Lamber-Berovzakon Bojai strukturamolekula Specifičnarotacija · D optički inaktivna, n L =n D...

Post on 06-Feb-2020

0 views 0 download

Transcript of Lamber-Berovzakon Bojai strukturamolekula Specifičnarotacija · D optički inaktivna, n L =n D...

•Lamber-Berov zakon

•Boja i struktura molekula

•Specifična rotacija

Grotus-Draperov zakon:

I0 = IA + IT + IR

RTAI

I

I

I

I

I RTA ++=++=000

1

apsorpcijatransparencija

refleksija

Energy levels in molecules are a morecomplicated than those in atoms

‘Clean’ electronicenergy levels

Each electronic energy level hasmany vibrational levels and each ofthese has many rotational states

Vo

V1

V1

Vo

Rotational Energy Levels

Vibrational Energy Level

Electronic Energy Levels A few of the many rotational -vibrational - electronic transitions possible

Figure 1. Energy level diagram illustrating the energy changes associated with absorptionof electromagnetic radiation

Energetski nivoi u molekulima su mnogosloženiji od onih u atomima

Svaki elektronski nivo ima mnogovibracionih a svaki vibracioni mnogorotacionih nivoa

Čisti elektronskienergetski nivoi

Atomski

Molekulski

Figure 2.The ground state consists of one electronic energy level, one or more vibrational energy levels, and a very large number of rotational energy states.The excited state has the same features. The result of transitions between all

Wavelength

these levels is a broad spectrum, rather than a series of narrow lines.

ABSORBANCE

Line Emission Spectra for Atoms

Broad Absorption Spectrum for Molecules

Linijski emisioni spektar atoma

Širok apsorpcioni spektar molekula

Osnovno stanje se sastoji od jednog elektronskog energetskog nivoa, jednog ili više vibracionih i velikog broja rotacionih stanja. Slično je sa pobuñenim stanjima. Pri prelazu

izmeñu svih ovih nivoa nastaje širok spektar a ne niz oštrih linija

Količina apsorbovane svetlosti je proporcionalna koncentraciji analita.

A = f[analit]: A = m[analit] + b

Zračenje i spektroskopija

Molekulskerotacije

7.5 x 10-4 – 3.75 x 10-3mikrotalasna

Molekulskevibracije

7.8 x 10-7 – 3 x 10-4infracrvena

elektroni veza1.8 x 10-7 – 7.8 x 10-7UV- vidljiva

unutrašnjielektroni

1 x 10-9 – 1 x 10-8X-zraci

Nuklearni5 x 10-13 – 1.4 x 10-10Gama zraci

PrelaziTalasna dužina: λλλλ, mZračenje

UV: 180 – 380

Vid: 380 – 780

nanometri nm 1nm = 1 x 10-9m

Fotoni ili talasni paketi energije E =

hc/λλλλE

λ

Intenzitet svetlosti, I, je energija u jedinici vremena po jediničnom prostornom uglu

Shematski prikaz jednostavnog spektrometra

Transparencija je T=I/I0

II0

IIzzvovoññenjeenje LambetLambet--BeerBeer--ovogovog

zakonazakona

Izvorsvetlosti Disperzioni element Uzorak

Detektorsvetlosti

IzvoñenjeIzvoñenje A=A=εεεεεεεεcbcb

IcdxdI ε−=

Smanjenje intenziteta svetlosti je srazmerno intenzitetuzračenja, debljini sloja dx i koncentraciji c:

ε konstanta proporcionalnosti

Upadna svetlost

Propuštena svetlostI I-dI

Rastvor kojiapsorbuje

IcdxdI ε−=

cdxI

dIε−=

Deljenjem obe strane sa I

Sada integralimo obe strane

∫∫ ε−=bI

I

cdxI

dI

00

I I-dI

Sada integralimo obe strane: ∫∫ ε−=bI

I

cdxI

dI

00

cbI

I

I

Iε−=×=

00

log303.2ln

acbAT ==− log

Dobija se:

acbcbI

I=

ε=

303.2log 0

Beer-Lambert-ov zakon

A =a c b

Lambert-ov zakon

A ∝ b

Beer-ov zakon

A ∝ c

+

c - koncentracija

ε konstanta proporcionalnosti je ekstinkcioni koeficijent

a- molarna apsorptivnost.

a je nagib zavisnosti

A od c.

Veličina a (ε) zavisi od talasne dužine.

