Магазин бр. 3 - Март 2011

Magazin Animacija i Rekreacija

www.savezars.co.rs


www.savezars.co.rs

UREDNIK ZA VAS…

Poštovani prijatelji,

kolege i saradnici, u broju 3

magazina

ANIMACIJA I REKREACIJA

pored mnoštva aktuelnih i

zanimljivih tema, moći ćete da

pročitate i o programima koje

trenutno realizuje Savez.

U magazinu smo

predstavli tradicionalnu

manifestaciju Saveza i članiaca

LETNJE SPORTSKE IGRE ZA

DECU I OMLADINU koje se

ove godine odrţavaju po 11 put.

Ţelimo da istaknemo da su

ovogodišnje igre međunarodnog

karaktera jer će na njima

učestvovati i deca iz Grčke i

Makedonije. Sve detalje o

igrama moţete pročitati dalje u

tekstu.

Takođe smo u magazinu zabeleţili i početak stručnog usavršavanja za

animatore i rekreatore u organizaciji Saveza i BEST Centra. Moram istaći da će

Savez i u buduće nastaviti sa stručnim usavršavanjima za animatore i rekreatore

jer mislimo da bez dobro obučenih kadrova nema kvalitetnih programa.

Takođe iskoristio bih priliku da ovim putem pozovem i sve zainteresovane

za saradnju sa Savezom, tj. one koji imaju potrebu za: angaţovanjem animatora i

rekreatora, realizaciju tim bildinga, rođendana, organizovanje sportskih i

kulturnih manifestacija, promociju kompanije ili proizvoda, kreativnim

radionicama... da nam se jave.

Sportski pozdrav

Predsednik SARS-a

Goran VJEŠTICA, s.r


www.savezars.co.rs

UREDNIK ZA VAS… ............................................................................................................. 2

MEĐUNARODNE 11. LETNJE SPORTSKE IGRE ZA DECU I OMLADINU ............. 4

STRUĈNO USAVRŠAVANJE ZA ANIMATORE I REKREATORE ............................ 8

VEŢBANJE NAKON POROĐAJA ...................................................................................... 9

REKREACIJA U TOKU RADNOG VREMENA ............................................................... 13

NE OKLEVAJ... VOLONTIRAJ ! ...................................................................................... 15

Bitne osobine volonterstva: ............................................................................................... 15

ODRŢAN TRENING ZA PISANJE PROJEKATA ZA PROGRAM MLADI U

AKCIJI EVROPSKE UNIJE .............................................................................................. 17

ZABLUDE O TRENINGU ................................................................................................... 18

PROMOCIJA ĈLANICE SAVEZA .................................................................................... 20

PRISTUPNICA ..................................................................................................................... 21

Prijatelji SAVEZA ZA ANIMACIJU I REKREACIJU SRBIJE i Magazina

ANIMACIJA I REKREACIJE .......................................................................................... 22


www.savezars.co.rs

MEĐUNARODNE 11.

LETNJE SPORTSKE IGRE ZA DECU I OMLADINU Savez za animaciju i rekreaciju Srbije sa članicama od 01-10.07.2011.

godine u Grčkoj organizuje letnje sportske igre za decu i omladinu.

Ovogodišnje igre su međunarodnog karaktera jer će učešće uzeti i

deca iz Grčke i Makedonije. Očekuje se oko 250 učesnika. Svi

zainteresovani za učešće mogu da se jave savezu. Telefon za sve

informacije 064-615-3579.


www.savezars.co.rs


www.savezars.co.rs

STRUĈNO USAVRŠAVANJE ZA ANIMATORE I

REKREATORE

U oganizaciji Saveza za animaciju i rekreaciju Srbije i Beogradskog

edukativog sportsko turističkog centra 26. marta 2011. godine u Beogradu počelo

je stručno usavršavanje za animatore i rekreatore.

Programom je obuhvaćeno 16 oblasti koje obuhvataju rekreativne

programe, programe animacije, turizam, strani jezik, ples, igre... tako da su

polaznici po završetku usavršavanja osposobljeni za samostalnu realizaciju

programa animacije i rekreacije u svim uslovima. Za sve zainteresovane još uvek

nije kasno da nam se priduţe od 02.04. u 17 h, kada je nastavak obuke.

Dodatne informacije na telefon 064-615-35-79.


www.savezars.co.rs

VEŢBANJE NAKON POROĐAJA

Marija Kristić, prof.fiz.vasp. i sporta

Trudnoća, porođaj i nega deteta su

jedinstveno iskustvo za svaku ţenu.

Više faktora utiče na očuvanje

zdravlja majke i njenog oporavka.

