1914–1915. године.

Румуни су почели непријатељства наДунаву 27. августа 1916. у 21.30 часова,изненадним торпедним нападом на цело-купну аустроугарску Дунавску флотилу са

Речна ратна флотила Румуније

НАЈНАЈ МОЋМОЋ НИНИ ЈАЈАНАНА ДУДУ НАНА ВУВУ

На свим рекама које теку кроздве државе или су њихова граница постојале су, или постоје, речне пловне снаге, које су коришћене у ратовима. И данас је тако, па многе земље имају у саставу својих оружаних снага речне ратне флотиле, за које се граде специјални ратни бродови, малог газа и димензија и великих могућности у дејствима за које су намењени. Таквефлотиле налазе се и на Дунаву, а данас је међуњима најјача речна ратнафлотила Румуније.

Миноловац типа ВД

25

100базом у Рушчуку. Напад је изведен нео-чекивано, једним торпедним чамцем,који је био добро маскиран у Рамадану,око три километра низводно од Рушчу-ка. Том приликом аустроугарској фло-тили није било познато да је Румунијаобјавила рат Централним силама. Тор-педо је погодио само један танкер сатечним горивом, који је услед експло-зије бензина одлетео у ваздух.

Вишемесечне припреме врло јакерумунске флотиле да минским и другимзапречним средствима потпуно затворирумунско-бугарску границу на Дунавуомогућили су јој потпуну слободу дејствана фронту у Добруџи. Међутим, речномбаражном препреком код Калимока, ру-мунска флотила је сама себе изоловала одбило којих дејстава против Дунавске ар-мије Централних сила, поготово октобра1916. године, приликом преласка аустриј-ско-немачких јединица на леву обалу Ду-нава, код Свиштова, и новембра 1916, ка-да је аустроугарска Дунавска флотилаонемогућила прелазак румунских дивизи-ја код Рјахова, на фронту у Добруџи. Осимтога, чести препади јединица аустроугар-ске флотиле на румунску обалу и приста-ништа, препуштени су одбрани искључи-во копненим снагама.

Калимочки бараж омогућио је Руси-ма и Румунима да несметано превозе људ-ство и материјал на доњем Дунаву и даречним путем снабдевају своје јединицена фронту у Добруџи.

Румунској флотили омогућио је даподржава приречно крило армије, да тучекопнене комуникације на фронту и тимеотежава снабдевање ратним материја-лом. Коначно, Калимочки бараж олакшаоје повлачење румунских и руских једини-ца из Добруџе и њихово пребацивањебродовима флотиле на леву обалу Дунава.

Румунска флотила запречила је Ду-нав и код острва Шимијану, осам киломе-тара низводно од Кладова, јаком комби-нованом препреком од балванских бари-када, мина и потопљених шлепова, поде-шених за запречавање. Том приликом Ру-муни су онемогућили оршавској групи ау-стријске Дунавске флотиле (два наоружа-на пароброда, два патролна чамца, једаннемачки оклопни чамац и две групе мине-ра) да прошири своја дејства низводно ида садејствује са главнином, која се нала-зила у бази Белене.

Након што су Аустријанци отворилипролаз кроз Калимочки бараж, дејства ру-мунске флотиле ограничила су се на пола-гање великог броја минских препрека сведо ушћа Дунава. Двадесет другог септем-бра 1917. на око 14 km узводно од Браи-ле, на румунску мину наишао је монитораустроугарске флотиле и потонуо.

Седмог маја 1918. закључен је миризмеђу Румуније и Централних сила. Уго-вором о миру предвиђено је да румунскеречне и поморске снаге задрже румунскупосаду, али да смање број чланова. Румун-ско резервно људство, које је до рата би-ло на дужностима у појединим лукама ипристаништима, те на трговачким бродо-вима, требало је демобилисати и упутитина раније дужности. Исто тако, број плов-них јединица речне флотиле и Црномор-ске флоте требало је редуцирати на мир-нодопско стање, изузевши оне које су би-ле предвиђене за полицијску службу, забезбедност саобраћаја и разминирањепловних путева на Црном мору.