Fosfat u morskoj vodi talasna duzina 880nm

y = 0.12078x - 0.00193R2 = 0.99989

0

0.1

0.2

0.3

0.4

0.5

0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5 3.0 3.5 4.0

concentration uM

A

ε

Jedinice akoncentracija-1.dužina-1

tj.: dm3 mol-1 cm-1

• Apsorpcioni spektar

• Analitička prava

C1

C2

350 400 450 λλmax

A1

A2

A3

A

AX

340350

370

390

410

C C C C1 X 3 C

a) b)

A

Ograničenja Beer-ovog zakona

• Realna– Pri velikim koncentracijama dešavaju se efekti

interakcije izmeñu apsorbujućih vrsta

• Hemijska– Analit disosuje/asosuje ili reaguje sa rastvaračem

• Instrumentalna– ε = f(λ); većina svetlosnih izvora su polihromatski a ne

isključivo monohromatski

– rasejana svetlost nastala refleksijom na monohromatoru

a) Kvalitativno: A =a c l

Mnoge organske funkcionalne grupe imaju dobro definisane apsorpcione

karakteristike: λmax & ε ili a (obično u UV)

- napraviti rastvor poznate koncentracije (c)

- snimiti spektar izmeñu 180 i 350nm

- identifikovati λmax, izračunati ε ili a

Prelazni metali često obojeni zbog prelaza izmeñu d orbitala –

apsorbuju u vidljivoj oblasti,broj pikova i λmax & ε

identifikuju metalni jon & geometriju

SWH p560

Ne-obojeni analiti mogu reagovati dajući obojena

jedinjenja npr. PO43-

Apsorpcioni Spektar

Io I

Uzorak

b- Dužina ćelije

T, je transparencija. Ona je deo upadne svetlosti

propušten kroz uzorakT = I/Io

A, apsorbancija je definisana kaoA = log10(Io/I)= -log10(T)

Energija je apsorbovana kroz elektronske prelaze u vezujućim

orbitalama analitaPr: Mesta nezasićenih veza u

oprganskim molekulima, npr. dvostruke veze (-C=C-; -C=O, -NC=O) π→ π *, ilid →d prelazi u metalnim kompleksima

ili Metal d → ligand prelazi

λmax

talasna dužina na kojoj je A

maksimalno

KMnO4

b) Kvantitativna analiza

i) <Koristi se Beer-Lambert-ova jednačinaA =ab c

- pripremiti rastvore analita i dodati reagense (ako su neobojeni)

- meriti apsorbanciju na poznatim λmax i b

- Naći a i izračunati c.

Molarne apsorptivnosti nisu precizno poznate, stoga ovakva izračunavanja nisu precizna.

Teško se radi ovako

ii) Koristiti kalibracione krive – uobičajen metod.

-Prepremiti set standarda i dodati reagense

-Meriti njihove apsorbancije na λmax

-Nacrtati A u funkciji od c standard:

-Izmeriti apsorbanciju analita

-Očitati za izmerenu apsorbanciju analita (uzorka) koncentraciju ili iz analitičke prave izračunati koncentraciju analita

Phosphate in marine water wavelength 880nm

y = 0.12078x - 0.00193R2 = 0.99989

0

0.1

0.2

0.3

0.4

0.5

0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5 3.0 3.5 4.0

concentration uM

A

Boja i struktura molekula

�Položaj i oblik apsorpcionih traka različitih supstancija u VIZ i

UV delu spektra u vezi je sa strukturom tih supstancija

�Atomi ili atomske grupe čija ekscitacija elektrona dovodi do

apsorpcije fotona nazivaju se hromoforama i njihovo prisustvo u

molekulu odgovorno je za boju supstancije

�Najčešće hromofore u organskim molekulima su atomske grupe sa

dvostrukim i trostrukim vezama u kojima su elektroni labavije

vezani

�Hromofrne grupe su: −−−−C=C−−−−, −−−−N=N−−−−, −−−−C=O−−−−, -N=O- itd.

�Joni prelaznih metala kao i usamljeni parovi elektrona u

radikalima predstavljaju hromofore

Boja supstancije je odreñena neapsorbovanim delom

kontinualnog spektra zračenja, znači onim delom koji je

propušten i koji je komplementaran sa apsorbovanim

delom bele svetlosti.