Pored zdrave ishrane, redovnih

kontrola kod lekara, odmora, higijene

i nege jako je vaţno predočiti

majkama neophodnost veţbanja

nakon porođaja. Usled svih promena

do kojih je došlo tokom trudnoće i

porođaja vaţno je oporaviti

organizam i telo ţene i vratiti mu

normalnu funkciju. Pored estetskih

efekata koje postiţemo veţbanjem

mnogo su vaţniji zdravstveni i

funkcionalni. Fizička aktivnost ţene

u postpartalnom periodu ne sme biti

naporna za majku, jer veliki napor

moţe izazvati razne komplikacije i

ugroziti zdravlje, pa čak i ţivot

majke. Posebno osmišljen program

pilates veţbi za ţene koje su postale

majke daje rezultate bez velikih

napora, a pri tom otklanja negativne

posledice trudnoće i porođaja i

sprečava nastajanje novih.

Trudnoća predstavlja

izmenjeno fiziološko stanje ţene

koje je praćeno manje ili više

izraţenim promenama na svim

sistemima i organima u njenom

organizmu. To novo stanje zahteva i

drugačiji dijetetsko – higijenski

reţim ţivota u smislu načina

ponašanja, ritma aktivnosti, ishrane,

navika.

Psihofizička priprema

trudnica ima za cilj da trudnu ţenu

upozna sa promenama u njenom

organizmu koje nastaju u

graviditetu, kao i sa samim činom

rađanja. Hormonske, telesne,

funkcionalne i psihološke promene u

trudnoći jesu fiziološke promene čije

poznavanje omogućava ţeni da svoju

trudnoću i porođaj doţivljavaju kao

radostan događaj, bez straha i

neprijatnosti.

Babinje (puerperium)

Pod babinjama se

podrazumeva vreme od šest do osam

nedelja posle porođaja i sve promene

koje se u tom periodu dešavaju u

organizmu ţene, a koje su u vezi sa

prethodnom trudnoćom i porođajem.

U to vreme sem dojki svi ostali

organi ţene vraćaju se manje ili više

u pregravidno stanje. U toku

trudnoće celokupan organizam

trudnice, a naročito njeni polni

organi, bili su prilagođeni razvoju

ploda u materici i njegovom

odvajanju od majke u toku porođaja.

Sve promene i povrede nastale u

toku trudnoće i u porođaju

postepeno nestaju, endometrijum se

obnavlja na celoj unutrašnjoj površini

materice i uskoro se polni organi

ţene vraćaju u prethodno negravidno

stanje. Isto se dešava i sa ostalim

organima u organizmu babinjare.


www.savezars.co.rs

Veţbanje u babinjama potrebno je iz više razloga:

- Zdravstvenih;

- Funkcionalnih;

- Estetskih.

Zdravstveni razlozi uslovljeni

su prevencijom kardiovaskularnih i

plućnih komplikacija, prvenstveno

tromboze koja se moţe javiti kod

babinjare u venskim sudovima male

karlice i donjih ekstremiteta.

Veţbama se u to vreme poboljšava

cirkulacija u krvnim sudovima

celokupnog organizma, pa i ugroţenih

regiona, i pojačava ventilaciju u

plućima, što je od posebnog značaja,

ne toliko u normalnom koliko u

patološkom puerperijumu. U

babinjama takođe treba voditi

računa da se povrati normalna

figura ţene i da se ojača

muskulatura celog tela. Ovo je

potrebno ne samo iz estetskih već i

iz funkcionalnih razloga, jer

mlitavost trbušnih mišića favorizuje

spuštanje trbušnih organa u niţe

delove trbušne duplje, odnosno

dovodi do gastroenteroptoze sa svim

njenim posledicama. Zbog toga je

veoma vaţno da trbušni mišići pre

porođaja povrate svoj pregravidni

tonus. To se postiţe veţbama sa

kojima treba početi prvih dana po

porođaju, dok je još babinjara u

postelji i nastaviti kasnije, kada

počne da ustaje iz kreveta. Veţbe

treba da su sistematske i

svakodnevne.

PREDLOG VEŢBI ZA

PORODILJE

VAŢNO

Ove veţbe mogu izvoditi

majke koje su imale normalnu

trudnoću, normalan tok porođaja kao

i puerperium bez ikakvih patoloških

promena. Pored favorizovanih

mišićnih grupa kao što su mišići

trbušnog zida i mišići karličnog dna

koji su pretrpeli najveće promene

tokom trudnoće i porođaja, vaţno je

jačati muskulaturu celog tela i na taj

način pripremati majku za sve

predstojeće obaveze prema

novorođenčetu. Jačanje muskulature

i povećanje pokretljivosti moţe u

potpunosti da izuzme negativne

posledice trudnoće i porođaja i da

učini negu deteta još lepšom i

prijatnijom. Ţene koje su veţbale

pre i tokom trudnoće imaju dobar

tonus mišića i posle porođaja jako

brzo povrate svoj pređašnji izgled i

figuru. Majke koje nisu veţbale pre i

u toku trudnoće više i brţe gube

tonus mišića, a teţe se oporavljaju.


www.savezars.co.rs

OBAVEZNO VEŢBATI U PRISUSTVU OSOBE KOJA SE

PROFESIONALNO BAVI OVOM OBLAŠĆU.