База свих бродова румунске Дунав-ске флотиле била је одређена у Килијскомрукавцу, где су се налазили под командомаустроугарске војске.

Борбе у Другомсветском ратуНа почетку Другог светског рата

Речна ратна флотила Румуније била је ве-ома јака. У свом саставу имала је седам

монитора, наоружаних оруђима 120 mm,три пловне батерије (осам оруђа од 152mm), више од 15 оклопних чамаца типа„ласкар-богдан” и до 20 стражарских ча-маца типа „маас”. У рејону Галца, Исак-че, Чатала и Периправе налазиле су сеобалске батерије. Осим тога, румунскакоманда могла је довести у Дунав бродо-ве Црноморске дивизије, која је базира-ла на ушћу Дунава у ратној поморској ба-зи у Сулини.

Румунска речна ратна флотила напочетку рата против Совјетског Савезаактивно је учествовала у борбама заушће Дунава. Већ 22. јуна 1941. Румунису отворили ватру на базу совјетске фло-тиле у Измаилу. У време када су румун-ске снаге започеле дејства за заузима-ње Бесарабије обухватним маневром сагорњег и средњег Прута, ојачала је од-брана на фронту уз доњи ток Прута ина Дунаву. Снаге Црвене армије овла-дале су читавим подручјем ушћа Дуна-ва, од Галца до мора, те су стално изви-ђале из ваздуха, и бомбардовале под-ручје делте источно од Туљче. Повре-мени совјетски покушаји да се пређеДунав били су спречени противдејстви-ма мешовите групе румунских снагакод Ренија и Туљче.

Када су Совјети одлучили да се по-вуку из Бесарабије и са Дунава због оп-ште војне ситуације, у руке Румуна паоје велики број мањих совјетских бродоваи чамаца, који су се повлачили. Затим је

СНАГЕ

Данас речна ратна флотила Румуније има речне патролне чамце, минолов-це, мониторе, десантне бродове и командни брод. Посебно ојачање речне рат-не флотиле Румуније су бродови типа „ВД”, „Брутар” и „Когалницеану”.

Речни оклопни чамац(патролни брод) ВБ-87

15. април 2015.26

румунска речна ратна флотила преве-зла десант морнаричких и копненихснага на северну обалу Дунава, и тимеомогућила гоњење совјетских снага ко-је су се повлачиле.

Совјети су покушавали да положеразне препреке, те су користили плута-јуће мине, али без већег успеха. Дваде-сет трећег јула 1941. румунска авијацијаје у делти Дунава потопила више совјет-ских транспортних бродова, а до 18. ав-густа Румуни су уништили седам совјет-ских бродова минама, нападима из ва-здуха и ватром обалских батерија. Некебродове Совјети су сами потопили.

Након завршетка борби у ушћу Ду-нава, румунска флотила учествовала је уразминирању, а затим се до лета 1944.године није уопште појављивала.

Када су се Совјети вратили у делтуДунава, Немци су се повукли рачунајућина румунску Речну ратну флотилу као по-уздану снагу. У делти Дунава, крајем ав-густа, налазили су се само бродови ипловеће батерије румунске Речне ратнефлотиле, а приморску обалу Дунава шти-тиле су румунске обалске артиљеријскебатерије, минске препреке, јединицеморнаричке пешадије и бродови.

Већ у првој операцији, код Жебрија-на, потопљена су два румунска монитора.Црвена армија је већ 24. августа 1944. за-узела Килију и Вилково, а 25. августа Из-маил, при чему је потопљен још један ру-мунски монитор и неколико мањих реч-них бродова. Град Рени пао је 26. а Галац27. августа. Заробљени су преостали ру-мунски бродови на Дунаву. Тако је румун-ска флотила завршила своја дејства, пру-

Данас ова јединица има 67. одредречних топовњача и 88. одред патрол-них чамаца. Јединицу подржава 329. ло-гистичка секција, а јединица је лоцира-на у граду Браила.