Mineral obojen zbog apsorpcije metalnog jona

Boja kompleksa prelaznih metala

Rubin

Korund

Al2O3 sa nečistoćama Cr3+

Safir

Korund

Al2O3 sa nečistoćama Fe2+ i Ti4+

Smaragd

Beril

AlSiO3 koji sadrži Be sa nečistoćom Cr3+

oktaedarski raspored gde metalni

centar ima koordinacioni broj 6

Vidljivi spektar-380 do 780 mnm

Talasna dužina

Ako supstancija ovdeapsorbuje......

ovde sejavlja boja

Oduzimanjem apsorbovane svetlosti dolazimo do boje koju vidimo

Rastvor kompleksa titana(III) ima ljubičastu boju jer apsorbuje žuto i zeleno

Ljubičasto obojen filter apsorbuje žutu i zelenu boju bele svetlosti

Rastvori halogena u CCl4

Fluor-bezbojanHlor-apsorbuje ljubičasto i plavo-žuto zelenBrom-apsorbuje plavo i deo zelenog-mrko crvenJod-apsorbuje zeleno-roze ili purpuran

Boja kompleksa prelaznih metala može da se korelira sa

ligandima koje metali vezujuSvi kompleksi sadrže Co(III) i 5NH3

Alura crveno, boja za hranu

• Generalno ravan molekul

• prstenovi ugljenikovih atoma

• Azotovi atomi povezuju prstenove

• Elektroni u prstenovima pokrtetljivi i apsorbuju svetlost.

• Većina boja koje se koriste u industriji hrane su slične strukture.

Kristalno ljubičasto• Molekul sa konjugovanim pi (π) vezama

C N(CH3)2

N(CH3)2

N(CH3)2

Crystal Violet

(Intense Violet Color)

+ OHC N(CH3)2

N(CH3)2

N(CH3)2

OH

Colorless Product

Boja i struktura

�Batohromni efekat predstavlja pomeranje apsorpcionog

maksimuma prema većim talasnim dužinama što se postiže

ubacivanjem nezasićenih konjugovanih grupa.

�Hipsohromni efekat je suprotan od batohromnog i predstavlja

pomeranje apsorpcionog maksimuma prema kraćim talasnim

dužinama ubacivanjem npr. CH2 grupe.

�Hiperhromni efekat predstavlja povećanje apsorbancije

apsorpcione trake

�Hipohromni efekat nastaje kada strukturne promene u molekulu

dovode do snižavanja apsorbancije apsorpcionog maksimuma

usled strukturnih promena u molekulu.

Uvoñenjem auksohromnih grupa kao što su OH, OR, OCH3, NH2 u kiseloj sredini ili antiauksohromne grupe CN, CO, NO koje deluju u baznoj sredini dolazi do promene položaja ili intenziteta apsorpcionog maksimuma.

Polarizacija EM zračenja

Polarizacija EM zračenja

EM zračenje se sastoji od oscilacija električnog i magnetskog polja, uzajemno normalnih. Generalno, oscilacije električnog polja se NE dešavaju u odreñenoj (y,x) ravni. Zračenje nije polarizovano.

λ

Polarizacija EM zračenjayyyy

xxxx

zzzz

xxxx

zzzz

yyyy

xxxx

zzzz

yyyy

xxxx

zzzz

yyyy

xxxx

zzzz

yyyy

xxxx

zzzz

yyyy

zzzz

yyyy

zzzz

yyyy

zzzz

yyyy

zzzz

yyyy

zzzz

yyyy

zzzz

yyyy

Kada EM zračenje nije polarizovano, svi tipovi oscilacija su jednako verovatni. Kao posledica, ravan oscilacija EM zračenja varira haotično sa vremenom.

Polarizacija EM zračenjaPolarizacioni filter može izmeniti nepolarizovanu u linerno polarizovanu EM zračenje. Dobar primer je polaroid filter koji se sastoji od paralelno postavljenih izduženih molekula. Samo svetlost polarizovana duž izvesnog pravca prolazi kroz filter, dok je normalna komponenta potpuno apsorbovana.

Nepolarizovano EM zračenje

Horizontalno polarizovana komponenta je apsorbovana

Vertikalno polarizovana komponenta EM zračenja prolazi.