1.

Početni poloţaj leţeći na leđima sa

nogama savijenim u kolenima.

Naizmenično podizati jednu pa drugu

nogu ne menjajući ugao između

natkolenice i potkolenice. Pri

podizanju noge izdisati i dodatno

voljno zatezati trbušnu muskulaturu.

Pri spuštanju noge ka podu udisati.

2.

Početni poloţaj leţeći na boku

sa nogama savijenim u kolenima,

predručiti i prisloniti dlan o dlan,

ruke su na podlozi. Iz početnog

poloţaja slobodnom

rukom odručiti do podloge, kolena

moraju da ostanu sastavljena,

pogledom pratiti pokret rukom,

udahnuti. Pri vraćanju u početni

poloţaj izdahnuti.

3.

Početni poloţaj leţeći na

leđima sa nogama savijenim u

kolenima, odručiti, dlanovi ka

plafonu, udahnuti. Izdišući,

naizmenično spuštati sastavljene

noge ka podu na jednu pa na drugu

stranu.

4.


www.savezars.co.rs

Početni poloţaj leţeći na leđima

na roleru, sa nogama savijenim u

kolenima, ruke su oslonjene šakama o

pod pored rolera. Glava, kičma i karlica

su na roleru. Udahnuti, naizmenično

podizati jednu pa drugu nogu savijenu u

kolenu, i pri podizanju izdisati. Ugao

između natkolenice i podkolenice se ne

menja, pokret je spor.

5.


na roleru, sa nogama savijenim u

kolenima, ruke su oslonjene šakama o

pod pored rolera. Glava, kičma i karlica

su na roleru.

Opruţiti jednu nogu u produţetku

trupa, udah, i istu nogu podizati i

povlačiti što više ka grudima, izdah.

6.

Početni poloţaj sedeći na lopti i

odručiti. Leđa prava, glava u produţetku

kičme sa pogledom pravo, ramena blago

potisnuta dole. Naizmenično izvoditi

otklone na jednu i drugu stranu,

udahnuti kada izvodimo otklon a pri

povratku u početni poloţaj izdisati.

Karlica na lopti miruje, ne sme biti

pokreta u suprotnu stranu od otklona.

7.


sa nogama savijenim u kolenima i

odignutim od poda. Ugao između

natkolenice i potkolenice je prav, a loptu

drţimo potkolenicama. Kolena moraju da

budu slobodna kako bi se pokret odvijao

nesmetano. Udahnutu u početnom

poloţaju, prilikom izdisaja polako

opruţati noge do vertikalnog poloţaja.


www.savezars.co.rs

REKREACIJA U TOKU RADNOG VREMENA

Ĉini Vam se da svakim danom radimo sve više i više, i sve nam je teţe uklopiti se u

pretrpane rasporede i vreme za fizičku aktivnost. Ĉesto u periodu radnog vremena nemate

vremena ni za odlazak na pauzu za ručak, a kamoli za fizičku aktivnost? Ipak, 2 minuta ništa neće

značiti za posao, ali će mnogo značiti za vaše zdravlje.

Naše telo stvoreno je za kretanje, a ne za sedenje za stolom 12 sati dnevno. Bez obzira koliko su

vaši sto i stolica ergonomski napravljeni, dugotrajno sedenje rezultira bolovima u leđima i

glavoboljama. Samim tim, vi postajete manje produktivni.

Mnogobrojni lekari preporučuju minimalno 30 minuta umerene aktivnosti 5 dana nedeljno.

Naţalost, retki su oni koji se pridrţavaju ovog saveta. Treba početi sitnicama, svaki dan malo po

malo. Ono što odmah moţete učiniti, upravo sada dok ste na poslu, jesu kratke veţbe trajanja

samo 60 sekundi.

Ovim 60-sekundnim aerobikom poboljšaćete varijabilnosti srčanog rada – mogućnosti srca da iz

smirenog rada pređe u ubrzani rad – smanjićete mogućnost oboljenja od srčanih bolesti i

produţićete svoj ţivotni vek i vek svoga srca.