Монитори, патролни чамци,миноловци...Офанзивну снагу румунске речне

флотиле представљају монитори и речнипатролни бродови (речни оклопни чамци).

Монитори су били потпуно несталиса Дунава, јер су били гломазни и неефи-касни. Тек се 1984. године појавио новимонитор сасвим нове концепције. То субродови типа „Bru tar”, а у последњој де-ценији 20. века изграђени су и они типа„Ko gal ni ce a nu”.

Румунска дунавска флотила има усвом саставу три монитора типа „Ko gal ni -ce a nu” и шест типа „Bru tar”.

Бродови типа „Ko gal ni ce a nu” – „Mi hail Ko gal ni ce a nu” (45), „Ion. C. Brat ti -a nu” (46) и „La scar Ca tar gu” (47) – изграђе-ни у периоду су 1992–1995. године, у бро-доградилишту у Турну Северину. Брод јекомпјутеризован и намењен за контролупловидбе на Дунаву. Депласман им је 575тона, димензије 62×7,6×1,6 m, погон двадизел мотора снаге 3.605 киловата, брзи-не 21 чворова. Наоружани су са два топа105 mm, два топа 30/65 mm, двоцевни ми-траљез 12,7 mm и два четвороцевна ра-кетна бацача 220 mm, као и два лансераракета „стрела АА”. Бродови су опремље-ни радаром за навигацију. Два дизел-мо-тора укупне снаге 2.387 kW омогућавајумониторима брзину од 40 km/h. Посадаброји 52 члана.

Ови монитори сматрају се најмоћни-јим и најмодернијим речним ратним бро-довима на свету.

Бродови типа „Bru tar” – „Gra vi ta” (94),„Opa nez” (176), „Smir dan” (177), „Po sa da”(178) и „Ro vi ne” (179) – грађени су у Ман-галији у периоду 1984–1993. године. Првиод њих је „Gri vi ta”, приказана војним иза-сланицима 1984. године, на ревији пово-дом дана ратне морнарице. Прототип једобио НАТО назив „Bru tar”, а Румуни суму дали име „Grivitaа”. Дизајниран је наосновама искустава стечених у операци-јама свих дотадашњих дунавских монито-ра. Има веома низак профил са незнатномкормиларницом и демонтирајућим систе-мима наоружања. То је речни ратни брод

жајући само незнатан отпор Дунавскојфлотили СССР-а.

Речна службаУ саставу својих оружаних снага

Румунија је речну флотилу задржала ипосле Другог светског рата. Данас, по-сле распада СССР-а, Румунија има нај-јачу речну ратну флотилу на Дунаву, ко-ја је и ојачана изградњом нових офан-зивних ратних бродова.

Године 1962. формирана је Бригадаречних бродова, а изградња и набавка но-вих бродова током седамдесетих годинадовела је до формирања Речно-поморскебригаде 1983. године.

После Другог светског рата, Румуни-ја је имала само дефанзивне снаге, а по-сле 1975. године у састав је ушло неколи-ко бродова офанзивне намене, па данасречна ратна флотила Румуније има речнепатролне чамце, миноловце, мониторе,десантне бродове и командни брод. По-себно ојачање речне ратне флотиле Руму-није су бродови типа „ВД”, „Брутар” и„Когалницеану”.

Дунавска флотила „Михаил Когални-цеану” формирана је 1995. године и у њенсастав ушли су бродови, јединице морна-ричке пешадије, подводних диверзаната,везе и логистике. Током 2000. године овајединица ранга дивизије смањена је наранг бригаде и добила назив Речна фло-тила „Михаил Когалницеану”, а 2005. го-дине преформирана је у Речну компонен-ту потчињену Штабу поморских операци-ја, да би 2006. била претпотчињена Ко-манди флоте под називом Речна служба.