��PolarizaPolarizacciija se moja se možže dobiti e dobiti od nepolarizovanog zrakaod nepolarizovanog zraka

��seleselektivnom apsorpcijomktivnom apsorpcijom

��reflerefleksijomksijom

��rasejavanjemrasejavanjem

Polarizacija EM zračenja

Linearno polarizovano zračenje se vrši u jednoj ravni i vrh električnog vektora opisuje sinusoidu. Linearno polarizovana svetlost odgovara superpoziciji levo i desno cirkularno polarizovanim talasima istog intenziteta.

yyyy

zzzz

yyyy

zzzz

yyyy

zzzz

yyyy

zzzz

yyyy

zzzzxxxx

xxxx

xxxx

Linearno polarizovana svetlost

Poreñenje linearno i cirkularno polarizovane svetlosti

Vektor E (električnog polja) linearno

polarizovane svetlosti (takoñe se zove i polarizovana svetlost u ravni)-osciluje u ravni sa promenjljivim intenzitetom (konstantan pravac a modulisana amplituda).

Nasuprot tome vektor E cirkularno

polarizovane svetlosti osciluje sa konstantnom amplitudom menjejući pravac (modulisani pravac).

Optička aktivnost znači da supstancija interaguje različito sa levo i desno cirkularno polarizovanom svetlošću manifestujući dva različita ali povezana fenomena:

1) Optička rotacija – posledica različitih indeksa prelamanja za desno i levo cirkularno polarizovanu svetlosta -- tj., nL≠≠≠≠ nD

optički inaktivna, nL= nD optički aktivna, nL≠≠≠≠ nD

Treba uočiti da vrh električnog vektora opisuje spiralni trag u prostoru (koji može biti u smeru kazaljke na sdatu ili suprotnom)

Optički aktivne supstancije su providne supstancije koje

obrću ravan polarizovane svetlosti

c

nn

vvt ld

ld

')('' lll −=−=∆

λπ

λπ

θl2

)(2

⋅−=⋅∆=∆ ld nntc

∆θ

L-komponenta (spora)

D - komponenta (brza)vd

• Različit indeks prelamanja se javlja zbog oblika molekula. Molekuli oblika spirale (heliksa) odgovaraju različito zavisno da li su L ili D-oblik.

Optička aktivnost

OPTIČKA AKTIVNOST

OPTIČKI AKTIVNE SUPSTANCIJE ROTIRAJU

RAVAN POLARIZACIJE POLARIZOVANE SVETLOSTI

KOJA JE RAZLIKA

IZMEðU DESNE I

LEVE RUKE?

NAŠ SVET JE SVET DEŠNJAKA

SPIRALNE STEPENICE SE PENJU NAVIŠE U SMERU KAZALJKE NA

SATU

APPROX. 90% SU DEŠNJACIAPPROX. 10% LEVACI

Ova grupa atoma je ISPRED, ali ide IZA pri rotaciji

Molekuli, kao i vaše ruke, koji ne mogu da se rotacijom ili pomeranjem poklope sa svojim ogledalskim likom su hiralni.

Louis Pasteur

Pateur je osećao da se enantiomeri mogu razlikovati/razdvojiti samo živim organizmima

Dvojno prelamanje(u kristalu kalcita)

Optička aktivnost (zove se i “hiralnost”)

Neke supstancije obrću ravan polarizovane svetlosti u smeru kazaljke na satu (“desnogiri”) a neki u suprotnom smeru kazaljke na satu(“levogiri”).

Obrtanje ravni polarizovane svetlosti srazmerno je rastojanju. Optička aktivnost je otkrivena 1811 od strane Arago-a.

Optička aktivnost (zove se i “hiralnost”)

�Optička aktivnost potiče od asimetrične strukture molekula ilikristalne rešetke. Zavisno od toga optička aktivnost može biti:

�Permanantna kada se ova osobina ne gubi sa promenom stanja date supstancije

�Promenjljiva kada se optička aktivnost javlja samou kristalnom stanju dok se gubi pri topljenju ili sublimaciji

Promenjljiva optička aktivnost-desnogirii levogiri materijali

Većina prirodnih materijala ne pokazuje hiralnost, ali oni koji to pokazuju su optički aktivni

Ovi oblici kvarca imaju istu hemijsku formulu i strukturu ali suogledalske slike jedan drugoga. Jedan oblik kvarca obrće ravan polarizovane svetlosti u desno i smeru kazaljke na satu a drugi u suprotnom smeru.

Promenom stanja supstancije, odnosno narušavanjem spiralnograsporeda čvorova kristalne rešetke, gubi se optička aktivnost. Ovakvo ponašanje pokazuje kvarc, natrijum hlorat ili kalijum bromat

Levogiri i desnogiri molekuli

Ključni molekuli života su skoro svi levogiri. Šećer je jedna od najhiralnijih poznatih supstancija.