Evo nekoliko jednostavnih aerobnih veţbi koje moţete isprobati odmah sledeći put kada budete

imali pauzu između zadataka:

- veţba jumping jack – to je veţba u kojoj skočite u stav raširenih nogu i ruku spojenih iznad

glave, pa se vratite u početni poloţaj spojenih nogu i ruku raširenih sa strane. Jednostavnija

verzija ovog je da raširite noge, raširite ruke i levom rukom dodirnete prste desne noge i

obrnuto.

- 60 sekundi trčite sprint u mestu, visoko podiţući kolena.

- jednan minut simulirajte preskakanje vijače. Malo skačite na jednoj nozi, malo na drugoj, pa sa

obe zajedno.

- dok sedite za stolom, podiţite obe ruke iznad glave 30 sekundi, a zatim 30 sekundi brzo

lupkajte nogama po podu kao da trčite sprint. Ovo ponovite 3-5 puta.

- prošetajte po kancelariji brţim tempom, prošetajte oko zgrade ili se popnite 2 sprata

stepenicama.

Ukoliko vam je ovo prenaporno ili vas je strah da će vam se neko baš u tom trenutku pojaviti na

vratima kancelarije, probajte sa veţbama istezanja – istegnite mišiće podlaktica, nogu i kičmenog

stuba.

Istezanje mišića podlaktice Ispruţite ruku, dlan prema napred i uhvatite prste sa drugom rukom. Neţno povucite ruku prema

dole kako bi istegli podlakticu. Ponovite i sa drugom rukom

Zglobovi i podlaktica

Pritisnite ruke ispred prsa, savijenih laktova, paralelno sa podom. Neţno savite zglobove na levu i

na desnu stranu.

Istezanje mišića uz kičmeni stub

Sednite uspravno u stolici i stavite desnu ruku iza levog kuka. Istegnite se na levo i zadrţite


www.savezars.co.rs

kratko. Ponovite veţbu i na drugu stranu.

Istezanje mišića nogu

Sednite u stolicu, zategnite trbušne mišiće. Ispruţite levu nogu sve dok vam ne dođe u ravan sa

bokovima. Zadrţite 2 sekunde, pa ponovite sa desnom nogom.

Sve ove veţbe ponovite 3 do 5 puta.

Ako vam vaše radno mesto nikako ne dopušta izvođenje ni jedne od ovih veţbi, donosimo vam

savete koje nećete moći odbiti.

Na pauzi za ručak izađite napolje i prošetajte oko zgrade

Ukoliko imate tu mogućnost, vreme pauze iskoristite za izlazak van poslovne zgrade. Izađite u

hodnik zgrade ili na parking, napravite nekoliko brzih čučnjeva i prošetajte bar 5 minuta.

Oslobodićete se stresa i umora kojima je vaše telo izloţeno ceo dan u kancelariji.

Iskoristite svaku priliku da ustanete od radnog stola

Ako treba da fotokopirate neka dokumenta, idite do fotokopir aparata u glavni hol ili na drugi

sprat. Prestanite da se vozite liftom, koristite stepenice. Ako vam treba neko iz susedne

kancelarije, nemojte ga zvati telefonom, već ga lično potraţite.

Kancelarijsku stolicu zamenite pilates loptom

Sedenje u kancelarijskoj stolici ili u najudobnijoj ergonomskoj fotelji, uvek je pasivno za naše

mišiće. Mišići se pri tom opuštaju i slabe, a kičma preuzima celokupnu teţinu tela, trpi i savija se.

Usled toga telo ne izgleda skladno, sportski i mišićavo, već vrećasto i mlitavo. Za razliku od

fotelje, sedenje na lopti je aktivno. Lopta je okrugla, pa sedeći na njoj nesvesno odrţavamo

ravnoteţu, pri čemu su mišići trupa, kao i mišići bedara i listova sve vreme aktivni. Sedenje na

lopti umanjuje bolove u vratu, leđima i ramenima i ispravlja poloţaj tela. Sedenjem na lopti se,

takođe, jačaju sve grupe mišića, a time se poboljšava opšta stabilnost tela i koncentracija.

Ovakvo sedenje deluje i na pravilno drţanje, pa je pilates lopta daleko zdravija od bilo koje

anatomske stolice.

Parkirajte auto što dalje

Parkirajte auto što dalje od poslovne zgrade. Dobro će vam doći šetnja od 10-tak minuta pre i

posle radnog vremena. Naravno da to iziskuje ranije buđenje ujutro kao i ranije kretanje od

kuće, ali svakako se isplati - šetnja čini čuda, verujte!

Za sve ovo potrebno vam je samo malo truda, mašte i dobre volje i ubrzo ćete se početi osećati

bolje na poslu.


www.savezars.co.rs

NE OKLEVAJ... VOLONTIRAJ !