Монитори типа „Когалницеану” и „Брутар” на вежби „Плави пут”

27

10021. века. На броду су касније извршенеизвесне модификације.

На основу искустава стечених сабродом „Grivitа” израђена је серијабродова који носе имена „Opa nez”, „Po -sa da”, „Ra ho va”, „Ro vi ne” и „Smir dan”.Они имају боље заштићену кормилар-ницу. Сви ти бродови ушли су у састав1988–1992. године и добили су називекао успомену на главне акције у румун-ском рату за независност.

Њихове карактеристике су сличнеили исте као и на броду „Gri vi ta”. Депла-сман им је 320 тона, димензије 45,7×8×1,5m, погон два дизел-мотора снаге 1.985 ки-ловата и брзина 618 чворова. Наоружанису топом 100 mm, два топа 30/65 mm, 10

митраљеза 14,5 mm и два минобацача 122милиметара. Брод може крцати мине. Бро-дови имају радар за навигацију и оклопље-ни командни мост.

Поред ових монитора у саставу се на-лазе и речни оклопни чамци (негде сврста-ни у патролне бродове), дизајниране 1972.године и грађене у дугорочном програмупо две пловне јединице годишње, који суушли у састав 1975. године. Намењени суза службу од Железних врата до делте.Показали су се као веома поуздани, малешумности и малих трошкова одржавања.Њихов „невидљиви” облик надграђа изгле-дао је необично 1972. године, али им и да-нас даје модеран изглед. Депласмана су126 тона и димензија 33,4×4,83×1,33 m,

НЕСПОРАЗУМИ У ДЕЛТИ ДУНАВА

Много „нерешених” граничних су-коба избило је у последње време. Једанод њих је и онај између Румуније и Укра-јине у делти Дунава. Украјинци граде својпловни канал, а Румунима то не одгова-ра. Дошло је до затегнуте ситуације у ко-јој Румуни оптужују Украјинце да нару-шавају гранични режим. И једна и другастрана има веома јаке речне снаге.

Ради лакшег разумевања ситуацијеу делти потребно је навести да се код ртаИзмаилски чатал Дунав грана у Килијскии Туљчински рукавац. Пловни пут у по-четку иде Туљчинским каналом, а код ртаГеоргијевски чатал овај други се грана уСулински и Георгијевски канал. Кроз Су-лински канал пролази међународни плов-ни пут.

Током историје често су избијалисукоби због овог подручја. Данашња гра-ница је, како тврде Румуни, последицапакта Рибентроп–Молотов из 1940. годи-не, по коме су Бесарабија и Северна Бу-

ковина укључене у Совјетски Савез. Ме-ђутим, Украјинци тврде да су све бившеземље Русије, без обзира на то како су сезвале, излазиле на Дунав, а историја ука-зује на то да су се руске флоте и војскевековима бориле с Турцима у овом под-ручју, посебно око тврђаве Измаил. У обасветска рата Дунавска флотила Русије иСовјетског Савеза била је најјача пловнаснага на Дунаву. Тако је било све до рас-пада Варшавског уговора, а онда је поче-ло долазити до несугласица, јер су Руму-ни изградивши канал довели трговачкуречну флоту Совјетског Савеза у непово-љан положај, као што је сада случај и саУкрајином. То је посебно дошло до изра-жаја уласком Румуније у НАТО. Румунису се надали да ће се у овај конфликтукључити НАТО, али је генерални секре-тар НАТО-а на самиту у Румунији овихдана изјавио да „румунски проблем са ка-налом Бистрое није проблем НАТО-а”. Та

изјава довела је до великог разочара-ња у Румунији.

Наиме, желећи да обезбеде по-вољније услове за своју речну трговач-ку флоту Украјина је планирала да из-гради свој пловни канал Бистроје, којиби требало да повеже украјинска при-станишта на Дунаву са Црним морем.Тако би избегли плаћање за коришће-ње пловног канала Сулина, који је подрумунском контролом. То је и довелодо наглашавања проблема границе уКилијском рукавцу и Румуни су сеобратили многим међународним орга-низацијама и оптужили „да украјинскиратни бродови почињу према Румуни-ји непријатељске операције у дунав-ској делти. Украјинска пловила поста-вљају и скидају пловне ознаке, поме-рају границу, бацају сидра на румунскеобале.., на сву срећу до сада су избег-нути директни судари или отварањеватре”.