Molekuli pogrešne hiralnosti mogu izazvati ozbiljne bolesti (npr.talidimid) dok je drugi “enantiomer” bezopasan.

Ako bi hteli da otkrijete znake života na drugoj planeti trebalo bi da potražitite hiralnost.

Enantiomeri (ne mogu se poklopiti sa ogledalskom slikom)

Permanantna optička aktivnost

• Najčešće optička aktivnostmolekula potiče od prisustvaasimetričnog atoma (atomi čijesu valence asimetričnozaposednute, različitim atomima ili grupama atoma). Najčešće je to asimetričniugljenikov atom. Tako kod αααα-hidroksipropionske kiselineasimetrični ugljenikov atom se nalazi u centru tetraedra, a u rogljevima su smeštene četirirazličite atomske grupe: H, COOH, CH3 i OH (od αααα-amino kiselina samo glicin ne pokazuje optičku aktivnost).

Permanantna optička aktivnost

• I drugi atomi kao: Si, N, P, S, Se, Te, Cr, Co, platinski metalii dr. mogu biti asimetričnicentri koji izazivaju optičkuaktivnost. Svi oni takoñe imajutetraedarsku strukturu. I kompleksne soli metala sakoordinacionim brojem četiri(Cu, Pb, Co, Pd i Pt), ako suvezani za različite atome iliatomske grupe takoñepokazuju optičku aktivnost. Centralni katjon može imati i koordinacioni broj 6, a molekultada ima oktaedarskustrukturu.

Inozit zbog asismetrije molekulatakoñe pokazuje optičku aktivnost

Permanantna optička aktivnost

�Optičkim enantiomeri ili antipodi su dva oblika istog optičkiaktivnog jedinjenja pri čemu jedan odgovara ogledalskom liku drugoga. Enantiomeri imaju identične hemijske osobine sem kadareaguju sa drugim hiralnim jedinjenjima (često pokazuju i različitu rastvorljivost u rastvaračima koji se sastoje od hiralnih molekula). Posledica ove razlike u reaktivnosti je da se enantiomeri mogu razlikovati u mirisu i biološkoj i farmakološkoj aktivnosti, a samo jedan od enantiomera pokazuje ovu aktivnost. �Sintetičke supstancije sadrže uvek oba enantiomera u istimkoličinama, tako da je nagrañena smeša optički inaktivna i nazivase racematskom smešom. Amino kiseline laboratorijskisintetizovane su racematske smeše. Nasuprot tome reakcije u živimćelijama kao rezultat daju samo jedan enantiomer koji je biološkiaktivan.

Specifična rotacija

[ ]ρα

α θλ

l=

[ ]wm ρ

ααα θ

λll

100100==

[ ] [ ]θλθλ αMM =

)(180

DL nn −λ

=αλ

lugao rotacije

specifična rotacija čiste supstancije

specifična rotacija rastvora optički

aktivne supstancije

molarna rotacija

Cirkularni dihroizam

• "Dihroizam" se koristi da označi apsorpcijusvetlosti koja zavisi od pravca i javlja se kod optički aktivnih supstancija. Stogacirkularni dihroizam se odnosi na različituapsorpciju polarizovane svetlosti paralelnoili normalno na neku referentnu osu.

• “Dvojno prelamanje” se odnosi nazavisnost indeksa prelamanja od pravca

.

2) Cirkularni dihroizam- posledica razlčitih koeficijenata ekstinkcije za L i D

CPS (tj, εεεεL≠≠≠≠ εεεεD).

Polarizovana svetlost u

ravni se može smatrati da

se sastoji od L- i D

cirkularno polarizovanih

komponenata istog

intenziteta. Različita

apsorpcija L i D

komponenata, posle

prolaska kroz optički

aktivnu sredinu menja

polarizovanu svetlost u

ravni u eliptično

polarizovanu svetlost.

Tehnika optičke rotacione disperzije (ORD) ispituje zavisnost

optičke aktivnosti od talasne dužine

Cirkularni dihroizam

3) Optička rotaciona disperzija (ORD) i csirkularni dihroizam (CD) su

matematički povezane pojave i ako merite jednu drugu možete izračunati

korišćenjem postupka koji se zove Kronig-Kramers-ova transformacija.

4) CD se češće koristi od ORD za ispitivanje

biomolekula.

- Bolja rezolucija (ORD signal je proširen).

- Bolja osetljivost.

- Lakše za dešifrovanje (1:1 odnos izmeñu

apsorpcionih pikova i CD signala).

Shematski prikaz CD spektrometra