Ljude na volontiranje mogu podstaknuti različiti osećaji i potrebe kao sto su: pomoć ljudima

kojima je pomoć potrebna, da budu korisni zajednici, ţelja za upoznavanjem novih ljudi, učenjem

novih veština ili korisno provedeno slobodno vreme.

Kako bi što bolje shvatili šta to znači biti volonter i volontirati, u daljem tekstu nalaze se kratke

definicije koje će, nadamo se, pomoći u vašoj odluci da postanete volonter.

Šta je volontiranje?

Volontiranje je deo istorije gotovo svake civilizacije i počiva na ideji da globalno tek počinje s

lokalnim. Još u davna vremena naši preci su organizovali mobe koje takodje predstavljaju vid

volonterske ispomoći zarad opšteg dobra. Volonterstvo uključuje u sebi volontere i volonterski

rad, a volonterski rad se obavlja uglavnom u organizovanom obliku (volonterska udruţenja,

grupe...) i u određenoj stalnosti (najmanje 2 sata nedeljno). Volonteri i volonterke danas igraju

vaţnu ulogu u dobrobiti i napretku kako u razvijenim zemljama tako i u zemljama u razvoju.

Bitne osobine volonterstva:

dobrovoljnost - obavlja se bez ikakve prisile, slobodno;

neplaćenost - ne radi se iz ţelje za zaradom, nego besplatno;

solidarnost - radi se iz saosećanja s drugim, iz ţelje da se nekom pomogne.

Zašto volontirati?

Iako je primarni cilj volontiranja postizanje opšteg društvenog dobra i napretka, pored toga, ono

je i moćno sredstvo za promociju demokratije, ljudskih prava, tolerancije, jednakosti i

humanosti. Volontiranje nije korisno samo za zajednicu, već donosi i mnoge beneficije samom

volonteru. Volontiranje utiče na izgradnju naše ličnosti, oplemenjuje vlastiti ţivot volontera, te

uveliko pomaţe pri donošenju vaţnih ţivotnih odluka. Naţalost od volonterskog angaţmana se ne

moţe ţiveti, ali ono moţe poboljšati kvalitet našeg ţivota, uticati na razvoj naše osobenosti,

pomoći pri zaposlenju ili odabiru ţivotnog poziva. Aktivni volonterski rad zasigurno oplemenjuje

naš ţivot i čini ga ispunjenijim, kvalitetnijim i sretnijim.

Da bi bio dobar volonter takođe trebaš posedovati i odredjene karakteristike kao sto su

tolerancija, timski rad, briga za drugoga, odgovornost, saosećajnost, savesnost, komunikativnost,

smirenost…Naravno ako se vaš karakter ne podudara sa svim ovim osobinama, to ne znači da niste

„kandidat“ za volontera već vam baš volontiranje moţe pomoći da iste te osobine razvijete.

http://sh.wikipedia.org/wiki/Historija

http://sh.wikipedia.org/wiki/Civilizacija

http://sh.wikipedia.org/wiki/Volonter

http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Razvijene_zemlje&action=edit&redlink=1

http://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Zemlje_u_razvoju&action=edit&redlink=1


www.savezars.co.rs

Gde volontirati?

Volontirati se moţe:

• u organizacijama civilnog društva i drutvenim institucijama – rad na različitim projektima i

programima (rad s decom, osobama sa posebnim potrebama, invalidima, zlostavljanima, društveno

marginalizovanim grupama, rad u zaštiti okoline, borba protiv kršenja ljudskih prava, kulturni

programi, zaštita ţivotinja…)

• u socijalnim i zdravstvenim ustanovama (domovi za decu, domovi za penzionere, centri za

socijalni rad…)

• povremeno na društvenim kulturnim događajima (festivali, koncerti i druge manifestacije)

• kampovi – ovo je novi oblik volontiranja u Srbiji, međunarodnog je karaktera jer uključuje

saradnju stranih i lokalnih volontera.

• međunarodno – odnosi se na dugoročno volontiranje izvan granica vlastite drţave, razmena

mladih putem EVS (European Voluntary Service) programa Evropske komisije ili preko

međunarodnih organizacija. Ovaj oblik volontiranja je vrlo popularan među mladima jer se putem

međunarodne razmene stiče radno i ţivotno iskustvo, a osim volontiranja ima cilj kulturalne

razmene - učenje novih kultura i stranih jezika.