имају погон снаге 1.000 киловата, који имомогућава брзину од 31 km/h. Наоружанису топом 785 mm, два двоцевна митраље-за 14,5 mm и са два минобацача 81 мили-метара. Посада има 25 чланова. Носеознаке од VB 76 до VB 93. До 1992. годи-не носили су имена румунских хероја изпретходних ратова.

Румунија има више типова патрол-них чамаца, који обављају и граничну слу-жбу на Дунаву. Речна ратна флотила тезeмље увеле ја у састав нове речне мино-ловце типа „VD”, депласмана 90 тона идимензија 33,4×4,8×0,94 метара. Бродима погон од 2×275 киловата и брзину од24 km/h у мирној води, уз могућност кр-цања и полагања мина. Наоружан је садва митраљеза 14,5 mm и миноловкама заборбу против свих врста мина које се упо-требљавају на рекама.

Ово је само део бродова речне рат-не флотиле Румуније, која у свом саставуима још неколико типова патролних чама-ца, посебно за граничну службу, миноло-ваца, десантних и помоћних бродова. Свето говори о респективној снази те једини-це, која данас нема конкурента на Дунаву.Јасно је да Румунија посвећује пуну пажњусвојим речним пловним снагама, без об-зира на то што је чланица НАТО-а. ƒ

Бошко АНТИЋ

Монитор типа „Брутар”

15. април 2015.28

КАКА МИМИ ОН РАТОН РАТ НИКНИКОбновљено возило марке „пакард Е” из 1 9 1 5 . године

У Хали 2 Београдског сајма, на 52. међународном сајму аутомобила, у делу изложбе олдтајмера, приказан је рестауриран војни камион марке „пакард Е”. То је један од десетак возила пристиглих 1917. из Америкекао поклон америчког генерала Першинга савезницима, а српска војска их је користилатоком пробоја Солунског фронта. Преживео примерак пронашао је Саит Хаџић, један од наших најбољих рестауратора, и сређивао га десет година. Камион је данас у возном стању и тек га чекајунови подухвати.

29

100

Хит овогодишњег представљањаолдтајмера на 52. сајму аутомо-била био је војни камион маркеPac kard Mo del E из 1915. године.Тај стогодишњак, потпуно обно-

вљен, изгледао је као залутала старинамеђу многобројним аутомобилима. Коли-ко је добро рестауриран, показало је иуспешно стартовање мотора на светскојпремијери – упалио је на пола обртаја ме-ханичког паљења, то јест курбле.

Звук мотора на сајму пренео нас је удавна времена његовог настанка, али ињегове обнове. Две приче су се стопилеу једној. Друга почиње оног тренутка кадје покојни Саит Хаџић, познати београд-ски колекционар олдтајмера и један однаших најбољих рестауратора, пре 11 го-дина кренуо у Лапово. Јавили су му да та-мо постоји неки заборављени стари ауто-мобил. Када се међу мештанима распити-вао где се налази то возило, људи су гагрешком упутили у једну башту, где јеугледао необичан призор – „пакард” ка-мион, допола заривен у земљу, обрастаорастињем, а кроз хладњак израсло је др-во. Стицај сретних околности довео је дотога да возило доспе у праве руке.

ИсторијатИстражујући шта су пронашли, Са-

ит и његов син Саша наишли су на новин-ске чланке у којима стоји да је 1917. го-дине генерал Першинг издао наредбу дасе десет „пакард” камиона упути саве-зницима као помоћ. Та возила су у дело-вима из Мексика бродом пребачена заФранцуску. Тамо су их склопили и опетбродом допремили до Солуна.