I zapamti:

kroz volontiranje moţeš steći nova znanja i iskustva korisna za dalji razvoj tvoje karijere

volontiranje ti moţe pomoći da oplemeniš svoj ţivot i razviješ se kao ličnost

kroz volontiranje moţeš upoznati mnogo zanimljivih ljudi i steći nove prijatelje

kroz volontiranje se moţeš dobro zabaviti

volontiranje je dobrovoljno, tako da moţeš prestati u svakom trenutku kad to poţeliš

novi zakon o volontiranju obezbeđuje zaštitu tvojih prava kao i izdavanje potvrde o

obavljenom volonterskom radu

ne postoji pogrešno vreme ili starosna granica za volontiranje

Ponekad, kada ţelimo da uradimo mnogo vie, obično ne uradimo ništa. I malo moţe

biti dovoljno…Naše malo nekome moţe značiti sve! Ne oklevaj…VOLONTIRAJ!


www.savezars.co.rs

ODRŢAN TRENING ZA PISANJE PROJEKATA ZA PROGRAM

“MLADI U AKCIJI” EVROPSKE UNIJE

U periodu od 23. - 27. februara, 2011. u Nišu je odrţan trening na kome je učestvovalo

20 predstavnika/ca omladinskih organizacija, organizacija koje rade sa mladima, među

kojima su bili i predstavnici Savza za animciju i rekreaciju Srbije.

Program „Mladi u akciji EU“ nudi mladim ljudima priliku za pokretljivost i aktivno učešće

u izgradnji evropskog društva. Program doprinosi izgradnji "Evrope znanja" i stvaranju

evropskog prostora za saradnju u razvoju omladinske politike, zasnovane na

neformalnom obrazovanju. Program podrţava koncept "učenja tokom čitavog ţivota" i

razvoj veština i znanja koje promovišu aktivno građanstvo.

Program teţi da ostvari i odrţi ravnoteţu između ličnog razvoja mladih i učešća mladih u

kreiranju zajedničkih aktivnosti u cilju:

* lakšeg uključivanja mladih ljudi u društvo i ohrabrivanja za preuzimanje inicijative, * sticanja znanja, veština i sposobnosti, kao i prepoznavanja vrednosti takvog iskustva, * izraţavanja solidarnosti, borbe protiv rasizma i ksenofobije, * boljeg međusobnog razumevanja različitosti koje postoje u okviru naše zajedničke evropske kulture, zajedničkog nasleđa i vrednosti, * eliminacije diskriminacije i uspostavljanja principa ravnopravnosti, * promocije "evropske dimenzije" u projektima koji imaju pozitivan uticaj na lokalnu zajednicu.

Učesnici su, uz podršku Trenerskog tima Mladi u akciji – Srbije imali prilike da unaprede

razumevanje svih elemenata projektnog formulara Programa "Mladi u akciji" EU i da uz

stručno nadgledanje trenera bude započeta detaljna razrada projekta za projekte u

okviru pod-Akcije 3.1 (treninga i umreţavanja i omladinske razmene) i Akcije 2.

Nakon treninga svim učesnicima/ama će biti pruţena intenzivna podrška u razvoju

projekata koja će uključivati komunikaciju telefonom i elektronskom poštom, kao i

sastanke sa trenerima/ekspertima. Trening i program podrške organizuje Grupa "Hajde

da..." iz Beograda (kao zvanično imenovana kontakt tačka za Program Evropske unije

"Mladi u akciji"), a uz podršku Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije.


www.savezars.co.rs

ZABLUDE O TRENINGU

Moţda ste čuli za neke druge takozvane principe treninga, ali treba da budete svesni

činjenice da su neki od njih laţni ili pogrešno protumačeni. Te često citirane krilatice nisu

istinite i nisu zasnovane ni na medicinskim ni na naučnim dokazima.

ZABLUDA 1: NEMA BOLA, NEMA NAPRETKA

Iako često naporan, a nekad i neprijatan, ozbiljan trening nikada ne treba da proizvede

bol. Dobro pripremljeni sportisti mogu da izdrţe veoma naporan dogadjaj u stanju euforije, bez

osećanja bola i očigledne nelagodnosti. Pobednici maratonske trke često izgledaju puni ţivota i

snage iako su veoma blizu kolapsa. Bol nije prirodna posloedica veţbanja ili treninga, on je signal

problema koje se treba da zanemarite.

Tokom fizičke aktivnosti telo luči prirodne opijate, koji se zovu endorfini i koji mogu

maskirati neprijatnost velikog napora. Ako osetite jak bol tokom treninga treba da stanete. Ako

bol ne prestane, otidjite do svog lekara.

Neprijatnost, s druge strene, moţe pratiti posebno naporne delove treninga, kao što je

podizanje velike teţine, intenzivni intervalni trening ili dugotrajno opterećenje. Neprijatnost je

prirodna posledica lučenja mlečne kiseline koja prati anaerobnu aktivnost, podizanje tereta ili

intervalni trening ili mišićnog zamora usled mikroskopskih oštećenja mišića (mikrotrauma) i

mišićnih bolova koji nastaju prilikom dugotrajnog naprezanja. Moţemo prihvatiti sledeću izjavu:

Nema neprijatnosti, nema vrhunskih rezultata. Trening ponekad zahteva rd na gornjoj granici

snage, intenziteta ili izdrţljivosti i takav rad moţe biti privremeno nelagodan. Medjutim, ako se

zbog veţbanja javi bol, velika je verovatnoća da je trening preteranog obima. Sledeće dve

zablude su takodje povezane s pogrešnim tumačenjem: Nema bola, nema dobitka.

ZABLUDA 2: MORATE „POKIDATI MIŠIĆ“ DA BISTE BILI JAĈI

Mikrotraume ponekad nastaju u mišićima tokom napornog treninga ili takmičenja, ali one

nisu neophodan niti poţeljan ishod treninga. Kod maratonaca je primećena velika učestalost

mikrotarauma na kraju maratnoske trke, posebno na stazama s dugim nizbrdicama, koje

zahtevaju ekscentrične mišićne kontrakcije (kontrakcije kontrolisanog izduţivanja mišića).

Ekscentrične kontrakcije su glavni uzrok mišićnih bolova povezani s traumom, smanjenim

stepenom snage i dugotrajnim oporavkom (od četiri do šest nedelja oporavka). Prevelika trauma

ne pomaţe napretku u treningu, već ga usporava i onemogućava.

Dizači tegova mogu povrediti mišiće podizanjem prevelike teţine ili izvodjenjem

prevelikog broja ponavljanja, ali takav ishod nije neophodan prilikom razvoja snage. Nijedan bol

niti povreda nisu normalna posledica treninga i treba ih izbegavati.


www.savezars.co.rs

ZABLUDA 3: RADI DOK SE NE „UPALIŠ“

Popularna maksima TRENIRAJ DOK SE NE UPALIŠ često se moţe čuti medju bodi-

bilderima, koji izvode ogroman broj ponavljanja i serija da bi izgradili i oblikovali mišiće. Osećaj

ţarenja koji oni pisuju verovatno je posledica povećanog aciditeta (porasta kiselosti krvi u

muskulaturi), povezanog s visokom koncentracijommlečne kiseline u mišićima. Iako taj osećaj nije

opasan, ne predstavlja neophodan deo programa za povećanje mišićne snage usmerenog ka

ostvarenju maksimalnih rezultata.

ZABLUDA 4: MLEĈNA KISELINA IZAZIVA BOL U MIŠIĆIMA

Ta zabluda postoji već dugi niz godina, a nema nikakvu činjeničnu osnovu. Snaţne

ponovljene kontrakcije koje izazivaju bolove mogu produkovati mlečnu kiselinu, ali sama mlečna

kiselina nije uzrok bolova. Mlečna kiselina se odstranjuje iz mišića putem krvi sat po završetku

aktivnosti. Bolovi se javljaju tek posle 24 sata ili duţe, dugo pošto je mlečna kiselina odstranjena

ili metabolisana. Bolovi se uglavnom javljaju nakon novih i dotad neupraţnjavanih aktivnosti ili

posle dugog mirovanja i verovatno su povezani s mikrotraumama mišića i vezivnog tkiva ili otokom

tkiva koji se javlja kao posledica. Posle oporavka, dodatno izlaganje aktivnosti izazvaće bolove

mnogo manjeg stepena.

ZABLUDA 5: MIŠIĆI SE PRETVARAJU U MASNO TKIVO (ILI OBRATNO)

Još jedno uobičajeno pogrešno tumačenje jeste da kada sportista prestane s treningom

mišići mogu da se pretvore u masti. Mišić će se pretvoriti u mast isto koliko će se mast pretvoriti

u mišić. Oba tkiva su visokospecijalizovana i imaju specifične funkcije. Mišići su sastavljeni od

dugih cilindričnih vlakana kontraktilnih proteina, formiranih tako da mogu da proizvedu silu i

izvrše mehanički rad. Ćelije masnog tkiva su okrugli rezervoari za deponovanje masti. Trening

povećava mišićna vlakna (hipertrofija), a mirovanje ih smanjuje (atrofija). Povećan unos kalorija

pospešuje rast masnih ćelija zato što deponuju veću količinu masti. Ćelije masnog tkiva se

smenjuju kada sagorevate veću količinu kalorija nego što unosite. Duga tanka mišićna vlakna se ne

pretvaraju u okrugle loptice masti, niti obratno!

ZABLUDA 6: OSTAO SAM BEZ DAHA

Sportisti često imaju tu senzaciju kada trče previše brzo za sopstveni nivo treniranosti.