„Пакард” тип Е, носивости четиритоне, сведок Великог рата, био је, најве-роватније, из састава француске ауто-је-динице „Лене”, која је снабдевала Првусрпску армију на њеном делу Солунскогфронта. После пробоја Солунског фрон-та, 1918. године, српска војска вратила јеу отаџбину известан број тих возила иуврстила их у свој састав.

Камион-ратник, учесник Великевојне, преживео је и Други светски рат,поратне године, а онда био расходовани продат.

РестаурацијаЗнајући да имају вредан историјски

примерак, Хаџићев тим је предано радиона његовој рестаурацији готово децени-Саша Хаџић

15. април 2015.30

ју. То није било лако, јер су за повратаквозила у живот недостајали делови, а мо-рали су и да праве посебне алате за из-раду одређених делова. Поред рада у ре-стаурацију је уложено много љубави изнања. Нажалост, нисмо успели да освим тим детаљима разговарамо са Саи-том, јер је он своју мисију на Земљи за-

вршио, али је његово дело наставио ње-гов син Саша, који је дуго радио са оцемоко рестаурације.

– Највише мука имали смо са бло-ком мотора, који је био у јако лошем ста-њу. Пукао је по средини и вода је ушла уњега, а мраз и зима су учинили своје...Био је потпуно неупотребљив. Варење

На овогодишњем 52. међународ-ном салону аутомобила, у групи олдтај-мера приказано је још једно војно вози-ло. То је мотор Моtо Guz zi Nu o vo Fal co -ne 500 „нови соко”. Својевремено суправљени у фабрици „Mo to Guz zi” за по-требе војске, полиције, ваздухопловстваи производили су се од 1969. до 1974. го-дине. Крајем шездесетих година набави-ла их је некадашња ЈНА за потребе ку-рирске службе и јединице саобраћајневојне полиције и они су били њен за-штитни знак. Током деведесетих годинапрошлог века проглашени су неперспек-тивним и понуђени на продају у сабир-но-продајним центрима.

Обилазећи такав центар у Кнежев-цу, 2010. године, један примерак славног„фалконца” угледао је и купио потпуков-ник др Ненад Ђурић са ВМА. Током ре-стаурације Ђурић је сазнао детаљније

одлике тог средства. Између осталог,Nu o vo Fal co ne 500 је веома робустан мо-тоцикл, способан за крстарење на дугимрелацијама, са ниском потрошњом гори-ва. Изразито је поуздан, сигуран и врхун-ских возних карактеристика. Савршен јеспој рама и мотора. Дуг је 2.200 mm, ши-рок 815 mm, висок 1.075 mm, тежак 214килограма. Једноцилиндричан је и имаснагу од 27 КС, број обртаја радилице уминути је 4.800, а акциони радијус је 300километара. Користи бензин 86, а резер-воар има капацитет 18 литара. Постижемаксималну брзину од 120 km/h, а нај-лепша вожња је са 70 km/h.

Захваљујући уредној евиденцију ко-ја се води у јединицама Војске Србије,потпуковник др Ђурић добио је фотоко-пије две техничке књижице о његовоммотоциклу. Сазнао је да је у ЈНА дошао27. јуна 1972. и да је најпре био у ВП

6190 Загреб. Регистарски број му је биоВ 4172, а у Војсци Југославије А 30-20. ИзЗагреба је 6. јула 1972. допремљен у Бе-оград у јединицу Гарде, а након тога путњеговог кретања био је следећи: гарни-зон Рума (2004), Сремска Митровица(2006–2010), „РР” магацин и на крају Са-бирно-продајни центар у Кнежевацу.

Приликом рестаурације тог војногмотора Ђурићу је помогао познати ре-стауратор Саит Хаџић, власник бројнихолдтајмера, као и изузетног примеркакамиона српске војске марке „Pa ckard Е”из 1915. године. Када је војни мотор мар-ке Моtо Guz zi Nu o vo Fal co ne 500 si de car(са бочном приколицом) сређен, прика-зиван је на свим скуповима Олдтајмерклуба Београд. Изложен је и на овом 52.међународном салону аутомобила.