Taj osećaj dolazi iz pluća i predstavlja još jednu od neprijatnosti fizičkog rada. Medjutim, u tom

slučaju osećanje se javlja zbog povećane količine ugljen-dioksida koji izaziva manjak kiseonika ili

vazduha. Ugljen-dioksid se proizvodi tokom oksidativnog metabolizma (sagorevanja) ugljenih

hidrata i predstavlja primarni stimulus za disanje. Kada je nivo ugljen-dioksida visok, kao što je

to tokom velikih napora, on izaziva „signal upozorenja“ za pluća. Respiratorni sistem se dodatno

aktivira da bi se preterana količina ugljen-dioksida izbacila iz organizma, a unela nova količina

kiseonika. Prevelika količina ugljen-dioksida je znak da prelazite svoj anaerobni prag, da radite

iznad nivoa aerobne treniranosti. Upoznajte se s tim osećajem i pokušajte da rastumačite šta

vam on govori – ako ga zanemarite brzo ćete se iscrpeti.


www.savezars.co.rs

PROMOCIJA ĈLANICE SAVEZA

Sportski plesni klub LATINA BLANCA

Sportski plesni klub LATINA BLANCA se bavi edukacijom, treniranjem,

promovisanjem, afirmacijom i javnim prezentovanjem afrokubanskih, latinoameričkih,

standardnih i srpskih tradicionalnih igara i plesova.

Klub je osnovan sa idejom da se na najlakši i najbolji mogući način ukaže na značaj

plesnog obrazovanja a takođe i da se svima koji to žele omogući da nauče ove vrste plesova

na najkvalitetnijem rekreativnom i najstručnijem sportskom tj. profesionalnom nivou.

U okviru kluba funkcionišu:

-CLUB DANCE TEČAJ (SALSA,BACHATA,MERENGUE,TANGO,KIZOMBA,

CHA CHA CHA,SON,AFRO RUMBA,REAGGETON)

-RUEDA DE CASINO, -ZUMBA FITNES, -PILATES, -ORIJENTALNI PLES

-SHOW DANCE, HIP HOP

-KURS DRUŠTVENOG PLESA (LATINO I STANDARDNI PLESOVI)

-KURS PLESA ZA DECU

-KURS NARODNIH IGARA

-LATINA BLANCA SHOW DANCE TIM

-PRIVATNI ČASOVI PLESA (INDIVIDUALAN RAD, PRIPREMA ZA VENČANJE)

-TIM BILDING

-PLESNA ANIMACIJA(AKO ŽELITE DA VAŠ DOGADJAJ, EVENT BUDE U LATINO

DANCE ATMOSFERI)

-SHOW NASTUPI

Sve informacije na: +381113294527, +381646627154, E-mail: [email protected]

mailto:[email protected]


www.savezars.co.rs

SAVEZ ZA SPORTSKU ANIMACIJU I SPORTSKU REKREACIJU SRBIJE

Azanjska 27a, 11210 Beograd, Tel/Fax: 011/27-12-759, www.savezars.co.rs,

e-mail:[email protected], Tekući račun 180-1611210033976-29, PIB: 106736399

PRISTUPNICA

U skladu sa programskom orijentacijom, a upoznati sa Statutom Saveza za sportsku animciju i sportsku rekreaciju Srbije, podnosimo zahtev za prijem u članstvo.

O našoj organizaciji dostavljamo sledeće podatke:

1. Naziv

2. Sedište

3. Predsednik/direktor

4. Lice ovlašćeno za zastupanje

5. PIB

6. Šifra delatnosti

7. Matični broj

8. Kontakt telefoni

9. E mail

10. Web site

NAPOMENA:

Uz Pristupnicu dostaviti i fotokopiju rešenja o registraciji.

____________________ M.P. ____________________

mesto i datum potpis ovlašćenog lica

http://www.savezars.co.rs/


www.savezars.co.rs

Prijatelji SAVEZA ZA ANIMACIJU I REKREACIJU SRBIJE i

Magazina ANIMACIJA I REKREACIJE

UREDNIĈKI TEAM

Urednik: Goran Vještica

Saradnici: Ruzica Vještica Marina Ivanović Goran Perić

Milica Gligorović Dragan Arsenović Marija Kristić

Vladimir Miletić Маја Pejušković

Distributer: SAVEZ ZA ANIMACIJU I REKREACIJU SRBIJE

Azanjska 27a, 11210 Beograd, Tel/Fax: 011/27-12-759

www.savezars.co.rs e-mail: [email protected]

http://www.savezars.co.rs/

mailto:[email protected]

Магазин бр. 3 - Март 2011

Documents

Transcript of Магазин бр. 3 - Март 2011