М. Ш

Олдтајмери на 52. међународном салону аутомобилаВОЈНИ МОТОР НОВИ СОКО

Мотор снаге 5

Аутентична сирена

31

100материјала старог 100 година није биломогуће, па смо морали да се сналазимо садруге стране – прича Саша Хаџић.

Помоћ је стигла са друге странеАтлантика. Председник Пакард клуба изАмерике, који је био задивљен начиномкако рестаурирају камион, донирао им једруги, половни блок, и још неке делове.Заузврат је том човеку Сашин отац ре-стаурирао национални ауто популарног„фићу” – „фијат 750” – и послао му као по-клон. Американац је возило регистроваои приказује га као атракцију на парадамаширом Америке.

– Иако смо добили блок мотора,имали смо проблема око тога како да по-вадимо клипове, који су ко зна колико ду-го стајали у блоку, и потпуно су се спе-кли. Зато смо грејали блок, а клипове хла-дили азотом, како бисмо их извадили по-себним алатом. Онда смо ставили новеклипове, карике и сада мотор пали и ра-ди као сат. Има 5.734 „кубика” и 32,4 КС– с поносно прича Саша.

Он објашњава да је на том војномкамиону све оригинално почев од волана,преко мењача са четири брзине, покази-вача нивоа горива и притиска уља у мото-ру, седишта, архаичне сирене, карбидних

Седиште камиона

Mесто за резервоар који се налази испод седишта

Цирада на камиону

15. април 2015.32

Модел: „Е”Мотор: – број цилиндара: четири– запремина: 5.734 ccm– снага мотора: 32,4 КС– вентили: стојећи, у блоку– подмазивање: принудно, зупчастом пумпом– хлађење: принудно, воденом пумпом– напајање: карбуратор, резервоар за гориво 79 литара– паљење: двоструко – магнетно и батеријско, две свећице по цилиндруелектроинсталације: 6 V– трансмисија: вишеламеласто суво квачило, мењач са 4х1 степеном преноса,

несинхронизован

ТЕХНИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

Точкови су направљени од јасеновог дрвета на које је посебним алатом наливена гума

Велики „Пакардов” диференцијал

Волан старог камиона

Кутија са алатом на праговима камиона

фарова, ручне кочнице, до точкова на-прављених од доземног дела јасеновогдрвета на које је, наменски прављенималатом само за тај камион, наливена гу-ма. На хауби блиста и оригинална плочи-ца са натписом Pac kard, која је уграђенатоком производње.

Нешто је и додато. – Анласер је додатна опрема, јер та-

да није постојао. Био је зупчаник на замај-цу и предвиђено је место за анласер, ве-роватно да се дода у перспективи. Ту су имагнет и разводник, који је био интегри-сан у то време. Позади је Пакардов дифе-ренцијал и велики добош за кочење, јеровај камион кочи преко задњих кочница.Ручна кочница активира кочење на зад-њим точковима, а ножна активира кочни-цу на кардану – објашњава Хаџић.

Предстоји му турнеја Иако је „пакардов модел Е”, камион

-ратник, био највећих изазова за рестау-рацију у Хаџићевом тиму, он неће битисамо још један примерак у њиховој ко-лекцији.

– Ми смо овај камион већ возили.Он постиже брзину од 50 km/h, а имамоу плану да га превеземо до Солуна, какобисмо реконструисали историјску причуса Солунског фронта – у повратку ћемога возити од Солуна ка Србији.

А кадa смо Сашу питали шта ће по-сле са њим да ради, оговорио је:

– Да га чувамо. Овај камион за мојупородицу има историјску и емотивнувредност.

Додајмо и колекционарску, јер једанас мало примерака те варијанте вој-ног камиона сачувано у свету. Ово бео-градско показивање уједно је и његовасветска премијера. ƒ

Мира ШВЕДИЋ